Претрага

Повратак у земљу и подршка у социо-економској реинтеграцији грађана су међу  приоритетима Владе Републике Србије, истакла је данас министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић на конференцији „Систем управљања миграцијама – са посебним освртом на економске аспекте“.

„Влада Републике Србије активно ради на унапређењу положаја свих грађана и на стварању што бољих услова за живот и рад. Надамо се да ће то значајно утицати и на успоравање одласка грађана Републике Србије на рад у иностранство“, нагласила је Кисић Тепавчевић.

Министарка Кисић Тепавчевић је рекла да је пандемија Ковид 19 утицала на све сфере живота и да ће се нездравствени ефекти те пандемије дуго осећати, а да је, када су у питању економске миграције, она условила успоравање одласка грађана на рад у иностранство. 

Како је додала, грађани који су радили у иностранству су се, са друге стране, суочили са разним несигурностима када је у питању аспект рада и многи су се враћали у своју земљу.

„Имајући у виду демографску слику, стопу емиграције грађана Србије и данашње изазове у овој области, створила се потреба за ефективним управљањем токова економских миграција, као и потреба за препознавањем различитих аспеката са којима се можемо суочити у наредном временском периоду“, навела је Кисић Тепавчевић.

Проф. др Кисић Тепавчевић је подсетила да је на предлог Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у фебруару 2020. године усвојена Стратегија за економске миграције за период 2021-2027. године и да је у току израда пратећег Акционог плана за период 2021. до 2023. године.

Програм „Миграције и дијаспора“, у оквиру којег је организована конференција, спроводи Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ) у партнерству са Министарством, Националном службом за запошљавање и другим институцијама.

Кисић Тепачевић се захвалила Немачкој организацији за међународну сарадњу, пројекту „Миграције за развој” и „Миграције и дијаспора”, као и Савезној Републици Немачкој на подршци спровођењу реформских процеса у Републици Србије.

Марија Богдановић, вођа програма „Миграције и дијаспора“ и програма „Миграције за развој“ испред ГИЗ-а, рекла је да је циљ тих програма да се оснаже све надлежне институције за још ефикасније управљање процесом миграција, а у циљу друштвено економског развоја Србије.

Братислава – Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић предводиће 26. и 27. октобра 2018. године у 11.00 часова церемоније полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања годишњице страдања цивила и војника у Логору Велики Међер у Словачкој Републици. Планирано је да 26. октобра 2018. године у 11 часова буде одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти  на војном гробљу у месту Петржалка где је сахрањено 51 лице са подручја бивше Југославије страдало у периоду између 1916. и 1918. године.

27. октобра 2018. године у 11 часова биће одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти страдалим цивилима и војницима у Логору Велики Међер.

Поред државног секретара венце ће на оба места положити и одати почаст и представници Града Братиславе и Општине Петржалка у Словачкој Републици. Церемонијама ће присуствовати и студенти Криминалистичко-полицијске академије из Београда.

По обиму страдања наших сународника истиче се логор Велик Међер (Нађмеђер) на чијем месту се данас налази српско гробље где је сахрањено 5135 српских војника и 312 црногорских војника. Кроз логор Велики Међер прошла је 21 хиљада логораша. Формиран је први од свих логора у августу 1914. године а престао да постоји у октобру 1918. године. Војници су умирали због лоших услова у логору и од заразних болести.  Гробље је у добром техничком стању и редовно га одржава Удружење Срба у Словачкој и локална заједница.

На војном гробљу у Петржалки сахрањено 51 лице са подручја бивше Југославије страдало у периоду између 1916. и 1918. године.

Од 2017. године у складу са одредбама Државног програма обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије годишњица страдања цивила и војника у Великом Међеру је саставни део Државног програма.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са делегацијом Међународног монетарног фонда, предвођеном шефом Мисије Џејмсом Руфом и представио приоритете и планове рада Министарства као и постигнуте резултате у протеклих годину дана.

„Смањење стопе незапослености кроз прекфалификацију према потребама тржита рада, задржавање младих, пројекат „Реци Не раду на црно“ у циљу сузбијања сиве економије који ће имати и финансијске ефекте на буџет Републике Србије, као и рад на разичитим законима чије се усвајање очекује у наредном периоду, приоритети су рада Министарства“, рекао је министар.

Према његовим речима пројекат „Реци НЕ раду на црно“ до сада је дао изузетне резултате који су од велике корист за државу, али и за њене грађане.

„Циљ Владе Србије јесте да грађани знају какву корист имају од борбе против сиве економије, а да се њихова свест по том питању већ мења показује и све већи број пријава за рад на црно преко бесплатне телефонске линије која је недавно активирана“, истакао је министар.

Ђорђевић је нагласио да је у току израда социјалних карата на основу чега ће бити обезбеђена и праведнија и ефикаснија расподела социјалних давања и истовремено смањена могућност злоупотреба што значи и постизање веће контроле.

Министар Ђорђевић истакао је да је завршена јавна расправа о Нацрту законa о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима и да је припремљен и објављен Извештај о спроведеној јавној расправи о Нацрту закона.

Ђорђевић је такође навео и да је Закон о изменама и допунама закона о финансијској подршци породици са децом тренутно у изради и ускоро се као предлог очекује у Скупштини.

„Након усвајања Закона о изменама и допунама почећемо са применом нових подстицајних мера за друго, треће и четврто дете, које је најавио председник Алексанадр Вучић и важиће ретроактивно, од датума када је на снагу ступио Закон о финансијској подршци породици са децом“, рекао је министар.

Ђорђевић је навео и да ће минимални процес рада по новом Закону о штрајку бити утврђен по колективном уговору или у неким случајевима по закону, док је то до сада радио послодавац. Истакао је да су у изради Закона о штрајку били укључени пословни партнери – и синдикати и послодавци и да се нада да ће до краја године, након јавне расправе, закон бити усвојен.

Шеф Мисије Џејмс Руф похвалио је напоре које улаже Министарство, као и досадашње спроведене реформе, изразио задовољство због постигнутих резултата и истакао да је посебно задовољан изнетим плановима који за циљ имају успостављање функционалног и одрживог система.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у Јутарњем програму Радио-телевизије Србије говори о социјалној помоћи и социјалним картама.

Право на социјалну помоћ или субвенције које обезбеђују локалне самоуправе преиспитују се једном годишње. Промену статуса корисника Центри за социјални рад готово да не могу да контролишу, а шта ће променити социјалне карте говори нам министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.

За почетак, зна ли се барем оквирно или прецизно број људи у Србији који прима социјалну помоћ?

Зна се, ми то морамо да знамо. На крају сваког месеца знамо број људи који је примио социјалну помоћ, а на крају октобра 557.973 лица је примило разне видове социјалне помоћи. Ми водимо евиденцију и трудимо се да вршимо и контролу из месеца у месец и да у складу са оним колико имамо пара у буџету да распоређујемо те паре, јер знамо да је тим категоријама то врло потребно и да је потребно на неки начин да стигне у праве руке и у право време.

Како се креће тај број примаоца социјалне помоћи протеклих година, да ли је у расту, у паду?

Да Вам кажем, зависи од категорија, врше се анализе, мењају се закони, добијају се други основи за примање социјалне помоћи, неки прелазе из једне категорије у другу, али у принципу мислим да постоји тенденција лаганог пада.

Који подаци ће бити у основи садржани у социјалним картама, шта је то што ће одређивати тај социјални статус?

Влада Републике Србије и наша премијерка је у свом експозеу рекла да ми желимо да уђемо као држава у дигитализацију и да искористимо све предности дигитализације које она пружа. Једна од тих ствари јесте да базе података које постоје на нивоу државе и канцеларија која је оформљена у Влади Републике Србије,она координира и да више ако могу тако да кажем не ради свако сепаратно него да постоји план како желимо да радимо. Један од тих планова јесте и остваривање, формирање социјалних карата. То значи да ми желимо да искористимо све базе које су сада које су у оптицају које постоје и које су у употреби.

И да се умреже?

Тако је, да постоји са једне стране начин контроле тих база, да видимо ко су корисници и да се формира једна аналитичка база која ће да умрежи све те податке на једном месту. Значи, они који су носиоци одређене ствари могу да ажурирају и поделе информације у аналитичкој бази, а та аналтичка база окупиће на једном месту све податке, где ћемо моћи да о једном грађанину буквално на једном месту имамо све податке. Ти подаци ће моћи да се укрштају, умрежавају и да одређеним државним институцијама у зависности од тога како и ко има право на шта, дају податке или евентуално дају могућност да аналитиком нешто утврде или не утврде.

Јединствена база података, то смо утврдили, повезана је са информационим системима више институција, које институције ће бити повезане?

Да кренемо само од почетка, врло је комплексно израдити такву једну базу и стручни тим и радни тим који је оформљен на нивоу Министарства, који сарађује са канцеларијом тренутно је у фази тога шта је то све што треба да садржи та будућа аналитичка база. Државне институције које ће бити укључене јесу Пореска управа, Катастар, РФЗО, Регистар социјалних осигураника, разне институције које имају базе, што више података имамо то ће бити квалитетнија база касније за аналитику, која ће да пружа разним државним органима, у складу са оним какве они имају законске могућности, да користе податке и да им пружа могућност да врше анализе и евентуално раде ствари за које су они  у ствари меродавни, али друга ствар која треба да испрати све то јесте и измена закона и измена доношења неких подзаконских аката, како би та база била у складу са законом и дефинисала то ко и каква права има кад су у питању подаци који су у суштини врло лични.

Врло лични, врло комплексан посао, као што сте и сами рекли, социјална помоћ која је заиста веома значајна људима који је примају, самим тим ове социјалне карте ће у сваком смислу спречити злоупотребе, а опет са друге стране омогућити адекватну помоћ оним најугроженијима. Многи, на пример, берачи воћа у сезони или разноразни други послови који се обављају месец два дана раде на црно не пријављују се не били изгубили право на социјалну помоћ. Како ће се то регулисати, како ће социјалне карте утицати у том смислу?

Рекао сам да ће то бити врло комплексна база која ће имати доста података о сваком грађанину наше земље. С једне стране морамо прво да водимо рачуна о сигурности тога, желимо да ново формирана државна база података, буде део дата центра. Друга ствар јесте као што сам Вам рекао, доношење закона где морамо врло прецизно да дефинишемо ко има право и каква права има на увид у све то, трећа ствар јесте да ће аналитичка база с обзиром да ће имати у реалном времену мењање података, у складу са оним како основне базе мењају податке, давати врло корисне податке онима који су корисници у складу са својим законским могућностима. Конкретно, Инспекторат рада када се ради о Министарству рада моћи ће да укрсти податке који се тичу тога да ли су некоме плаћени порези и доприноси, да ли прима неку социјалну помоћ, да ли је тренутно на боловању,

значи много неких ствари. У суштини социјалне карте треба да иду у корист грађана и оне ће бити највећа корист нашим грађанима, који поред тога што ће бити све на једном месту и што ће бити онемогућено да било ко злоупотребљава, моћи ћемо да пружимо нашим грађанима све оно што је је њима било ускраћено и за шта је било потребно доста времена, сада ће можда моћи по аутоматизму да им се да.

То је нешто што ће бити регулисано, као што сте напоменули законом, да ли ће бити регулисано и моменти ситуације када неко губи право на социјалну помоћ?

Видите овако, ми имамо базу података у којој се укрштају рецимо, конкретно ради се о мени, хајде да кажемо тако, где ће бити све што се тиче мене, мојих података и тако даље. Ако нека база која је са стране рецимо, која је овлашћена за то, има број личне карте, матични број није потребно кад ја негде аплицирам, није потребно да опет у Министарство доносим извод из матичне књиге рођених, фотокопију личне карте, кад знамо да та база користи податак који је у том тренутку меродаван. Друго, знаће се све о неком грађанину када се уради пресек, као што сада он доноси гомилу неких папира да би доказао да он јесте социјално угрожен и да њему следује социјална помоћ.

Зна се апсолутно све из базе, да ли је запослен, колика су примања, када је колико радио и тако даље?

Аналитиком ћемо доћи до тога,  њему је држава потребна да би добио социјалну помоћ и наша идеја јесте и наш циљ јесте да тај грађанин по аутоматизму добије социјалну помоћ и да њему на праву адресу дође.

Наравно спречавамо све могуће проблеме.

Злоупотребе.

Злоупотребе, али и проблеме скупљања папира, доношење разноразне документације има и оних који не могу да дођу.

Има оних који немају могућност да дођу и плаћају друге да дођу, користе рецимо одређено време кад могу и кад су они способни да дођу негде. Ми желимо да изађемо у сусрет свим грађанима и сматрамо да је врло корисно и желимо да покажемо једну одговорност државе према нашим грађанима.

У прегледу штампе имали смо прилике да прочитамо да више од 180 малтене докумената се могу добити од куће из фотеље, односно тамо где смо увек први на шалтеру, тако у шали написано.

Али овде неће уопште бити потребно да прибављате било какве документе.

Настављамо на ту тему наравно, неће бити потребе за прибављање докумената јер у анализама ће бити све садржано, пошто је база података изузетно велика, то је веома комплексан посао, наравно за одређени велики број људим, становника. Колико се процењује да ће тај посао трајати, односно када ће се оформити и завршити та читава база?

Јесте, али ми смо свесно ушли у цео тај посао, јер ову ствар радимо за будућност, за нашу земљу и за наше грађане, желимо прво да и тражили смо модалитет и,бар тако кажу, најбоље уређена социјална карта јесте у Данској и ми користимо та искуства, а Данци желе нама да помогну у свему томе.

Каква су њихова искуства?

Цео систем како је уређен, како је уређен систем социјалних карата, какве све користи имају грађани Данске када је у питању коришћење социјалне карте, то ми желимо да искористимо у Србији. Ми желимо да наши грађани прескоче све оне муке које су други имали када су водили социјалне карте и да имамо одмах карту која се показала најбоља у свету и то ће бити копија тога.

Да ископирамо ми стандард и све остало из Данске успут.

То је почетак.

Добро, када ће почети да функционишу социјалне карте?

Радна група треба да установи како, на који начин ће да функционише та аналитичка база, који ће све то подаци да се сливају унутра и у току следеће године почиње фактички са израдом те аналитичке базе и ја очекујем да база сама по себи проради у току 2018., а у току 2019. у потпуности.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић присуствовао је свечаној додели уговора за мере активне политике запошљавања, предвиђене локалним планским документом у области запошљавања Града Бора и филијале НСЗ Бор.  

У оквиру свечаности  министар Селаковић је доделио уговоре за 15 будућих предузетника на име субвенција за самозапошљавање, затим уговоре за 10 младих особа ангажованих у оквиру програма праксе, као и уговоре предвиђене за ангажовање 30 особа из категорије теже запошљивих у оквиру ново отворених радних места, на територији општине Бор.

„Данас можемо да видимо шта једна озбиљна и одговорна политика, политика са озбиљном визијом привредног развоја Србије може да учини, не само од једног града, не само од једног округа, већ од читаве наше земље“, рекао је министар.

Резимирајући период од пре 10 година, кад је Град Бор у спровођење мера активне политике запошљавања улагао 5 милиона динара, тај износ се у 2023. години повећао за десет пута и износи 53 милиона динара. У прилог томе иде долазак компаније Зи Ђин и садашњи буџет града Бора , који је некада износио 1.8 милијарди динара, а сада  8.7 милијарди динара, на тај начин се финансирају мере запошљавања оних људи који не могу да раде све послове, а који су свакако грађани Бора и залужују једнаку шансу. 

Министар је истакао да је број незапослених лица у Бору био 6.209, а сада он броји 2.477 грађана, а да је циљ да број незапослених грађана у наредној години буде испод две хиљаде људи.

Селаковић је истакао да је септембра месеца, текуће године у Србији регистрован број запослених  грађана износио 2 милиона 370 хиљада , а да је он 2012. године износио милион и 865 хиљада, и то захваљујући озбиљној економској и монетарној политици коју води Република Србија на челу са председником Александром Вучићем број новозапослених лица је увећан за преко 500.000 хиљада људи.

У свом обраћању он се осврнуо на Сектор за социјалну заштиту и број корисника новчане социјалне помоћи из периода 2020. године, у односу на Град Бор, који је тад износио 1298 корисника, а према последњим подацима центра за социјални рад он износи 1098 грађана и умањен је за 15,5 посто. Овом податку приписује добрим делом чињеници да су лица која су радно способна, а била су корисници социјалне помоћи нашла запослење и да сада живе од сопственог рада и плата, док је истакао да је просечна зарада у Бору према подацима од септембра 2023. године преко 100.000 динара, прецизније 100.855 динара.

Свечаности су поред министра присуствовали и државни секретар у Министарству Миомир Ђорђевић, градоначелник Града Бора Александар Миликић и директор Филијале НСЗ Бор Зоран Мартиновић. 
 

Видео материјал изјаве и покривалица бесплатно се могу преузети са сајта Инфобироа.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, на конференцији „Међугенерацијска солидарност и достојанствено старење“, обавестио је најстарије грађане Србије, да су Министарство и ПИО фонд, омогућили израду јединствене пензионе картице која ће им омогућити безбедније остварење свих права и додатне погодности, које до сада нису имали, уз подршку друштвено одговорних компанија.

Поред ове вести, која је обрадовала наше најстарије грађане, министар Ђорђевић осврнуо се на њихов положај и бригу коју им Влада Републике Србије континуирано пружа, како би им обезбедила сигурну и лепу старост.

Његов говор преносимо у целости:

„Почетак новог миленијума на планетарном нивоу обележен је новим и непредвиђеним појавама и изазовима попут Светске економске кризе и Мигрантске кризе. Поред њих, суочавамо се и са изазовима који су производ вишедеценијских глобалних трендова. Један од највећих изазова тог типа јесу демографске промене и глобално старење становништва. Подсетићу Вас да се само у другој половини двадесетога века, од 1950. до 2000. године, број старијих лица на планети повећао за више од три пута, односно са 131 милиона порастао на 417 милиона људи.

Тренд на почетку овог века указује да се демографско старење одвија још брже. Према одређеним проценама, број старијег становништва, на месечном новоу, увећава се за око 850 хиљада људи. Тим темпом, средином 21. века, број старијих од 65 година могао би бити милијарду и 478 милиона, то јест око 16,2 одсто од укупног пројектованог броја становника. У високо развијеним државама, тај удео би захватио више од четвртине, односно чак 26,2 процента становништва.

Када је реч о демографсим кретањима у Европи, назив ,,Стари континент“ задобија своје дословно значење. Средином 20. века, старији су чинили 8,2 процената популације. Почетком 21. века број је скоро удвостручен, са тенденцијом повећања удела старијих на 20,8 одсто популације до 2050. године. Дакле, са изузетком Јапана, све остале демографски најстарије земље света припадају нашем континенту.

Према подацима Републичког завода за статистику из новембра 2017. године, удео становништва старијег од 65 година износи 19 процената.  Деца у  узрасту до 17 година чине 17 одсто популације, док 64 процената представља становништво у старосној доби између 18 и 64 године. Србија се налази у самом врху држава са најстаријим становништвом на планети.

Председник Александар Вучић недавно је истакао податак да Република Србија дневно губи 99 становника услед негативног демографског тренда. Нема сумње да ће свака наредна државна стратегија подразумевати веће ангажовање на решавању проблема демографије.  Желео бих да нагласим да је у оквиру тог веома важног питања за наш државни и национални опстанак брига о старим и немоћним лицима од кардиналне важности, јер, као што знамо, мирна старост најстарије популације уско је повезана са безбрижним детињством најмлађих чланова друштва.

Питања старења и старости популације на глобалном новоу, колико год правилно антиципирана и прецизно пројектована, у добром делу могу представљати непознати оквир рада праћен многобројним изазовима.  Ту се, пре свега, мисли на спремност држава да се суоче са старењем нације на афирмативан начин, вреднујући све предности, могућности, знања и искуства људи треће животне доби. Такође, у свакодневном животу присутни стереотипи и предрасуде чак и у друштвима са дугом демократском традицијом заштите људских и мањинских права, могу стварати озбиљан отпор политици заснованој на знању и искуству старијих.

Предрасуде засноване на старосној стигматизацији и дискриминацији  најчешће се изражавају фаворизовањем појмова као што су болест, спорост, отуђеност, себичност, или немоћ старих лица. Дискрминација старијих и принудна искљученост из друштва, заједнице, па чак и породице, нажалост, не представљају реткост.

Изговори за настанак предрасуда, у овом случају базираних на старосној и генерацијској различитости, свакако јесу бројни, али наша је дужност да не поклекнемо пред њиховом бројношћу. Оно што људски род, изузев разума, уздиже изнад животињског света јесте и чињеница да старији чланови друштва задржавају своју специфичну социјалну улогу унутар заједнице и након окончања продуктивне животне фазе.

Дужност нам је да не допустимо да борба за материјалну егзистенцију, ма како отежана убрзањем животног темпа услед константног технолошког развоја, постане разлог за потпуно отуђење и стварање непремостивог јаза између чланова породице и друштва. Активни социјални живот свих чланова друштва, који је предуслов за међусобно уважавање и разумевање појединаца, заснива се, првенствено, на међусобној посвећености, љубави и поштовању међу члановима породице. Уколико не подигнемо грађанску свест о том глобалном проблему и не афирмишемо позитиван приступ, он може постати погодан терен за даље продубљивање разлика и неразумевања међу генерацијама, што би даље могло узроковати озбиљне друштвене проблеме.

Зато је важно данас истаћи да је приступ социјалној заштити старијих у Републици Србији заснован на међународним стратешким документима, домаћем законодавству, стратегијама и акционим плановима о старењу, социјалној заштити и смањењу сиромаштва. Приступ за који смо се определили концептуално подразумева следеће основе:

• доживотни развој појединца;

• унапређење и заштиту свих људских права и основних слобода;

• обезбеђивање економске и социјалне сигурности и квалитета живота у

старости;

• омогућавање пуне интеграције старијих лица у заједницу и њихове партиципације у њој;

• елиминација свих облика друштвеног занемаривања услед опадања

функционалних способности у старости и инвалидности;

• ангажовање на остваривању родне равноправности;

• поштовање различитости и последично другачијих потреба припадника старије популације;

• промовисање међугенерацијског и унутаргенерацијског трансфера,

солидарности и дијалога;

• успостављање партнерства на свим нивоима: Владе, невладиног сектора,

приватног сектора и између самих старијих грађана и грађанки;

• остваривање једнаких могућности за све;

• афирмисање личне одговорности.

Министарство на чијем сам челу, развија политику бриге о старијима  на индивидуалном приступу, подстичући могућности и капацитете и обезбеђујући помоћ у мери која је потребна. Систем лиценцирања пружалаца услуга као и континуирана контрола њиховог рада један је од механизама стратешког развоја система социјалне заштите старијих. У Републици Србији, услугу смештаја пружа око 180 установа, са тенденцијом повећања капацитета и обезбеђивања посебних услова за дугорочну негу и палијтивно збрињавање.

Када је реч о услугама на локалном нивоу, Министарство је ове године издвојило близу 700 милиона динара за наменске трансфере. Овај новац  додељен је општинама као подршка државе за развој потребних услуга у заједници. Такође, наставиће се пројектно финанисирање  удружења и НВО са циљем да се кроз конкретне активности подржи развој социјалне заштите старијих.

Као посебан вид подршке Министарства старијима, у оквиру Геронтолошког центра Београд, успешно функционише Инфо центар намењен одраслим и старим лицима. Телефонским позивом на број 0800 115 116, грађани Републике Србије могу се бесплатно информисати о правима и начинима оставаривања права из области као што су социјална и здравствена заштита, пензиjско и  инвалидско осигурање, услуге које се пружају на нивоу локалне самоуправе, комуналне и друге службе, образовање, култура, банкарске услуге и многе друге.

Посебно бих желео да истакнем да је Влада Републике Србије 2017. годину прогласила годином међугенерацијске сарадње и солидарности. Програми, засновани на стратегијама о старењу и младима, Стратегији о социјалној сигурности грађана, Стратегији за смањење сиромаштва, подстицање међугенерацијског дијалога, биће и даље приоритет Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

На крају цитирао бих Агату Кристи: „Нико не стари само зато што је проживио године свог живота. Ми старимо тако што напуштамо наше идеале. Године нам могу изборати кожу, али одрицање од ентузијазма нам бора душу“.

Ми не губимо ентузијазам, ми имамо идеал. Идеал нам је Србија а ентузијазам је да она буде богата, модерна, Србија по мери свих грађана“, закључио је Ђорђевић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић предводиће церемонију поводом обележавања државног празника Дана победе над фашизмом у Другом светском рату у среду, 9. маја 2018. године у 11.30 часова на Гробљу ослободилаца Београда у Другом светском рату.

Министар ће уз пуне државне и војне почасти положити венац и одати почаст на главном постаменту Гробља ослободилаца Београда и на Споменику палим црвеноармејцима у оквиру истог спомен-комплекса.

Поред министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања венце ће положити делегација Министарства одбране, представници Града Београда, Републичког одбора Субнор-а Србије као и амбасадори Руске Федерације, Републике Белорусије, Републике Азербејџан и Украјине.

Након церемоније полагања венаца и одавања почасти биће интонирана химна Републике Србије као и химне поменутих земаља.

Истог дана, у 13.30 часова код Споменика палим совјетским ратним ветеранима на Авали биће положени венци и одата почаст погинулим совјетским ветеранима.

Венце ће положити државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић, делегација Министарства одбране, Града Београда, СУБНОР-а Србије као и удружења и грађана опредељених за неговање традиција ослободилачих ратова Србије.

Такође, 9. маја 2018. године у 20 часова у Народном позоришту у Београду биће одржана свечана академија поводом обележавања државног празника.

На почетку свечане академије, која ће бити емитована на Другом програму РТС-а, обратиће се министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.

Учесници свечане академије су певачица Јелена Томашевић, оперски певач – првак у Сарајеву, Марко Калајановић, првакиња Народног позоришта у Београду Ивана Жигон, глумац Народног позоришта у Београду Небојша Кундачина и плесна група „Ла луна“.

Академији ће присуствовати представници Владе Републике Србије, изасланици председника Републике, представници Народне скупштине, Војске Србије, Српске православне цркве, велики број представника Дипломатског кора, невладиних организација за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и грађани.    

Традиционално, поводом обележавања Дана победе над фашизмом у Другом светском рату дипломатски представници Републике Србије положиће венце на српске војне меморијале и места страдања из периода Другог светског рата на тлу Албаније, Аустрије, Босне и Херцеговине, Велике Британије, Грчке, Египта, Израела, Италије, Мађарске, Македоније, Немачке, Норвешке, Пољске, Румуније, Словачке, Словеније, Француске, Хрватске, Црне Горе, Чешке, Шпаније и других држава.

Државни празник Дан победе над фашизмом у Другом светском рату биће традиционално обележен образовним активностима у великом броју основних и средњих школа, као и свечаностима и окупљањима крај војних меморијала и места страдања у бројним општинама и градовима широм Републике Србије.  

Истог дана у 10 часова, у некадашњем логору у Јиндриховицама, код спомен-костурнице из Првог светског рата у којој почива 7100 српских заробљеника, биће положени венци и одата почаст страдалим Србима.
У склопу значајних историјских догађаја, 29. априла 2017. године, у 10 часова планирана је церемонија полагања венаца и одавања почасти на Олшанском гробљу у Прагу, у цркви Успења пресвете богородице са спомен-костурницом у којој почива 131 српски војник страдао у Првом светском рату.
Тридесетог априла 2017. године, у 11 часова, планирано је полагање венаца и одавања почасти цивилима и војницима умрлим у логору Велики Међер у Републици Словачкој.
Церемонијама ће присуствовати студенти војних и полицијских академија из Београда и Бања Луке, представници Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова, амбасаде Републике Србије у Прагу, као и представници Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

******

Гаврило Принцип je рођен у селу Обљај, код Босанског Грахова, 25. јула 1894. године, а преминуо је у Терезину, у данашњој Чешкој Републици, 28. априла 1918. У тврђави у Терезину још увек постоји ћелија у којој је Гаврило Принцип тамновао, са оковима у којима је био и који сведоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије налази се скромна плоча са именом затвореника.

********

Спомен-костурница у месту Јиндриховице је место страдања српских заробљеника за време Првог светског рата. У Јиндриховицама се од 1915. до 1918. године налазио највећи концентрациони логор на територији тадашње Аустроугарске. Кроз логор Јиндриховице је прошло око 40.000 заробљеника, међу којима је највише било Срба.

********

Кроз логор Велики Међер прошла је двадесет једна хиљада логораша. Формиран је у августу 1914, а престао је да постоји у октобру 1918. године. Налазио се на дунавској ади у близини угарске варошице Нађмеђер, данашњег словачког Чалова. У логору је преминуло 5153 Срба.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор предводиће 26. и 27. октобра 2022. године од 11 часова церемоније полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања годишњице страдања цивила и војника у логору Велики Међер у Словачкој Републици. 

Планирано је да 26. октобра 2022. године у 11 часова буде одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти на војном гробљу у месту Петржалка, где је сахрањено 51 лице са подручја бивше Југославије страдало у периоду између 1916. и 1918. године. 

У четвртак, 27. октобра 2022. године у 10 часова биће одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти страдалим цивилима и војницима у Логору Велики Међер. 

Венце ће на оба места положити и одати почаст и представници Министарства одбране и Војске Србије, студенти Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда, представници Града Братиславе и Општине Петржалка, представници Општине Велики Међер у Словачкој Републици.

По обиму страдања наших сународника истиче се логор Велик Међер (Нађмеђер) на чијем месту се данас налази српско гробље где је сахрањено 5135 српских војника и 312 црногорских војника. Кроз логор Велики Међер прошла је 21.000 логораша. Формиран је први од свих логора у августу 1914. године а престао да постоји у октобру 1918. године. Војници су умирали због лоших услова у логору и од заразних болести.  Гробље је у добром техничком стању и редовно га одржава Удружење Срба у Словачкој и локална заједница. 

На војном гробљу у Петржалки сахрањено 51 лице са подручја бивше Југославије страдало у периоду између 1916. и 1918. године.