Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски и амбасадор Савезне Републике Немачке Анке Конрад разговарале су о досадашњим заједничким пројектима и унапређењу постојеће сарадње две земље, посебно у области рада и запошљавања и социјалне политике.

Ђурђевић Стаменковски нагласила је да је Министарство, до сада реализовало многе значајне пројекте из области социјалне заштите, рада, запошљавања и унапређења положаја особа са инвалидитетом, уз значајну експертску, логистичку и финансијску подршку Владе Немачке и агенција које делују у оквиру ње.

Како је истакла, Србија је захвална Немачкој на тој подршци, а посебно на подршци Владине организације за међународни развој (ГИЗ) у изради нове Стратегије за социјалну заштиту и Стратегије деинституционализације, као и пратећих акционих планова.

Такође, уз подршку ГИЗ-а, активно се ради на припреми Нацрта новог Закона о социјалној заштити, а према речима министарке, очекује се да ће до краја ове године тај закон бити презентован јавности и усвојен у Народној Скупштини. 

Представила је неколико заједничких пројекта од значаја, као што је Твининг пројекат, који се односи на усаглашавање прописа из области рада са директивама и прописима Европске уније.

„До краја 2026. године очекује се завршетак пројекта како би био усвојен и нови Закон о раду. Верујемо да постоји могућност за наставком сарадње са релевантним институцијама у Немачкој, у области унапређења положаја запослених и унапређења социјалне заштите“, нагласила је Ђурђевић Стаменковски и додала да је у припреми и Закон о радној пракси.

Навела је да Министарство предузима активне мере како би Србија што пре испунила своје обавезе у процесу европских интеграција, које се односе на поглавља у области рада и запошљавања и социјалне заштите. Посебно је истакла интензивну сарадњу и подршку Немачке у формату Берлинског процеса, у области промовисања и спровођења мера активне политике запошљавања, са фокусом на пружање подршке у запошљавању особа које спадају у категорију теже запошљивих лица.

Ђурђевић Стаменковски је предложила амбасадору да у наредном периоду представници амбасаде и Министарства, заједно обиђу пројекте који су реализовани у сарадњи Србије и амбасаде Немачке, у циљу што веће промоције постојеће сарадње две земље.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић, састао се данас са амбасадором Републике Аустрије у Републици Србији, Њ.Е. Јоханесом Ајгнером

У разговору је заједнички констатовано да су односи између Републике Србије и Републике Аустрије развијени и да их карактерише сарадња на свим пољима и областима које су у надлежности овог министарства.

Министар Ђорђевић је представио планове Министарства за наредни период и посебно истакао да ће приоритет бити унапређење нормативно-правног оквира, реорганизација функционисања организационих јединица и осталих институција у систему, ради потпуног успостављања финансијске контроле и транспаретности. Један од гланих приоритета биће и унапређење Инспектората за рад, са фокусом на сузбијање сиве економије и санкционисање рада на црно. Нагласио је да је да предузимање оваквих мера у интересу свих грађана и да ће оне бити креиране по узору на најбоље европске праксе, међу којима је и Република Аустрија.

Изразио је очекивање да ће се у будућности срести са министром за рад, социјалну питања и заштиту потрошача Републике Аустрије и да ће сарадња по овом питању бити једна од тема састанка.

Амбасадор Ајгнер је истакао да Република Аустрија подржава Републику Србију на њеном путу ка ЕУ и показао заинтересованост да по питању приступних преговора и усклађивања закондавства са прописима ЕУ пруже стручну помоћ и драгоцене савете. Амбасадор је посебно изразио задовољство због новог плана и приоритета Министраства за рад у наредном периоду и истакао спремност Републике Аустрије да пружи максималну подршку и помоћ Републици Србији у спровођењу поменутих мера.

Састанку је присуствовао и аташе за социјална питања и званични представник Савезног министарства рада, социјалних питања и заштите потрошача у Републици Србији, Оливер Хилер.

У оквиру обележавања 102. годишњице од повлачења српске војске на Острво Крф,  државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић предводио је комеморативне свечаности код спомен-плоче у Гувији (место искрцавања српске војске на Крф), код споменика Дринској дивизији и код споменика Јанису Јанулису.

Државни секретар положио је венце и одао почаст у знак сећања на око две стотине педесет хиљада страдалих цивила и припадника српске војске.

Комеморативним свечаностима присуствовала је делегација Министарства Одбране и Војске Србије, званичници Републике Грчке, представници Града Крфа, представници више српских удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије као и студенти Војне и Криминалистичко – полицијске кадемије из Београда.

После неуспелог покушаја да се српска Војска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армије и пресецања комуникација те изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској Војсци Врховна Команда је 24. новембра 1915. године одлучила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско приморје. После више од месец дана тешких маршева по најтежем времену и беспућу, српска Војска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне одакле се повукла на Крф на којем се до априла прикупило 151.828 војника, у Бизерти око 13.000 војника, а на Корзици и у Француској њих око 5.000. Начелник Врховне Команде генерал Петар Бојовић на Крф је стигао међу последњим ешалонима 5.(18) априла 1916. године. Крфска епопеја представља један од најтрагичнијих и најсудбоноснијих периода новије националне историје. У питању је раздобље великог страдања цивилног становништва и припадника оружаних снага који су, исцрпљени дуготрајним маршевима кроз Косово и Метохију и Албанију, спас потражили на грчким јонским острвима Крф и Видо.

У оквиру обележавања 104. годишњице од повлачења српске војске на Острво Крф,  државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић предводиће комеморативне свечаности код спомен-плоче у Гувији (место искрцавања српске војске на Крф) дана 23.09.2020. године у 11 часова, код споменика Дринској дивизији и код споменика Јанису Јанулису.

Државни секретар ће положити венце и одати почаст у спомен на око две стотине педесет хиљада страдалих цивила и припадника Српске војске. 

Комеморативним свечаностима присуствоваће и делегација Министарства Одбране и Војске Србије, званичници Републике Грчке, представници Града Крфа, представници српских удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије као и студенти Војне академије из Београда. 

После неуспелог покушаја да се српска Војска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армије и пресецања комуникација те изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској Војсци Врховна Команда је 24. новембра 1915. године одлучила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско приморје. После више од месец дана тешких маршева по најтежем времену и беспућу, српска Војска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне одакле се повукла на Крф на којем се до априла прикупило 151.828 војника, у Бизерти око 13.000 војника, а на Корзици и у Француској њих око 5.000. Начелник Врховне Команде генерал Петар Бојовић на Крф је стигао међу последњим ешалонима 5.(18) априла 1916. године. Крфска епопеја представља један од најтрагичнијих и најсудбоноснијих периода новије националне историје. У питању је раздобље великог страдања цивилног становништва и припадника оружаних снага који су, исцрпљени дуготрајним маршевима кроз Косово и Метохију и Албанију, спас потражили на грчким јонским острвима Крф и Видо. 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања покренуло је процес израде и доношења низа стратешких докумената јавне политике који треба да допринесу побољшању система социјалне заштите, а посебно најрањивјих група у том систему, изјавила је данас ресорна министарка проф. др Дарија Кисић Тепавчевић.

Кисић Тепавчевић је на панелу „Међусекторска сарадња државних органа на унапређењу положаја старих“ у Народној скупштини Србије, навела да је реч о стратегијама социјалне заштите и деинституционализације и развоја услуга социјалне заштите у заједници, као и изменама Закона о социјалној заштити.

Панел је организован у оквиру представљања Посебног извештаја о дискриминацији старијих грађана Повереника за заштиту равноправности.

Проф. др Кисић Тепавчевић је истакла да су најстарији суграђани током пандемије Ковид 19 свима показали како се треба одговорно понашати.

„Они су изнели велики терет, својим примером су нам показали како треба да се штити од вируса, а спадају у најосетљивији део популације“, рекла је Кисић Тепавчевић и додала да је највише вакцинисаних грађана у групи најстаријих. 

Министарка Кисић Тепавчевић је навела да су најстарији у геронтолошким центрима показали одговорност и спремност да прихвате технолошке иновације у условима када су због вируса били у изолацији, користећи савремену техничку опрему како би били у комуникацији са својим најмилијима. 

Када је у питању област рада и запошљавања, Кисић Тепавчевић је рекла да је један од посебних циљева Стратегије запошљавања и пратећег Акционог плана за период од 2021. до 2023. године унапређење положаја лица старијих од 50 година, заједно са другим категоријама теже запошљивих – жена, особа са инвалидитетом, Рома.

Кисић Тепавчевић је захвалила повереници за заштиту равноправности Бранкици Јанковић на израђеним препорукама за систем социјалне заштите, којим ће се, како је рекла, Министарство руководити у наредном периоду. 

У оквиру обележавања 103. годишњице од повлачења српске војске на Острво Крф,  државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић предводиће комеморативне свечаности код спомен-плоче у Гувији (место искрцавања српске војске на Крф) дана 25.09.2019. године у 11 часова, код споменика Дринској дивизији и код споменика Јанису Јанулису.

Државни секретар ће положити венце и одати почаст у спомен на око две стотине педесет хиљада страдалих цивила и припадника Српске војске. 

Комеморативним свечаностима присуствоваће и делегација Министарства Одбране и Војске Србије, званичници Републике Грчке, представници Града Крфа, представници више српских удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије као и студенти Војне и Криминалистичко – полицијске кадемије из Београда. 

После неуспелог покушаја да се српска Војска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армије и пресецања комуникација те изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској Војсци Врховна Команда је 24. новембра 1915. године одлучила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско приморје. После више од месец дана тешких маршева по најтежем времену и беспућу, српска Војска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне одакле се повукла на Крф на којем се до априла прикупило 151.828 војника, у Бизерти око 13.000 војника, а на Корзици и у Француској њих око 5.000. Начелник Врховне Команде генерал Петар Бојовић на Крф је стигао међу последњим ешалонима 5.(18) априла 1916. године. Крфска епопеја представља један од најтрагичнијих и најсудбоноснијих периода новије националне историје. У питању је раздобље великог страдања цивилног становништва и припадника оружаних снага који су, исцрпљени дуготрајним маршевима кроз Косово и Метохију и Албанију, спас потражили на грчким јонским острвима Крф и Видо. 

У оквиру обележавања 103. годишњице од повлачења српске војске на Острво Крф,  државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић предводио је комеморативне свечаности код спомен-плоче у Гувији (место искрцавања српске војске на Крф), код споменика Дринској дивизији и код споменика Јанису Јанулису.

Државни секретар положио је венце и одао почаст у знак сећања на око две стотине педесет хиљада страдалих цивила и припадника српске војске. 

Комеморативним свечаностима присуствовала је и положила венце делегација Министарства Одбране и Војске Србије, представници Града Крфа и новоформиране општине Јужни Крф, представници више српских удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, унук Јануса Јанулиса, као и студенти Војне и Криминалистичко – полицијске aкадемије из Београда.

 
После неуспелог покушаја да се српска Војска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армије и пресецања комуникација те изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској Војсци, Врховна Команда је 24. новембра 1915. године одлучила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско приморје. После више од месец дана тешких маршева по најтежем времену и беспућу, српска Војска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне одакле се повукла на Крф на којем се до априла прикупило 151.828 војника, у Бизерти око 13.000 војника, а на Корзици у Француској њих око 5.000. Начелник Врховне Команде генерал Петар Бојовић на Крф је стигао међу последњим ешалонима 5. априла 1916. године. Крфска епопеја представља један од најтрагичнијих и најсудбоноснијих периода новије националне историје. У питању је раздобље великог страдања цивилног становништва и припадника оружаних снага који су, исцрпљени дуготрајним маршевима кроз Косово и Метохију и Албанију, спас потражили на грчким јонским острвима Крф и Видо.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић говорио је на отварању конференције „Тhe Economist: Свет у 2019“ која се одржава у Дому Народне скупштине Републике Србије.

Овом приликом министар је истакао да се у Републици Србији спроводи процес опсежних друштвених, политичких и економских реформи, као и реформи правног система које су утицале на то да Србија постане кандидат за чланство у Европској унији и 2014. године крене у процес приступних преговора.

„Министарство следи политику Владе Србије, коју је 2014. године поставио председник Републике Србије Александар Вучић, а то је стварање модерне, богате и јаке државе и верујем да ћемо успети у томе“, изјавио је Ђорђевић и додао да је оквирни рок за достављање Трећег нацрта Акционог плана за Поглавље 19 Европској комисији, чија израда је у току, крај ове односно почетак 2019. године.

Према његовим речима, процес прикључења Србије ЕУ захтева даље усклађивање националног законодавства са прописима ЕУ, као и њихово пуно спровођење, а то се односи и на област социјалне политике где су извршене одређене реформе са којима треба наставити и у наредној години.

„Реформа  социјалне заштите усмерена је на развијање интегралне социјалне заштите кроз развој услуга, плурализам пружалаца услуга и унапређење квалитета услуга и квалитета стручног рада. Предузете су бројне активности на развоју услуга као што су: дневни боравци, становање уз подршку, помоћ у кући, сервис персоналних асистената, док је смештај у установе (домове) услуга за којом се посеже ако се подршка не може обезбедити у неком облику који је мање рестриктиван“, рекао је Ђорђевић.

Како је министар истакао, Србија је земља са најнижом стопом институционализације деце у Европи, јер је 90% деце без родитељског старања смештено у хранитељске породице, а свега око 10% у домове за децу и ради се углавном о деци са сметњама у развоју, али да је циљ државе да се и за њих нађу одговарајуће специјализоване хранитељске породице.

„У 2019. очекује нас доношење нове Стратегије развоја социјалне заштите који ће дефинисати правце развоја система социјалне заштите и унапређења услуга које се у оквиру овог система пружају. Израда Стратегија деинституционализације и развоја услуга у заједници као и измене и допуне Закона о социјалној заштити заједно треба да допринесу унапређењу квалитета услуга и ширењу капацитета за пружање услуга“, навео је министар.

Ђорђевић је истакао и да се доношење Закона о правима детета и Заштитнику права детета, чији се преднацрт налази се већ дуже време на сајту Министарства, и којим ће Србија испунити међународно прихваћену обавезу пред Комитетом за права детета, такође очекује у првој половини 2019.

„Спречавање и сузбијање насиља над децом и заштита деце од насиља представљају један од приоритета националне политике Републике Србије. Због тога је урађен нови вишегодишњи стратешки оквир за превенцију и заштиту деце од насиља као и акциони план за примену ''Стратегије превенције и заштите деце од насиља'', као и нови, унапређени Општи протокол за заштиту деце од насиља, а усвајање сва три документа биће у наредној години“, рекао је министар и додао да ће и Закон о изменама и допунама Породичног закона ће бити још један у низу законодавних активности које су планиране за 2019.

Као још један од приоритета Министарства, Ђорђевић је навео увођење социјалних карата као допринос праведнијем, бржем и лакшем остваривању социјалних права, и наставак пројекта реорганизације центара за социјални рад.

Конференцију је отворила председница Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић, а поред министра Ђорђевића у уводном делу су се обратили и министар одбране Александар Вулин,  министар иновација и технолошког развој Ненад Поповић и директорка УНИЦЕФ-а у Србији Регина Де Доминицис.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић председавао је седмом седницом Координационог тела за праћење токова из области економских миграција у Републици Србији на којој је усвојен предлог Стратегије о економским миграцијама Републике Србије за период 2021. – 2027. године. 

Министар Ђорђевић истакао је да је Јавна расправа о поменутој Стратегији успешно завршена и да је текст предлога представљен у Нишу, Новом Саду, Суботици, Новом Пазару, Крагујевцу и Београду. Како је навео, Министарство је анализирало све примедбе, предлоге и сугестије, сачинило и објавило извештај о спроведеној јавној расправи о Предлогу стратегије на интернет страници као и на порталу е-управе.

„Следећи корак јесте да поменута Стратегија добије и интерресорна мишљења, а након тога биће представљена и Влади Србије. Оно што је још важније, а што се очекује након Владиног усвајања Стратегије, јесте израда Акционог плана“, рекао је Ђорђевић.

Како је навео, веома је захвалан на подршци председнику Александру Вучићу, као и председници Владе Србије Ани Брнабић, који су препознали важност рада овог тима и теме којом се бави, а која је од великог значаја за нашу државу и њене грађане. 

„Поред бриге о деци и побољшању демографске слике Србије, један од приоритета нашег рада свакако је спречавање економских миграција. Многе земље се боре са овим проблемом и веома су нам значајна искуства држава, попут Израела, које су пронашле начине и успеле да задрже своје младе и врате оне који су отишли. Жеља нам је да будемо још успешнији у томе, а да смо на правом путу показује и чињеница да је Немачка изразила интересовање да подрже рад овог Координационог тима“, рекао је Ђорђевић.

"То морамо да урадимо и због повампирења усташке идеологије у савременој Хрватској, која се огледа у ревизији чињеница које је историјска наука већ прихватила", рекао је Вучић на обележавању 75 година од формирања концентрационог логора Јасеновац.

Он је навео да смо сведоци како се из понора историје на сцену враћају идеје некадашње НДХ, да ћемо мирно и поносно истрепети све то, али да никоме и никада нећемо дозволити Јасеновац, Јадовно, Јастребарско, али ни Олују.

"Србин више неће у јаму, Србин више неће беспоговорно у смрт, Србин више неће и не може без своје њиве, имања, куће, огњишта", подвукао је Вучић.

Он је рекао да Србин више не пристаје да буде крив само зато што је Србин и што се крсти са три прста, а Србија никад више неће бити слаба да гледа, ћути и допушта уништење, погром дела сопственог народа.

Вучић је истакао да Срби никоме не прете и да хоће мир и најбоље односе, чак и са онима који су хтели да нас нема.

"Такву политику сматрамо делом своје будуцности, али ћемо да будемо свој на своме, да живимо своје обичне животе у својим опанцима и под српском капом", рекао је Вучић.

Он је рекао да је изгубљено много живота да бисмо се плашили кољача и убица, како је рекао, које неки свакодневно промовишу као националне хероје.

"Не плашимо се тих убица, све смо лекције научили, ваше песме и злокобне претње само нас уједињују, на ваш подсмех одговарамо осмехом, на вашу мржњу љубављу", рекао је Вучић.

Он је рекао да су Срби у НДХ били крви за то што постоје и што се нису одрекли своје православне вере и огњишта, додајући да су у Доњој Градини направљене гробнице за оне који су тада сметали развоју једне нацистичке државе, а да Анте Павелић за своја злодела није одговорао.

Вучић је рекао да не жели да говори страшним бројевима, између осталог и о 30.000 страдале деце, већ да хоће уместо тога да се задржи на једном броју - на 1,2 метара дубине на којој су покопавани побијени.

"Зато што данас стојимо на тој мери 1.2 метра од ужаса, само на 1.2 метра покопавали су убијене Србе, 1,2 метра од смрти, ножа, камена, маља, смеха убица...", рекао је Вучић.

Премијер Србије је рекао да нико од "крвника" није покушао да опере крв са својих руку.

"Или их је просто и данас баш брига, сасвим мирно спавају и утркују се, као што видите, да докажу да им је деда био усташа... Нама није, наши дедови су овде, на 1,2 метра испод земље, заклани, стрељани, ударени маљем, положени су у темељ њихове 'божје државе', усташке државе њихових дедова", рекао је Вучић.

Због тога, како је рекао, данас ми, унуци жртава на само 1,2 метра, на територији усташке "божје државе" певамо поносно Боже правде.

"Па које онда победио?", упитао је Вучић, додајући да унуци оних који су били предодређени да умру за нечије пусте снове, памтимо без мржње и без освете, те да је наш успех, рад и раст, наша победа њихова највећа казна.

"Наши преци знају да то није било узалуд", рекао је Вучић, наводећи да је српски народ преживео и да никада више неће дозволи да га неко спусти на тих 1,2 метара.

Поручио је да ћемо ходати подигнуте главе напред, а не уназад, од сада па занавек, с поносом који обезбеђују деде жртве, а не деде усташе.

"Зато вас молим за тренутак тишине за све оне којих више нема, тишине у којој ће бити све наше речи за све њих, и за оне покопане на 1,2 метара, и на оне који су их ту сместили. Нека је вечна слава свим погинулима и убијенима у Градини и Јасеновца. Нека живи Република Српска. Живела Србија", поручио је Вучић.

Вучић и Додик о Јасеновцу: Очували смо свој род и мир

Вучић је такође поручио да је наша победа у томе што ћемо сви бити уједињени и што ћемо на том месту показати да умемо да сачувамо и свој род и мир.

"На месту где су усташе правиле своју "божју државу" убијајући децу и људе само зато што су Срби ми ћемо да певамо "Боже правде" и да покажемо да умемо да сачувамо свој род и мир", рекао је Вучић у изјави Тањугу по доласку у Бањалуку.

Он је, уочи комеморативног скупа у Доњој Градини истакао да је данашњи дан веома важан јер се обележава 75 година од настанка, како је рекао, "фабрике смрти" за Србе, Јевреје и Роме логора Јасеновац, који је прављен у име усташке "цивитас деи", односно божје државе.

"Али оно у чему јесте наша победа, то је да ћемо сви бити уједињени данас и да ћемо на месту где су они правили своју 'божју државу', убијајући децу и људе само зато што су Срби, певати 'Боже правде' и показати да умемо да сачувамо свој род, и да нам се више никада не догоди и понови Јасеновац, Јадовно, Јастребарско нити Олуја", рекао је Вучић.

Он је додао да му се чини да ћемо увек имати довољно знања и мудрости да сачувамо мир и свој народ.

Председник Републике Српске Милорад Додик истакао је да је данашњи дан важан јер су у обележавању 75 година од формирања Јасеновца уједињени Србија и Република Српска, односно читав народ.

"У Јасеновцу је убијено 500.000 Срба и 200.000 припадника других народа. Срби се ту нису нашли случајно, нити су били колатерална штета, и то говори о томе да је логор направљен с циљем да уништава Србе у познатом пројекту - једну трећину убити, једну трећину раселити и једну трећину покатоличити", истакао је Додик Тањугу.

Према његовим речима, убиство трећине становништва српске националности у Хрватској говори о томе да је то био свиреп план и колико је било усмерено против Срба само зато што су били други у односу на Хрвате.

"Знамо да је прошло много година и да је бивша Југославија потиснула истину о Јасеновцу. И на овој генерацији политичара и државника је да учине све да се та истина до краја спозна и да о геноциду сазнају сви који то нису хтели или могли да сазнају претходних година", навео је Додик.

Додик: У име мира се морамо суочити са последицама рата

Председник Републике Српске Милорад Додик је поручио вечерас свима у БиХ и региону да у име мира морамо да се суочимо са последицама прошлог рата.

"Тако имамо шансу да нам се то не понови", поручио је Додик на комеморативном скупу поводом обележавања 75 година од оснивања концентрационог логора Јасеновац.

Он је рекао да је Република Српска услов и гаранција опстанка на овим просторима, а да би сви други из БиХ и региона то схватили треба да, како је навео, дођу и погледају "скромне табле погинулих".

"Зато је РС неуништива, нисте видели мању државу у коју је уграђено више жртава", поручио је Додик.

Како каже, ово страшно место изнова опомиње да не треба дозволити нова застрашивања, јер смо у прошлости платили превелику цену и доживели геноцид који није назван правим именом.

Додик истиче да Јермени траже да цео свет декларише као геноцид њихово страдање од Турске и да не види разлог зашто Срби, Јевреји и Роми то не би тражили.

Он је нагласио да не смемо о томе да ћутимо, као и да цео слободарски свет не сме да игнорише историјске чињенице и ћути о жртвама НДХ, додајући да је антифашизам уграђен у темеље Европе.

Додик је додао да је важно и да се истакну сви који се се као антифашисти побунили против такве државе, не само са српске стране већ и у самој Хрватској.

"Хрватска, верујемо, данас није Независна држава Хрватска и зато градимо према њој политику мира. Славите ваше победе, али немојте да славите наше трагедије", додао је Додик.

Навео је као пример општину Дубица, где су усташе побиле у Другом светском рату више од 55 одсто становништва, и која још није успела да достигне број становника пре НДХ.

"Зли људи и зла времена, мислили су ако фабрика смрти ради у три смене да се може истребити један народ", казао је он, додајући да је Хрватска исписала најмрачније странице савремене историје геноцидом над Србима, Јеврејима и Ромима.

Додик је нагласио да зато морамо да научимо нову лекцију о геноциду и овде подигнемо заставе мира - српске заставе живота и поручимо да нису побили све наше људе, нити су побили људе у нама.

Додик је казао да 500.000 Срба овде није страдало случајно, као и "да смо остали на страни човека и историје, на исправној страни".

"Протерали су нас одакле год су могли, али не могу да протерају сећање на нас", рекао је Додик, додајући да је "долазак овде препун бола, али и стида што се и након 75 година нисмо одужили жрвтама усташког геноцида".

Истакавши да морамо престати да се успут сећамо жртава Јасеновцу, Додик је поручио да се у Доњој Градини наставља живот и да морамо остати на правој страни.

Он је навео да смо у прошлости платили превелику цену и доживели геноцид који није назван правим именом, али да су добродошли и сви који се нису појавили ни на једном помену српски жрвама.

Скупу су присуствовали и министри две владе, члан Председништва БиХ Младен Иванић, председник Српског националног већа у Хрватској Милорад Пуповац, Арие Ливне, представници СПЦ, Савеза јеврејских општина, ромске националне мањине, бројних удружења, као и грађани, те становници поткозарских општина, одакле је страдало највише становника у Јасеновцу.

Систем концентрационог логора чије је средиште било у Јасеновцу представља једну од локација на којима је током Другог светског рата извршен масовни геноцид. Према подацима до којих се дошло, може се тврдити да је у овом логору усмрћено око 700.000 људи, највећим делом Срба, Јевреја, Рома и других антифашиста.
Систем концентрационих логора са средиштем у Јасеновцу, основан 21. августа 1941. године, сматра се местом најмонструознијег убиства више стотина хиљада људи, међу којима и 19.544 деце млађе од четрнаест година.
Логор у Јасеновцу налазио се на површини од око 210 км² дуж леве обале Саве, на потезу од Старе Градишке на истоку до села Крапље на западу, као и од Струга на северу до линије између Драксенића и Бистрице на југу.
Након више неуспешних покушаја пробоја из логора, преостали логораши су 22. априла учинили још један напад који је донео слободу мањем броју њих. Већи број је страдао у борбама са логорским чуварима. Логор у Старој Градишки, део јасеновачког комплекса, ослобођен је 23. априла 1945. године, а трупе југословенске Друге армије ушле су у напуштени логор Јасеновац 2. маја исте године. Пре него што су напустили логор у Јасеновцу, усташе су ликвидирале све преостале заточенике, девастирале део грађевина и покушале да униште трагове својих злочина.