Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања састао се са представницима Савеза пензионера Србије на челу са председником Савеза, Ђуром Перићем.

Министар Ђорђевић захвалио је једном од највећих удружења пензионера, које броји око 600.000 чланова, на разумевању свих досадашњих мера које спроводи Влада Републике Србије, а које су у највећој мери погодиле управо наше најстарије грађане.

„Сви пензионери у овом Министарству имају партнера, нарочито јер је у нашој надлежности брига о најстаријим суграђанима. Свесни смо чињенице, ми као Министарство и Влада Републике Србије, да су пензионери највише погођени реформама Владе, али верујем да ћемо мерама које спроводимо, а једна од њих је борба против сиве економијe и рада на црно, допринети бољој економској ситуацији, а резултати су већ данас видљиви. Имамо суфицит у буџету, а план Владе и Министарства финансија је да на најбољи начин та средства усмеримо, како на повећање плата и пензија, тако и на капиталне пројекте“, истако је министар Ђорђевић.

Министар Ђорђевић је представнике Савеза информисао о социјалним каратама након чије израде ће пензионери са најмањим примањима бити препознати од стране система и по аутоматизму добијати социјалну помоћ.

Током састанка представници Савеза пензионера Србије упознали су министра Ђорђевића са проблемима са којима се сусрећу пензионери и изнели низ предлога и могућности како и на кој начин у сарадњи са ресорним министарством може бити побољшан њихов статус и положај.

„Министарство рада је наше ресорно министарство и имамо разумевања за мере које је Влада донела 2014. године јер је једино то био начин да се реши лоша финансијска ситуација која је настала до 2012. године. Уз помоћ Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања заступаћемо интересе пензионера, али и Владе Србије“ , рекао је председник Перић.

Представници Савеза пензионера Србије изразили су задовољство због сусрета са министром Ђорђевићем и захвалили на пријему.

Јиндриховице, Терезин, Чешка Република – Ненад Нерић државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања  предводиће 28. априла 2019. године (у 11 часова) церемонију полагања венаца и одавања почасти.

 

у некадашњем логору у Јиндриховицама код спомен-костурнице из Првог светског рата у којој почива 7100 наших сународника.

 

Истог дана у 14 часова у некадашњем аустроугарском затвору у Терезинској тврђави биће одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања 101. годишњице смрти Гаврила Принципа у Чешкој Републици.

 

У склопу обележавања значајних историјских догађаја 29. априла 2019. године у 10.30 часова планирана је церемонија полагања венаца и одавања почасти на Олшанском  гробљу у Прагу, у цркви Успења пресвете богородице са спомен-костурницом у којој почива 131. српских војника палих у Првом светском рату.

 

Церемонијама ће присуствовати студенти Полицијско-криминалистичког универзитета из Београда, представници Министарства одбране и Војске Србије, Амбасаде Републике Србије у Прагу и Удружења опредељена за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

 

 

Гаврило Принцип рођен је у Обљају, 25. јул 1894. године , преминуо је у  Терезину, у Чешкој Републици 28. априла 1918. године. У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас постоје само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био свезан, који сведоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије уграђена је скромна плоча са именом затвореника.

Спомен-костурница у месту Јиндриховице је место страдања српских заробљеника за време Првог светског рата. У Јиндриховицама се у периоду од 1915. до 1918. године, налазио највећи концентрациони логор на територији тадашње Аустроугарске. Кроз Логор Јиндриховице је прошло око 40.000 заробљеника међу којима је највише било Срба.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић и директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић потписали су Споразум о учинку НСЗ за 2021. годину, који ће, како је министарка истакла, значајно допринети већем запошљавању, нарочито најугроженијих категорија становништа.

 

Кисић Тепавчевић је указала да су све активности у циљу побољшања услова рада и смањења незапослености од велике важности, с обзиром на то да је претходна година, због пандемије Ковид 19, била пуна изазова у погледу свих аспеката живота и рада, а да ће и 2021. година бити таква. 

 

„Држава итекако мисли на најугроженије категорије становништва, на све који су годинама имали неповољан положај на тржишту рада. И у овим тешким околностима епидемије Ковид 19 води се рачуна о сваком радном месту“, рекла је Кисић Тепавчевић на конференцији за новинаре.

 

Како је додала, једна од активности на том пољу тиче се и реализације мера активне политике запошљавања, кроз расписивање јавних позива и конкурса, а за те мере је обезбеђено више од 5,7 милијарди динара. 

 

Планирано је да се у мере активне политике запошљавања током 2021. године укључи 18.225 незапослених лица, од којих је 2.185 особа са инвалидитетом.

 

Проф. др Кисић Тепавчевић је указала да су се услови за потписивање овог споразума стекли усвајањем Стратегије запошљавања у Републици Србији за период 2021. до 2026. године и пратећег Акционог плана за период од 2021. до 2023. године.

 

Директор НСЗ Зоран Мартиновић истакао је да је та служба потписивањем овог споразума преузела конкретне задатке и да се једна од важних активности ове године односи на подстицаје послодавцима и незапосленима која се налазе на евиденцији НСЗ. 

 

Како је навео, НСЗ је данас расписала 13 јавних позива са различитим мерама подстицаја привреди и незапосленим лицима, од којих ће највећи број њих бити отворени до 30. новембра. 

 

Мартиновић је додао да су јасно дефинисане категорије лица које су обухваћене подстицајима и да су међу њима млади до 30 година, особе са инвалидитетом, старији од 50 година, Роми, неквалификована лица, жртве породичног насиља и други.

 

Државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Бојана Станић гостујући на РТС-у говорила је о формирање експертског тима чији је циљ да спречавање одлива мозгова, односно о усвајању Закона о усељавању у Немачкој, који олакшава долазак и запошљавање грађана других држава, па и оних ван Европске уније.

 

Према њеним речима, експертски тим треба да се формира 14. јануара, а Министарство ће послати свим надлежним институцијама, почев од Српске академије наука и уметности да делегира своје чланове који би сачињавали тај експертски тим. Тим ће чинити и представници Министарства привреде, Министарства финансија, Министарства просвете, Министарства омладине и спорта, Београдски универзитет, Економски факултет, потом Унија послодаваца, Привредна комора Србије, репрезентативни синдикати.

 

„Заиста очекујемо еминентне људе који ће одлучити шта је то најбољи начин да привучемо и задржимо наше држављане овде у Србији. Ми имамо три циља, првенствено циљ да задржимо стручни кадар овде у нашој земљи. Други циљ је да оне који су већ отишли вратимо у земљу, значи, да је кључно да се врате у своју земљу, и трећи циљ да привучемо и стране стручњаке и да кажемо да је тржиште Србије, у ствари, тржиште са квалитетном и добром радном снагом“, рекла је Станић.

 

Како каже, циљ Владе Србије је да наша земља не буде препозната као тржиште јефтине радне снаге, већ квалификоване и квалитетне радне снаге и управо због тога формиран је стручни тим који ће дати најбоље инпуте шта Србија треба да урадим да би задржала људе који су квалитетна радна снага.

 

„На Влади се усваја Национални акциони план запошљавања на предлог Министарства рада, запошљавања, борачких и социјалних питања и тај Акциони план предвиђа мере активне политике запошљавања за 2019. годину коју спроводи Национална служба запошљавања. Оно што је битно, јесте да тај сам Акциони план запошљавања садржи неке нове мере које нису ранијих година садржане. Пре свега, усмерили смо се управо ка тим младим људима са високим просеком на четворогодишњем студирању, значи, морају имати преко 8.5 и обезбеђујемо им посао овде. И то је јако добро“, рекла је Станић.

 

Оно што је битно, како наводи, овај експертски тим даће анализу на основу које ће се радити и на стратегији и Акционом плану за привлачење оних људи, оног стручног кадра који је отишао из наше земље.

 

На питање колико људи је отишло из Србије на рад у иностранство, Станић је истакла да постоје једино подаци о онима који су отишли преко Националне службе, или преко 112 агенција које се баве пословима запошљавања у Републици Србији. У овом тренутку, како наводи, постоји податак да је у првих шест месеци преко Националне службе и агенција отишло око 3.035 лица, а комплетан податак биће 31. 12.  

 

„Људи одлазе у иностранство организовано преко друштвених мрежа, што просто не саветујемо, јер онда не можемо да им гарантујемо исти ниво права који имају држављани Србије који су отишли на легалан начин преко агенције. Ми не можемо да спречимо људе да одлазе у иностранство. Оно што је наш циљ, јесте да заиста, ако већ одлазе у иностранство, да ми потпишемо споразуме са односним земљама и да им обезбедимо исти ниво знања које имају држављани тих држава у које они одлазе“, наводи Станић.

 

Она је посебно истакла да је у овом тренутку стопа незапослености 11,3 и да тако ниска није била у задњих десет година.

 

„Морам да кажем да смо заиста, све што смо радили, у ствари, допринели томе да стопа незапослености буде нижа, и ми се надамо да ће тај тренд бити настављен. Ове године отворено је 47.000 нових радних места, а отвараћемо их још.

 

"Ако има депортација из Србије, зашто они нису депортовани? Таквих лажи ће увек бити, оне су злонамерне и усмерене на то да држава Србија изгледа лоше, да се најхуманија и најорганизованија држава у Европи прикаже као лоша и то се намерно ради", рекао је Вулин новинарима приликом премештаја око 250 миграната из барака на аутобуској станици аутобусима које је обезбедила влада у прихватне центре.

Вулин је рекао и да је, док се чекало да крену аутобуси, добио информације да су поједине НВО обилазиле аутобусе, улазиле у њих и говориле избеглицама и мигрантима да се управо воде у депортацију.

"Можда да би прали своју савест, јер они заклоњени иза жица и ограда критикују земљу која нема ни жице ни ограде и земљу која обезбеђује максимум људских права и понаша се европскије од било које европске земље", нагласио је министар.

Према његовим речима, око 90 одсто миграната у Србији налазе се у регуларним прихватним капацитетима, али за то, оцењује, никог није брига и то се никога не тиче, "а они који одбијају да буду у прихватним капацитетима, они су једина тема".

"Е па нису. Наравно, трудићемо се да свако од ових људи добије смештај, заштиту", каже министар и додаје да позив за одлазак у прихватне центре важи за све мигранте и да се зими нико неће играти ничијим животом, здрављем.

"Нико не треба да остане на улици, уколико неће да остане на улици, за сваког од њих важи позив, нека се јаве, најмање четири пута дневно се они обилазе и говори им се, објашњава шта могу да ураде, где могу да иду, позив је отворен, места има за све", јасан је министар.

Вулин каже да постоје злонамерни покушаји да се држава Србија прикаже као нехумана, да се прикаже као да личи на неке друге земље, и те покушаје оцењује као злонамерне, ружне и истиче да они чине највећу увреду грађанима Србије, "који су показали велико стрпљење, достојанство и разумевање за ове људе".

"Постоје слике људи који у реду чекају ручак, а како да га добију - да трче једни преко других, да јачи узимају од слабијих, да нема организације, да буде стампедо, да се отимају за парче хлеба. Као што смо гледали на границама ЕУ, када им се бацају сендвичи као псима, хоће ли тако да изгледа Београд? Е па неће", наглашава министар.

Истиче да није лепа слика када се стоји у реду, али наводи да је то организован ред за парче хлеба, за топао оброк и да од тога не треба правити ружну слику Србије, те да, свако ко ружно говори о Србији и њеном односу према мигрантима, заправо ружно говори о грађанима Србије.

"Овде се није десио ниједан једини инцидент за ове три године, на расној, верској, националној основи. За то можемо да захвалимо грађанима Србије и када приказују ружне, неистините слике о грађанима Србије, о држави, онда се показује злу намера, показује се да се не поштује и не цени оно што је урадила држава Србија и оно што свакодневно раде њени грађани", сматра Вулин.

Он је захвалио свима, посебно медијима и НВО са Запада, који се брину за положај миграната у нашој земљи и замолио да свој "несумњиви утицај" употребе према владама својих земаља, да "омогуће да бар неколико хиљада миграната оде одавде на опоравак у те боље и развијеније земље".

"Тамо ће боље и сигуран сам, богатије водити рачуна о њима, да им омогуће да бар 5-6 хиљада људи оде на опоравак у неку од земаља ЕУ из којих долазе ови медији, НВО и наравно из Велике Британије, која није више у ЕУ, али њени медији се веома интересују за стање миграната овде, желим да замолим да њихов велики утицај искористе и омогуће то људима", каже министар.

И наравно, додаје Вулин, да отворе границе ЕУ за све те људе, на чему ће им Србија бити веома захвална, а и ти људи, како је рекао, веома ће то ценити, те "стотине хиљада њихових рођака у Авганистану и Пакистану са великим нестрпљењем очекују тај знак хуманости и да се то коначно деси и то ће највише ценити".

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић истакао је да се још током лета упозоравало да окупљања по парковима нису добра, не зато што то смета нечему, већ зато што држава тамо нема могућности да пружи услове људима, те да је прва киша показала да је влада била у праву.

"Сада, када је почео снег, ово су људи које само молимо да поступе по ономе о чему причамо већ шест месеци, али јако је тешко, када имате кампању људи који иду и обилазе једног по једног мигранта, те људе плаше да не иду тамо где је лепо, топло, удобно, него останите тамо где вам пада снег. Не разумем, не схватам шта је идеја, да ли треба неко од ових људи да се разболи? Ми желимо да их сместимо негде где је нормално и топло", каже Стефановић.

Он је замолио све да престану са кампањом која ће угрозити здравље миграната. "Ако њима објашњавате да им је боље на снегу него на топлом, онда се надам да ће се ти који их то саветују преселити са њима на снег", рекао је Стефановић.

 

У оквиру обележавања 104. годишњице од повлачења српске војске на Острво Крф,  државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић  предводио је комеморативне свечаности код спомен-плоче у Гувији (место искрцавања српске војске на Крф), код споменика Дринској дивизији и код споменика Јанису Јанулису.

 

Државни секретар положио је венце и одао почаст у знак сећања на око две стотине педесет хиљада страдалих цивила и припадника српске војске. 

 

Комеморативним свечаностима присуствовала је и положила венце делегација Министарства Одбране и Војске Србије, представници Града Крфа и новоформиране општине Јужни Крф као и студенти Војне  aкадемије из Београда.

 
После неуспелог покушаја да се српска Војска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армије и пресецања комуникација те изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској Војсци, Врховна Команда је 24. новембра 1915. године одлучила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско приморје. После више од месец дана тешких маршева по најтежем времену и беспућу, српска Војска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне одакле се повукла на Крф на којем се до априла прикупило 151.828 војника, у Бизерти око 13.000 војника, а на Корзици у Француској њих око 5.000. Начелник Врховне Команде генерал Петар Бојовић на Крф је стигао међу последњим ешалонима 5. априла 1916. године. Крфска епопеја представља један од најтрагичнијих и најсудбоноснијих периода новије националне историје. У питању је раздобље великог страдања цивилног становништва и припадника оружаних снага који су, исцрпљени дуготрајним маршевима кроз Косово и Метохију и Албанију, спас потражили на грчким јонским острвима Крф и Видо.

 

Поводом обележавања Дана сећања на 17. март 2004. године – Погром на Косову и Метохији, на Великој сцени Народног позоришта, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић обратио се присутнима:

„Драги пријатељи,

Данас се навршава 14 година од почетка Мартовског погрома над српским становништвом на Косову и Метохији. Сада је прави тренутак за размишљање, анализу и рекапитулацију поводом неколико битних питања за Републику Србију и будућност свих нас. Међу њима је, свакако, и оно најважније питање: зашто је за нас неприхватљиво да признамо самопроглашену независност наше јужне покрајине?

Деведесетих година прошлог века, а нарочито између 1995. и 1998. године,  наша земља се суочавала са веома озбиљним изазовом тероризма на Косову и Метохији. Албански екстремисти изводили су оружане акције усмерене против постројби српске војске и полиције, али и против цивилног српског становништва, православног свештенства, па чак и према грађанима албанске националности који су остали лојални држави.

 

Савезна Република Југославија била је далеко од идеалне државе и друштва. Али, она је у својој суштини ипак имала грађанско обележје, и популизам тадашњег државног руководства није прелазио границу шовинизма, како би се могао окарактерисати тадашњи режим у Хрватској, или верског екстремизма, како се чинило да је био случај у Федерацији Босне и Херцеговине.

 

Истина, грађанско обележје СР Југославије имало је социјалистички, а не демократски предзнак, али и такво, српско друштво било је неупоредиво мање милитаризовано него што је међународна заједница била спремна да призна. У појединим деловима српског народа, као што су они у Хрватској и БиХ, јавила се потреба за оружаном одбраном права стечених након победе над фашизмом у Другом светском рату, права која им нису била загарантована уставима отцепљених и међународно признатих република бивше СФРЈ. Та борба, додуше, није била принципијелна, услед великог идеолошког раскорака између појачаних националних осећања у српском народу са оне стране Дрине и Саве, и инсистирања председника Милошевића на превазиђеној југословенској идеји, од које су сви други већ одавно одустали.

 

Па ипак, и поред свих недостатака, пропуста, погрешних усмерења, политички незрелих, па чак и кобних одлука руководства, Савезна Република Југославија и њени грађани нису заслужили брутално агресивну медијску харангу и сатанизацију којој су били изложени у западним медијима и међународној политици.

СР Југославија није имала злочиначки карактер какав јој се приписивао пропагандом која је имала за циљ да српску државу, народ, па и културу прогласи за јединог кривца за сва негативна збивања у ратним деведесетим.

 

Пропаганда којом се служила ако не већина, а оно најутицајнији део западних медија, зачудо је и успела у томе да у наше колективно сећање и савремену историографију уреже свест да су српска држава, народ и култура легитимна мета, да је у борби против њих све допуштено, и да се никакав злочин према њима неће санкционисати. Доказ да сам у праву када то кажем јесу некажњени злочини који су, без нарочите заинтересованости светских медија, извршени над српском државом, српским народом и српском културом. Дозволите ми да вам то прецизније објасним.

Под 1

Злочин против српске државе:

У српској јавности већ се одавно понавља теза да се ниједна држава у свету не би добровољно одрекла 15 одсто своје територије, па да зато ни Србија не би требало то да учини. Но, овде није реч само о 15 посто територије. Овде се ради о томе како је њоме управљано, шта се на њој дешавало, и коме би требало та територија да буде уступљена.

Повод за НАТО агресију 1999. године била је полицијска акција везана за елиминацију терористичке групе у селу Рачак. Извештај који је сачинио шеф Косовске верификационе комисије ОЕБС-а, Вилијам Вокер, послужио је као повод за НАТО агресију на СР Југославију. Вокер је самоиницијативно оптужио српске снаге за масакр цивилног становништва, иако се Хелена Ранта, патолог из Финске задужена за тај случај, оградила од таквих оптужби и одбила да окриви срспку страну за почињене злочине.

 

Тај дубиозни догађај за међународну заједницу представљао је довољан разлог да сепаратизам албанских терориста добије легитимитет. Штавише, косовски терористи наоружавани су прљавим новцем од међународне илегалне трговине наркотицима, белим робљем и људским органима, и због тога косовски сепаратизам и сомопрокламована државност имају криминални карактер.

 

Непризнавањем независности КиМ Република Србија чува легитимитет и територијални интегритет сваке независне државе у свету, а не само свој. И, иако они који су на страни Приштине инсистирају на томе да је случај косовске независности случај „суи генерис“, свако ко се озбиљно бави политиком зна да је свако правило у међународном праву настало као јединствен случај. „Косовски преседан“ дао је ветар у леђа многим сепаратистичким покретима на тлу Европе, и мислимо да ће међународна заједница све више увиђати исправност нашег става како се више буде суочавала са том појавом у годинама које долазе.

 

А данас, када се Европа, нажалост, суочава са веома учесталим терористичким акцијама у својим градовима који су деведесетих година прошлог века били синоним за безбедност и висок животни и цивилизацијски стандард, и европски грађани, нажалост, на својој кожи могу осетити језу уколико би неко терористе који су планирали и бескрупулозно извршили убиства цивила и полицајаца,  назвао „борцима за слободу“, како су западни медији пре више од 20 година називали припаднике терористичке ОВК. Због свега тога, задатак да сачувамо тих 15 процената државне територије нама представља цео свет, цео свет који желимо да сачувамо.

Под 2

Злочин против српског народа:

Током грађанског рата на тлу бивше Југославије констурисана је медијска слика у којој су Срби, из било ког дела бивше државе, једини одговорни за настанак сукоба, и да су са правом кажњени губљењем својих живота и домова. У Хашком трибуналу око 70 процената осуђених особа јесте српске националности.

Желим да вас подсетим да је током деведесетих СР Југославија прихватила већину протераних Срба из других крајева некадашње СФРЈ, жртве етничког чишћења: преко 600 хиљада избеглица из Хрватске и БиХ и 200 хиљада интерно расељених лица са подручја КиМ.

До дана данашњег нико није ни осуђен ни оптужен због удруживања у злочиначки подухват зарад остваривања етнички чисте територије и злочина против човечности над готово милион људи српске националности. И поред тога, са поносом можемо рећи да је Србија једина, од свих земаља западног Балкана, и након деведесетих година задржала истински мултиетнички карактер.

И под 3

На крају, али не и по важности, злочин против српске културе:

Догађај који данас обележавамо, трагични погром над српским становништвом на КиМ, дешавања од 17. и 18. марта 2004. године.

Процењује се да је више од 4.000 људи српске националности изгнано из својих кућа, широм Косова и Метохије, погинуло је 28 људи, више од 900 људи је претучено и тешко повређено, уништено је 19 споменика културе прве категорије и 16 православних цркава које нису категорисане. Уништено је око 10.000 вредних фресака, икона, путира и многих других црквених реликвија, као и књиге крштених, венчаних и умрлих, које сведоче о вековном трајању Срба на Косову и Метохији. Око 935 српских, ромских и ашкалијских кућа је спаљено и уништено. Од Срба је етнички очишћено шест градова и девет села.

 

Иако је ова акција организована од приштинских власти за циљ имала и то да се и они најупорнији Срби, који су на КиМ остали и након потписивања Кумановског споразума, застраше и иселе у друге делове Србије и придруже другим интерно расељеним лицима, главни задатак погрома усмерен је на уништење српске културне баштине на Косову и Метохији.

 

Приштинским властима било је потребно да се уништи сваки траг историјског континуитета српског народа, државе и културе на Космету. Злочин према  споменицима српске културе и духовности задобио је толико чудовишне размере због просте чињенице да су српска држава, српски народ и српска култура на Косову и Метохији историјски присутније него на било којој другој тачки на свету.     

 

Просто је незамисливо да је толико велики број културног добра највише категорије, посебно српски средњовековни манастири и цркве, оно што је, упркос отоманском ропству, опстајавало безмало хиљаду година, у само два дана у подментутим пожарима било уништено, и то у двадесетпрвом веку на тлу Европе.

 

Дивљаштво тако великих размера такође је деловало као инцидент, случај „суи генерис“, нешто што се дешавало само дежурним кривцима на Балкану, омраженим Србима, па због тога у страној штампи није описано као културни геноцид и није имало никаквог одјека.

 

Да цинизам буде већи, приштинске власти у неколико наврата су покренуле иницијативу да такозвано Косово буде примљено у УНЕСКО, наводећи управо српску културну баштину на КиМ као своју, ону баштину коју су организовано уништавале заслепљене невероватном мржњом управо зато што она представља део српског идентитета, а не идентитета косовских Албанаца. Разумљиво је да приштинске власти не знају за границе пристојности, већ због саме природе те власти која је, рекох већ, криминална у својој основи, али нас заиста чуди и делује невероватно да неке веома озбиљне и утицајне државе, водеће демократије света, подупиру и подстичу косовске Албанце у њиховој намери.

 

Било како било, Србија ће и даље снажно лобирати да тзв. Косово никада не буде примљено у УНЕСКО, јер би оно постало први ентитет у свету који је у ту организацију примљен тако што је прогласио за своју баштину нешто на чијем уништењу, а не очувању, интензивно ради. Први, али не и последњи. Не тако давни догађаји у другим крајевима света, где се такође неке терористичке групе обрачунавају са споменицима древне културе тако што уништавају читаве античке градове непроцењиве културне вредности дају нам за право да истрајемо у томе.

 

За Владу Републике Србије заштита националног идентитета и културног наслеђа од животне је важности. Ми ћемо водити рачуна о њима и убудуће. Ни од кога нећемо захтевати да то чини уместо нас.

 

Нашим пријатељима са Запада не желимо да намећемо сопствену верзију догађаја: ми осећамо да нам је у прошлости учињена неправда, али не тражимо ничије покајање и извињење. „Наша суза нема родитеља“, како би рекао велики Његош, и зато не захтевамо ничије саосећање у нашем болу.

 

Данас, политика Владе Републике Србије усмерена је на споразумно демократско решавање свих проблема, било да се тичу унутрашњих или спољнополитичких питања. Окренути смо заједничкој европској будућности, у којој ће главну улогу имати интеграциони, а не изолациони процеси. Главне одлике нашег стратешког опредељења и даље остају евроинтеграције и војна неутралност. Имајући у виду ширу слику о глобалним политичким кретањима, која је великим делом заснована на нашем сосптвеном искуству, и даље ћемо доносити одлуке за које мислимо да су у нашем најбољем интересу и тичу се бољитка свих наших грађана.

 

Нећемо одустајати од фундаменталних начела која се тичу међународног права и правде, а постизање мира и стабилности ће увек бити наш приоритет. Наши партнери и на Истопку и на Западу у сваком тренутку ће знати на чему су са нама, зато што смо вођени принципијелним уверењима. Наше „да“ ће бити да, наше „не“ - не. У свим спорним питањима, инсистираћемо на дијалогу и компромисним решењима, за које и даље мислимо да су најбоља.

 

Дан сећања на Погром 17. март 2004. године обележен је и музичко-сценском поемом посвећеном колевци српске духовности и културе, Косову и Метохији, редитеља Иване Жигон.

 

Свечаној академији присуствовали су представници Владе Србије, војске, верских заједница, дипломатског кора и удружења.

 

Државни секретар министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Стана Божовић учествовала је, као једна од панелиста, у расправи на тему „Жене, мир и безбедност: регионална перспектива“. 

Том приликом Божовић је истакла важност примене Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација за даљи развој регионалне сарадње на Западном Балкану и подсетила да је Република Србија једна од првих земаља у региону која је 2010. године донела Национални акциони план за примену Резолуције 1325 СБ УН, као и да је у току спровођење другог по реду Националног акционог плана за примену Резолуције 1325 СБ УН – Жене, мир и безбедност за период спровођења од 2017. до 2020. године. 

“Фокус плана је унапређење превенције, заштите, постконфликтног опоравка и безбедности жена, као и већa партиципацијa жена на локалном нивоу у свим питањима која се односе на родну равноправност, мир и безбедност у друштву. Резултати анализа показали су да је примена Националног акционог плана допринела повећању заступљености жена у систему безбедности у Србији за седам година примене ове Резолуције за 3,92 одсто”, рекла је Божовић. 

Том приликом посебно je истакла да Република Србија активно доприноси процесима изградње мира, стабилности и безбедности, пре свега у свом непосредном окружењу у региону југоисточне Европе, затим и у Европи кроз свеобухватан процес европских интеграција, kao и у свету учешћем представника Републике Србије у мултинационалним операцијама и на међународним скуповима посвећеним овој теми. 

Божовић је такође рекла и да међународно преузете правне и политичке обавезе Републике Србије кроз своје законодавство, али и кроз активности државних органа и других субјеката у друштву, у складу са законодавством Европске Уније и Миленијумским циљевима Уједињених нација - спречава дискриминацију и остварује и унапређује родну равноправност и спада у делокруг рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. 

 

Председник Републике Србије Александар Вучић и председница Владе Републике Србије Ана Брнабић представили су Програм “СРБИЈА 2025“, на ком су изнели план инвестиционих пројеката за даљи развој Србије у наредних 5 година. 

 

Председник Александар Вучић нагласио је да Влада Републике Србије улаже значајне напоре у решавању питања економских миграција, и изнео је план да ће до краја  2025. године просечна плата бити 900 еура, а просечна пензија од 430 до 440 еура, што свакако доприноси смањењу економских миграција, превенцији даљег одласка грађана Р. Србије у иностранство, подстицање повратка стручњака из дијаспоре, као и стварање пословног и привредног амбијента за долазак страних стручњака. 

 

„У оквиру Програма “СРБИЈА 2025“ за помоћ младима држава ће издвојити додатно 700 милиона евра“, изјавио је председник Вучић. 

 

Председник Вучић је посебно истакао важност пружања  помоћи младим брачним паровима, којима је како наводи намењено поред свих редовних давања из буџета, 500 милиона евра. Председник је рекао да ће бити издвојено и 200 милиона евра за повећање финансијских давања за новорођену децу, повећање субвенција за вртиће, заштиту и превенцију деце оболеле од аутизма и помоћ мајкама у сваком погледу приликом трудноће и рађања деце и друго. 

 

„Ми смо данас финансијски и економски стабилна земља. Ми смо данас земља у којој је незапосленост испод 10 посто. Први пут једноцифрена незапосленост, у овом тренутку 9,5 посто и континуирано опада“, истакла је председник Владе Републике Србије Ана Брнабић. 

 

Подстицањем већег привредног раста 3,5 до 4 посто, сваки грађани Србије осетио је  побољшање квалитета свог живота, као и онога што може да приушти себи и својој деци, додала је Брнабић. 

 

Представљању Програма “Србија 2025“ присуствовали су министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и његов колегијум.

 

Министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Зоран Ђорђевић боравио је у Ивањици и обишао нове просторије Центра за социјални рад, реконструисане објекте Дома здравља, новоизграђени Дијализни центар и Дневни боравак „Сунце“ за особе са инвалидитетом.

 

Министар Ђорђевић је нагласио да ресорно министарство у наредном периоду планира реорганизацију центара за социјални рад у Србији у циљу ефикасности рада запослених и подизања квалитета услуга.

 

Након обиласка Центра за социјални рад, Ђорђевић је отворио и новоизграђени Дијализни центар:

„Ово је само још једна потврда да Влада Републике Србије озбиљно ради по свим питањима, а посебну пажњу посвећује здрављу грађана и могу да најавим да ће и у наредном периоду бити нових домова здравља, болница али и клиничких центара по Србији. Ова Влада је одговорна, брине о грађанима и чини све да сви добију најбољу услугу".

 

Председник општине Ивањица Зоран Лазовић захвалио је министру Ђорђевићу на посети и истакао да је највећа инвестиција у овој години управо изградња Центра за дијализу.

 

Директорка ивањичког Дома здравља др Сретина Стојановић рекла је да је после више деценија чекања Ивањица добила најмодернији Центар за дијализу.

 

„Ми имамо 16 пацијената који су до сада путовали у Чачак на дијализу. Имамо за сада 6 апарата, а капацитети центра су за 10. Уколико набавимо још 4 апарата моћи ћемо да радимо у две смене“, рекла је Стојановићева.

 

У реконструкцију Центра за социјални рад министарство је до сада уложило 1,3 милиона динара и купило једно моторно возило, док је општина Ивањица за канцеларијски намештај издвојила 200.000 динара. Услуге Центра користи 2000 Ивањичана по разним основама, а ресорно министарство учествује и са 1,2 милиона динара и у финансирању 19 геронто домаћица које брину о 150 својих суграђана.