Aa

Aa

Oбележавање 103. годишњице од повлачења српске војске на Острво Крф (Албанска голгота)

Oбележавање 103. годишњице од повлачења српске војске на Острво Крф (Албанска голгота)

Oбележавање 103. годишњице од повлачења српске војске на Острво Крф (Албанска голгота)

Читај ми

У оквиру обележавања 103. годишњице од повлачења српске војске на Острво Крф,  државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић предводиће комеморативне свечаности код спомен-плоче у Гувији (место искрцавања српске војске на Крф) дана 25.09.2019. године у 11 часова, код споменика Дринској дивизији и код споменика Јанису Јанулису.

 

Државни секретар ће положити венце и одати почаст у спомен на око две стотине педесет хиљада страдалих цивила и припадника Српске војске. 

 

Комеморативним свечаностима присуствоваће и делегација Министарства Одбране и Војске Србије, званичници Републике Грчке, представници Града Крфа, представници више српских удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије као и студенти Војне и Криминалистичко – полицијске кадемије из Београда. 

 

После неуспелог покушаја да се српска Војска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армије и пресецања комуникација те изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској Војсци Врховна Команда је 24. новембра 1915. године одлучила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско приморје. После више од месец дана тешких маршева по најтежем времену и беспућу, српска Војска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне одакле се повукла на Крф на којем се до априла прикупило 151.828 војника, у Бизерти око 13.000 војника, а на Корзици и у Француској њих око 5.000. Начелник Врховне Команде генерал Петар Бојовић на Крф је стигао међу последњим ешалонима 5.(18) априла 1916. године. Крфска епопеја представља један од најтрагичнијих и најсудбоноснијих периода новије националне историје. У питању је раздобље великог страдања цивилног становништва и припадника оружаних снага који су, исцрпљени дуготрајним маршевима кроз Косово и Метохију и Албанију, спас потражили на грчким јонским острвима Крф и Видо.