Претрага

Он је рекао да су нноге од тих жена мајке, што ствара посебне проблеме за њих и да је на држави и друштву да бар покушају да им живот учине бар мало бољим, када већ сам живот није био благ према њима.

Честитајући свим женама 8. март, Вулин је особама са инвалидитетом поручио да ово није њихов једини дан и да сваки дан јесте дан заједничке борбе, јер је друштво успешно онолико колико буде успешно у односу према онима којима је најтеже, а особе са инвалидитетом то јесу.

"Осми март није празник само жена, већ суштински пазник свих оних који се боре за слободу и против дискриминације и неравноправности. Особе са инвалидитетом у нашем друштву, као и у сваком друштву трпе одређене облике дискриминације и ми се боримо против тога", нагласио је министар рада, који је уручио награду "Најжени са инвалидитетом", најбољој стонотенисерки са инвалидитетом на свету Борислави Беби Перић-Ранковић.

"Вечерас сам имао заиста задовољство да поделим вече са Бебом, која је најбоља стонотенисерка на свету. Храбра, вредна жена, која је савладала свој хендикеп и са поносом носи српску заставу свуда у свету. На нама је да помогнемо, да се мало постидимо када са таквом храброшћу ова жена савлађује свој хендикеп и са каквом храброшћу надвладава своје животне проблеме", рекао је Вулин.

Члан Градског већа Драгомир Петронијевић рекао је да је Перић-Ранковић стварно показала да ко хоће, нађе начин и да ако "имате јак мотив и довољно верујете у себе, једноставно препреке не постоје и да се снови остварују".

Истакао је да Град Београд наставља активно да сарађује са свим удружењима особа са инвалидитетом и да раде заједно.

"Прошле године започели смо пројекат “Београд без баријера”, направили смо 100 рампи за особе са инвалидитетом широм града. Ове године направићемо још 150, колико је у плану, али не правимо их сами. Питамо удружења, суграђане, разговарамо са њима, чекамо њихове предлоге, где постоји особа са инвалидитетом, а нема рампе, ми ћемо доћи и урадити је, уколико техничке могућности постоје', рекао је Петронијевић.

Најбоља светска стонотенисерка са инвалидитетом Перић-Ранковић рекла је да је та награда само једна у низу награда које су обележиле крај прошле и почетак ове године, као и да су награде показале колико је важно успети у животу и борити се за нешто у "шта верујете и шта желите, да бисте и себи и другима доказали да је то могуће".

Навела је да иза њених успеха стоји тим и селектор и тренер Златко Кеслер, тренери Лазар Куртеш и Илија Ђурашиновић, као и да велику улогу играју и њене саиграчице у тиму које јој помажу на такмичењима да оствари добре резултате.

Организатор манифестације, потпредседник удружења Хенди центар Колосеум Дарко Ивић рекао је да његово удружење по седми пут организује манифестацију за изабор Најжене са инвалидитетом, захвалио се на подршци Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и граду Београду.

Како је рекао, циљ је да се изабере жена која може да буде пример и узор за младе, да упорношћу и борбеношћу могу да се остваре резултати и додао је да и тим женама, као и свим особама са инвалидитетом доста значи подршка и политичара и других и истакао добру сарадњу и са градом и са Републиком.

За унапређење положаја особа са инвалидитетом, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у 2015. кроз три различита конкурса, издвојило је 325.712.278 динара.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић изјавио је да Влада Србије наставља са програмом преквалификација за ИТ за који је у овој години издвојила 250 милиона динара као и  да је тренутно у фази расписивање тендера за извођаче обука.

Министар Ђорђевић позвао све образовне институције, невладине организације, институте и компаније да се пријаве за обучавање будућих јуниор програмера.

"Потребно нам је што више извођача обука, јер имамо велико интересовање грађана. Одвојили смо и доста новца и волели бисмо да сви који се јаве добију могућност да се преквалификују", рекао је Ђорђевић.

Министар је подсетио да је прошле године у пилот фази пројекта 100 полазника прошло обуке, као и да већина њих данас ради на програмерским позицијама у ИТ индустријама. Он је рекао и да су у другој фази пројекта, која је почела у јануару, обезбеђене праксе за више од 700 полазника и најавио да је новим циклусом преквалификације за ИТ планирано 775 полазника, а у неким наредним фазама и до 1.500.

"Биће места за све, а верујем да ће успех првих 100 полазника овог програма који су запослени мотивисати још више људи да се пријаве. Осим тога, сви који се двоуме морају да знају да је ИТ област добро плаћена, као и да до посла могу доћи стицањем знања о трошку државе", подвукао је Ђорђевић.

Полазници ће на курсевима моћи да науче основе програмских језика Java, JavaScript, PHP ili Net framework, али и о осталим програмским језицима и базама података које су им неопходне да би стекли довољно знање за запослење.

Ђорђевић је истакао да већ постоје људи са предзнањима из информационе технологије, те да ће од њихових предзнања зависити врста обуке и преквалификације.

Програм преквалификација за ИТ сектор креиран је на основу истраживања које је Министарски савет за информационе технологије и иновационо предузетништво покренуо заједно са Инфостудом у јануару 2017. године, а чији резултати су показали да 118 ИТ компанија планира да у наредних годину дана запосли чак 961 јуниор програмера.

Поводом обележавања Светског дана становништва, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић истакао је да Министарство посебну пажњу посвећује успостављању основних предуслова за постизање што већег степена социјалне сигурности и за што потпунију социјалну укљученост посебно рањивих друштвених група и појединаца. 

„Желимо да јачамо социјално одговорну државу која преузима одговорност да брине о грађанима који нису у стању да се брину о себи, а то значи стварање једнаких могућности за све, фер расподелу добара, међусобну солидарност, поштовање закона, уважавање различитости, уклањање препрека са којима се људи суочавају због свог пола, етничке припадности, религије и сл., развој емпатије код грађана, борбу против сиромаштва”, навео је Ђорђевић. 

Како је навео, Србији су неопходне реформе које треба да допринесу како адекватности тако и одрживости система социјалне заштите у будућности. 

Министар Ђорђевић истакао је да је Србији потребан модернизован систем социјалне заштите који процењује и предвиђа потребе најугроженијих група и омогућава благовремено пружање квалитетних, одрживих и приступачних услуга, на нивоу заједнице, тим групама. 

„У том смислу већ смо предузели одговарајуће кораке у правцу успостављања Регистра Социјална карта и информационог повезивања у циљу сагледавања социоекономског статуса појединаца и породица којима је помоћ система потребна.  Уложили смо велике напоре у циљу смањивање економских и социјалних неједнакости, обезбеђујући права на новчана социјална давања, као и услуге подршке за децу и младе са сметњама у развоју и за одрасле и за старије особе са инвалидитетом, за децу без родитељског старања, за децу и младе са проблемима у понашању, за припаднике мањинских заједница, за незапослене и социјално-материјално угрожене, за старије који немају породицу која би о њима бринула“, навео је министар. 

Како је истакао у претходних неколико година донети су и усвојени  закони,  стратегије,  акциони  планови,  подзаконска и друга акта из области социјалне и породично-правне заштите, са посебним фокусом на заштити људских права, у интересу сталног унапређивања квалитета живота најрањивијих друштвених група. 

 “Наставићемо да се боримо за боље сутра, за нашу децу, за Србију. Нажалост борбу коју цели свет води против корона вируса, води се и у нашој земљи, зато морамо да будемо одговорни пре свега према себи, а затим и према другима, да се придржавамо превентивних мера и да не посустајемо у борби против непријатеља, јер људски животи су нешто највредније”, закључио је министар.

У Београду је од почетка године до септембра запослено готово 30.000 особа са евиденције Националне службе за запошљавање (НСЗ), што представља повећање за 12,6 одсто у односу на исти период прошле године, истакла је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, која је у Филијали НСЗ за град Београд уручила уговоре послодавцима и незапосленим лицима који су у току 2021. године користили неке од мера активне политике запошљавања.

„У овом периоду је укупан број незапослених смањен за 5 одсто у односу на исти период прошле године, а ми смо једна од ретких земаља која може да се похвали растом стопе запослености у главном граду, чак и за време пандемије Ковид 19, тешке заразне болести, која утиче на све сегменте друштва, поготово на запосленост и економски развој“, нагласила је Кисић Тепавчевић. 

Министарка Кисић Тепавчевић је навела да нова радна места и запошљавање грађана представљају велики успех за све – запослене, послодавце, локалне самоуправе, државу. 

Проф. др Кисић Тепавчевић је позвала грађане који су незапослени, као и послодавце, да се одазивају на програме запошљавања и самозапошљавања, јер једино на тај начин, заједнички, могу да буду остварени још бољи резултати. „Само заједно и удружени можемо да стварамо још јачу, бољу и напреднију Србију“, поручила је Кисић Тепавчевић.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је, преко НСЗ, ове године за град Београд определило више од 350 милиона динара за мере активне политике запошљавања. Кисић Тепавчевић је додала да ће уз мере активне политике запошљавања у Београду бити запослено више од 650 особа, од којих је 50 особа са инвалидитетом, док ће кроз програме - стручна пракса, приправници и стицање практичних знања, бити укључено  400 лица у програме образовања и обуке.

Од 1. јануара до 4. октобра 2021. године, у мере активне политике запошљавања, које подразумевају директну финансијску подршку, у Србији је укључено укупно 13.491  лице са евиденције Националне службе за запошљавање, од којих је 1.650 особа са инвалидитетом. 

Директор НСЗ Зоран Мартиновић рекао је да је планирано да у  те мере ове године буде укључено најмање 18.000 лица и да верује да ће тај број до краја године бити и већи. У програм самозапошљавања, који је један од мера активне политике запошљавања и за који постоји велико интересовање и у Београду и широм Србије, до сада је укључено више од 3.000 особа, додао је Мартиновић. 

Венац ће положити и председник Републике Српске, Милорад Додик.
Пре почетка државне церемоније, у 10:40 часова биће одржан верски обред који ће служити владика нишки Теодосије. Програмом је предвиђен и пригодан сценско-уметнички приказ, као и обраћање преживелог машиновође Бобана Костића.
Државној церемонији у Грделичкој клисури присуствоваће председница Народне Скупштине Републике Србије, Маја Гојковић, министри у Влади Републике Србије и Влади Републике Српске, изасланици председника Републике Србије, начелник Генералштаба Војске Србије, Љубиша Диковић, представници Железница Србије и Србија воза, као и представници дипломатског кора, градоначелник Лесковца, начелници округа, градоначелници, председници општина и велики број грађана и удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Новинари, сниматељи и фоторепортери треба да стигну на догађај најкасније до 09:45 часова.

НАПОМЕНА: Аутобуски превоз за представнике медија је организован. Полазак је планиран у петак, 24. марта у 05:45 часова испред Палате Србија (Булевар Михајла Пупина, бр. 2, Источни улаз).
Молимо представнике медија да у Палату Србија дођу најкасније до 05:25 часова.
Акредитације за медије на меморандуму редакције (неопходно је да садрже: име и презиме, број личне карте и занимање) треба послати најкасније до четвртка, 23. марта, до 14 часова, на адресу press@minrzs.gov.rs.
Особа за контакт: Aна Њамцул, број телефона 062/32 00 78.

Двадесет четвртог марта 1999. године отпочела је агресија НАТО снага на СР Југославију која је трајала до потписивања Војно-техничког споразума 9. јуна исте године. Током тог периода оружане снаге великог броја држава окупљене у оквиру НАТО извршиле су бројне нападе на цивилне и војне циљеве који су резултирали великим људским жртвама и масовним материјалним разарањима.
Дан сећања на страдале у НАТО бомбардовању обележава се и у складу са тачком 223 и 224 Правила службе Војске Србије.
Међународни путнички воз број 393 гађан је из авиона 12. априла 1999. године док је прелазио преко Железничког моста у Грделичкој клисури. Претпоставља се да је у нападу погинуло најмање 15 цивила, али тачан број није прецизно утврђен.

Влада Републике Србије и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања настављају са мерама у циљу смањења незапослености.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, изјавио је да Министарство до краја 2017. планира додатних 170 милиона динара за преквалификацију у ИТ сектор.

Захваљујући преквалификацији, путем Националне службе за запошљавање 100 људи је већ ушло у овај сектор, а Министарство наставља тај тренд и издваја средства за оспособљавање још 900 људи.

Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања каже:

- Само у овој години ће хиљаду особа бити преквалификовано у ИТ стручњаке и, с обзиром на потребе тржишта, извесно је да ће свих хиљаду потом добити посао. У буџету за 2018. годину, план нам је да поред опредељивања средстава за оспособљавање ИТ стручњака, омогућимо преквалификацију и за нека друга занимања која су актуелна и за које постоји тражња на тржишту рада. Тиме ћемо сигурно допринети и да стопа незапослености буде смањена.

До сада је за спровођење мера активне политике запошљавања у 2017. години обезбеђено 2,8 милијарди динара које је Национална служба за запошљавање већ расподелила за реализацију планираних мера.
 

Стопа незапослености у Србији најмања је у последњих 25 година, а Влада Србије спроводи бројне програме како би се тај тренд наставио. Према Националној служби за запошљавање, тренутно је стопа незапослености у првом кварталу 14,6%, што је 4,4 индексна поена мање у односу на исти период прошле године, са тенденцијом даљег пада. У периоду јануар-јул ове године запослило се 159.471, што представља повећање у односу на исти период прошле године за 3,5%.

Позитиван тренд повећања запослености и смањења незапослености од првог квартала 2016. до првог квартала 2017. године, одразио се и на младе од 15 до 24 године старости и то за 7,1%.

Најтраженија занимања су: ИТ стручњаци, дипломирани машински и инжењери електротехнике, а када су у питању профили нижег нивоа образовања, најлакше долазе до посла продавци, возачи, кројачи и кувари.

Минстарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања спремно је да учини све, у циљу смањења незапослености, подстицања запошљавања и побољшања положаја незапослених лица на тржишту рада.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, посетио је град Лесковац и заједно са градоначелником Гораном Цветановићем обишао најзначајније институције овог града које су у надлежности Министарства, како би се сагледали начини њиховог функционисања и могућности за додатно унапређење досадашњег рада.

Министар Ђорђевић прво је посетио Центар за социјални рад где је представио планове Министарства у наредном периоду који се односе на начин изградње нових установа и њиховог функционисања, а који ће једнако да се примењује у целој Србији, у циљу пружања најбољих услуга нашим грађанима.

„Град Лесковац се изузетно успешно бори са свим проблемима везаним за социјалну заштиту и у тој примереној борби може осталим градовима да послужи и као пример. Ми имамо одличну сарадњу, а средства која дајемо су из године у годину све већа. Разлог за то су функционисање и услуге које дају у социјалној заштити, али пре свега и оправданост коришћења тих средстава”, рекао је Ђорђевић.

Министар је обишао и просторије Националне службе за запошљавање где је са директором Дејаном Станковићем и запосленима разговарао о условима у којима раде.

Након тога, разговарао је са члановима Удружења дистрофичара Јабланичког округа, који су истакли да су задовољни досадашњом сарадњом са градом, али да им је за боље функционисање у будућности неопходан нови простор. Како је истакао Ђорђевић, Министарство ће у сарадњи са градом, дистрофичарима Лесковца то и омогућити у што краћем периоду.

Такође, када је у питању Прихватилиште за жртве насиља у породици, министар је истакао да оно добро функционише, али да је циљ да се услови у којима они који претрпе насиље привремено нађу своје уточиште, додатно унапреде у свим сигурним кућама у нашој земљи, и навео да ће се кроз законске оквире Влада Србије трудити и да превентира случајеве било ког облика насиља.

На крају посете, министар Ђорђевић отворио је традиционалну гурманску манифестацију "Роштиљијада" уз оцену да је тај јединствени фестивал роштиља, бренд Србије.

"Лесковац је место у Србији које има своју традицију, а то је зато што његови грађани улажу труд и напор да ова манифестација из године у годину изгледа све боље. То је понос наше Србије и ви подижете углед нашој земљи", казао је Ђорђевић и захвалио градоначелнику на гостопримству истакавши да ће Лесковац увек имати подршку ресорног министарства и њега лично.

Градоначелник Горан Цветановић рекао је да му је част што је министар Ђорђевић посетио његов град, захвалио му на доласку и истакао да верује да ће се сарадња са Министарством и у наредном периоду, као и до сада, кретати узлазном путањом.

Посети Граду Лесковцу присуствовала је и в.д. помоћница министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, заједно са в.д. директором Управе за безбедност и здравље на раду Марином Фуртулом и директором Инспектората за рад Стеваном Ђуровићем, обишао је градилиште „Skyline” у Београду, како би се уверио на који начин се примењују превентивне мере безбедности и здравља на раду за време епидемије, које су донете у складу са новим Правилником.

Министар Ђорђевић нагласио је да је у спречавању ширења вируса најбитније да се пре свега поштују прописане мере и да грађани имају свест о томе колико је то значајно за све њих. Како каже, оно што сви могу и треба да поштују, јесте обавезно ношење заштитних маски, редовно прање руку, држање физичке дистанце од минимум два метра и избегавање окупљања већег броја лица у затвореном простору.

„Желимо да видимо какав план су направили послодавци када је у питању примена и спровођење мера у складу са новим Правилником, да можда дамо неки савет како би те мере биле још ефикасније и евентуално да помогнемо уколико за примену истих одређени послодавци имају неких потешкоћа. Новим Правилником, који је ступио на снагу 11. јула, желимо да додатно заштитимо све оне који и у време епидемије свој посао обављају одговорно и да бригу о здрављу запослених подигнемо на највећи могући ниво. Животи и здравље наших грађана су у овом тренутку најбитнији“, истакао је министар и додао да циљ доношења новог Правилника није кажњавање, већ искључиво заштита здравља грађана Србије.

Како је навео, Министарство ће и у наредном периоду бити посвећено обезбеђивању најбољег радног окружења за запослене, а као и до сада, наставиће да пружа подршку и све неопходне информације послодавцима и запосленима у циљу спречавања ширења епидемије.

Током посете, запосленима су подељени и флајери на којима су представљене све мере које морају да се примењују на основу новог Правилника о превентивним мерама за безбедан и здрав рад ради спречавања појаве и ширења епидемије. 

Поменути Правилник може се видети и на сајту Министарства на линку https://www.minrzs.gov.rs/sites/default/files/2020-07/94-20%20PRAVILNIK….

Код спомен костурнице у Драгинцу венце ће положити уз државне и војне почасти високи представници Владе Србије, градоначелник Града Лознице, представници Основне Школе „14. октобар“ у Драгинцу као и представници удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

После церемоније полагања венаца планирана су протоколарна обраћања градоначелника Лознице, господина Видоја Петровића и државног секретара Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања господина Драгана Поповића. Организатор државне церемоније је Владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Спомен-костурница у селу Драгинац код Лознице сведочи о првом масовном злочину почињеном над цивилима у раздобљу Другог светског рата на територији тада окупиране Србије, када је током једног дана (14. октобра 1941. године), извршена одмазда стрељањем 2.950 цивила.

У јесен 1941. године јединице Вермахта кренуле су у офанзиву са циљем да поврате изгубљене територије у западној Србији. Једна казнена експедиција упутила се ка Крупњу, али је на мосту преко Јадра код места званог Гајића Стена у близини Драгинца заустављена и разбијена од стране партизанских одреда 14. октобра 1941. године.

Немачке окупационе снаге су као одмазду за овај пораз из Драгинца и околине сакупиле и потом на неколико места у Драгинцу стрељале укупно 2.950 лица. Најмлађа жртва била је стара свега три дана. Након тога су их све затрпали у заједничке гробнице.

Гробнице су после рата уређене и обележене, а 1961. године сви посмртни остаци пренети су у заједничку спомен-костурницу изван села. Спомен-костурница је обележена гранитним спомеником висине седам метара, аутора Остоје Горданића Балканског. На меморијалу су исписани спомен-текстови. На месту ранијих гробница остале су уређене хумке на којима се налазе плоче са стиховима Ђорђа Радишића.

Спомен-костурница у Драгинцу код Лознице у потпуности је обновљена средствима ресорног Министарства за рад, запошљавање, борачких и социјалних питања 2011. године.

Злочин у Драгинцу, који је претходио сличним трагичним догађајима у Краљеву и Крагујевцу током октобра исте године, у претходним деценијама постепено је заборављан тако да седамдесет година касније, у наше време, мали број грађана Србије има сазнања о злочину који је почињен.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић састала се са директорима свих установа социјалне заштите у Србији, поручивши да је поносна на то како су се запослени у тим установама односили према превенцији заразе Ковид 19.

Кисић Тепавчевић је истакла да у тим установама ради велика армија људи и да захваљујући њиховом раду и пожртвовању систем социјалне заштите опстаје.

Подсећајући да је имунизација против Ковид 19 почела управо у установама социјалне заштите, Кисић Тепавчевић је указала да је у тим установама остварен највећи обухват вакцинацијом, будући да је вакцинисано преко 90 одсто корисника и више од 80 одсто запослених, а да има установа где су сви корисници вакцинисани. „То је показатељ одговорности и савесности људи у овом систему“, рекла је Кисић Тепавчевић.

Министарка Кисић Тепавчевић је на састанку истакла да су у 2021. години донети Закон о социјалној карти, Стратегија за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици, Закон о правима корисника услуга привременог смештаја у социјалној заштити, да су финансирани изградња и реконструкција објеката у оквиру Установе за децу и младе „Колевка“ у Суботици, геронтолошких центара у Београду, Новом Саду и Суботици, да је у току реконструкција Центра за социјални рад у
Жабарима. 

Министарство је, према речима Кисић Тепавчевић, у 2021. години за инвестициона улагања издвојило око 750 милиона динара, од чега за радове нешто мање од 225 милиона динара, а за опремање 525 милиона динара. Министарство је за наменске трансфере за развој услуга у заједници у овој години издвојило 556 милиона динара. 

Проф. др Кисић Тепавчевић је нагласила да Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања за 2022. годину планира даље кадровско и инфраструктурно јачање капацитета установа социјалне заштите, унапређење материјалног положаја запослених, као и повећање износа права на новчану помоћ и повећање обухвата сиромашних и грађана на граници сиромаштва правима из области социјалне заштите. Кисић Тепавчевић је рекла да ће почетком наредне године плате запослених у систему социјалне заштите бити већe за 8 одсто. 

Када је у питању законодавни и стратешки оквир, Кисић Тепавчевић је истакла да је у плану за 2022. годину доношење измена Закона о социјалној заштити,

Стратегије деинституционализације и развоја услуга социјалне заштите у заједници са пратећим акционим планом, са циљем трансформације установа за смештај особа са инвалидитетом, Стратегије социјалне заштите са пратећим акционим планом, као и Акционог плана за спровођење Стратегије за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици.

Министарка Кисић Тепавчевић је корисницима и запосленима у установама социјалне заштите пожелела да у 2022. години буду здрави и срећни, наводећи да су им врата Министарства отворена и да је Министарство увек ту да подржи њихов рад.