Обележавање годишњице страдања срба у логору Јиндриховице и обележавање 101 годишњице смрти Гаврила Принципа, у Чешкој Републици

Обележавање годишњице страдања срба у логору Јиндриховице и обележавање 101 годишњице смрти Гаврила Принципа, у Чешкој Републици

Читај ми

Јиндриховице, Терезин, Чешка Република – Ненад Нерић државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања  предводиће 28. априла 2019. године (у 11 часова) церемонију полагања венаца и одавања почасти.

 

у некадашњем логору у Јиндриховицама код спомен-костурнице из Првог светског рата у којој почива 7100 наших сународника.

 

Истог дана у 14 часова у некадашњем аустроугарском затвору у Терезинској тврђави биће одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања 101. годишњице смрти Гаврила Принципа у Чешкој Републици.

 

У склопу обележавања значајних историјских догађаја 29. априла 2019. године у 10.30 часова планирана је церемонија полагања венаца и одавања почасти на Олшанском  гробљу у Прагу, у цркви Успења пресвете богородице са спомен-костурницом у којој почива 131. српских војника палих у Првом светском рату.

 

Церемонијама ће присуствовати студенти Полицијско-криминалистичког универзитета из Београда, представници Министарства одбране и Војске Србије, Амбасаде Републике Србије у Прагу и Удружења опредељена за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

 

 

Гаврило Принцип рођен је у Обљају, 25. јул 1894. године , преминуо је у  Терезину, у Чешкој Републици 28. априла 1918. године. У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас постоје само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био свезан, који сведоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије уграђена је скромна плоча са именом затвореника.

Спомен-костурница у месту Јиндриховице је место страдања српских заробљеника за време Првог светског рата. У Јиндриховицама се у периоду од 1915. до 1918. године, налазио највећи концентрациони логор на територији тадашње Аустроугарске. Кроз Логор Јиндриховице је прошло око 40.000 заробљеника међу којима је највише било Срба.