Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић отворио је конференцију "Унапређење људских ресурса у систему социјалне и дечије заштите", која је окупила скоро 200 представника владиних институција, академских заједница, стручњака и пружалаца услуга из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Албаније, где је истакао да је стратешко опредељење Владе Републике Србије да обезбеди континуирани професионални развој стручних и свих других радника у социјалној и дечијој заштити.

Како је министар рекао, у овом процесу, Влада Србије и ресорно министарство имају пуну подршку председника Александра Вучића, јер су професионални и обучени кадрови, са адекватном стручном подршком, поуздан индикатор да ће наши грађани, на најбољи начин остварити права у систему социјалне и дечије заштите.

Министар Ђорђевић навео је да се први контакт између грађана и система социјалне заштите остварује у центрима за социјални рад и да је Министарство, полазећи од тог сазнања, процес унапређивања стручног рада започело управо на тим местима.

„Реформа коју спроводи ресорно министарство подељена је у четири фазе и треба да нам донесе очекивани квалитет стручног рада, заснован на високој компетентности стручних делатника који раде у овој, најважнијој установи у систему социјалне заштите. Прва фаза, која је успешно завршена, подразумева анализу рада центара за социјални рад и елемената свакодневне праксе са којом се запослени у центрима суочавају“, рекао је министар и додао да резултати прве фазе служе и као полазни основ за следећу фазу реализације којом ће се отпочети практични део процеса реформе центара за социјални рад.

Министар је истакао и да је приликом остваривања ових резултата пружена подршка свих државних институција Републике Србије, али и свих јавних установа и организације цивилног друштва које сарађују са Министарством, посебно када су у питању деца.

„Министарство, заједно са партнерима из Уједињених нација и Европске уније, континуирано ради и на унапређењу и имплементацији релевантног нормативног оквира и модернизацији система социјалне и дечије заштите кроз усвајање највиших стандарда стручног рада. Остварени резултати дају нам за право да осећамо задовољство, али то сигурно не може бити довољно, нити нам сме послужити као оправдање за одсуство даљих и сталних напора ка унапређивању садржаја, распрострањености и квалитета услуга које обезбеђујемо“, закључио је министар.

Директорка УНИЦЕФ-а Регина Де Доминицис истакла је да су постигнути велики и значајни успеси на овом пољу, као и да постоји још простора за унапређење истих. Како каже у свим земљама региона још увек има деце која живе у сиромаштву, која су жртве насиља, занемаривања и искоришћавања, а све је више и деце миграната. 

„Постојање довољног броја адекватно подржаних  и компетентних људских ресурса је носећи стуб сваког облика дечије и социјалне заштите“, нагласила је Доминицис и подсетила да се ове године обележава 30 година од усвајања Конвенције Уједињених нација о правима детета на чије поштовање су се обавезале све земље света, као и да је Конвенција нераскидиво повезана са  Циљевима одрживог развоја за које су се државе и владе обавезале да ће их остварити до 2030. године. 

Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Владе Републике Србије Сузана Пауновић, представила је Оквир за праћење примене препорука Комитета Уједињених нација за права детета. 

„У сарадњи са Центром за права детета и Коалицијом 40 организација цивилног друштва и уз консултације са децом, израђена је посебна Матрица у коју су унете све препоруке Комитета за права детета, извршено је њихово повезивање са релевантним препорукама других комитета и Савета за људска права УН, развијени су индикатори испуњености, извршено је повезивање са Циљевима одрживог развоја, и развијена онлајн платформа за прикупљање података“, рекла је Пауновић. 

Током дводневног рада, земље учеснице које имају исто наслеђе социјалне заштите и сличне контекстуалне и културолошке факторе размениће своја искуства и примере добре праксе, али и разматрати изазове са којима се суочавају како би дошли до конкретних предлога и препорука за даљи рад за добробит сваког детета и породице у систему социјалне заштите.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјалних питања Зоран Ђорђевић и градски менаџер Горан Весић обишли су Јеврејско гробље, које ће одлуком Града Београда бити проширено на захтев Јеврејске општине Београд.

Министар Ђорђевић рекао је да гробља представљају огледала наше прошлости и да Јеврејско гробље мора изгледати боље и уређеније.

„Влада Србије води бригу о свим својим грађанима, без обзира на веру и припадност. Сарадња са јеврејском заједницом, која је на одличном нивоу се наставља и верујем да ће се наши односи у будућности само још више унапређивати. Тренутно је у току је и израда закона који ће нам омогућити наставак активности на Старом сајмишту.“, истакао је министар Ђорђевић.

Градски менаџер Горан Весић указао је да се ради о веома важној одлуци јер је захтев Јеврејске општине Београд за проширењем усвојен после више деценија захтева и чекања.

„Када се дође на ово гробље, види се колико је јеврејска заједница била важна у Београду и колико је допринела развоју града. На овом месту сахрањени су људи који су стварали историју Београда, а данас смо разговарали и о томе шта можемо да учинимо да се реновира и само гробље, јер је оно културно-историјски споменик“, истакао је Весић.

Градски менаџер је нагласио да су београдски Јевреји део наше историје и да се кроз сећање на њих сећамо и властите историје.

Обиласку гробља присуствовали су и амбасадорка Израела Алона Фишер-Кам као и Данило Медић председник Јеврејске општине Београд.

Амбасадорка Фишер-Кам указала је на повезаност два народа који су се заједнички борили у светским ратовима за ослобођење Србије.

„Јеврејска заједница је веома дуго интегрални део друштва у Србији. Односи између државе Србије и државе Израел не могу се разумети без доприноса јеврејске заједнице у Србији и зато морамо поштовати то наслеђе. Захвални смо Републици Србији и Граду Београду и представницима јеврејске заједнице у Београду на свему што чине за добробит ове заједнице“, истакла је Алона Фишер-Кам и подсетила да се у сарадњи са надлежнима решавају многа питања важна за Јевреје попут реституције, Старог сајмишта, синагоге у Суботици.

„Ово је заиста период када долази до ренесансе наше заједнице у Србији како због низа закона тако и због суштински доброг односа председника државе, републичких и градских власти, који су омогућили да се многе ствари решавају много брже. Симболички, ова година означава 500 година како заједно живимо у Београду, 100 година од како је Србија признала право држави Израел да постоји, 70 година од државности Израела и 25 година од наших дипломатских односа“, истакао је председник Јеврејске општине Београд Данило Медић.

Београд има два јеврејска гробља – старо ашкенаско и ново сефардско, а оба су богата уметничким радовима. Сефардско гробље у Рузвелтовој улици датира из 1888. године. Када је генералним планом из 1925. године одлучено да се Старо јеврејско гробље потпуно исели из Далматинске улице, настала је потреба да се даље прошири купљено земљиште за Ново јеврејско гробље. Након тог проширења, Сефардско гробље до данас је задржало исту повшину и функцију. Преко пута Сефардског, у делу Новог гробља одвојеном зидом у Рузвелтовој улици, налази се Ашкенаско гробље које више није у употреби.

Државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Стана Божовић говорила је на последњој седници Савета за праћење реализације Акционог плана за примену Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2014. до 2018. године и поручила да је Република Србија треба да буде земља толеранције у коју су сви добродошли и сви се осећају спокојно и достојанствено.

„Увреде на рачун жена, напади на спортисте јер су друге нације, претње вешалима, насиље над децом…нису слика Србије, коју желимо. Последњи је тренутак за оне, који би да се понашају нетолерантно и да их мржња води кроз живот да промене своје понашање, да схвате да нема оправдања за било какву дискриминацију и да се окрену вредностима поштовања и уважавања свих грађана и грађанки без обзира на њихово верско и политичко опредељење, године старости, припадност једној или другој раси и нацији; ми немамо недоумица, наша је жеља и чврста намера да успоставимо нулту толеранцију за говор мржње, узнемиравање и претње и омогућимо да Република Србија буде истински део европске породице у којој се поштују све људске вредности“, истакла је Божовић.     

Како каже, Савет је свој рад остваривао у оквиру одржаних седница, али се суштина његовог ангажовања огледала у раду министарстава, других државних органа од националног до локалног нивоа, чији су представници чланови и чланице Савета, а који су свакодневно радили на испуњавању циљева Стратегије и активности из пратећег Акционог плана.

„Рад овог Савета постигао је и многе битне резултате, као што су израда нацрта и преднацрта закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације, Закона о родној равноправности, Закона о правима детета и заштитнику права детета, посебног акционог плана за примену Стратегије социјалног укључивања Рома и Ромкиња, успостављање СОС телефонске линије за жене са искуством насиља и све то усклађено са решењима из релевантних директива Европске уније и уз прихватање међународних стандарда у спречавању дискриминације“, навела је Божовић.

Према њенима речима, овом Стратегијом обухваћени су припадници националних мањина, укључујући ромско становништво, жене, ЛГБТ лица, лица са инвалидитетом, старији, деца, избеглице, интерно расељени и други припадници мигрантских група, као и припадници различитих вероисповести и лица с обзиром на њихово здравствено стање, укључујући лица са HIV-ом.

„Један део послова је остао да се уради, а ти задаци треба да буду преузети новим стратешким документом Владе на пољу превенције и заштите од дискриминације, а на чему се већ ради. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања образовало је још прошле године Радну групу за израду Стратегије и Акционог плана. Чланови и чланице радне групе су, поред представника надлежних ресора и удружења грађана, односно организације цивилног друштва, а циљ је да се, што пре, у 2019. години донесе нови документ Владе, а у том поступку, имамо подршку међународних организација, а пре свега задужене агенције Уједињених нација“, рекла је државна секретарка.

Она је додала да ће државна јавност благовремено бити обавештавана о свим битним питањима, која су на дневном реду током израде Предлога стратегије, а биће организована и јавна расправа у коју се може свако укључити како би допринео укупном квалитету ових материјала.

УНИЦЕФ у Србији, у сарадњи са Националном службом за запошљавање, Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и партнерима, покреће иновативни програм „Унапређење запошљивости младих кроз радне праксе“. 

Србија је остварила значајан напредак у привредном расту и економској стабилности. Према подацима из Анкете о радној снази стопа запослености (за становништво 15+) у другом кварталу 2021. године износила је 48 одсто, што је пораст у односу на претходни период. Ипак, када се ради о младима старости 15-24 године, њихов положај на тржишту рада и даље је неповољан, а проналажење посла један од највећих изазова, великим делом и због мањка радног искуства младих у односу на одрасла незапослена лица.

Програм за циљ има да обезбеди младима више прилика за развијање вештина и тако повећа њихове могућности да пронађу одговарајуће запослење. Унапређење положаја младих на тржишту рада предвиђено је и стратешким документима Владе Републике Србије, односно Стратегијом запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године и пратећим Акционим планом за период од 2021. до 2023. године

„Како бисмо адекватно адресирали незапосленост младих, потребно је креирати могућности за стицање искуства кроз радне праксе и адекватну подршку у процесу тражења посла. Уз вештине које ће стицати у складу са потребама послодаваца, млади ће бити припремљенији и конкурентнији на тржишту рада“, истакла је проф. др Сандра Грујичић, в.д. помоћница министра за рад и запошљавање.

Према подацима из најновије Анкете о радној снази из 2021, стопа незапослености младих (између 15 и 24 године) у Србији износила је 22,2 одсто. Млади у Србији се суочавају са лошијим изгледима на тржишту рада од својих вршњака у ЕУ, где је 2021. године стопа незапослености младих износила 16,2 одсто.

„Један од најважнијих напора које било која држава може да учини јесте да помогне младима да стичу вештине и знања. У жељи да подржимо напоре институција у Србији, радимо на томе да учинимо радне праксе доступним. Програм ће послодавцима пружити могућност да, у складу са својим потребама, и у оквиру принципа друштвено одговорног пословања ангажују и пруже шансу младима из посебно осетљивих категорија“, изјавила је Станислава Вучковић, руководитељка програма за младе УНИЦЕФ-а у Србији.

Кроз наменски развијену онлајн платформу млади ће прво проћи кроз обуке и припрему за праксу у радном окружењу, а затим ће имати плаћену радну праксу код послодаваца из приватног, јавног и цивилног сектора. Ова пракса ће омогућити младима да стекну вештине и знања која су им неопходна за прилагођавање потребама тржишта рада.

„Програм подразумева пружање радних пракси младима до 30 година који се не школују, не обучавају, нити су запослени, а стекли су основно, средње или високо образовање, а све у циљу да се подржи друштвена и економска инклузија младих, посебно младих из осетљивих група, пружајући им прилику за обуку, развој вештина и знања тражених на тржишту рада. Да би се прилагодили радном окружењу и стекли неопходне вештине млади ће имати прилику да се укључе у обуке кроз наменски развијену онлајн платформу за учење, а затим укључе у обављање радне праксе. Послодавци који се укључе у програм имају могућност селекције обучених младих практиканата, на основу потреба за кадром одређених профила у оквиру своје компаније, и пружања радне праксе у трајању од два месеца за одабране практиканте,“ објаснио је Зоран Мартиновић, директор Националне службе за запошљавање.

„Највећи проблем у вези са запошљавањем младих представља то што послодавци захтевају радно искуство и практичне вештине које су стекли радећи негде. То је за највећи број младих веома тешко”, рекла је Јована Васић, чланица Саветодавног одбора програма.

Програм Унапређење запошљивости младих кроз радне праксе почео је 1. новембра 2021. године и трајаће до краја 2022. године. План је да се кроз обуку и плаћену радну праксу повеже најмање 2000 младих и 500 послодаваца. Заинтересовани млади и послодавци могу да се пријаве и узму учешће у овом програму путем платформе за пријаву Бирам успех – програм унапређења запошљивости младих www.biramuspeh.com 

„Нове прилике за младе да раде и остану у својој земљи као и обезбеђивање лакшег и ефикаснијег начина за остваривање права грађана, у врху су приоритета рада Министарства у наредном периоду“, поручио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић након 97. редовне седнице Социјално – економског савета.

Према речима министра, без обзира што се држава налази у тешкој ситуацији изазваном епидемијом корона вируса, са којом се бори цео свет, одржан је конструктиван дијалог чланова СЕС-а.

„Министарство на чијем сам челу наставиће да ради на остваривању боље комуникације са грађанима, а то ћемо остварити тако што ћемо на лак начин послодавцима и радницима омогућити  да се јасно информишу о својим правима у области рада током епидемије, као и начину за њихово остваривање“, рекао је Ђорђевић.

Министар је подсетио да већ сада на сајту Министарства постоји посебан део где радници могу да провере свој тренутни радни статус (https://ocs-opa.rightnowdemo.com/ocs_opa/owda/startsession/covid19_rs_l… ) и све оно што им припада по Закону о раду, као и да уколико утврде да су им одређена права ускраћена, то и пријаве Инспекцији рада.

Како је навео, поред тога, завршава се процес електронског вођења докумената и Е – писарница, те ће Министарство радити и на томе да се што више различитих захтева подноси управо електронски, да грађани не морају да троше време на долазак већ да се о свему информишу путем сајта, а на исти начин и да електронски поднесу пријаве.

Ђорђевић је навео да је у наредном периоду у плану и реорганизација Националне службе  за запошљавање, која треба да се спроведе 1. септембра у сарадњи са Светском банком. 

„Акценат ће бити на младима, обезбеђивању шанси за оне који завршавају студије, завршили су или још увек студирају. Држава брине о младима и циљ нам је да им пружимо најбоље услове да остану у нашој земљи, баве се оним што воле и за шта су компетентни и тако имају могућност да оснују и своје породице у Србији“, рекао је министар.

Када је реч о даљем ангажовању СЕС-а Ђорђевић је истакао да ће предложити да се социјални партнери укључе у даљи рад Кризног штаба, посебно у области привреде.

„Влада Србије и даље ће пратити стање у  економији и привреди, као и на тржишту радне снаге. Крајњи циљ јесте да 2025. године просечна плата буде 900 евра, а пензија 440 евра и од тога нећемо одустати“, закључио је Ђорђевић.

Конференцији су присуствовали председавајући СЕС-а председник УГС "Независност" Зоран Стојиљковић, председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић и потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије Душко Вуковић.

Он је приликом посете напуштеној Циглани у Суботици, где се окупљају избеглице из ратом захваћених подручја, рекао да ће тај центар бити привременог карактера и поновио да Србија не прави трајне смештајне капацитете за мигранте.

“Ово није криза коју смо ми изабрали и ови људи нису изабрали Србију да би остали у њој. Ми ћемо се тако и понашати, као што се и сада понашамо - хумано, у складу на највишим стандардима, али без обавезе да ове људе прихватимо трајно, а посебно без намере да их терамо да остану тамо где они не желе да остану”, рекао је Вулин.

Он је нагласио да ће средства за уређење будућег центра обезбедити донатори, те да се за то неће утрошити буџетска средства, рекавши да је то политика Владе Србије, односно да највећи део трошкова мигрантске кризе сносе представници међународне заједнице.

“Ово јесте велико оптерећење за наш буџет, мигрантска криза је велико оптерећење за све наше службе, за сва наша министарства. Ми се за ово нисмо спремали, за ово нико није могао да буде спреман, али смо се показали као веома организовани, као хумани, као неко ко је у стању да мобилише и међународу заједницу, али и сопствене снаге,” оценио је Вулин.

Говорећи о будућем објекту у Суботици, он је рекао да ће, са једне стране помоћи мигрантима током зиме, а са друге стране допринети томе да се не узнемирава свакодневни живот грађана.

“Тако ћемо помоћи и мигрантима, тако ћемо помоћи и грађанима Суботице, и да можемо да наставимо да се понашамо као и до сада – хумано, достојанствено, као према људским бићима. Неке много веће, богатије и организованије земље то нису у стању да ураде, а као што видите - мала и сиромашна Србија и њени грађани то могу и хоће”, оценио је он.

На питање да прокоментарише изјаве званичника Мађарске, да се та земља једина опходи према мигрантима на прави начин, Вулин је рекао да “зидови, стубови и жице никада нису прави начин да се односите према људским бићима”.

С тим у вези, он је рекао да је Србија евидентирала преко 96.000 тражилаца азила, што ни једна друга земља на њиховом путу није ни приближно толико, што, по њему, говори да Србија понаша изузетно одговорно, у складу са свим међународним правилима.

“Ми не покушавамо да неког пребацимо са тачке А на тачку Б. Не покушавамо да убрзамо нечије кретање са јужне на северну границу, већ се према људима односимо као према људима. То је једини начин и једино на овом путу се Србија односи према мигрантима баш тако”, рекао је Вулин.

Упитан за коментар истраживања агенција Фактор плус, по којем 70 одсто грађана подржава оно што држава предузима за мигранте, Вулин је рекао да су грађани Србије хумани људи који су до јуче гледали колоне од 250.000 избеглих и протераних из Хрватске, те да у Србији и даље има око 220.000 интерно расељених, те 40.000 оних који формално имају статус избеглица.

“Ми разумемо туђу муку, ми разумемо бол. Ми смо то видели на својој кожи, на свом примеру и онда какви бисмо били људи да не препознамо исти бол и исту невољу и код других људи. Такође сматрам да грађани Србије поштују када виде организовану државу, јер су и они мирнији и сигурнији кад виде да држава брине и о њима и људима који пролазе овде”, рекао је министар Вулин.

Градоначелник Суботице Јене Маглаи оценио је да би се на будућој локацији центра, за коју је рекао да је на ободу града, могло сместити 150 до 200 миграната у току предстојећег зимског периода.

“Суботица може да прихвати да то буде један пункт за помоћ мигрантима, али никако прихватни центар, никако камп за мигранте. У том смислу смо нашли адекватно решење које испуњава све услове и сада је на нама да у следећих месец, месец и по дана заиста доведемо тај објекат у стање да задовољава све услове”, рекао је Маглаи.

То по његовим речима значи да се одустаје од планова да се Циглана оспособи за прихват у зимском периоду, јер није сигурно да ће се до зиме решити имовински односи.

Гордан Велев, из немачке донаторске организације АСБ Србија, оценио је да ће нова локација бити много боље решење од Циглане, јер је опремљена неопходном инфраструктуром.

“Све ово није могуће без заједничког рада. То тројство локална самоуправа, Министарство, донаторска и међународна заједница увек даје добре резултате, нарочито кад су координисани напори. Мислим да ће ово бити значајно и за грађане Суботице, а првенствено за људе који су у невољи, за избеглице које се крећу и ви видите у којим бројкама”, оценио је Велев.

КО МОЖЕ ОСТВАРИТИ ПРАВО НА НОВЧАНУ НАКНАДУ ЗА СЛУЧАЈ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ?

Новчана накнада  је право из осигурања за случај незапослености које се остварује под условима и на начин прописан Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености („Службени гласник РС“ бр. 36/09, 88/10, 38/15, 113/17 - dr. zakon i 113/17) Право се остварује ако су кумулативно испуњени услови који се односе на:

1. Пријаву на евиденцију незапослених код Националне служе за запошљавање  и подношење захтева у законом прописаном року од 30 дана од дана престанка осигурања  како би се остварио пун обим права;
2. Минимални стаж осигурања од 12 месеци непрекидно или  12 месеци са прекидима у последњих 18 месеци;
3. Разлог престанка радног односа, односно престанка осигурања;

РАЗЛОЗИ ПРЕСТАНКА РАДНОГ ОДНОСА ИЛИ ПРЕСТАНКА ОСИГУРАЊА КОЈИ СУ ОСНОВ ЗА НОВЧАНУ НАКНАДУ 

Законом су таксативно набројани разлозо престанка радног односа, односно престанка осигурања који су основ за  остваривање права на новчану накнаду. Право може да оствари незапослено лице коме је радни однос, односно обавезно социјално осигурање престало:

1. као вишку запослених у складу са законом осим запослених којима је  отпремнина исплаћена на основу одлуке Владе РС у износу већем од износа отпремнине коју би запослени остварио у складу са Законом о раду;
2.  ако запослени не остварује резултате рада, односно нема потребна знања и способности за обављање послова на којима ради;
3. због престанка радног односа на одређено време, привремених и повремених послова, пробног рада;
4. због престанка функције изабраних, именованих и постављених лица, уколико није остварено право на мировање радног односа или накнаду плате, у складу са законом;
5. због преноса оснивачких права власника, односно члана привредног друштва; 
6. отварања стечаја, покретања ликвидационог поступка и у другим случајевима престанка рада послодавца у складу са законом (Привремени престанак обављања делатности није основ за остваривање права на новчану накнаду ни за предузетника ни за запослене код истог);
7. премештаја брачног друга, у складу са посебним    прописима;

 Из наведеног произлази да право на новчану накнаду не може да оствари:

1. Запослени коме је радни однос престао његовом вољом или кривицом.   После престанка радног односа из овог разлога потребно је поново остварити  минимални стаж осигурања од 12 месеци непрекидно или 12 месеци са прекидима у последњих 18 месеци;
2. Предузетник који је привремено обуставио обављање делатности;
3. Запослени којима мирују права по основу рада;
4. Лица којима је престало осигурање  које не укључује и осигурање за случај незапослености ( рад по уговору о делу, сезонски послови у пољопривреди, пољопривредни стаж, естрадни стаж...)
5. Незапослени коме је престало запослење у иностранству. 

ДУЖИНА ИСПЛАТНОГ ПЕРИОДА НОВЧАНЕ НАКНАДЕ

Нoвчана накнада исплаћуje сe нeзапoслeнoм:

3 мeсeца, акo има стаж oсигурања oд 1 дo 5 гoдина;

6 мeсeци, акo има стаж oсигурања oд 5 дo 15 гoдина;

9 мeсeци, акo има стаж oсигурања oд 15 дo 25 гoдина;

12 мeсeци, акo има стаж oсигурања дужи oд 25 гoдина;

Гoдинoм стажа oсигурања, сматра сe навршeних 12 мeсeци за кoje je oбвeзник дoпринoса биo oбавeзнo oсигуран.

Изузeтнo, нoвчана накнада припада нeзапoслeнoм у траjању oд 24 мeсeца, укoликo нeзапoслeнoм дo испуњавања првoг услoва за oстваривањe права на пeнзиjу, у складу са прoписима o пeнзиjскoм и инвалидскoм oсигурању, нeдoстаje дo двe гoдинe. Испуњeнoст услoва за oстваривањe права на пeнзиjу, пo oснoву стажа oсигурања, нeзапoслeни дoказуje пojeдиначним актoм oрганизациje надлeжнe за пeнзиjскo и инвалидскo oсигурањe.

Лице коме је истакао исплатни период новчане накнаде или је исто право престало због запослења или започињања осигурања по другом основу, може поново да оствари право на новчану накнаду, ако испуни све законом прописане услове. 

НАСТАВЉАЊЕ ИСПЛАТЕ НОВЧАНЕ НАКНАДЕ

Нeзапoслeнoм сe наставља исплата нoвчанe накнадe:

1. за врeмe траjања дoдатнoг oбразoвања и oбукe, у складу са индивидуалним планoм запoшљавања;
2. за врeмe приврeмeнe спрeчeнoсти за рад утврђeнe прeма прoписима o здравствeнoм oсигурању, али нe дужe oд 30 дана oд дана настанка приврeмeнe спрeчeнoсти;
3. за врeмe пoрoдиљскoг oдсуства, oдсуства са рада ради нeгe дeтeта и oдсуства са рада збoг пoсeбнe нeгe дeтeта прeма прoписима из oбласти рада или другим прoписима кojима сe рeгулишe oдсуствo са рада.

ПРИЈАВА НА ЕВИДЕНЦИЈУ И ПОДНОШЕЊЕ ЗАХТЕВА ЗА НОВЧАНУ НАКНАДУ ЗА ВРЕМЕ ТРАЈАЊА ВАНРЕДНОГ СТАЉА

За време трајања ванредног стања, а у циљу сузбијања ширења вируса COVID-19, Национална служба за запошљавање омогућила је пријаву на евиденцију незапослених и подношење захтева за новчану накнаду, као и других захтева, путем електронске поште на мејл адресе филијала Националне службе за запошљавање. Детаљна информација  објављена је на Интернет страници НСЗ у делу ИНФО.

РАЧУНАЊЕ РОКОВА ЗА ВРЕМЕ ТРАЈАЊА ВАНРЕДНОГ СТАЊА

Влада Републике Србије, уз супотпис председника Републике, дана 24. марта 2020. године, донела је Уредбу о примени рокова у управним поступцима за време ванредног стања. ("Службени гласник РС", број 41 од 24. марта 2020.године). 

1. Странке не могу сносити последице свог непоступања у роковима прописаним или одређеним у складу са законима којима се уређује општи управни поступак или посебни управни поступци. Странке које нису у могућности да се пријаве на евиденцију незапослених и поднесу захтев за новчану накнаду електронским путем или путем поште, за време трајања ванредног стања, моћи ће ове радње да  предузму по престанку ванредног стања. За време ванредног стања прекинуће се рачунање рокова.  
2. Сматраће се да је достава решења и других писмена од стране органа, од којих почињу да теку рокови који се не могу продужити  извршена кад истекне 15 дана од престанка ванредног стања. Од овог дана почиње рачунање рокова за изјављивање жалби, приговора, других правних средстава као и предузимање радњи које су везане за рокове који се  иначе не могу продужавати. Ако је странка благовремено поднела поднесак у време ванредног стања или пре  истека 15 дана од престанка ванредног стања, није потребно да  исти поново подноси.
3. Уредбом су продужени и рокови за поступање управних органа (решавање по захтевима, жалбама, другим правним средствима као и другим поднесцима странака) и исти ће се продужити 30 дана од дана престанка ванредног стања.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић предводиће државну церемонију поводом обележавања 77. годишњице од битке на Кадињачи, 29. новембра 2018. године, са почетком у 11 часова, у оквиру Спомен-комплекса „Кадињача“ код Ужица.  

Код спомен-костурнице херојима Кадињаче биће положени венци и одате државне и војне почасти.

Поред државног секретара Нерића венце ће положити и представници Министарства одбране и Војске Србије, градоначелник Града Ужица, представници СУБНОР-а Србије као те представници Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и грађана.

Након церемоније полагања венаца, одавања почасти и обраћања представника министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, градоначелника Града Ужица и представника Републичког одбора СУБНОР-а Србије, планирано је извођење уметничког програма под називом „Благослов слободе“ (текст приредио Милован Витезовић, учествују глумци: Ивана Жигон, Дивна Марић, Слободан Љубичић и Хаџи Немања Јовановић у пратњи Хора „Браћа Барух“ из Београда).

Oрганизатор државне церемоније је Владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Градом Ужицем и Народним музејом у Ужицу.

Спомен-комплекс „Кадињача” код Ужица обновљен је током 2011. године средствима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Меморијални комплекс на Кадињачи код Ужица сведочи о херојским новембарским данима 1941. године када су припадници Радничког батаљона којим је командовао Андрија Ђуровић, као и борци 1. батаљона Посавског одреда и Орашке чете 2. Шумадијског одреда пружили жесток отпор далеко надмоћнијем непријатељу који је у том периоду спроводио офанзиву на ослобођену територију у историји познату као Ужичка Република.

Борци Радничког батаљона храбро су страдали у борбама на Кадињачи 29. новембра 1941. године.

Непријатељске снаге су пробиле последњу одбрану слободног Ужица, али хероизам тих јунака остао је упамћен у временима која су уследила.

Сам комплекс представља сложену архитектонско-музеолошку целину који чини низ сегмената грађених у периоду између 1952. и 1979. године. У првој фази, године 1952. на Кадињачи је подигнут споменик пирамидалног облика под којим се налази костурница у којој почивају посмртни остаци припадника Радничког батаљона страдалих током битке.

Знатно проширење и обогађење комплекс је доживео 1979. године када је, по прејекту чији су аутори вајар Миодраг Живковић и архитекта Александар Ђокић, окончано његово уређење чиме је он добио данашњи изглед.

На самој Спомен-костурници исписан  је део поеме „Кадињача” песника Славка Вукосављевића:

„Рођена земљо јеси ли знала?

Ту је погино батаљон цео...

Црвена крв је процветала

кроз снежни покров хладан и бео.

Ноћу је и то завејо ветар.

Ипак на југу... војска корача...

Пао је четрнаести километар,

ал` никад неће

Кадињача.”

Дан сећања на жртве стратишта у Јајинцима, где је убијено скоро 80.000 Јевреја, Срба и Рома у Другом светском рату, обележен је државним комеморативним окупљањем, а церемонију полагања венаца предводила је председница Владе Србије Ана Брнабић која је истакла да се Јајинци никада не смеју поновити, као и да Србија данас води реалистичну и одговорну политику, политику мира, стабилности и развоја.

Церемонији полагања венца присуствовали су министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, министар одбране Александар Вулин, министарка правде Нела Кубуровић, и министар омладине и спорта Вања Удовичић, као и заменик градоначелника Града Београда Горан Весић.

Венце су положили и представници општине Вождовац, СУБНОР-а Србија, Удружења логораша 1941-1945, Савези јеврејске заједнице и представници Националног савета ромске националне мањине, као и представници дипломатског кора.

Премијерка Србије, обраћајући се присутнима, поручила је да Србија не заборавља хероје и страдалнике, али да Јајинци нису само место нашег исказивања пијетета према жртвама окупаторовог терора и подсетник на трагедију, већ су заједно са Бањичким и другим београдским мучилиштима висока школа нашег националног морала и индекс вредности слободе која је друго име наше земље и нашег народа. 

"Обавезни смо да лекције из те школе чувамо као окосницу свога идентитета и културе да их преносимо генерацијама које долазе, тако ћемо се одужити и овим хумкама, али и нерођеној деци убијених коју су сањали", казала је.

Брнабић је навела да ће двадесети век остати запамћен као раздобље највећег страдања нашег народа, када су три пута несразмерно веће силе насрнуле на нашу земљу и њене грађане - 1914, 1941. и 1990. године.

Према њеним речима, у ратним сукобима који су се одвијали у току прошлог века пали су милиони наших сународника, војника, цивила, жена и деце, многи знани, али и многи незнани, незабележени и неопојани, који почивају у гробницама Зејтинлика, Крфа, острва Видо, Шумарицама и Краљеву, у јамама Јадовна и Пребиловаца, расути у муљу Саве око Јасеновца и пуштени у хладне воде Дунава испод новосадских мостова, док је милион људи нестало у лудило насилног распада Југославије.

"У периоду од 1941 до 1944. године на овом месту злокобног и застрашујућег назива стрелиште одреди фашистичког окупатора лишили су живота готово 80.000 људи", казала је Брнабић и додала да је овим жртвама и другим жртвама двадесетог века заједничко то да су бранили своје право на живот и слободу и да за туђим никада нису посегли. 

"У времену у којем живимо морамо да донесемо важне одлуке за свој народ и своју државу. Желимо да останемо своји, доследни наслеђу наших предака и да после многих историјских недаћа, трагедија и посртања, па и сопствених крупних грешака отворимо капију среће за нас и за нараштаје који долазе", истакла је премијерка. 

Истичући да се Јајинци никада не смеју поновити, те да је мир највећа вредност, а да га је на Балкану током историје највише недостајало, Брнабић је навела да Србија данас иде три корака испред својих суседа у политици превазилажења наслеђених конфликата. 

"Кроз преговоре са земљама у региону, ЕУ и најзначајнијим светским силама, упорношћу, трпељивошћу, стрпљењем и посвећеним активизмом створили смо уважену и широко прихваћену међународну позицију наше земље. Створена су пријатељства тамо где их је ретко када било и где их је мало ко очекивао и то је можда највећи искорак Србије у последњих 30 година. Његови ефекти виђени су и у расту националне економије", казала је.

Навела је да упркос огромним потешкоћама, отпорима и спотицањима, Србија трага активно за најповољнијим решењем за питање КиМ. 

"Србија данас води реалистичну и одговорну политику, политику мира, стабилности, развоја и то је најбоља порука коју могу данас са овог места да пошаљем нашим грађанима. Резултати те политике биће одуживање свима који су на различите начине стварали славну и часну историју наше земље и нашег народа", закључила је премијерка Србије. 

Присутнима се обратио и преживели логораш Милинко Чекић из Удружења Логораша Јасеновац Београд, који је позвао државне чиниоце на заједничку борбу, како је рекао, не само са појавом фашизма, већ фашистичким деловањем у нашем окружењу и кривотворењу историјских чињеница о страдању српског народа, посебно у Хрватској током Другог светског рата. 

Чекић је казао да је у Јасеновцу убијено више од 700.000 деце, жена, Срба, Јевреја, Рома, те да се то колико их је убијено на 1.000 других стратишта никада неће сазнати.

Државни секретар Министарствa за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић предводиће државну церемонију поводом обележавања 78. годишњице од битке на Кадињачи која ће бити одржана 29. новембра 2019. године са почетком у 11 часова у оквиру Спомен-комплекса „Кадињача“ код Ужица. 

Код спомен-костурнице херојима Кадињаче биће положени венци и одате државне и војне почасти. Поред представника Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, венце ће такође положити представници Министарства одбране и Војске Србије, градоначелник Града Ужица, представници СУБНОР-а Србије те представници Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и грађана.

Након церемоније полагања венаца, одавања почасти и обраћања представника министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, градоначелника Града Ужица и представника Републичког одбора СУБНОР-а Србије планирано је извођење уметничког програма под називом „Рођена земљо, јеси ли знала?“, текст приредио Милован Витезовић, на стихове Славка Вукосављевића, Милована Витезовића и Љубивоја Ршумовића. У програму учествују глумци: Вјера Мујовић, Лепомир Ивковић, Дивна Марић, Слободан Љубичић и Бранислав Љубичић у пратњи Хора „Браћа Барух“ из Београда.

Oрганизатор државне церемоније је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Градом Ужицом и Народним музејом у Ужицу. 

Спомен-комплекс „Кадињача” код Ужица обновљен је током 2011. године средствима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. 

Меморијални комплекс на Кадињачи код Ужица сведочи о херојским новембарским данима 1941. године када су припадници Радничког батаљона којим је командовао Андрија Ђуровић, као и борци 1. батаљона Посавског одреда и Орашке чете 2. Шумадијског одреда пружили жесток отпор далеко надмоћнијем непријатељу који је у том периоду спроводио офанзиву на ослобођену територију у историји познату као Ужичка Република. 

Борци Радничког батаљона храбро су страдали у борбама на Кадињачи 29. новембра 1941. године. 

Непријатељске снаге су пробиле последњу одбрану слободног Ужица, али хероизам тих јунака остао је упамћен у временима која су уследила.

Сам комплекс представља сложену архитектонско-музеолошку целину који чини низ сегмената грађених у периоду између 1952. и 1979. године. У првој фази, године 1952. на Кадињачи је подигнут споменик пирамидалног облика под којим се налази костурница у којој почивају посмртни остаци припадника Радничког батаљона страдалих током битке.

Знатно проширење и обогађење комплекс је доживео 1979. године када је, по пројекту чији су аутори вајар Миодраг Живковић и архитекта Александар Ђокић, окончано његово уређење чиме је он добио данашњи изглед. 

На самој Спомен-костурници исписан  је део поеме „Кадињача” песника Славка Вукосављевића:
 

„Рођена земљо јеси ли знала?

Ту је погино батаљон цео...

Црвена крв је процветала

кроз снежни покров хладан и бео.

Ноћу је и то завејо ветар.

Ипак на југу... војска корача...

Пао је четрнаести километар,

ал` никад неће

Кадињача.”