Претрага

Kакве су санкције прописане и колико се поштују заштитне мере против корона вируса у компанијама у Србији које су донете у складу са Правилником о превентивним мерама за безбедан рад, каква је ситуација у домовима социјалне заштите, али и о оцени минималне зараде говорио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић гостујући на телевизији Пинк у емисији „Свитање“.

 

Министар Ђорђевић истакао је да план мера везаних за епидемију корона вируса које су послодавци били дужни да донесу до 10. августа, није требало уопште да их оптерети већ, на неки начин, само да прилагоди тренутној ситуацији и ономе што су послодавци примењивали и раније како би заштитили своје раднике.

 

„Ми смо само хтели да те мере постоје у облику докумената који ће бити могуће да се виде како би и радници сами знали шта то све могу да очекују од свог послодавца, као и које су њихове обавезе. Уколико било који послодавац има недоумице он може да се обрати Управи за безбедност и здравље на раду који ће им дати прецизне информације о свему што их занима“, рекао је Ђорђевић.

 

Како каже, инспекцијским надзорима утврђено је да је већина њих поступила правилно. Радници су такође увек могли да се јаве Инспекцији рада уколико неки послодавац није испоштовао мере. На основу пријава које су подносили радници, Инспекција рада, али и Санитарна инспекција, која је на неки начин надлежна када су у питању заразне болести, излазила је на терен и налагала одрежене мере.

 

„Било је оних који се нису придржавали, било је оних који стварно нису знали да би требало да те мере буду на неком вишем нивоу, а постојале су оне компаније које су мере имале на много вишем нивоу у неким тренуцима него што се захтевало. Али, кажем, свако је из свог аспекта, наравно, брине о својим радницима. Било је наравно врло, врло мали број оних који то нису чинили и који су кажњени и по Закону о инспекцијском надзору, али и по Закону о безбедности и здрављу на раду. Те казне се крећу од 10 до 20 хиљада за појединце, за раднике, затим 40 до 50 за лица која су задужена за безбедност и здравље на раду, 400 до 500 хиљада за предузетнике и од 800 хиљада до милион за послодавце“, навео је Ђорђевић и још једном нагласио да циљ појачаних контрола нису казне, већ да се и послодавцима и радницима помогне да све мере донесу у складу са законом, како би сви заједно из ове пандемије изашли што пре.

 

Kада је у питању други пакет помоћи привреди, министар је рекао да је прошле недеље исплаћена минимална зарада за тачно 253.327 привредних субјеката, 1.016.535 запослени, а било је 13.550 нових привредних субјеката.

 

„То потврђује чињеницу да су мере, које су наш председник и Влада предложили, свакако дале ефекат. Имали смо чак и више запослених, негде око близу 7.000.  С обзиром на конкретне и адекватне мере Владе Републике Србије и Министарства финансија одређени број људи је задржао посао, а појавила су се и нека нова занимања. Мислим да је и Национална служба за запошљавање ту одиграла једну добру улогу, обзиром да је кренула у своју трансформацију и прилагодила се потребама на тржишту рада. Почела је и израда акционпг плана за ову годину, преквалификације и доквалификације, али смо се у тренутку појаве пандемије врло брзо на неки начин престројили и почели са неким новим мерама обуке на самом тржишту рада за тренутно потребе које су биле. Такође, велика потреба је била за лекарима, медицинским особљем, неговатељицама. Сами знате да су велика већина њих добила и посао у току ове пандемије, тако да је све то на неки начин, кад се стави на гомилу, допринело томе да имамо одличне резултате. Ја бих чак рекао одличне, јер они у неком, да кажем, нормалном времену, можда не би тако биле оцењене, али кад погледамо шта се све дешава у свету, у неразвијеним земљама, онда ми можемо да кажемо да су мере Владе и онога што је наш председник одрадио, показале одличне резултате“, каже министар и додаје да је циљ Владе Србије и даље исти, а то је да до 2025. године просечна плата буде 900 евра просечна плата, а пензија 440.

 

Како каже, држава је и за оне који су остали без посла, а који су били пријављени, преко Националне службе за запошљавање омогућила да добију новчану накнаду у случају незапослености и тиме пружи могућност да премосте одређени период. Министар је истакао и да ускоро заживети и уредба „Моја прва плата“ којом ће се младима који заврше средњу школу или факултет, са средњим или високим образовањем, омогућити да могу на неки начин дођу брзо до свог посла тако што ће одређени период радити у одређеним компанијама, добијати одређену новчану накнаду, показати своје способности за оно за шта су се школовали и једноставно се препоручити том послодавцу.

 

„То је могуће у свим областима, код свих послодаваца и ја, ето, позивам њих да аплицирају, како бисмо на неки начин заједно тим младим људима дали прилику да раде и да добију први посао“, нагласио је министар.

 

Према речима министра, рад на црно, нажалост, и даље постоји, али како каже иде се ка томе да у једном тренутку он буде потпуно искорењен. рад на црно, с обзиром да имамо све веће поверење и самих грађана, с обзиром да је ...

 

„Потреба за радном снагом је све већа. Послодавци ће бити приморани да пријављују раднике, јер ти радници су једноставно тражени на тржишту и отићи ће код оног ко жели да их пријави или код онога ко му даје већу плату. Тако се сада на неки начин формира тржиште рада у Србији. 2017. године кад смо почели са пројектом „Реци не раду на црно“, имали смо 70 хиљада инспекцијских надзора и преко 10 хиљада оних које смо за годину дана затекли да раде на црно. Велика већина њих у сваком погледу добије тај посао после тога, али већ следеће године, 2018, 2019. број надзора се увећавао, а број људи које смо налазили на раду на црно је био све мањи. Ове године смо затекли, до сада, неких 3.000, за шест месеци, што је далеко, далеко мање него ранијих година. Оно што је такође веома битно јесте да и радници имају поверење у државу и да сами пријављују послодавце који их не пријављују, јер схватају да када Инспекција рада изађе, они не губе тај посао, већ напротив, у 95% случаја добијају за стално и добијају уговор о раду“, објашњава министар.

 

На питање, каква је епидемиолошка ситуација у домовима социјалне заштите Ђорђевић је рекао да постоје успони и падови, али оно што је битно јесте да се систем уходао, да се на време превентивно делује. Како каже, вирус може да уђе у установе једино преко запослених и уколико се успостави чињеница да је запослени био у контакту са одређеним корисницима, врло брзо се са Министарством здравља, са санитарним инспекцијама, установи да ли постоји ризик и у којој мери.

„Тестирају се корисници и они који су позитивни почињу одмах добијају терапију, тако да су сви они који су били заражени били лакше клиничке слике. Оно што је такође битно, да њихов број сада опада, да немамо нових случајева. Можда грађанима то делује мало спорије, али ми тражимо да имају два ПЦР теста када их скидамо са те листе, тако да, ради сигурности и ради других корисника који су у дому и кад се они враћају, ми на неки начин тражимо да будемо ригорозни и да их лако стављамо на списак, али их теже уклањамо“, рекао је министар.

На крају гостовања Ђорђевић је нагласио да послао поруку у име Владе Републике Србије:

„Желимо да стандард наших радника буде бољи, да олакшамо нашим послодавцима. Мере које смо доносили и које ћемо тек доносити, свакако ће имати то за циљ, тако да, оно што могу увек и радници и послодавци да се надају, то је да ће предлог Владе увек бити конкретан, у складу са могућностима, са крајњим циљем оним што смо рекли, да просечне плате 2025. године у Србији буду 900 евра, а пензије 440 и такве мере морају да буду донесене сада. Можда неко неће бити задовољан, али оно што је битно то је да имамо крајњи циљ око кога морамо да се договоримо, а то је овај план „Србија 2025“. Бојазни, нема, нема разлога за било какав страх. Влада Републике Србије ће сигурно радити на томе да стандард наших радника буде бољи“, поручио је министар.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Стана Божовић отворила је семинар за инспекторе и инспекторке рада  под називом "Примена антидискриминационих прописа", заједно са повереницом за заштиту равноправности Бранкицом Јанковић,  замеником амбасадора Мисије ОЕБС у Србији Џозефом Мелом и професорком  Правног факултета Универзитета у Београду Иваном Крстић.

 

Том приликом, истакла је да се дискриминација на раду манифестује у виду отежаног запошљавања, неједнаке зараде за исти рад, неадекватне заштите материнства, споријег напредовања на послу, као и неједнаких могућности стручног усавршавања.

„У циљу спречавања дискриминације на раду и приликом запошљавања, а ради ефикасног поступања инспекције рада, неопходно је устројавање правних инструмената за лакше доказивање дискриминације, који ће имати пуну практичну примену. Неопходна је  едукација послодаваца, запослених и њихових представника о правима, обавезама и одговорностима у области рада, организовање медијских кампања и пружање бесплатне правне помоћи“ нагласила је Божовић и додала да ће се тако и запослени упознати са својим правима и охрабрити да сваку појаву дискриминације пријаве надлежном органу.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић је истакла да се скоро половина од укупног броја притужби упућених Поверенику за заштиту равноправности у прошлој години односила на област рада и запошљавања и нагласила важност сарадње институције Повереника  и Министарства за рад, борачка и социјална питања на пољу заштите равноправности и адекватне примене антидискриминационих прописа у овој области.

Према речима Стане Божовић, планирано је да се у децембру месецу овакав семинар одржи и у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу, јер ће то допринети унапређењу знања, размени искустава и добре праксе на тему дискриминације у области рада.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донело је читав низ законских аката чији је циљ повећање видљивости најрањивијих друштвених група на тржишту рада, рекла је данас министарка проф. др Дарија Кисић Тепавчевић на конференцији за новинаре Удружења оболелих од реуматских болести Србије, на којој је представљен пројекат „Не одлажи – време је за посао“.

  

„Кључна реч када су у питању многе хроничне болести јесте не одлажи, ни када је у питању успостављање дијагнозе, ни када је у питању почетак терапије, а ни приликом укључивања у све социјалне, друштвене и остале активности“, рекла је Кисић Тепавчевић.

 

Министарка Кисић Тепавчевић је истакла да је циљ Владе Републике Србије да различитим подстицајним мерама утиче на активно укључивање у процес рада и грађана са неким видом хроничних болести.

 

Министарка Кисић Тепавчевић је навела да се, поред мера из система активне политике запошљавања, додатне мере подршке реализују у складу са одредбама Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, као што су субвенција зараде за особе са инвалидитетом без радног искуства, односно мере подршке за особе са инвалидитетом које се запошљавају под посебним условима.

 

„Лица која имају одређене здравствене проблеме који онемогућавају пуну продуктивност у процесу рада, а немају утврђен статус особе са инвалидитетом, у складу са овим законом могу да покрену поступак процене радне способности, односно да добију статус особе са инвалидитетом и тиме буду корисници додатних мера подршке или лакше остваре право на рад“, истакла је Министарка Кисић Тепавчевић

 

Кисић Тепавчевић је подсетила да су у фебруару и марту ове године усвојени Стратегија запошљавања за период од 2021. до 2026. године и пратећи Акциони план, а чија је визија развијено тржиште рада које омогућава приступ запошљавању под једнаким условима за све. 

 

Међународни дан борбе против дечјег рада 12. јун, установљен је 2002. године и представља дан када се подсећа да у друштву постоје деце која су, због злоупотреба одраслих, онемогућена да буду срећна и задовољна да расту и развијају се у хуманим условима.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања се на овај дан не бави само подсећањем јавности да међу нама постоје деца која су изложена најгорим облицима дечјег рада, злоупотребама, злостављањима, занемаривањима и угрожавањима њиховог раста и развоја од стране одраслих, већ сумира резултате својих континуираних активности на сузбијању ове појаве, активности на обезбеђивању помоћи и подршке деци.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, улаже велике напоре да се свако дете заштити од било које врсте експлоатације. На предлог Министарства, Влада Републике Србије усвојила је Уредбу о утврђивању опасног рада за децу. Уредба је донета у складу са препорукама МОР-а и међусобној сарадњи, као и на основу мишљења које је упутила повереница за заштиту равноправности.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић је у оквиру својих надлежности, 2017. године, издао посебна обавезујућа акта за поступање институција, инспекција и центара за социјални рад у превенцији и заштити деце која су изложена најгорим облицима дечјег рада, експлоатацији, злоупотреби и злостављању (протокол, упутства, инструкције и налог). У оквиру ових институција система, извршена је обука државних службеника за реализацију активности у реаговању на појаву дечијег рада. Предложене су и одређене измене и допуне појединих закона које ће допринети заштити добробити деце.

 

За сада су постигнути следећи резултати:

У 115 центара за социјални рад – органа старатељства формирано је или је било у поступку формирање посебних тимова.

Деца која су измештена из породица и обезбеђен је им смештај у систему социјалне заштите:

-смештај у хранитељску породицу: 20

-смештају у установу социјалне заштите: 26

-планирано издвајање из угрожавајуће породичне средине: 4

-процењене породице са децом са којима ће се радити на постизању родитељске компетенције и на тај начин остварити право детета на обезбеђивање услова за њихов несметан раст и развој и право детета да се пре свих других о њему старају родитељи: 79

-породицама са „децом улице“ према којима је обезбеђена подршка кроз пружање услуга социјалне заштите: 43

На озбиљност ове појаве указују подаци из истраживања које је у Републици Србији спровео УНИЦЕФ 2014. године. Према резултатима тог истраживања у Републици Србији је око 10% деце између 5-17 година укључено у одређене радне активности које наносе штету њиховом расту, развоју, образовању и здрављу.

Да ли смо задовољни постигнутим? - НИСМО!

Да ли можемо више и боље? - МОЖЕМО!

ИДЕМО ДАЉЕ!!! ... јер деца немају времена и никог другог осим нас одраслих...

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић отворио је конференцију „Права, једнакост и грађанство“ и обратио се присутнима, а његов говор преносимо вам у целости:

 

„Желим да свима вама се овом приликом захвалим за то што мислите на Србију и њену будућност, и што улажете велике напоре да бисте допринели унапређењу права и једнакости свих њених грађана. Желео бих да вам пружим своју пуну подршку у томе.

 

Велико ми је задовољство да констатујем да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, својим озбиљним и одговорним приступом послу, уз свестрану помоћ министарства за ЕИ и моје колегинице министарке Јадранке Јоксимовић, заслужило поверење наших партнера из Европске уније, и успело да Република Србија, почев од 02. јула ове године, од свих земаља Западног Балкана постане прва учесница Програма за право, једнакост и држављанство од 2014. до 2020. године, за чију реализацију средства обезбеђује Европска комисија.

 

Данас имамо приступ буџету од 440 милиона евра, односно 63 милиона евра годишње, који омогућава свим државним институцијама, невладиним организацијама и академској заједници да поднесу и спроводе предлоге пројеката који треба да се односе на  борбу против дискриминације, спречавање и сузбијање расизма, ксенофобије, хомофобије и других видова нетолеранције, промоцију права особа са инвалидитетом, једнакост полова, превенцију насиља над децом, младима, женама и другим ризичним групама, заштиту права деце, заштиту података, јачање права потрошача и заштиту права која произилазе из грађанства Европске уније.

 

Јавни позиви налазе се на званичној интернет страници нашег министарства које је обезбедило 20 одсто учешћа за све оне пројекте који желе да уз подршку министарства аплицирају на овај отворен позив.

Напоменуо бих и да је минимални буџет пројектног предлога 75.000 евра.

 

Такође, неопходно је истаћи да ћемо наведеним Програмом испунити и део обавезa које су обухваћене Поглављима 19, 23 и 24, ојачаћемо капацитете Србије и  приближити је крупним корацима европској породици народа.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у највећој могућој мери, у оквиру својих надлежности, доприноси унапређењу положаја и статуса сваког појединца који живи у нашој земљи, без обзира на верску, националну и расну припадност, као и на лична уверења и опредељеност.

 

Институција на чијем сам челу постоји зарад грађана Србије и увек ће им бити на располагању. Из тих разлога, тежимо да будемо активно укључени у различите програме и пројекте у циљу уклањања препрека у стварању равноправног, ненасилног и инклузивног друштва.

 

Подсетићу вас да је ресорно министарство у том смислу формирало посебан Сектор за антидискриминациону политику и родну равноправност, који у оквиру креирања и примене антидискриминационих мера у посебном фокусу има и припаднике ромске националне мањине.

 

Настојимо да реализујемо мере предвиђене Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији, у које између осталих спадају и мере активне политике запошљавања. Побољшање положаја Рома оствариће се управо и Програмом „Права, једнакост и држављанство“ и изменама и допунама Закона о забрани дискриминације.

 

Посебно бих навео да ћемо у све што будемо радили укључивати и представнике цивилног друштва, да бисмо усвајали квалитетна решења и  примењивали их на одржив начин, са оптималним успехом.

 

Када је реч о родној равноправности, разматрају се примедбе на Закон о родној равноправности, при чему нам асистенцију пружају нордијске земље, које се са правом могу сматрати најдаље одмаклим на том пољу, и имамо у плану да крајем године са њима организујемо конференцију на ту тему.

 

Влади Републике Србије, Министарству и мени лично један од најзначајнијих приоритета је и унапређење положаја особа са инвалидитетом, за чије запошљавање је из буџета издвојено 555 милиона динара.

 

Позивам удружења, савезе и друге организације особа са инвалидитетом да искористе могућност и да преузму иницијативу, предложе пројекте у оквиру Програма „Права, једнакост и држављанство“, као и да буду што активнији у побољшању свог положаја, а држава ће бити ту да пружи сваку врсту подршке и помоћи. Неопходан је знатно већи ангажман цивилног сектора да бисмо искористили предности Програма на најоптималнији начин, то јест да би грађани, у условима позитивне конкуренције артикулисали и по важности рангирали приоритетне проблеме и препреке са којима се суочавају, и да би активно учествовали у њиховом отклањању, почев од оних најкрупнијих.

 

С обзиром на то да је развој и заштита породице и заштитa жена и деце међу најважнијим задацима нашег друштва, уверавам вас да ћемо све наше напоре усмерити да осигурамо њихову безбедност и уважавање њихових права.

Посебан проблем данас који је присутан не само у Србији већ у целој Европи је проблем демографије.

 

Сви морамо уложити максималне напоре како бисмо зауставили негативне трендове и појаве у тој области, а одговорна политика коју воде Председник Александар Вучић и Влада Републике Србије довела нас је и до сазнања да је, поред едукације становништва и опредељивања све већих средстава за социјална давања из године у годину, здрава економска база и политика привредног опоравка земље, која се најпре огледа кроз велике инфраструктурне пројекте и привлачење страних инвестиција којима се обезбеђује све већи број радних места за наше грађане, заправо неопходан предуслов за спречавање демографске катастрофе која је нашем народу претила у не тако далекој будућности ако би се наставило са неким старим навикама и политикама које, на срећу, припадају прошлости.

 

Желим да нагласим да ћу као министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања тежити да својим и радом својих запослених омогућим да грађани уживају своја права, која су у доменима институције на чијем сам челу, као и да Република Србија сваким даном буде све ближа пуноправном чланству у Европској унији.

 

Драги пријатељи, позивам вас да сви заједно радимо не тако као да нам је Европска унија што пре потребна, већ да бисмо ми што пре били потребни Европској унији.

 

Очекујемо вас и на предстојећем Сајму од 21 до 28 октобра у Београду, где ће бити присутно и наше министарство, верујем, имати још добрих вести за наше грађане“.       

 

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић присуствовала је на Тргу Републике у Београду поласку каравана дигиталних вештина, писмености и безбедности „Дигитална експедиција“ са прве станице, где је истакла значај дигиталне писмености најстаријих суграђана.

 

Караван, чији је циљ да се грађани широм Србије упознају са кључним дигиталним вештинама, електронским услугама, електронском трговином, основама дигиталне безбедности и писмености и осталим погодностима дигиталног простора и нових технологија, ће у наредна четири месеца посетити још 15 градова. 

 

„На жалост, пандемија Ковид 19 нам је показала колико је неопходно да будемо технолошки писмени, јер је диктирала комуницирање на дистанци“, рекла је Кисић Тепавчевић. Министарка је подсетила да најстарији и најискуснији суграђани, који су се показали и као најодговорнији, често нису имали ни прилике да буду дигитално писмени, а имали су и страх пред савременим технологијама. 

 

Проф. др Кисић Тепавчевић је навела да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у сарадњи са УНДП снабдело велики број геронтолошких центара савременом опремом и компјутерима, чиме је била омогућена свакодневна комуникација корисника са најближима. „Мене је лично јако дирнула њихова воља и жеља да науче и врло брзо су прихватали те дигиталне изазове“, навела је Кисић Тепавчевић.

 

Како је додала, пројекат „Дигитална експедиција“, поред програма преквалификација за ИТ за незапослена лица, има за циљ и подизање дигиталне писмености и вештина старијих грађана у Србији. 

 

У оквиру пројекта планирани су програми дигиталне писмености за старије, пилотирање програма у 20 геронтолошких центара и домова за смештај одраслих и старих широм земље, уз набавку неопходне опреме. 

 

Министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић захвалила је министарки Кисић Тепавчевић што је имала слуха за најстарије грађане и подржала да и они буду део процеса дигитализацијe.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и в.д. помоћника министра у Сектору за родну равноправност и антидискриминациону политику Нина Митић присуствовали су трибини на тему “Родна равноправност – економско оснаживање жена”.
Министар Зоран Ђорђевић истакао је да је Србији потребан иновативан Закон о родној равноправности, који ће нашу земљу позиционирати у сам врх када је у питању положај жена.
“Национални акциони план за период 2016-2020. године донео је доста нових идеја, које треба спровести. Уколико би успели да остваримо већину плана било остварено, Србија би била по положају жена међу прве три земље у Европи”, поручио је Ђорђевић.
Ђорђевић је додао да би Закон о родној равноправности требало да се ослони и да му буде основ Закон о забрани дискриминације који би ускоро требао да уђе унскупштинску процедуру.
Помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања задужена за Сектор за родну равноправност и антидискриминациону политику Нина Митић рекла је да је пројекат СОС националне линије у завршној фази, а циљ ове линије је да пружи жртвама насиља одговарајуће информације и и психосоцијалну подршку.
Председница Савета за родну равноправност Града Београда Ирена Вујовић истакла је да је циљ Савета да што више жена укључи у друштвене токове, да Савет има велики број представника из невладиног сектора и жена на руководећим положајима.
Гост на трибини била је председница Савета за родну равноправност Града Београда Ирена Вујовић. 
“Кроз Савет за родну равноправсност се пропагира нулта толеранција на насиље, али и економско оснаживање жена, те су организовани бројни сајмови за запошљавање и обуке за женско предузетништво”, рекла је Ирена Вујовић.
Овакве и сличне трибине биће стална пракса јер нам је циљ да наше грађанке и грађани буду упућени у све теме које су од интереса за наше друштво.

 

            Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са директором Међународне организације рада за централну и источу Европу Маркусом Пилгримом.

            Министар Ђорђевић упознао је директора Пилгрима са приоритетима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и истакао да је отворен за сарадњу и сваку врсту сугестије када су у питању пројекти и наставак сарадње са МОР-ом.

           Министар Ђорђевић је у разговору са Пилгримом рекао да је у току израда нове систематизације и организације Министарства, наводећи да је постојећа неефикасна и тешко спроводива, посебно када је реч о буџету и финасијској контроли.

Ђорђевић је упознао Пилгрима и са изменама и допунама Закона о раду, као и са детаљима споразума о реализацији пројекта „Јачање капацитета Инспектората за рад и подизање свести грађана у циљу сузбијања рада на црно“, које је Министарство недавно потписало са норвешком амбасадом.

            „Протокол потписан између Пореске управе и Инспектората за рад омогућава ефикаснију борбу против сиве економије и рада на црно. Мобилни инспектори ће са собом имати мобилне уређаје којим ће на лицу места проверавати да ли је неко пријавио раднике или не, како би се одмах изрицале казне или упозорења у зависности од статуса тих радника“, рекао је министар и додао да се тиме очекује додатно спуштање нивоа незапослености.

            Као трећи кључни приоритет, министар Ђорђевић навео је и израду социјалних карата која омогућава обједињавање база података Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања са одговарајућим базама других државних органа и институција.

            „Укрштање података и израда социјалних карата за циљ има категоризацију социјалне помоћи како би она дошла до правих корисника и свела злоупотребу социјалне помоћи на минимум“, нагласио је министар Ђорђевић. 

                                                                                                                   ***

            Међународна организација рада је специјализована агенција Уједињених нација која настоји да промовише социјалну правду и међународна људска и радна права. Република Србија као чланица МОР-а ратификовала је 75 конвенција ове организације и с тим у вези наша земља има значајне обавезе на плану спровођења и примене свих ратификованих конвенција.

Државни празник Дан победе над фашизмом у Другом светском рату - 9. мај биће обележен низом манифестација у Републици Србији:

.

8. маја 2021. године у 16 часова, уз највише војне почасти, са Савске терасе  Београдске тврђаве биће извршена почасна артиљеријска паљба;

 

9. маја 2021. године у 11.30 часова у оквиру комплекса Гробља ослободилаца Београда у Другом светском рату биће одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти, коју ће предводити министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић.

 

У церемонији ће учествовати и представници Министарства одбране, Града Београда, СУБНОР-а Србије, као и амбасада Руске Федерације, Украјине, Републике Белорусије, Републике Азербејџана и Републике Казахстана у Републици Србији.

 

Молимо представнике медија који су заинтересовани да прате полагање венаца и одавање почасти у оквиру комплекса Гробља ослободилаца Београда у Другом светском рату да акредитације пошаљу на адресу press@minrzs.gov.rs најкасније до сутра, 8. маја, у 17 часова;

 

9. маја 2021. године у 13.30 часова код Споменика совјетским ветеранима на Авали биће одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти;

 

9. маја 2021. године у 20 часова у Народном позоришту биће одржана свечана академија посвећена 9. мају Дану победе над фашизмом.

 

Празник ће, такође, бити обележен бројним свечаностима и окупљањима крај војних меморијала и места страдања у бројним општинама и градовима широм Републике Србије, и у иностранству од стране српских дипломатских представништава.  

 

 

Након шестогодишњег оружаног сукоба који је отпочео 1. септембра 1939. године нападом нацистичке Немачке на Пољску, а наставио се, поред осталог, нападом 6. априла 1941. године на Краљевину Југославију, Други светски рат на европским просторима окончан је 9. маја 1945. године ступањем на снагу безусловне капитулације оружане силе Трећег рајха

 

Други светски рат представља највећи и по обиму страдања најтрагичнији оружани сукоб у историји човечанства. Само на простору Југославије током четири ратне године страдало је више стотина хиљада цивила и припадника партизанских одреда. 

 

Дан победе над фашизмом у Другом светском рату обележава се и као Дан Европе имајући у виду да је савремена Европа заснована на основним принципима и начелима које су водили борце против нацизма и фашизма – на принципима мира, разумевања, толеранције и сарадње. 

 

Поводом Међународног дана младих, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања истиче да је континуирана подршка младима и унапређење њиховог положаја на тржишту рада један од приоритета рада Министарства.

 

У претходном периоду забележен је тренд смањења учешћа младих на евиденцији незапослених, а Министарство ће наставити да пружа подршку младима, кроз мере које имају за циљ јачање мотивације за активно тражење посла и припрему за тржиште рада, као и мере стручног оспособљавања и запошљавања.

 

Унапређење положаја младих на тржишту рада представља један од кључних циљева Стратегије запошљaвања у Републици Србији за период од 2021. до 2026.  године, а у складу са тим стратешким документом предвиђене су и различите мере активне политике запошљавања.

 

У првој половини ове године мерама активне политике запошљавања обухваћено је  око 22.000  младих особа са евиденције Националне службе за запошљавање, од којих је 4.000 користило директну финансијску подршку.

 

Велика подршка државе укључивању младих на тржиште рада огледала се и у реализацији програма „Моја прва плата“, који је спроведен у два циклуса, у 2020. и у 2021. години, а који је у Бриселу добио међународно признање. У току прва два циклуса овог програма било је укључено око 18.000 младих. 

 

Имајући у виду одличне резултате у реализацији овог програма, будући да је након првог циклуса више од 42,2% корисника овог програма запослено и да се очекује да најмање 50% корисника буде запослено после завршетка другог круга.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања истиче да су у току завршне припреме за спровођење трећег круга програма „Моја прва плата“. 

 

У циљу унапређења положаја младих на тржишту рада, Република Србија је почела и рад на увођењу програма Гаранције за младе, који подразумева да млади добију квалитетну понуду за посао, наставак образовања, праксу или учење кроз рад у року од четири месеца од уласка у статус незапослености или напуштања, односно завршетка формалног образовања.

 

Влада Републике Србије основала је Координационо тело за израду и праћење спровођења Плана имплементације Гаранције за младе, а у току је рад на припреми Нацрта плана имплементације овог програма.

 

Изјаву министарке за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарије Кисић поводом Међународног дана младих можете преузети на сајту www.infobiro.tv