Претрага

„Социјални дијалог је предуслов за успешније решавање проблема у свим областима друштва. То је могуће успостављањем међусобног поверења и разумевања међу социјалним партнерима, поштовањем договора и испуњавањем преузетих обавеза од стране сваког од учесника у социјалном дијалогу“,  изјавио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић на конференцији „За бољу будућност света рада и капитала“.

Селаковић  је истакао да се социјални дијалог мора развијати на свим нивоима, од националног до локалног и да је Република Србија одлучна да настави са јачањем концепта достојанственог рада и економским јачањем наше државе.

Министар Селаковић је подсетио да је Србија члан АИЦЕСИС- Борда Међународне асоцијације економских и социјалних савета и сродних  организација од 2019. године и напоменуо да је Србија  посвећена сарадњи у оквиру овог тела. Он је додао да је Србија доследна  политици развоја и унапређењу социјалног дијалога на свим нивоима, како на локалном нивоу, тако и на државном у оквиру Социјално-економског савета,  али и на међународном плану. 

„У Републици Србији СЕС представља најважнију институцију трипартитног социјалног дијалога. Све три стране овога тела, Влада, синдикати и послодавци треба да се заложе да Савет својим радом допринесе спровођењу одговорне социјалне политике у Србији“,  истакао је министар Селаковић.

Министар је указао на важност Закона о социјалном предузетништву који је усвојен ове године, чиме је област социјалног предузетништва први пут постала део позитивно - правног система Републике Србије. Он је рекао да је намера да се подржавањем форми социјалне економије допринесе стварању подстицајног окружења и јачању економије засноване на солидарности, као и да се утиче на побољшање стандарда превасходно категорија становништва у стању социјалне потребе. 

„Република Србија је одлучна да настави са јачањем концепта достојанственог рада и са даљим економским јачањем Републике Србије уз поштовање свих међународних стандарда у области рада утврђених ратификованим конвенцијама Међународне организације рада, уз креирање нових послова укључујући и креирање макроекономских политика које ће омогућити потпуно спровођење међународних стандарда“, закључио је министар Селаковић. Министар  је уверен да ће сарадња социјално-економских савета земаља чланица међународне организације и сродних организација бити настављена , како би  разменом искустава и знања, али и међусобном сарадњом, заједнички радили на јачању и промовисању института социјалног дијалога у оквиру сваке земље појединачно , а тиме и глобално у региону, па и у читавом свету. 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић одржао је састанак са директорима центара за социјални рад и установа социјалне заштите, како би се установило њихово функционисање у 2018. години у оквиру финансија и њиховог планског и наменског трошења буџетских средства.

„План нам је да од 1. јануара 2019. сви центри и установе социјалне заштите буду у систему трезора, што ће представљати значајан помак када је у питању трошење буџетских средстава и њихова контрола“, изјавио је Ђорђевић и нагласио да ће ово бити само још један у низу састанака који за циљ имају унапређење рада центара и установа, како је и обећао на почетку свог мандата.

Министар је најавио и рад на систематизацији центара за социјални рад и установа социјалне заштите којом би требало да се побољша и унапреди њихов рад. 

Ђорђевић је рекао да ће држава учинити напор да помогне и при запошљавању српског народа на територији Косова и Метохије, подстицајем за оснивања малих предузећа и прекфалификацијом радника где за то има потребе.

„Након посете председника Републике Србије Александра Вучића, грађани са КиМ-а добили су подршку, охрабрење и прилику да слободно искажу своје проблеме и да затраже помоћ. Због тога смо и разговарали са директорима центара са АП Косова и Метохије, јер они тачно могу да нам представе све потешкоће са којима се наш народ сусреће, као и да предложе начине на који Влада Републике Србије може да им помогне“, истакао је Ђорђевић.

Министар је рекао да је план да директори центара за социјални рад разговарају са грађанима са КиМ-а о њиховим проблемима, након чега ће се поново састати и установити какве конкретне мере ресорно министарство треба и може да предузме.

„Људи који живе на територији КиМ-а су грађани Републике Србије, а сви наши грађани морају да имају исте услове и могућности да изграде своју бољу будућност, без обзира у којем делу наше државе живе,  јер је то основни задатак Владе Републике Србије“, нагласио је Ђорђевић.

Састанку су присуствовали директори свих центара за социјални рад и установа социјалне заштите из целе Србије, укључујући и оне из АП Војводине и АП Косова и Метохије.

Поводом обележавања Међународног дана слепих, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, помоћница министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић и градоначелник Београда Синиша Мали, посетили су просторије Савеза слепих Србије и Градске организације слепих Београд.

Током посете, разговарали су са Миланом Стошићем, председником Савеза слепих Србије, Николом Ђорђевићем, из Градске организације слепих Београд и корисницима о њиховим потребама и положају у друштву. Потом су обишли Мултимедијалну салу, библиотеку Савеза слепих Србије „Др Милан Будимир“, студио за снимање звучних књига за слепе и слабовиде особе, салон за масажу и дневни центар.

Ђорђевић је поручио корисницима да их Република Србија и град Београд нису заборавили и да су спремни да им помогну у свему ономе што је у њиховој моћи.

„Наша жеља је да сваки семафор и улица у Београду буде звучно обележени. Пружићемо финансијску подршку Савезу слепих, а у плану је и обезбеђивање Брајевог штампача, који ће им бити од велике користи“, рекао је Ђорђевић и нагласио да ће Министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања наставити са запошљавањем особа са инвалидитетом, у нади да ће овај пример добре праксе следити и остали.

Ђорђевић је рекао да је од ове године Министарство рада финансирало преквалификацију за 1000 ИТ стручњака и најавио да је у току идуће године планирано финансирање преквалификација и за друга занимања.

„Позвао бих Удружење, да преко Приврдне коморе, достави број људи одређених квалификација, како би они били позвани на преквалификацију у сродна занимања“, поручио је Ђорђевић.

Градоначелник Београда Синиша Мали рекао је да је приоритет града његова изградња без баријера у сваком смислу, поготово за особе са инвалидитетом.

„Особе са инвалидитетом имају подршку Града Београда када су у питању бесплатни градски превоз и лични пратиоци, а свака нова раскрсница, која се реконструише имаће звучне семафоре“, рекао је Мали и нагласио да је најбитније да Република Србија и град Београд особама са инвалидитетом омогуће безбедно кретање и прелазак преко улица.

На крају ове посете, одржано је такмичење у самосталном кретању слепих и слабовидих особа са белим штапом, на тактилној стази испред зграде у Јеврејској 24.

***

Међународни дан слепих, познатији као дан белог штапа, обележева се већ 25 година, након препоруке коју су дале УН и Светски савез слепих 1992. године, кроз организацију различитих манифестација, и представља јединствену прилику да нагласимо значај ове специфичне теме која заслужује пажњу, укључујући и доносиоце одлука, ширу јавност и медије.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, поред министарке европских интеграција Јадранке Јоксимовић, министра просвете, науке и технолошког развоја Младена Шарчевића и министра омладине и спорта Вање Удовичића учествовао је на састанку о организацији Међуминистарског савета за сектор образовања са делегацијом ЕУ коју је предводио Сем Фабрици.

Министар Ђорђевић навео је да, према Попису становништва из 2011. године, млади чине 18,4% популације (1.322.021 младих), а истраживања показују да ће у наредних 30 година број младих опадати услед процеса демографског старења и емиграције којој су млади склонији у односу на старије становништво.

„Млади у Србији су били погођени последицама светске економске кризе из 2008. године, као и одсуством жеље тадашње власти да се избори са кризом, међутим, током последњих неколико година, основни показатељи тржишта рада бележе позитивне помаке за све категорије становништва, па тако и за младе“, рекао је Ђорђевоћ и додао да према подацима о анкетној незапослености за становништво старости 15-29 година, у периоду 2014-2017. године стопа активности младих порасла је за 1,8 процентних поена, а стопа запослености за 6,2 процентна поена.

Према речима министра, подаци о побољшању положаја младих на тржишту рада су, у свом значајном делу, последица приоритета који млади имају у оквиру система политике запошљавања, које су утврдили председник Републике Србије Александар Вучић и Влада Србије, а које спроводи Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

„Млади су утврђени као категорија незапослених лица којима се пружа подршка у процесу интеграције или реинтеграције на тржиште рада и имају приоритет приликом укључивања у програме и мере активне политике запошљавања. У 2017. години у мере активне политике запошљавања укључено је укупно 56.617 незапослених младих особа или 36% од укупног броја незапослених лица која су укључена у мере, што је далеко веће учешће од учешћа младих у укупној незапослености (22,4% у 2017. години)“, истакао је министар Ђорђевић.

Он је рекао да је највећи број незапослених младих укључен у мере активног тражења посла, чија је сврха да се незапослени упознају са стањем на тржишту рада и да се обуче за тражење посла и представљање послодавцу, што је веома значајно за младе особе које су тек изашле из школе и немају искуства у тражењу посла.

„У току је израда Националног акционог плана запошљавања за 2019. годину у којем ће млади задржати приоритет у оквиру политике запошљавања, али ће се посебна пажња обратити на најугроженије категорије младих на тржишту рада као што су неквалификовани млади и они са ниским квалификацијама, млади који посао траже дуже од 12 месеци, млади Роми, млади са инвалидитетом и друге категорије теже запошљивих младих особа, а посебно оних који истовремено имају неколико фактора отежане запошљивости, јер је подршка најпотребнија управо онима који се налазе у најтежој ситуацији на тржишту рада“, посебно је нагласио министар.

Поред ових мера, како наводи министар, уведен је и фински модел где младим људима који су завршили студије на фундаменталним наукама, а које су препознали на факултету као најбоље, држава жели да пружи прилику да остану у земљи тако што ће им понудити уговор у средњим компанијама које послују у Србији, а плату би добијали од државе у наредних годину дана у висини која би била и у иностранству.

„Такође бих спомену и преквалификације, не само за ИТ сектор, већ и за она занимања која се покажу да су најпотребнија на тржишту рада, као и да смо кроз доквалификације радне снаге, запосленима пружили могућност да задрже свој посао“, истакао је Ђорђевић и додао даје, као што је рекао и на састанкуи са ММФ-ом, потребно изменити Закон о паушалном опорезивању како би стимулисали она занимања која полако изумиру у Србији.

Министар Ђорђевић је рекао да је у изради је и Закон о социјалном предузетништву, за који до краја године треба да уђе у скупштинску процедуру, а који би омогућио боље услове угроженим категоријама становништва да започну свој бизнис и имају привилегије на почетку пословања.

„Радили смо и на томе да се младим људима који су на бироу дуже од шест месеци, под одређеним бољим условима и уз подстицај државе, без плаћања пореза и доприноса у првих годину дана пословања, омогућимо да покрену свој бизнис“, рекао је министар.

Министар је најавио и да наредне недеље Министарство за рад планира да одржи састанак са свим директорима филијала Националних служба за запошљавање у Србији где ће ресорно министарство инсистирати да се анкетирају компаније како би видели за која занимања је потребно да радимо преквалификације.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са потпредседником Француско - српске привредне коморе Ерик Грасером о унапређењу сарадње и могућој реализацији пројеката Србије са француским компанијама у области рада.

Министар Ђорђевић истакао је да Република Србија активно ради на стварању бољих услова рада свих грађана, као и да је било који вид помоћи и идеја у тој области од великог значаја.

„Желимо да наши грађани као прво буду заштићени у сваком погледу и да на најлакши начин остваре сва своја права која имају као радници. Влада Србије донела је Одлуку да ова година буде година безбедности и здравља на раду и у вези са тим Министарство је отпочело и кампању „Безбедан рад - здрава будућност“, рекао је Ђорђевић и додао да је управо боља безбедност запослених предуслов за већи и успешнији привредни раст сваке земље.

Ђорђевић је поменуо и да је у плану доношење новог Закона о безбедности и здрављу на раду, као и Закона о осигурању од повреда на раду ради накнаде штете и још једном подсетио и на успешан пројекат „Реци НЕ раду на црно“ којим се омогућило да велики број радника, који нису били пријављени, потпишу Уговоре о раду.

Како је рекао министар, Република Србија је на челу са председником Александром Вучићем учинила све да обезбеди што више нових радних места, истовремено показујући своју посвећеност сталном унапређењу положаја запослених и то ће наставити и у будућности.

Потпредседник Француско - српске привредне коморе Ерик Грасер истакао је да су француске компаније заинтересоване да своја искуства пренесу и Србији и да ће им бити задовољство да се неке од њихових идеја реализују. Како је навео већ је разговарао и са председницом Владе Аном Брнабић и министром финансија Синишом Малим о потенцијалним пројектима.

„Србија и Француска су увек биле пријатељске земље и то ћемо наставити и у будућности да негујемо у свакој области сарадње. Отворени смо за сваку врсту сарадње и верујемо да ће она бити остварена на обострано задовољство“, рекао је Грасер.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор предводио је државну церемонију одавања поште и полагања венаца поводом обележавања Међународног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату.

Комеморативна свечаност је одржана у оквиру локалитета масовне гробнице цивила страдалих у Другом светском рату, Спомен-комплекс „Стратиште” у Јабуци код Панчева. 

Церемонији су присуствовали председник Скупштине Града Панчева Тигран Киш, председник Националног савета ромске националне мањине Далибор Накић, представници ромске националне мањине, дипломатског кора, удружења и грађани.

Организатор церемоније је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са градом Панчевом.

Повод за одржавање комеморативних окупљања 16. децембра јесте сећање на 16. децембар 1942. године, када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. На основу наредбе од 29. јануара 1943. године одређено је да Роми буду депортовани у логор смрти Аушвиц-Биркенау. У оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме - Zigeunerlager. Током наведеног периода у Zigeunerlager је заточено више од 23.000 Рома, од којих је око 20.000 ликвидирано.

Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја, широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор „Црвени крст“ у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу само су нека од њих.

На бесплатним радионицама, које трају до 4. марта, заинтересовани ће моћи да добију све неопходне информације и основно знање за оснивање, управљање и финансирање својих пословних идеја.
Програм радионица „Знањем до циља“ спроводи Савет за запошљавање града Београда у складу са Акционим планом запошљавања града Београда за 2017. годину, а у сарадњи са Националном службом за запошљавање, Привредном комором Србије, Привредном комором Београда, Регионалном агенцијом за развој и европске интеграције Београд, Градским центром за социјално предузетништво Београда, Агенцијом за осигурање и финансирање извоза РС и Развојном агенцијом Србије.

БЕОГРАД - Нови министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић изјавио је вечерас да ће нова влада наставити тамо где је претходна стала, истичући да је циљ да грађанима буде боље.

''План ми је да направим једну анализу, да видим како људи раде, како све то функционише, а онда ћемо видети'', рекао је Ђорђевић Танјугу.

Циљ је, како каже, да грађани одмах на почетку виде да су прионули на посао и да хоће да грађанима буде боље.

''Циљ је да за 100 дана грађанима буде боље, нашим пензионерима буде боље, и да виде да ће ова влада наставити тамо где је претходна стала'', рекао је Ђорђевић.

У складу са одредбама члана 32. Закона о планском систему Републике Србије („Службени гласник РСˮ, број 30/18), Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања објављује отпочињање рада на изради Акционог плана за период од 2024. до 2026. године за спровођење Стратегије запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор предводио је државну церемонију поводом обележавања Међународног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату.

Комеморативна свечаност је одржана у оквиру локалитета масовне гробнице цивила страдалих у Другом светском рату Спомен-комплекса „Стратиште” у Јабуци, код Панчева. Након церемоније полагања венаца и одавања почасти, присутнима су се обратили председник Скупштине града Панчева Тигран Киш, председник Националног савета ромске националне мањине Далибор Накић и државни секретар Миодраг Капор. Церемонији су присуствовали представници ромске националне мањине, града Панчева, представници Дипломатског кора и удружења.

Организатор церемоније је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са градом Панчевом.

Повод за одржавање комеморативних окупљања 16. децембра јесте сећање на 16. децембар 1942. године када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. На основу наредбе од 29. јануара 1943. године одређено је да Роми буду депортовани у логор смрти Аушвиц-Биркенау. Депортација Рома трајала је у периоду између фебруара 1943. и јула 1944. године.Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме - Zigeunerlager. 

Заточени Роми потицали су територија Немачке, као и окупираних држава попут Аустрије, Чехословачке, Пољске, Француске, Југославије, Белгије, али и са подручја Норвешке, Шпаније и окупираног дела Совјетског Савеза. Током наведеног периода, у Zigeunerlager заточено је више од 23.000 Рома, од којих је око 20.000 ликвидирано. 

Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја, широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор „Црвени крст“ у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу само су нека од њих.

Геноцид над Ромима или Порајмос у Другом светском рату представља једну од најтрагичнијих епизода тог оружаног сукоба која је код савремених генерација скоро потпуно заборављен.