Претрага

Kараван "Дигитална експедиција", покренут на иницијативу Kабинета председнице Владе Србије, Ане Брнабић, данас је посетио своју четрнаесту станицу – Пирот, где су грађани имали прилику да се упознају са електронским јавним услугама које су доступне на сајту еУправе, принципима електронске трговине и основама безбедног коришћења друштвених мрежа, као и осталим погодностима дигиталног простора.

 

Догађају је присуствовала Јелена Лалатовић, в.д.помоћника министра у Сектору за развојне послове и послове планирања у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања која је том приликом изјавила да је Влада Србије на пољу дигитализације урадила много последњих година и да грађани Србије треба да знају како да то користе на најбољи начин и постану дигитално писмени. „Иако је пре пар година било потпуно незамисливо да само једним кликом платите рачун, пријавите се израду новог пасоша или другог личног документа, Србија је у томе успела и на пољу дигитализације постигла веома значајне резултате. Сада грађани имају прилику да одређене обавезе, које су пре захтевале много више времена и чекања у редовима, обаве у неколико кликова. Србија у области дигитализације иде у корак са савременим светом“, додала је Јелена Лалатовић.

 

Kанцеларија за информационе технологије и еУправу, као један од партнера каравана „Дигитална експедиција“ улаже у развијање инфраструктуре са циљем да се постигне континуирано пружање електронских услуга грађанима. У прилог томе говоре и подаци да је само ове године, преко портала еУправа, поднето преко 76.000 пријава за упис деце у вртић, издато преко милион регистрационих налепница за регистрацију возила, размењено преко 42.000.000 докумената по службеној дужности за које грађани нису морали да носе папире.

 

еГрађанину је на порталу еУправа на располагању преко 50 електонских услуга док је тај број за привреду преко 100 услуга као што су: могућност електронског плаћања републичких такси, преузимања докумената у електронском облику путем еСандучета и многе друге. Такође, са једним корисничким налогом, еГрађанин може да приступи порталу локалне пореске администрације, порталу еЗдравље, есДневник и програму Моја прва плата.

 

На Kаравану присуствовао је и Милош Цолић, заменик градоначелника Пирота који је том приликом истакао задовољство што је град Пирот један од 16 градова Србије у којем гостује „Дигитална експедиција“: “Могућности које интернет пружа на пољу образовања, развоја креативности, комуникација и пласирања и развоја идеја су неизмерне. Драго ми је што ће данас и сутра, кроз организована предавања, акценат бити стављен на безбедност и подизање свести о томе како се понашати на интернету и што су пензионери једна од циљних група којима ће бити представљене погодности и начини коришћења интернета“.

 

Присуствујући каравану, Надица Цветковић, запослена у јавној управи у Пироту, на питање зашто је дошла на караван и шта очекује одговорила је да сматра да ће научити нове и корисне ствари, пре свега у вези са послом који обавља. „Оваква едукација је драгоцена, с обзиром да нове технологије брзо напредују и да морамо да се уклопимо и сазнамо више о дигиталним вештинама и како да се заштитимо у виртуелном простору. Држим се старе изреке, да, докле год човек учи, није стар“, изјавила је Надица из Пирота.

 

Осим поменутих партнера, овај пројекат се спроводи уз подршку Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, и у партнерству са програмом „Нова писменост” - који заједно реализују Америчка агенција за међународни развој УСАИД и Пропулсион.

 

Током наредне две недеље караван ће посетити још два града Србије и том приликом грађани ће се упознати са кључним дигиталним вештинама 21. века: како да у електронској комуникацији са државном управом остваре неко своје право или испуне обавезу, као и како да себи и својој деци пруже безбедно дигитално искуство.

 

Више информација можете потражити на digitalnaekspedicija.gov.rs

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић поручио је најстаријим грађанима, на отварању 5. "Сајма за треће доба", да су својим залагањем, стрпљењем и поверењем у политику Владе Србије, у току спровођења реформи, заслужили сигуран и достојанствен живот и да их Влада никада неће изневерити.

 

Министар Ђорђевић истакао је да Србија данас има много разлога да буде поносна и да се однос према свим грађанима, а наручито према пензинерима и особама са инвалидитетом променио још 2014. године, када је председник Србије Александар Вучић био на челу Владе.

 

„Циљ који је Влада Републике Србије поставила 2014. године и храбре одлуке Александра Вучића које је спровео, на пољу економије, данас доносе позитивне резултате. Садашња Влада сигурно наставља истим путем и захвална је пензинерима што су, својим трудом, Србију учинили бољом и поштованијом у свету“, рекао је Ђорђевић и нагласио да заједничким залагањем и превазилажањем препрека, истрајношћу и вредним радом наши грађани сваким даном живе све боље.

 

Министар Ђорђевић најавио је да су Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и управа Сајма одлучили да ће, следеће године, у време одржавања Сајма књига бити одржан и Сајам за треће доба под називом - Сајам породице, који ће постати традиција у Србији.

 

„Битно је да младима у нашој земљи приближимо живот, рад и потребе најстаријих грађана и тиме остваримо међугенерацијску сарадњу. Друштвена одговорност према најстаријима у Србији мора да буде на високом нивоу“, рекао је Ђорђевић и нагласио да ће приоритет Владе Србије и Министарства  и у будућности бити брига о старима.

 

Министар је рекао да је повећање пензија и плата запослених у јавном сектору могуће не крајем, већ током ове године, јер су приходи у буџету за јануар већи од очекиваних.

 

"Јављају се позитивни ефекти када је у питању наплата пореза и доприноса и пуњење буџета ПИО фонда, и ове године планирали смо да донирамо средства у мањем износу ПИО фонду. То су показали резултати већ на почетку ове године и имамо боље резултате него што смо планирали. Ако се тако настави, пензионери и запослени могу да очекују, не на крају године већ и током године, увећање пензија и плата", закључио је Ђорђевић.

 

Министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Расим Љајић пренео је захвалност председника Срибије Александра Вучића најстаријим грађанима за све што су учинили за своју земљу и рекао:

„Обезбедили смо да пензије буду редовне, да расту у складу са реалним економским могућностима, растом запослености и бруто домаћег производа, а не као у прошлости да буду административна повећања коју поједе инфлација“, рекао је Љајић.

 

„Живимо у земљи која поштује сваког појединца и која је поштована у свету. Захвални смо председнику Србије Александру Вучићу, на свему што је учинио да би наша деца могла да остану, живе и раде у својој земљи“, рекла је пензионерка Нада Михајловић.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић представио је досадашње резултате рада Министарства и најавио планове и пројекте који ће се реализовати у наредној години, како би Србија напредовала у сваком погледу, а што је у надлежности Министарства.

 

Министар Ђорђевић је на почетку захвалио свима у Министарству, као и другим институцијама и невладиним организацијама, које су учествовале у многобројним пројектима и својим радом, помогли у остварењу постављених циљева и истакао да сигурно без залагања сваког од њих ни представљени резултати не би били овако успешни.

 

„Министарство које водим је веома комплексно и обухвата различите области, али је свака од њих фокусирана на бригу о грађанима Србије, јер је обезбеђивање њихових бољих услова за њихов живот и рад свакако наш приоритет“, рекао је Ђорђевић.

 

Као један од најважнијих реализованих пројеката током претходне године, према речима министра је „Реци НЕ раду на црно“, који је од почетка реализације дао добре резултате  у борби против сиве економије.

 

Поред овог пројекта, успешно је завршена и прва фаза у оквиру пројекта израде Социјалних карата.

"Овај пројекат ће допринети да наши грађани лакше и брже долазе до остваривања својих права“, истакао је Ђорђевић.

 

Према речима министра, оно о чему се много говори јесте увођење националног СОС телефона, шестог по реду, који ће бити финансиран и у потпуности контролисан од стране државе, а његово увођење се очекује до краја године.

 

Такође, један од приоритета рада за следећу годину јесте и реорганизација центара за социјали рад.

 

Почетком текуће године Министарство је кренуло и у систематизацију радних места.

„Анализом пословних процеса желимо да видимо како функционише Министарство, да уведемо нова радна места, као и да младим људима пружимо прилику да раде у Министарству, усавршавају се и напредују. Од 1. јануара, ступањем на снагу Уредбе које доноси Министарство државне управе и локалне самоуправе, бићемо прво Министарство које ће имати израђена радна места по компетенцијама“, рекао је министар.

Он је напоменуо и да ће од почетка следеће године, кренути са радом и нови сајт Министарства, који ће бити прилагођен особама са инвалидитетом.

 

Посебно је истакао и блиску сарадњу са СЕС-ом и додао да су њихове критике биле драгоцене, верујући да ће се сарадња са њима додатно унапредити у наредном периоду и да ће се повећати број локалних социјално - економских савета.

 

Пројекат ЈЕДНАКИ, министар је издвојио као један велики успех када је у питању рад Сектора за заштиту особа са инвалидитетом за који се нада да ће трајати годинама.

 

На крају, министар је рекао да ће пажња према особама са инвалидитетом, реконструкција објеката и брига о деци и најстаријим суграђанима наше земље остати приоритет рада Министарства и у наредном периоду.

 

„Желим да се захвалим својим запосленима и поручим да наставе да пажљиво и одговорно раде свој посао. Наставићемо да следимо политику Владе Републике Србије, коју је поставио председник Александар Вучић док је био премијер, а то је изградња модерне, богате и друштвено одговорне Србије“, закључио је Ђорђевић и истакао да ћемо само заједничким радом успети у остварењу овог циља.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић предводио је у име Владе Републике Србије, на грчким јонским острвима Крф и Видо, комеморације у знак сећања на око две стотине педесет хиљада страдалих цивила и припадника српске војске.

Министар је одао почаст и положио венце код спомен-костурнице у Маузолеју на острву Видо, код морнаричког крста и у море, „плаву гробницу“ и поручио да српски грађани имају право да буду поносни због тога што су им хероји којима се одаје почаст обезбедили слободу.

"Ово острво чува мир својих становника смештених иза тешких мермерних плоча и у дубини мора. Данас због њихове храбрости и онога што су учинили за нас можемо да будемо поносни, слободни и да ходамо уздигнута чела", рекао је Ђорђевић и нагласио да се свака посета српске делегације Крфу и Виду користи  за разговоре са грчким пријатељима, како би се унапређивали односи два народа.

"Историја нас је научила да волимо једне друге и да бринемо једни о другима", истакао је министар и поручио је да је Србија вечно захвална грчким пријатељима и да то  пријатељство наша два народа треба чувати.

Комеморативним свечаностима присуствовала је висока делегација Министарства одбране и Војске Србије, званичници Републике Грчке, представници града Крфа, представници више српских удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, као и студенти Војне академије из Београда и студенти Криминалистичко-полицијских академија из Београда и Бања Луке.

***

После неуспелог покушаја да се српска Војска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армије и пресецања комуникација те изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској Војсци Врховна Команда је 24. новембра 1915. године одлучила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско приморје. После више од месец дана тешких маршева по најтежем времену и беспућу, српска Војска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне одакле се повукла на Крф на којем се до априла прикупило 151.828 војника, у Бизерти око 13.000 војника, а на Корзици и у Француској њих око 5.000. Начелник Врховне Команде генерал Петар Бојовић на Крф је стигао међу последњим ешалонима 5.(18) априла 1916. године. Крфска епопеја представља један од најтрагичнијих и најсудбоноснијих периода новије националне историје. У питању је раздобље великог страдања цивилног становништва и припадника оружаних снага који су, исцрпљени дуготрајним маршевима кроз Косово и Метохију и Албанију, спас потражили на грчким јонским острвима Крф и Видо. 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић представио је резултате рада свог ресора у току 2019. године и истакао да је током претходне године урађено много како би се постигли главни циљеви за остваривање плана Србија 2020 -2025.

 

Министар Ђорђевић истакао је да је једнака брига о свим грађанима нешто чему Министарство даје посебан акценат и додао да сви заслужују иста права и да је обавеза државе да им то и обезбеди. Како је навео, спречавање економских миграција и борба за већи наталитет у наредној години биће главни приоритети рада овог Министарства.

 

„Задржавање младих у својој земљи, привлачење странаца, борба за сваки нови живот и већи наталитет, бољи стандард за наше најстарије грађане, унапређење положаја особа са инвалидитетом и припадника рањивих категорија становништва, очување традиције и борачких права, израда социјалне карте, смањење незапослености, социјална заштита, даљи рад и јачање инспекција, само су неки од циљева нешто за чије остварење ће се Министарство активно залагати у сарадњи са Владом Србије и свим надлежним институцијама“, истакао је Ђорђевић. 

 

Када је у питању побољшање демографске слике Србије, Ђорђевић је истакао да су ефекти одређених решења који су се очекивали за десет година постигнути након годину и по дана од примене новог закона и навео да је Србија је први пут ушла у позитиван скор, односно имала је 614 деце више. 

 

Као посебно важно, министар је истакао бригу о пензионерима и у том смислу навео да је промењен Закон о пензионом и инвалидском осигурању, као и да су повећане пензије за 5,4 одсто, а уведена је и Швајцарска формула за израчунавање пензија. 

 

"Наш циљ је да 2025. године просечне пензије буду 430, 440 евра и то је нешто на чему треба заједнички да радимо", поновио је министар. 

 

Говорећи о раду инспекција у протеклој години, Ђорђевић је истакао да су забележени изузетно добри резултати и показало се да иако је био већи број инспекцијских надзора, мање је оних који су ухваћени да раде на црно. 

 

Најважније бројке за претходну годину, које је издвојио Ђорђевић су незапосленост од 9,5 одсто и 64,8 милијарди динара који су издвојени за труднице и породиље. 

 

Свечаном представљању резултата присуствовали су чланови дипломатског кора, директорка УНИЦЕФ-а Регина Де Доминицис, оснивач „Фондације Тијана Јурић“ Игор Јурић, GIZ-, UNOPS-a, UNHCR-a, IOM-a, UNDP-a, ILO, KfW-a, представници Социјално – економског савета, 

 

Детаљније податке о резултатима у 2019. години можете погледати у видеу на линку: 

https://youtu.be/7AofpzJQ-c0 .

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић предводио је државну церемонију поводом обележавања Међународног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату.

 

Комеморативна свечаност је одржана у оквиру локалитета масовне гробнице цивила страдалих у Другом светском рату, Спомен-комплекс „Стратиште” у Јабуци код Панчева. Након церемоније полагања венаца и одавања почасти, присутнима су се обратили председник Скупштине Града Панчева Тигран Киш, председник Националног савета ромске националне мањине Далибор Накић и државни секретар Ненад Нерић. Церемонији су присуствовали представници ромске националне мањине, града Панчева, представници Дипломатског кора, удружења и грађани.

 

Државна церемонија завршена је уметничким програмом. Организатор церемоније је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са градом Панчевом.

 

 

Повод за одржавање комеморативних окупљања 16. децембра јесте сећање на 16. децембар 1942. године када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. На основу наредбе од 29. јануара 1943. године одређено је да Роми буду депортовани у логор смрти Аушвиц-Биркенау. Депортација Рома трајала је у периоду између фебруара 1943. и јула 1944. године.Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме - Zigeunerlager. 

Заточени Роми потицали су територија Немачке, као и окупираних држава попут Аустрије, Чехословачке, Пољске, Француске, Југославије, Белгије, али и са подручја Норвешке, Шпаније и окупираног дела Совјетског Савеза. Током наведеног периода, у Zigeunerlager заточено је више од 23.000 Рома, од којих је око 20.000 ликвидирано. 

Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја, широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор „Црвени крст“ у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу само су нека од њих.

Геноцид над Ромима или Порајмос у Другом светском рату представља једну од најтрагичнијих епизода тог оружаног сукоба која је код савремених генерација скоро потпуно заборављен.

 

На стази дугачкој 2.310 метара, на ушћу Саве и Дунава, наступиће стотинак возаца, од којих многи долазе из земаља у окружењу, а трка ће се бодује за пласман Централно-европске зоне, као и за националне шампионате Србије и Хрватске.

Министар Вулин захвалио се Ауто-мото Савезу на великом ентузијазму и жељи да трка одржи.

"Ово је велика ствар и туристички за Србију и Београд. Београд је град националне класе и "Флојда". Нека победи најбољи, а туристима да наш град остане у срцима", поручио је Вулин.

"У име Скупштине Града срећан сам што смо обновили стазу и имам велико задовољство да отворим овогодишњу трку. Планирамо и да обновимо трку формула око Калемегдана, као и Куп краљице Марије. Желим пуно среће свим такмичењима, а гледаоцима да уживају у манифестацији", рекао је Весић новинарима на Ушћу.

Овогодишње такмичење одржава се под покровитељством Ауто-мото савеза Србије и Спортског ауто и картинг савез Србије (САКШ), уз подршку Скупштине града Београда, Спортског савеза Србије, АМС Осигурања и Министарства омладине и спорта.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у емисији „Прав угао“ на Радио-телевизији Војводине говори о контроли боловања, минималним зарадама као и о Закону о родној равноправности.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у жижи је јавности пре свега због најављене контроле боловања, у неким фирмама, на која одлазе наводно неумерени запослени, углавном запослени код страних инвеститора. Како ће та контрола изгледати и да ли се држава већ ставила на страну послодаваца,занемарујући ставове радника и синдиката да је прича о лажним боловањима преувеличана? Ову тезу смо управо чули од представника два репрезентативна синдиката, да је прича о лажним боловањима преувеличана и да сте се некако Ви, као и министар здравља, као и премијерка ставили на страну, или то бар тако изгледа, на страну страних инвеститора. Како Ви одговарате на те наводе?

 

Држава жели првенствено да спроводи све законе потпуно равномерно и равноправно према свим грађанима. Држава жели да заштити оне раднике који раде марљиво и поштено и њих је 99,99 одсто. Међутим, постоје радници који злоупотребљавају боловање и који одлазе на боловање када нису болесни и тако угрожавају и производњу и те послодавце и оне инвеститоре који су овде у Србији. Ми смо имали приговоре не само од страних, као што сте Ви рекли већ и од домаћих, ми смо причали и са послодавцима који су нам указали да постоји проблем, поготово када су сезонски послови у току. Посао државе јесте да спроведе закон. И он треба да буде једнак за све и држава ће то да спроведе. Свако из своје надлежности.

 

Али ако 99,9 одсто како Ви кажете запослених у Србији не злоупотребљава боловања, зашто се то питање диже на тај ниво да се Вама са молбом да интервенишете обраћа кинески амбасадор који долази у друштву директора Железаре Смедерево, а пре тога, како кажете обратили су вам се турски инвеститори, откуд слобода амбасадора да долази код министра?

 

Прво, посао државе је да обезбеди 100% и држава не треба да буде таоц ни једног појединца, а камоли ако причамо о овом хипотетички 0,1% радника који то злоупотребљавају. Ми желимо то да искоренимо. Ми смо врло одговорно друштво, одговорна држава која жели да спроведе закон. Није ту био у питању кинески амбасадор нити се он обраћао нама, ми смо првенствено имали састанак са турским инвеститорима на југу Србије. Тема је била потпуно невезана за то, жеља нам је била да видимо како и у којим условима они послују, да ли су задовољни, да ли оно све што је Србија обећала функционише, какво је стање са радном снагом, да ли имају нешто што држава може њима да помогне, јер ми желимо да привучемо још инвеститора и желимо да се добар глас о Србији прочује и да оде ван Србије, да све оно што ради и наш председник и наша председница Владе на довођењу страних инвеститора, на креирању нових радних места, што смањује незапосленост, иде позитивно из ове земље.

 

У реду, али је после питање боловања покренуо кинески амбасадор?

 

Није кинески амбасадор, него су покренули турски инвеститори који су тада мени рекли, а управо је тада била и завршена сезона, да су имали проблем са сезонским радницима. Постојало је и раније мишљење, провлачило се мишљење у јавности да кад год су сезонски радови да послодавци, тамо где се обављају сезонски радови, у том тренутку имају проблем. Причали смо и са кинеским инвеститором и он је исто имао ту примедбу да у доба сезонских радова радници одлазе и ми смо наравно да не би то било усамљено, причали и са домаћим инвеститорима, причали и са Унијом послодаваца и видели да то није баш нешто што је реткост и да се појављује повремено.

 

Али ми и даље није јасно зашто страни званичници долазе код Вас и зашто уопште директор смара да треба са Вама да разговара о томе када постоји више закона и Ви на то указујете, који регулишу то питање. Дакле у Србији се не може тако лако отићи на неограничено некакво боловање и пријавити да си болестан ако ниси болестан?

 

За те појединце очигледно није. Ја сам ресорни министар који се бави, Ви нисте прочитали широк спектар области које покрива ово Министарство, једно од њих јесте и рад, једно од њих јесте Инспекторат рада, моје јесте да заштитим и раднике са једне стране и послодавце са друге стране. Овиме што ми хоћемо да радимо као држава, ми штитимо и раднике и послодавце, јер када се злоупотребљава боловање, терет рада пада на раднике који раде марљиво и вредно и који поштено одрађују свој посао.

 

Дакле, али шта можемо да закључимо, да постојеће законодавство, пословна пракса, није таква да питања лажних боловања може да се реши позивајући се на Закон о раду и на друге прописе, него инвеститор мора код министра да реагује да би решио то питање?

 

Није инвеститор дошао због тога. Мој посао је да причам са свим инвеститорима, мој посао је да доводимо инвеститоре овде, мој посао је да помажем и председници Владе и ресорним министрима привреде.

 

Од када је Ваш посао да доводите инвеститоре?

 

Мој посао је да стварам боље услове како бих промовисао да људи долазе, заједно са ресорним министрима на довођењу инвеститора.

 

За кога боље услове министре Ђорђевићу, за инвеститоре или за раднике?

 

И за једне и за друге.

 

Да ли када турски инвеститори, кинески послодавац, говоре о својим проблемима, да ли Ви питате хајде да мало видимо и какво је стање?

 

Само да Вам кажем, причао сам и са синдикатима у тим фабрикама и они су били на истој таласној дужини као и инвеститори. Значи, са синдикатима, али и када смо били на социо-економском Савету, мало смо прокоментарисали целу ту ситуацију. Синдикати подржавају, пошто синдикати заступају раднике и пошто смо се сложили око тога да је велика већина њих, скоро 100% вредних и марљивих људи јесу чланови синдиката, они желе да заштите управо њих, не желе да буду таоци тог малог броја људи који то злоупотребљавају.

 

Синдикати са којима сам разговарала у овој емисији кажу супротно, да је читава Влада веома наклоњена Савету страних инвеститора, страним инвеститорима генерално, зато долазе поруке да сваки раднички бунт јесте начин да се отерају страни инвеститори и зато долазе упозорења попут оног Вашег летошњег, оне поруке радницима Фијата да би могли да покажу мало љубави према Србији?

 

Прво да Вам кажем да када су у питању радници, када су у питању боловања и тај коментар с те стране, ми желимо првенствено да помогнемо радницима који раде свој посао. Значи, да заштитимо њих и њихова права.

 

Да их одвојите од оних који иду на лажна боловања?

 

Тако је. Значи, нема бојазни уопште за њих, ја не видим уопште разлог да се било ко боји, држава ће стати иза оних људи и оних радника који раде марљиво свој посао. Желимо њих да заштитимо, а уколико нема злоупотреба то је супер, али у овом случају ми желимо да спроведемо контролу боловања и то је одлука државе и тачка. Тако ће бити.

 

Добро, хајде да одговорите и на овај осећај запослених да су грађани другог реда у односу на страног инвеститора. Шта сте мислили, јесте после размишљали о тој својој изјави када сте радницима Фијата поручули будите патриоте, покажите мало више љубави према Србији, немојте да штрајкујете?

 

Не, ту је било нешто друго, ја сам причао и са синдикатом, био сам тада присутан и на састанцима с њима и пренео и њима исту ту поруку, у смислу да држава жели да помогне радницима и то је управо контра од овог Вашег. Ми желимо да помогнемо и њима и да видимо где све то држава може њима да помогне и како може да им помогне, да би услови рада били бољи, да би њихова права била заштићена, али они треба да разумеју државу. Не могу увек да иду априори против и ја сам врло задовољан тиме како,  на који начин је синдикат Фијата приступио томе и са каквом одговорношћу су касније реализовали то све, јер је тада дошло, да кажем до разумевања онога да и држава жели да буде ту између и да се ситуација реши на најбољи могући начин.

 

Да ли сте ви разумели бојазан Фијатових запослених да ће остати без посла, да ће Фијат преселити производњу у суседне земље?

 

Разумем и бојазан Фијатових запослених, али држава је ту да брине о свим радницима. Као што Ви сада кажете да бринемо о послодавцима, наш посао је да бринемо и о радницима, јер нема радника и нема радних места док нема послодаваца. У овом случају,радници Фијата нису сами за себе, имамо зависна предузећа, не треба гледати само себе, држава жели да помогне Фијату, а помажући Фијату помаже и зависним предузећима.

 

Али када радник одлучује о штрајку, ако сматра да су му права угрожена, право на рад, право на достојанствен рад, право да прими плату за оно што је одрадио, а Ви му кажете, покажи више љубави према Србији и брините о кооперантима, кога Ви онда заправо штитите?

 

Штитимо раднике и штитимо Србију, јер ми другу државу немамо. Ми морамо да бринемо о нашим радницма, о нашој држави, нама треба држава да буде изнад свега. Сви ми радимо за државу. Било директно, било индиректно. И нама јесте циљ да овој држави буде боље, а када буде било боље држави биће боље и њеним грађанима.

 

Шта је пилот пројекат, шта је суштина пилот пројекта контроле наводних лажних боловања. Како ће то изгледати?

 

То је реч која је можда извучена, можда сам и ја рекао више у брзини, али идеја пилот пројекта јесте да морамо од негде да кренемо. Члан 179 Закона о раду, став 4, каже да послодавац има могућност да то исконтролише, ако има основану сумњу он ће о свом трошку да уради контролу, на основу тога видећемо да ли то постоји. Министарство здравља има већ евиденцију колико боловања постоји у бројкама и видећемо како, на који начин ће они из своје надлежности да раде даље, а како ћемо ми као Министарство рада.

 

Повереник Родољуб Шабић у томе види потенцијални проблем и каже да је покренут поступак поводом вести објављене у медијима и на сајту Министарства, да су се министри Владе договорили с амбасадором Кине у Србији и директором Смедеревске железаре око контроле боловања. Повереник стоји на становишту да је уређење правила о боловању законска материја и да се не може мењати никаквим пилот пројектима ни некаквим ванредним, вршити контроле које излазе из тог законског оквира?

 

Ја разумем разлог и можда жељу господина Шабића да себе анимира у јавности, али ја ћу рећи, трећи пут, оно што сам рекао и на претходна питања, ја сам одговоран за оно што ја Вама кажем, а не за оно што разуме господин Шабић.

 

Добро, а Ви нећете контролисати када кажете пилот пројекат, поставља се питање заштите података о личности?

 

Нас не занимају персонални подаци, нити улазимо у то шта је ко, од чегга болестан или било шта. Врло јасно се зна како, на који начин, се контролише боловање и то зна врло добро и господин Шабић. Ми радимо контролу Инспектората рада да и послодавац то не злоупотребљава. Значи Инспекторат рада има ту законску обавезу да проверава да послодавац члан 179 Закона, став 4, не злоупотребљава. Исто тако треба и у случају злоупотребе и евентуалне пријаве радника, а с друге стране имамо и случајеве где неки послодавци не дозвољавају радницима да иду на боловање и њих желимо да охрабримо да се јаве Инспекторату, да ће Инспекторат да изађе на лице места и да реагује.

 

Да ли са једнаком приљежношћу ћете, рецимо, да приступите и испитивању нечега што је апсолутно у Вашој надлежности, радници су Гоше поново били на састанку у Влади, они су летос штрајковали и у разговору са једним од њих коме се на име плата дугује милион динара, али му чак каже ни то тренутно није најважније, најважније му је то што нема оверену здравствену књижицу и што нема повезани стаж. Да ли је то посао такође за инспекције и за Министарство за рад?

 

Јесте, уколико се поднесе пријава против тако неког, али знате које су последице и једне и друге стране. Имате ресорно Министарство привреде које води рачуна о томе и које жели да заштити те раднике.

 

Како да их заштити Министарство привреде?

 

Па водећи рачуна о томе у најбољем интересу, али имате с једне стране и послодавца који може да злоупотреби свој долазак у Србију, али држава води рачуна о свим радницима, тако да води рачуна и о радницима Гоше. Оног тренутка када су се дешавали штрајкови, радници Гоше знају да је Агенција за мирно решавање спорова долазила тамо и покушавала да мирно реши тај спор изналазећи начине како могу да изађу из свега тога, али исто тако знате и да је тим радницима нуђено запослење у околним местима, да су се отварале две фабрике и да нико се није пријавио. При томе, исто тако знате да уколико би отишли на тај посао и прихватили нову радну обавезу дуг старог не би остао поништен.

 

Али да би неко отишао на друго радно место треба неко поштено да му каже да од Гоше неће бити ништа, а говори се супротно.

 

На њима је то, да Вам кажем, послодавци имају право да кажу и да нуде нешто. Значи, они су говорили да немају посла тамо, отварале су се две нове фабрике које су управо тражиле ту категорију радника у својим фабрикама, нуђен је посао њима, а на крају да кажем права истина је да се један јавио.

 

Ко је радницима Гоше исплатио три пута по 30.000 динара, да ли је то из неког фонда вашег за социјална давања или је то плаћено из буџета Србије или је то плаћено од средстава онога ко је приватизовао Гошу?

 

Ово сада што је, то држава није исплатила, колико ја знам не, бар бих ја знао да је донешена одлука, а то није могло без одлуке Владе.

 

Да, дакле прочитала сам, кажете да су ваши интереси заштита и послодаваца и запослених, шта ће радити мобилни инспектори и у чијем интересу ће они радити, шта би требало да буде њихов рад?

 

Крајњи циљ јесте формирање социјалних карата и коришћење на максимални могући начин онога што ће пружати та социјална карта. У овом случају мобилни инспектор је пројекат који радимо заједно са Норвешком и идеја јесте прво с једне стране медијска кампања и упознавање људи шта то ради инспекција рада да радимо у интересу свих запослених и грађана Србије, а с друге стране да ће инспектори моћи на лицу места да проверавају када дођу да ли су ти радници пријављени, да ли раде на црно, да ли им је уплаћен радни стаж итд.

 

Ако у случају, ако мобилни инспектор, ако га пошаљете у Гошу и он тамо установи да се не плаћа, не повезује радни стаж, да људи који треба да оду у пензију схватају да им фале године и године иако су радили, ако радници не могу здравствене књижице да овере, да ли се штити инвеститор, нека остане ту и нека ради макар како или се предузимају мере против тог власника?

 

Сви који крше закон биће санкционисани и то је став ове Владе, а рецидив прошлости који имамо из периода до 2012. пробаћемо да у међувремену пребродимо. Ова Влада ради много на томе, не само да доводи инвеститоре, већ и да оно што је у ранијем периоду упропашћено, да у овом тренутку буде на најбољи могући начин преброђено, тако да радници не осете. И на тај начин ми покушавамо да решавамо проблеме. Тамо где постоји проблем, где је једноставно немогуће нешто поправити, а верујте ми постоје ствари које су толико упропашћене до 2012. године да је немогуће поправити, ми желимо да креирамо нова радна места, да пружимо ново запослење и да на тај начин помогнемо тим људима, да  пређу с једног посла на други.

 

Шта о Србији, господине Ђорђевићу, говори чињеница да расте број сиромашних у оној популацији која је запослена и прима редовно плату. Шта говори о онима који дају посао људима у Србији, та чињеница да и они који су запослени спадају у категорију апсолутно сиромашних или су у ризику од сиромаштва?

Па мислим да сте мало у Вашој дефиницији само једну ствар погрешно рекли. Значи, у Србији у домену запослених не расте број сиромашних. Србија жели да сиромаштво које је наметнутно неодговорном политиком до 2012. године и свему оном што је тада урађено, чије последице ми данас осећамо, лоших приватизација, пљачком и свему осталом желимо да надоместимо. Да ли мислите да можемо да надоместимо тиме да се водимо истом политиком као што су радили до 2012. године? Да се задужимо,па да привремено пребродимо све ово и да решимо проблем тиме што ћемо из кредита финансирати све.

 

Да ли Ви као министар за рад подржавате овакво рекламирање Србије, дођите овде, овде је све јефтиније него на другим местима укључијући и радна снага? Да ли таква политика доводи до тога да 365.000 запослених у Србији прима минималну зараду? Са минималном зарадом ви сте у ризику од сиромаштва или сте већ у категорији сиромашних, јер живите испод граница подмиривања основних потреба.

 

Ми смо наследили Србију која је имала милион незапослених, који нису имали никакав посао. Да ли мислите да је боље да доведемо инвеститоре, а ми не можемо да доведемо инвеститоре који ће одједном да дају 3, 4, 5 хиљада евра плату. Ми морамо да створимо конкуренцију. Ми морамо да креирамо нова радна места, морамо из тих нових радних места,из пореза и доприноса да почнемо да приходујемо, да људи имају потрошњу, да почнемо да градимо ову земљу, да градимо инфраструктуру, а и овде не долазе само инвеститори који плаћају само минималац. Овде долазе инвеститори, као што знате и који су у неким другим сферама, које су доста атрактивније и са бољим платама, али ми морамо да доводимо инвеститоре сходно ономе какав кадар имамо да пружимо њима и ми желимо с једне стране да улажемо у образовање да једног дана имамо квалитетан кадар и да временом дођемо до тога да имамо добре плате, али знате како, једна држава не може да живи само од тога да има високу технологију. Она мора да има и друге сфере које покрива.

 

Добро, да закључимо, мене само занима када инвеститор који нам је толико потребан дође у Србију да ли му Ви као министар, Ваше Министарство, инспекцијске службе које су у Вашој надлежности, гледате кроз прсте на кршење Закона о раду и права запослених зато што нам је потребан?

 

Не, Закон је према свима исти. Неком се допада, некоме се не допада, али је према свима исти.

 

Један други Закон такође Вас је ставио у центар пажње јавности, зашто сте, преузимајући функцију министра за рад зауставили на неки начин да предлог Закона о родној равноправности оде на надлежна тела у Скупштини и дође пред посланике и буде усвојен?

 

Прво нисам га ја зауставио као министар Зоран Ђорђевић. Институција, државни орган које се зове Министарство рада, запошљавања, борачких и социјалних питања је Министарство које даје мишљење на Закон и своје надлежности и онога шта је. Док сам био министар одбране и Министарство одбране, а и сада Министарство одбране  на челу са министром Вулином дали су негативно мишљење на тај Закон.

 

Шта је по Вама највећи проблем ту?

 

Проблем је у томе што је Закон непримењив.

 

Шта је неприменљиво?

Потребно је да избијемо тезу да у овој држави не постоји Закон о родној равноправности, он постоји и тренутно је у оптицају.

 

А чим се пише нови значи да нам нешто фали?

 

Не фали нам ништа, као што знате, ми купимо похвале и ево сада сте могли да је у новинама изашло да смо ми похваљени баш када је у питању родна равноправност, положај жена на положају и да је Србија једна од најбољих у Европи. Похвалио нас је председник политичког Савета за спровођење Резолуције 1325 жене, мир, безбедност, до 29. јуна, а и израдили смо нови Национални акциони план. Прошли Национални акциони план који је био од 2010. до 2015. његово спровођење је било похваљено од стране ЕУ, чак је Шведска долазила у Србију да види како то Србија ради.

 

Споразум се тиче неких конкретних области, а овај Закон је већем броју жена занимљив због тога што по предлогу, по нацрту, спречава послодавца да вас пита да ли намеравате да се удајете, да ли намеравате да рађате децу, приложите фотографију за апликацију за посао, спречава послодавца да вас отпусти ако сте трудница или сте се вратили са трудничког боловања, дакле зато је јавност заинтересована?

 

Могу да Вам кажем да то није предмет овог Закона. Закон о спречавању дискриминације који доноси Министарство и који се сада шаље у Европску комисију има све те одредбе. И то не треба да буде предлог.

 

А зашто га је Зорана Михајловић ставила у нацрт?

 

Стварно не знам. То је добро питање за Зорану Михајловић. Имамо Закон о спречавању дискриминације који је Министарство још у претходном сазиву израдило, а сада га и ја шаљем на Европску комисију као Министарство рада и када будемо добили позитивно мишљење идемо интерресорно на јавну расправу.

 

А шта ће бити судбина нацрта Закона о родној равноправности, Ви кажете нећете писати нови, то је компромис са колегиницом Михајловић?

 

Није то компромис, ми не правимо компромис.Ја прво из домена знам шта Министарство рада, оно што је тамо написано једноставно не може да спроведе. Друго, послали смо га и другим Министарствима, послали смо га САНУ, послали смо га Канцеларији за људска и мањинска права, заштитници за родну равноправност, заштитнику грађана, да нам кажу мишљење. Нова Влада, ново мишљење, а ово је измена, другачијег закона од онога што је био прошли пут на Влади. Е сада, када будемо то имали, а већ смо добили мишљења неких и чекамо да стигну остала, видећемо колико тога има да видимо да ли ми то можемо да све уобиличимо у један предлог измене овог постојећег и да дамо потпредседници Владе да видимо да ли је то изводљиво да се ради.

 

Да ли вама смета, да ли сматрате да је неспроводиво у Србији у 2017. години да 40% функција у државној и јавној управи заузму жене и да се послодавци принуде да тај паритет одржавају. Јел то сматрате спроводивим?

 

Да Вам кажем није само државна управа, овде се тражи и да приватни сектор који долази мора да има 45%, а Закон не треба да буде писан само за Београд, Нови Сад и Крагујевац, већ мора да буде писан и за Врање и за Димитровград и за мала места.

 

Дакле то сматрате неспроводивим?

 

Наравно да сматрам да ћемо сами себи да направимо проблем, а већ постигнута права нећемо после моћи да спуштамо. Друго, свака компанија која има преко 50 запослених мора да има једног запосленог који води рачуна о родној равноправности. Тај један шаље све Министарству рада који све то обједињује и води рачуна у свакој компанији, да у сваком државном органу постоји родна равноправност.

 

То је исто неспроводиво сматрате?

 

Па да ли мислите да Инспекторат рада који ради и спречавање рада на црно, који ради и спречавање рада дискриминације, треба да ради и то и да ће постићи све и да ће реаговати на сваки део. Свако ће гледати његов проблем као највећи, а онда ће да окривљује Министарство рада да није способно нешто да спроводе. А када дође до ЕУ онда ће казати да смо га сами спровели.

 

Када можемо да очекујемо да са нацрта пређемо на предлог Скупштине за усвајање Закона?

 

Чекамо да стигну сва мишљења, када буду сва мишљења стигла ми ћемо послати то потпредседници Владе, предложићемо да то обједини једна јавна расправа и да оде у Скупштину. Мислим да све то може врло брзо да буде и уколико консензусом на нивоу државе донесемо један такав закон, наравно који иза кога ћемо сви као друштво да станемо, онда ћемо бити сви сагласни тим да га спроведемо. А ја сам убеђен у то да сви грађани Србије желе родну равноправност и да желе да будемо најбољи у Европи.

 

У склопу пројекта „Реци НЕ раду на црно“, који спроводи Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а чију је реализаију финансијски подржала Амбасада Краљевине Норвешке у Београду, активирана је бесплатна телефонска линија за пријаву рада „на црно“.

Грађани Србије могу анонимно, позивом на број 0800 300 307 да пријаве уколико су радно ангажовани без закљученог уговора о раду, као и сваку другу незаконитост у раду.

 

Министар Зоран Ђорђевић позвао је све којима су ускраћени основни принципи достојанственог рада да траже своја законска права и пријаве рад „на црно“.

 

„Од нелегалног рада штету имају сви – држава, послодавци који раде у складу са законом, а нарочито радници који губе социјалне бенефиције. Зато охрабрујем све грађане да пријаве уколико раде без уговора о раду и нису пријављени на обавезно социјално осигурање. За овакве прекршаје санкције ће сносити искључиво послодавци, не и радници који су радили на црно. Министарство којим руководим одлучно је у борби за заштиту права радника и омогућавање здравог окружења за послодавце, са циљем да Србија буде уређена земља, раме уз раме са земљама ЕУ”, поручио је министар Ђорђевић.

 

У склопу пројекта планиране су бројне активности, укључујући појачан рад Инспектората за рад на терену и едукативне радионице широм Србије.

 

Више информација о пројекту налазе се на вебсајту https://recineradunacrno.rs/

Kао и на друштвеним мрежама

https://www.facebook.com/neradunacrno/ и https://www.linkedin.com/company/reci-ne-radu-na-crno/.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић у име Владе Републике Србије, предводиће церемонију полагања венаца поводом обележавања 101. годишњице Дана примирја у Првом светском рату 11. новембра 2019. године, у 11 часова, на Српском војничком гробљу у граду Битољу у Републици Северној Македонији.

 

Церемонији ће присуствовати и представници Министарства одбране и Војске Србије, Владе Републике Северне Македоније, представници српске заједнице у Републици Северној Македонији, кадети Војне академије из Београда, студенти Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда, ученици Војне гимназије из Београда, као и удружења и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. 

 

Организатор церемоније је Одбор Владе Републике Србије за неговање традиције ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Амбасадом Републике Србије у Републици Северној Македонији. После церемоније полагања венаца и одавања почасти планирано је протоколарно обраћање.

 

Истог дана планиране су церемоније полагања венаца и одавања почасти на српским војничким гробљима у местима Добровени, Живојно, Скочивир и Бач  у подножју планине Кајмакчалан.

                                             

Дан примирја у Првом светском рату обележава се у читавом свету државним манифестацијама које се одржавају 11. новембра у 11.00 часова у знак сећања на 11. новембар 1918. године у 11.00 часова када је на снагу ступило примирје у Првом светском рату.

Република Србија се са поносом и пијететом сећа стотина хиљада цивила и ратника, невино и јуначких пострадалих у борбама за одбрану и ослобођење домовине током четири ратне године (1914-1918.)