Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са запосленима у Инспекторату за рад о досадашњим резултатима и начинима за унапређење њиховог рада, као и потешкоћама са којима се сусрећу.

Министар Ђорђевић рекао је да је приоритет рада Владе Србије брига о грађанима и остваривање њихових права у свакој области, поготово у области рада и радног права и заштите на раду, те да је рад Инспектората од велике важности за све грађане Србије. 

Према речима министра Ђорђевића, Инспекторат за рад је у последње три године, односно у  периоду 2017 - 2019. година затекао 52.375 лица на раду „на црно“, а након извршених инспекцијских надзора, послодавци су засновали радни однос са 45.207 лица. У наведеном периоду откривено је и 2.398 нерегистрованих субјеката, а одмах након надзора  у Агенцији за привредне регистре регистровало се 1.499 субјеката, односно уведени су у легалне токове, што представља добре резултате, али свакако треба увек тежити ка још бољим.

„Да би мере које предузимају инспектори рада имале пуни ефекат на доследнију примену прописа у области радних односа и безбедности на раду, нарочито на примену превентивних мера у области безбедности и здравља на раду и смањење броја повреда на раду, морају и други надлежни органи, као што су судови и тужилаштва, да предузимају одговарајуће мере у домену својих надлежности“, нагласио је министар.

Када је у питању покретање прекршајног поступка из области радних односа и безбедности и здравља на раду инспектори рада су такође за период од 2017 - 2019. године поднели укупно 16.982 захтева за покретање прекршајног поступка из области радних односа и безбедности и здравља на раду, као и 110 кривичних пријава против одговорних лица, због основане сумње да су починили кривично дело изазивања опасности необезбеђењем мера безбедности и здравља на раду.

Како је рекао в.д. директора Инспектората за рад Стева Ђуровић, Инспекторат за рад нема овлашћења да након подношења захтева за покретање прекршајног поступка и кривичних пријава предузима друге мере, већ решавање по поднетим пријавама јесте у надлежности судова и тужилаштва.

„Од 15. августа 2018. године, када је отпочела  градња објекта на градилишту бивше зграде Америчке амбасаде у Београду,  а на коме је дана 15. фебруара 2020. године смртно страдао један запослени,  Инспекторат за рад редовно, у континуитету, врши инспекцијске надзоре у области радних односа и безбедности и здравља на раду и до сада је извршио укупно 78 надзора, донео је 17 решења о отклањању недостатака, поднео 7 захтева за покретање прекршајног поступка и изрекао 5 забрана рада на месту рада, а због смртне повреде на раду запосленог на истом градилишту, која се догодила 2018. године поднета је и кривична пријава против 5 одговорних лица“, рекао је Ђуровић.

Као још један пример, в.д. директора Инспектората навео је и смртно страдање на раду 3 запослена у Пиротском управном округу, које се догодило 2015. године, и истакао да је и у том случају инспекција рада поднела кривичне пријаве против три одговорна лица. У јануару 2020. године надлежно тужилаштво је обавестило инспекцију рада да су поднете кривичне пријаве одбачене и да нема одговорности за смртно страдале. 

„Напомињемо да  од 2003. године до 2019. године за све поднете кривичне пријаве због смртног страдања запослених, нико није кривично одговарао прописаном казном затвора од 2 до 12 година, а чак за 56 поднетих кривичних пријава инспекција рада нема повратних информација, иако је страна у поступку“, рекао је Ђуровић и додао да је у 2017. години, застарело чак 47% од укупног броја поднетих прекршајних пријава. 

Како каже, од 2003. године до 2019. године није донета ниједна  пресуда нити изречена новчана казна законом прописана у распону од 800.000 до 2.000 000 динар, а Инспекторат за рад још увек нема повратну информацију о поступању тужилаштва у наведеним прекршајним и кривичним поступцима и изреченим мерама.