Претрага

Вулин, који је присуствовао у Позоришту лутака представи организованој за децу са сметњама у развоју, рекао је новинарима да не може да разуме то што се прошле седмице догодило у Нишу, када су аутистични дечак Данило и његова мајка Драгана Савић избачени из тог позоришта пре почетка представе само зато што се тај дечак гласно радовао.

"Мени је искрено жао што се ово десило у Нишу, једном културном и важном граду који није заслужио да се о њему причао овако нешто. Дача има право на своју срећу, да је изрази и радује се луткарском позоришту. Тужан сам што је неко његову срећу заменио са безобразлуком или нечим ружним", рекао је Вулин.

Он је казао да није сигуран да ли би се неко тако понашао да је тај дечак био у друштву неког од ауторитета и да то што се догодило показује само оно најгоре у људима.

"Показује неразумевање, незнање и на шта ми можемо да утичемо, потребна је већа кампања и да се упознамо са аутизмом и свим што људе чини другачијим. Али, више од тога треба да се понашамо као људи, тешко ми је да поверујем да неко не препознаје децу са сметњама у развоју", нагласио је министар.

Он истиче да не знам каква је посебна обука потребна осим људскости да би неко препознао дете са сметњом у развоју.

"На нама је као друштву и министарству и локалној самоуправи... да учинимо све што можемо да и аутизам учинимо што познатијим и разумљивијим, али не верујем да можемо неког направити човеком ако он то не жели да буде", казао је министар.

Он је апеловао на све у Србији да покажу тој деци разумевање.

"Не сме Данило да се осећа непожељним у луткарском позориштву. Према особама са аутизмом треба се понашати као према људским бићима која залужују да траже своју срећу", поручио је Вулин.

Представи су присуствовали и председница Управног одбора Савеза за аутизам Србија Весна Петровић и председник Градског удружења за помоћ особама са аутизмом у Нишу Предраг Лазаревић.

Петровић је рекла да су сви вечерас свесни да је у том случају дошло до дискриминације и да треба много још да се ради на толеранцији.

"Знамо да непознате ствари људе плаше и то морамо да превазиђемо", поручила је она и захвалила министру Вулину на великој подршци.

Лазаревић је казао да су се окупили данас у Луткарском позоришту поводом непријатне ситуације која се догодила у четвртак, али не да би осуђивали већ да би заједничким наступањем и наставком сарадње удружења и позоришта покушали да утичу на цело друштво.

Он је казао да се мора радити на подизању свести грађана и институција, као и да је едукација веома важна.

"У непрекидној борби да се постигну рокови, да се стигне урадити нешто на време, људи једноставно забораве да брину о ономе што је најважније, а то је безбедност и здравље на раду", рекао је Вулин током ванредног надзора градилиста "Београд на води" са инспекторима за рад.

Он је упозорио послодавце и раднике да се закон мора стриктно поштовати и стриктно спроводити и да ниједна одредба у закону није донета случајно, да је свака одредба ту управо да би заштитила најважније- здравље и живот сваког од учесника у радним односима.

"Тражим од послодаваца да спроводе закон, тражим од радника да га се придржавају, а Инспекција рада ће наставити и са већим напором да се закон стриктно поштује и спроводи и да бар број повреда буде мањи", рекао је Вулин.

Министар наглашава да је у току 2015. забележено 38 смртних повреда и тешких повреда на раду са смртним исходом, а за мало више од девет месеци ове године, број смртних повреда и тешких повреда на раду са смртним исходом је 40.

"Све ово сведочи о повећаној привредној активности, али то, нажалост, са собом носи и тешке последице, када је у питању безбедност и заштита на раду. Не води се рачуна о основним законским мерама, не штити се довољно радник, не води се рачуна да његово радно место мора да буде сигурно и безбедно", истакао је министар.

Вулин је навео да је Инспекција рада од 1. јануара до 30. септембра извршила 40.787 инспекцијских надзора, од тога 10.100 надзора из области безбедности и здравља на раду, оценивши да је 2015. била добра година за Инспекцију рада и да се може рећи да су до тада постигнути и оборени сви дотадашњи рекорди, али да је ова година, што се тиче Инспекције рада, далеко боља.

"Ове године смо у раду на црно затекли 13. 180 особа, прошле године их је било 10. 401, што је повећање од 26 одсто, а што је још важније, послодавци су на основу решења наших инспектора запослили значајно већи број особа него што је то урађено прошле године, тако да смо ове године, на основу решења наших инспектора, пријавили, запослили, увели у легалне токове 10. 975 особа, а прошле године их је било 6. 183", рекао је министар.

Он је апеловао на послодавце и раднике да стриктно поштују закон и одредбе о безбедности и здрављу на раду и истакао да је свака одредба ту управо да би заштитила најважније- здравље и живот сваког од учесника у радним односима.

Радови на "Београду на води" пример добре праксе

Радови на "Београду на води" одвијају се у најбољем могућем реду и може са задовољством да се каже да је "Београд на води" пример добре праксе, где су радници пријављени и где се води рачцуна о безбедности и заштити на раду, изјавио је министар Вулин.

Он је, у ванредном надзору градилишта "Београд на води" са инспекторима за рад, где није било неправилности у налазу инспекције, нагласио да Инспекција рада врло пажљиво проверава све велике инвеститоре и посебно све велике радове, где је ангажован велики број радника.

"Наше првенствено интересовање свакако јесу безбедност и заштита на раду", рекао је Вулин и додао да се на градилишту "Београда на води" води рачуна да се права радника свакако поштују, да су радници пријављени и што је, како је истакао, најважније - да се води рачцуна о безбедности и заштити на раду.

"Волели би када би и остали могли да се поведу за примером ''Београда на води'', рекао је министар и затражио од свих послодаваца да спроводе закон, од радника да га се придржавају и напоменуо да ће Инспекција рада наставити и са већим напором да се закон стриктно поштује и спроводи и да бар број повреда буде мањи.

„Наши старији суграђани ову су државу стварали и градили. Они заслужују свако наше поштовање и бригу. Држава и Министарство, захваљујући редовно опредељеним средствима помоћи и подршке, показали су да су одговорни и да брину о својим најстаријима суграђанима, да воде бригу о њиховом достојанству и пристојној старости,“ изјавио је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миомир Ђорђевић на обележавању 50.година од оснивања Геронтолошког центра Ниш.

Говорећи о демографској слици, Ђорђевић је истакао да се у Србији последњих  година бележи тренд депопулације и демографског старења, који су директна последица негативног природног прираштаја и негативног миграционог кретања, и навео да је  према званичним подацима у 2021. години у Србији живело чак 4 посто више старијих од 65 година у односу на 2011. годину.

„Становништво Србије стари као нација, међу нама је све више старих и  наших суграђана којима је потребна додатна подршка, како од стране државе, тако и целог друштва. Наш задатак, и то не само Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као ресорног министарства, већ и задатак државе, али и свакога од нас, јесте да о њима бринемо на најбољи могући начин,“ истакао је Ђорђевић поводом јубилеја Геронтолошког центра Ниш..

Ђорђевић је такође рекао да су укупни капацитети за смештај  у геронтолошким центрима 9.326 места, док слободних места има за још око 1.000 корисника, и додао да листе чекања постоје, али само за пријем оних корисника којима су потребне стална здравствена нега, нега и надзор.

Подсећајући да у Р. Србији имамо укупно 40 геронтолошких центара и домова за смештај одраслих и старијих, Ђорђевић је најавио и да ускоро почиње са радом још један Геронтолошки центар у Ваљеву. „Министарство и Влада Републике Србије континуирано процењују потребе за унапређењем капацитета установа социјалне заштите за смештај лица и у складу са тим планирају средства за адаптацију постојећих и изградњу нових установа,“ истиче Ђорђевић.

Осим за редовно финансирање рада установа социјалне заштите, Ђорђевић је подсетио да је Министарство у прошлој години издвојило милијарду и 200 милиона динара додатних средстава за унапређење услова живота у установама, од чега је ГЦ Ниш добио 15 милиона 356 хиљада динара за радове и опрему. „За ову годину, Министарство је издвојило додатна средства, за инвестициона улагања, која су знатно увећана у односу на претходну годину и износе 1,4 милијарде динара. Уверен сам да ће новац који се издваја из буџета бити домаћински и правилно утрошен, како би се побољшали, како услови живота наших корисника у установама, тако и  рад свих запослених,“ истакао је државни секретар Ђорђевић.

Председник Републике Србије Александар Вучић, министар за рад запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић учествовали су на скупу челника 91 локалне самоуправе укључене у пројекат "Норвешка за вас - Србија" у Алексинцу.

Председник Вучић је присутнима поручио да се кроз пројекте, као што је "Норвешка за вас - Србија" учи начин на који се транспарентно и одговорно обавља посао у локалним самоуправама и захвалио Краљевини Норвешкој и амбасадору Арне Санес Бјорнстаду на пружању помоћи кроз различите донације, која траје од 2000. године и износи 250 милиона евра.

"Хвала на свакој врсти подршке и помоћи, изузетно то ценимо и желимо још много тога да научимо од вас и да људи у Србији виде и осете део живота, начин на који живите у Норвешкој и у једном делу развијеног света", рекао је Вучић и додао да је Србија захвална Норвешкој јер њихова подршка иде у различитим правцима - од борбе против насиља над женама, преко владавине права, демократије до подршке у најтежим тренуцима, као што је то било у Обреновцу 2014. године.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић истакао је да је пројекат „Реци НЕ раду на црно“, који је спроведен у сарадњи са Краљевином Норвешком, пројекат који је дао изванредне резултате, када је у питању сузбијање сиве економије.

„Краљевина Норвешка је наш партнер, а амбасадор Арне Санес Бјорнстад мој велики пријатељ, и веома сам им захвалан на подршци коју пружају нашој земљи. Захваљујући добрим односима и политици коју води наш председник Александар Вучић, грађани Републике Србије, поред подршке своје земље коју имају у потпуности, могу да рачунају и на иностране партнере, који су добродошли и позвани да улажу у Србију, на заједничку корист“, рекао је Ђорђевић.

Он је истакао да имати Норвешку за пословног партнера, значи имати земљу која заиста брине о пројектима у које улаже, прати његово спровођење и постигнуте резултате и подстиче да се ради боље, јаче и да се остварују још бољи ефекти.

„Инспекција рада је у претходној години успела да изврши 31 одсто више надзора него у години пре ње, што је допринело смањењу нелојалне конкуренције и  омогућило радницима да искористе своја права“, рекао је Ђорђевић и додао да ће министарство наставити да ради на побољшању положаја и права радника, и стварању повољније климе за долазак нових инвеститора.

Он је нагласио да је Влада Републике Србије ову годину прогласила „Годином безбедности и здравља на раду“, што је још један доказ да је брига о грађанима Србије један од највећих приоритета. Како каже, ресорно министарство се у многим областима угледало на рад скандинавских земаља, а то ће наставити и у наредном периоду.

Ђорђевић је поручио да Србија жели да постане лидер у региону, модерна, богата и уређена држава као и да ће том циљу сигурно допринети пројекти који су се у пракси показали са добрим резултатима.

Данашњим скупом,  на ком су представљени примери релевантних пројеката спроведених уз подршку норвешких донација, као и текућих пројеката и програма који се у нашој земљи реализују уз помоћ Норвешке, обележава се дугогодишње успешно партнерство Норвешке и Србије.

"До јуче је око 260.000 људи прешло преко српске територије, а колико деце, то је посебно питање. До сад смо пронашли 124 деце без родитељског старања и на нама је да се бринемо о њима", рекао је Вулин на скупу о заштити деце у ванредним ситуацијама.

Он је стручњацима из области социјалне заштите, који учествују на дводневном тренингу "Заштита деце у ванредним ситуацијама", рекао да је веома тешко радити тај посао, јер није лако одредити које дете је заиста без родитељског старања, ко су родитељи, с ким путује и слично.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања се запитао како да се докаже да је било ко од деце, кад се појави у пратњи неког одраслог који по правилу нема документа, као што ни дете нема документа, део породице, као што се тврди.

"Тешко је то што радите. Морате да показујете посебну врсту сензибилитета за проблем са којим се суочавате, а са друге стране дужни смо да увек донесемо одлуку која је у најбољем интересу детета", рекао је Вулин.

Он је рекао да постоје бројна питања на које је тешко дати одговор.

"Попут тога да ли је у најбољем интересу детета да га одузмемо и да остане у Србији или да настави да путује, уједини се са својом породицом која га можда негде чека. Како ми да знамо да га породица заиста тамо чека, да је тамо где иде сигуран пут, како да знамо одакле је дошао", рекао је Вулин.

Он је додао да су та питања добар разлог за организовање тренинга.

Оцењујући да је мигрантска криза проблем на које нема пуно одговора, а да питања има безброј, Вулин је рекао да је едукација важна како би они који се баве тим проблемом научили нешто ново, разменили искуства, али и видели да ли нешто може да се промени.

"Од вас очекујем да дате савет и за промену процедуре, уколико мислите да је потребно, како да будемо ефикаснији, али и смернице за друге државне органе како би требало да се понашају и где би требало да се више повежемо", закључио је Вулин.

Обуци присуствују радници градског Центра за социјални рад у Београду, запослени у центрима за социјални рад у Кањижи, Прешеву и Шиду, представници Министарства за рад, Завода за васпитање деце и омладине, Центра за заштиту жртава трговине људима и невладиних организација.

У свету 43 земље забраниле телесно кажњавање деце

У Србији је четворо од десеторо деце изложено физичком кажњавању код куће, па различите трибине и јавни скупови треба да издефинишу став да ли ће Србија постати 44. земља у свету која ће увести забрану физичког кажњавања деце, речено је данас на конференцији "Никад насиље".

Вулин је рекао на скупу, посвећеном шведским искуствима која је прва у свету, још 1979. године, донела закон о забрани телесног кажњавања деце, да је Србија ратификовала све конвенције које се тичу права детета и истакао да је насиље у васпитавању деце непотребно.

"Не видим на који начин дете постаје боље ако је физички кажњавано", рекао је Вулин на отварању скупа и истакао да није свако дисциплиновање детета насиље.

Такође, како каже, дечја права нису нешто што се подразумева, а сваки родитељ мисли да бар то не мора да учи.

"Свако мора да учи како да они који долазе буду бољи од нас", рекао је Вулин и истакао да ће ускоро бити усвојени закони у области социјалне заштите, финансијске подршке породици и о дечјем омбудсману.

"Не сме да се деси да једно дете више пута буде тако претучено да заврши код лекара и да се врати насилнику", рекао је Вулин и додао да није свака казна физичко насиље и да не треба то тако да поистовећујемо.

Министар је истакао и да би морао да види конкретан предлог да би могао да буде прецизан, али је поновио да се мора правити разлика.

"Овде је већина родитеља који знају да праве разлику између несташног детета које некада покушате да дисциплинујете и физичког кажњавања и злостављања", рекао је новинарима Вулин у Влади Србије.

Он је навео да се по евиденцијама Центра за социјални рад и Министарства здравља појавио велики број деце, односно да је регистровано злостављање деце која пролазе кроз медицинску евиденцију.

Како је навео, регистровано је да је велики број деце био толико повређен да је су морала да оду код лекара.

"То је нешто што може да се деси, али не може и не сме да се деси, а дешава се да исто дете два и више пута прође кроз такву евиденцију и да исти насилник два или више пута прође кроз евиденцију", рекао је Вулин.

Он је истакао да није дисциплина детета исто што и претући дете да заврши у болници и да се тај случај понавља више пута.

"То сматрам нашом грешком, грешком институције јер то не сме да се дешава", поручио је Вулин.

Од јула око 60 деце склоњено са улице

Од средине јула око 60 деце склоњено је са улице и смештено у хранитељске породице или одговарајуће институције за смештај деце без родитељског старања, изјавио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин додајући да је покренута иницијатива за доношење закона о дечјем омбудсману.

Он је након конститутивне седнице Савета за права детета владе рекао новинарима да се на седници разговарало о стању дечијих права у Србији, али и међународним обавезама које је држава преузела и које мора да спроведе.

Наводећи да је на седници разговарано о веома важном проблему, а то је проблем деце улице, Вулин је истакао да је информисао Савет да су 16. јула послали налог свим центрима за социјални рад да организују одговарајуће тимове и да се баве тим проблемом.

Он је навео да је од 16. јула до 10. новембра формирано 33 тима у 33 центра за социјални рад у којима се осим представника центра налазе и представници Министарства здравља и МУП-а, а које представљају организације које се баве проблемом деце улице.

"У међувремену смо око 60 деце с улице склонили било да смо их упутилу у хранитељске породице или у одговарајуће институције за смештај деце без родитељског старања, а покренули смо и више поступака од прекршајних према родитељима до кривичних - од издавања мера за одузимање детета, укидање родитељског старања па до кривичних пријава за родитеље који су децу занемаривали и злоупотребљавали", рекао је Вулин.

Он је навео да није циљ да се било ком родитељу одузме дете, већ да је жеља да се помогне породици да га задржи, да може да се стара и брине о њему.

"Није циљ ни да децу с улице склањамо тако што ћемо их одвести у неку институцију и заборавити их. Трудимо се да им нађемо, ако већ не можемо биолошку породицу да оспособимо, бар хранитељску која ће се бринути о њима", рекао је Вулин додајући да конкретни помаци постоје.

Он је навео да је на седници донета одлука и да се формира више мултидисциплинарних тимова који ће се бавити управо тим проблемом, а у које ће бити укључени представници МУП-а, Министарства просвете и локалне самоуправе.

Указујући да у малим срединама врло ретко има примера деце улице за разлику од великих градова, министар је указао да та деца често нису из Београда, Ниша и Новог Сада већ однекуд дођу, неко их доведе и покупи на крају дана.

"Морамо да нађемо тог ко то ради. Није схватљиво да знамо да се то дешава, а да нико никада није био одговоран за тако нешто. Мора неко да буде одговоран", поручио је Вулин додајући да се са једним значајним бројем деце ради на утврђивању њиховог индетитета, јер немају документа и не знају одакле су.

Он је истакао и да нема тачне процене о броју деце с улице указујући да се често ради о "сезонској деци" која лети иду у Црну Гору и често прелазе из државе у државу.

Вулин је истакао и да се у складу са међународним конвенцијама које је Србија преузела покреће иницијатива за доношење закона о дечјем омбудсману, односно заштитнику детета и дечијих права.

"Веома је важно да се брига о деци на тај начин покаже, институционализује. Мислим да ће то значајно ојачати независне институције које се баве правима детета и да ће показати колико је друштву стало", рекао је Вулин.

Он је рекао да та давања нису смањена упрскос томе што је то министарство, због мера штедње, уштедело милијарду и 800 милиона.

“Социјална давања нису умањена ни за један једини динар. Ми смо уштедели милијарду и 800 милиона на свему осим на социјалним давањима – осим на инвалидским правима, борачким правима и мислим да заиста треба поштовати такву решеност Владе да у времену најчвршће и најригорозније штедње никако не умањите онима којима је најтеже” – рекао је Вулин.

Упитан да ли је имао притужбе на смањење плата и пензија, Вулин је рекао да их је имао “и од оца, и од мајке, али и на себе зато што има мању плату”, оценивши да је то смањење морало да се деси.

“Ми смо имали само један избор: Или да продамо будућност своје деце, или да сада почнемо да се боримо да њима буде боље. Мислим да смо донели праву одлуку, боље да се ми приштедимо годину или две, боље да ми издржимо, него да нашој деци оставимо потпуно банкротирану државу” – рекао је Вулин.

Вулин је у Суботици положио камен темељац за доградњу новог крила Дома за негу Геронтолошког центра, површине 600 квадратних метара, коју са 50 милиона динара финансира министарство на чијем је челу.

Рок за завршетак радова је 95 радних дана, након чега ће по Вулиновим речима овај центар бити растерећен, радиће по европским стандарднима који подразумевају укидање четворокреветних соба, а самим тим створити услове да овај објекат добије лиценцу.

“Као што видите могуће је стварати, могуће је градити и без повећања буџета. Као што видите, има новца за капиталне пројекте и увек ће бити новца за оно што остаје, јер ово не можете однети. Ово ће заувек остати вашем граду, вашем центру и свима онима којима ће то бити потребно, а нема разлога да наши људи, наши корисници, буду ускраћени за било које право које им припада” – рекао је Вулин.

Он је додао да ће министарство у наредној години донети бројне законе, попут Закона о социјалној заштити, финансијској подршци породицама са децом, породичног закона, закона о безбедности и заштити на раду.

Вулин је нагласио да ће министарство у наредној години “наставити да чува стандард корисника и улаже у капиталне ствари као што је Геронтолошки центар у Суботици”.

Министар је додао да је до сада затворено у Србији 13 геронтолошких центара, од којих су се неки поново пријавили за добијање лиценце, те да ће до краја године известити јавност о резултатима контроле геронтолошких центара у Србији.

“То је акција која ће трајати док год је министарства и док год је геронтолошких центара. Ми контролишемо и државне, контролишемо и приватне, није нам циљ да затварамо, циљ нам је да прилагодимо стандардима ову веома важну услугу, јер је Србија ипак земља старих” – рекао је Вулин.

Државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Стана Божовић говорила је на последњој седници Савета за праћење реализације Акционог плана за примену Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2014. до 2018. године и поручила да је Република Србија треба да буде земља толеранције у коју су сви добродошли и сви се осећају спокојно и достојанствено.

„Увреде на рачун жена, напади на спортисте јер су друге нације, претње вешалима, насиље над децом…нису слика Србије, коју желимо. Последњи је тренутак за оне, који би да се понашају нетолерантно и да их мржња води кроз живот да промене своје понашање, да схвате да нема оправдања за било какву дискриминацију и да се окрену вредностима поштовања и уважавања свих грађана и грађанки без обзира на њихово верско и политичко опредељење, године старости, припадност једној или другој раси и нацији; ми немамо недоумица, наша је жеља и чврста намера да успоставимо нулту толеранцију за говор мржње, узнемиравање и претње и омогућимо да Република Србија буде истински део европске породице у којој се поштују све људске вредности“, истакла је Божовић.     

Како каже, Савет је свој рад остваривао у оквиру одржаних седница, али се суштина његовог ангажовања огледала у раду министарстава, других државних органа од националног до локалног нивоа, чији су представници чланови и чланице Савета, а који су свакодневно радили на испуњавању циљева Стратегије и активности из пратећег Акционог плана.

„Рад овог Савета постигао је и многе битне резултате, као што су израда нацрта и преднацрта закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације, Закона о родној равноправности, Закона о правима детета и заштитнику права детета, посебног акционог плана за примену Стратегије социјалног укључивања Рома и Ромкиња, успостављање СОС телефонске линије за жене са искуством насиља и све то усклађено са решењима из релевантних директива Европске уније и уз прихватање међународних стандарда у спречавању дискриминације“, навела је Божовић.

Према њенима речима, овом Стратегијом обухваћени су припадници националних мањина, укључујући ромско становништво, жене, ЛГБТ лица, лица са инвалидитетом, старији, деца, избеглице, интерно расељени и други припадници мигрантских група, као и припадници различитих вероисповести и лица с обзиром на њихово здравствено стање, укључујући лица са HIV-ом.

„Један део послова је остао да се уради, а ти задаци треба да буду преузети новим стратешким документом Владе на пољу превенције и заштите од дискриминације, а на чему се већ ради. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања образовало је још прошле године Радну групу за израду Стратегије и Акционог плана. Чланови и чланице радне групе су, поред представника надлежних ресора и удружења грађана, односно организације цивилног друштва, а циљ је да се, што пре, у 2019. години донесе нови документ Владе, а у том поступку, имамо подршку међународних организација, а пре свега задужене агенције Уједињених нација“, рекла је државна секретарка.

Она је додала да ће државна јавност благовремено бити обавештавана о свим битним питањима, која су на дневном реду током израде Предлога стратегије, а биће организована и јавна расправа у коју се може свако укључити како би допринео укупном квалитету ових материјала.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Страхиња Ерац, присуствовао је у Мркоњић Граду обележавању од републичког значаја, ‘’Хрватско-муслимански злочини над Србима у крајишким општинама Републике Српске 1995. године’’ у организацији Одбора Владе Републике Српске за неговање традиције. 

"Данас смо се окупили да бисмо се сетили једне од најтрагичнијих страница наше новије историје - злочина над Србима у крајишким општинама Републике Српске током 1995. године. Ови догађаји оставили су неизбрисив траг у нашим срцима и душама, а бол и патња које је наш народ тада преживео, не смеју никада бити заборављени", рекао је Ерац.

Те кобне 1995. године, у крајишким општинама Републике Српске, како је истакао, Срби су се суочили са бруталним злочинима.

"Више од 120.000 Срба било је приморано да напусти своје домове, док је више од 2000 људи изгубило животе. Страдали су старци, жене, деца - људи чији су животи насилно и окрутно прекинути. У Мркоњић Граду сведочимо једном од најтежих злочина", нагласио је Ерац.

Он је подсетио да су након уласка хрватских и муслиманских јединица, извршене масовне егзекуције.

"У масовној гробници откривеној у Мркоњић Граду налазе се посмртни остаци 181 српске жртве. Ти људи су били мучени, а затим брутално ликвидирани. Мркоњић Град постао је симбол страдања и патње нашег народа.

 Поред губитка људских живота, разарања су била огромна. Храм је запаљен, школе и вртићи опљачкани, а огромна инфраструктура је уништена. Људи су остављени без крова над главом и присиљени да траже уточиште далеко од својих домова", додао је Ерац.

Како је навео, ова трагедија погађала је наше сународнике изнова и изнова, остављајући дубоке ожиљке на нашем колективном памћењу.

"Ипак, у најтежим тренуцима, Србија није окренула леђа свом народу. Србија никада неће заборавити оне који су протерани са својих огњишта и наставиће да пружа подршку свима који су изгубили своје домове, као и Републику Српску. Њихова храброст и снага су пример непоколебљивости нашег народа. Док се сећамо жртава и њихових породица, морамо остати посвећени тежњи ка стабилности и миру. Мржња није пут којим треба да идемо, а мир не значи заборав", рекао је државни секретар. 

Она је посебно нагласио да "злочини које смо преживели морају остати записани у нашој колективној свести, јер народ који заборави своју прошлост, не може имати светлу будућност."

"Негујмо културу сећања, подсећајмо будуће генерације на жртве, али исто тако градимо будућност у којој ћемо сви живети у миру и слози. Само тако можемо осигурати да невине жртве нису страдале узалуд и да ће правда и истина увек бити на страни оних који су невино страдали. Нека нас сећање на невине жртве вечно подсећа на снагу заједништва, на храброст преживљавања и на нашу обавезу да градимо будућност без мржње, у којој ће бол прошлости бити темељ за мир, правду и помирење. Нека је вечна слава свим страдалима", закључио је Ерац.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић представио је (шестомесечи) рад министарства и најавио планове и пројекте који ће Србију учинити још бољим, одговорнијим, безбеднијим и лепшим местом за живот.

Ђорђевић је захвалио свом тиму на вредном раду, пожртвованости, идејама, постигнутим резултатима и реализованим пројектима.

 „Нисмо хтели да будемо превише амбициозни, већ реални, како би имали ефикасне али мерљиве резултате рада", рекао је министар.

Према његовим речима, један од битнијих пројекта министарства је „Кроз Београд звуком до циља“, који подразумева звучно обележавање сваког семафора и улице у Београду чиме ће се олакшати кретање, а самим тим и живот особа са инвалидитетом, односно слабовидих и слепих грађана, што је један од  приоритета министарства.

Министар је истакао да је у 2017. години повећан износ минималне цене рада, а да ће се у наредној години формирати Социјално - економски савети и на локалним нивоу, као и да ће смањење незапослености и преквалификација људи у ИТ сектор допринети квалитетнијем кадру.

У свом излагању министар је посебно истакао да је Споразум о социјалној сигурности, који је потписан у Русији ове године, од изузетне важности за грађане Републике Србије који живе и раде у Руској Федерацији, јер његовим потписивањем сви наши држављани који одлазе на рад у Русију, као и грађани Русије који долазе на рад у Србију, остварују право на пензију.   

 Новим Законом о Финансијској подршци породици са децом који је усвојен ове године успостaвљен је већи износ родитељског додатка за прво дете, који ће, уместо 39.000 бити 100.000 динара, а све у циљу повећања наталитета и већег броја деце, чиме ће се утицати на бољу демографску слику Републике Србије.

  У текућој години Министарство је потписало и Споразум са Републиком Норвешком о реализацији пројекта „Јачање капацитета Инспектората за рад и подизање свести грађана у циљу сузбијања рада на црно“.

„Послодавци ће према новим одредбама бити у обавези да као и до сада своје раднике пријаве у року од три дана, али радник ће тек након пријаве моћи да започне са радом, а не како је до сада била пракса, да тај рок започне тек након доласка инспектора када послодавац започне процедуру пријаве”, навео је Ђорђевић и додао да ће у вези са тим бити покренуте насумичне контроле који ће строго кажњавати оне послодавце који не буду поштовали нову процедуру.

Ђорђевић је подсетио и да је у 2017. години основан Сектор за родну равноправност и најавио да ће наредне године бити донет и Закон о забрани дискиминације. Он је додао да је радом овог Сектора остварен велики помак у положају жена у Србији на шта је Министарство поносно.

За наредну годину, министар Ђорђевић је рекао да Министарство има три кључна циља, а то су израда социјалних карата, борба против рада на црно и успостављање рада СОС телефона и додао да је у плану и потписивање бројних споразума са САД, Француском, Кином, Аустралијом, Шпанијом и многим другим земљама.

Презентацију са данашње конференције можете преузети на следећем линку:

https://prezi.com/view/aPcl5ExVrniSKWzE4N2l/