Претрага

Он је приликом посете Геронтолошком центру у овом граду рекао да је био веома узнемирен недавним извештајем Покрајинског омбудсмана о томе да се у геронтолошким центрима у Војводини крше људска права њихових корисника.

“Све ћемо учинити да то питање буде истражено”, казао је Вулин новинарима нагласивши да се мора сазнати шта је истина, поводом тих навода покрајинског заштитника грађана и ако је било неправилности да што пре буду отклоњене а “ако треба, и да неко буде кажњен”.

Министар је подсетио да је омбудсман независни орган и позвао ту институцију, као и друге невладине организације које се баве социјалним питањима да помогну ресорном министарству у истраживању тог проблема.

Он је нагласио да у Министарству не желе тим поводом ништа да крију, већ “желе да буду на истој страни и да помогну сваком кориснику, који мора да се осећа као људско биће”.

Вулин је напоменуо и да ће бити учињено све да се стане на пут раду илегалних геронтолошких центара у Србији.

“Министарство ће спровести закон и нема говора да се у Србији праве илегални геронтолошки центри, у којима неко оставља мајку и оца код људи који за тај посао нису обучени”, нагласио је Вулин.

Он је, у оквиру редовних активности у Министарству, посетио суботички геронтолошки центар, једну од најугледнијих институција те врсте у Србији, у којој је збринуто 630 корисника.

"Протекле године у овај дом министарство је уложило нешто више од шест милиона динара и мислим да смо сада већ веома близу постизања циља, издавања лиценце и за овај дом", рекао је Вулин.

Он је додао да корисници морају да буду задовољни, збринути, да се осећају добро, буду здрави и да осећају да читаво друштво брине о њима.

Наводећи да министарство наставља са политиком уједначавања квалитета услуга, Вулин је оценио да корисник, без обзира где живи и проводи време, мора да има потпуно исте услове на читавој територији Србије.

"Прошле године смо уложили 8,4 милиона динара у квалитет оваквих домова и то је сигурно највећа инвестиција у последњих неколико деценија", рекао је Вулин додајући да министарство жели да ове године приведе крају процес лиценцирања и изједначи квалитет услуга.

Вулин је оценио да је актуелна влада социјално одговорна и да неће штедети на квалитету услуга.

Градоначелник Књажевца Милан Ђокић рекао је да се данас видело да је Геронтолошки центар у Књажевцу установа која је у одличном стању и у којој бораве задовољни корисници из читавог Тимочког региона, али и из читаве Србије.

"Овај објекат не би изгледао овако да нема значајну подршку министарства. Задовољство је видети како у сарадњи министарства и једне овакве инситуције можемо да дођемо до крајњег циља, а то су задовољни корисници", рекао је Ђокић.

Директор Геронтолошког центра Књажевац Саша Игњатовић истакао је да се током прошле године, а делимично и сада ради кречење целог дома.

Како је додао, извршена је замена дела инвентара по собама у ламелном делу као и набавка за два милиона динара медицинске опреме за ту установу.

Према његовим речима министарство је, између осталог, уложило два милиона динара у кухињу и 1,2 милиона за адаптацију купатила и три милиона за набавку агрегата за струју.

Вулин је након обиласка дома, одржао састанак са представницима локалне самоуправе и институцијама из система министарства.

За време ванредног стања послодавци могу да упућују своје запослене на плаћено одсуство због смањења обима или прекида рада првих 45 радних дана у текућој години, и у том случају довољно је САМО решење које послодавац издаје запосленом.

Захтев за сагласност за омогућавање плаћеног одсуства подноси се Министарству тек када послодавац искористи првих 45 радних дана плаћеног одсуства или непосредно пре истека тог периода, ако процени да ће потреба за упућивањем запослених на плаћено наставити и преко 45 радних дана.

Дакле, напомињемо, за упућивање запослених на плаћено одсуство за првих 45 дана НИЈЕ ПОТРЕБНО СЛАТИ ЗАХТЕВ ЗА САГЛАСНОСТ Министарству.

Начин подношења захтева, као и детаљнија објашњења за упућивање запослених на плаћено одсуство за првих 45 дана плаћеног одсуства и дуже од 45 дана, налази се на линку у наставку:

https://www.minrzs.gov.rs/sr/aktuelnosti/vesti/saglasnost-za-placeno-od…

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић и в.д. помоћника министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић присуствовали су на 32. седници Одбора за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва Народне скупштине, организованој поводом обележавања Међународног дана особа са инвалидитетом, а главна тема била је пословна способност као предуслов за укљученост и једнакост особа са инвалидитетом. 

Државни секретар Нерић истакао је да је овогодишња порука УН поводом Међународног дана особа са инвалидитетом „Оснаживање особа са инвалидитетом и осигуравање инклузије и равноправности“.

„Ресорно министарство посвећено је проблемима особа са инвалидитетом и унапређењу њиховог положаја свих 365 дана у години. Ове године, по први пут, организован  је сајам „ЈЕДНАКИ“, урађена је пригодна значка као и два промотивна спота за кампању „ЈЕДНАКИ“ чији је циљ подизање свести грађана и слање поруке да су у Србији сви грађани једнаки, а урађена је и пригодна марка и коверта које ће од 03.децембра бити у свим поштама Србије“, рекао је Нерић.

Поред поменутих активности, како наводи Нерић, у току ове године, формирана је радна група за израду Предлога стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом за период до 2024. године.

„Кроз два нивоа финансирања, односно конкурса, подржан је рад 35 савеза удружења особа са инвалидитетом и 543 локалне организације у преко 70 градова и општина, као и активности којима се подстиче побољшање приступачности физичког окружења, унапређење просторно-техничких услова за рад удружења, изједначавање могућности особа са инвалидитетом и други програми којима се утиче на унапређење положаја особа са инвалидитетом”, нагласио је Нерић и додао да у Србији тренутно послује 52 предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом са важећом дозволом за рад.

Према његовим речима, у Републици Србији спроводи се процес реформи у свим областима друштвеног живота уз истовремено усклађивање националног законодавства са стандардима Европске уније, али имајући у виду да су бројни ризици социјалне искључености особа са инвалидитетом и даље присутни, потребно је применом мултидисциплинарног и мултисекторског приступа, константно деловати на предузимању различитих активности како би се ови ризици свели на најмању меру.

„Највећи и најстрашнији симболи зла, за које нема примера у целокупној људској цивилизацији, фашистичко-нацистички логори смрти су тамна мрља на савести човечанства, неизбрисива срамота људског рода. Посебно место на тој мапи земаљског пакла заузимају Аушвиц и, за нас, Србе, Јасеновац, као најужаснија стратишта јеврејског, односно српског народа“, поручио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић након што је у име Владе Републике Србије положио венац на споменик V-3 крагујевачке гимназије, где су 1941. године стрељани ученици и учитељи ове школе.

Према његовим речима, усташки режим је, поред тога што је разарао и спаљивао до темеља српске православне светиње, изнедрио и посебан програм „преверавања“, односно насилног покатоличавања сасвим мале српске деце, оне која су имала више среће од оне српске деце којима је насилно и у великим мукама живот одузет у Јасеновцу или логорима смрти које је усташки режим посебно наменио искључиво за убијање деце, какав је, на пример, био логор Јастребарско, у којем је живот изгубило преко 22 хиљаде деце.

„Најмање што можемо данас да учинимо јесте да не заборавимо, никада да не заборавимо, њихове муке, патње и ужасе којима су присуствовали, којима су и сами били подвргнути, и које су имали срећу да преживе. Председник Александар Вучић је у више наврата истакао да ће ускоро бити емитован први српски филм који за тематику има страдање нашег народа у логору Јасеновац, што је веома значајно за културу сећања нових генерација грађана Србије“, рекао је министар. 

Ђорђевић је навео и да је у сарадњи са Републиком Српском и председником Милорадом Додиком, председник Вучић истакао решеност и посвећеност изградњи меморијалног комплекса, којим ће се на достојан начин одати дужно и трајно поштовање жртвама геноцида, извршеног над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ у Другом светском рату. 

Поводом обележавања 75 година од ослобођења преживелих логораша у бројним концентрационим логорима, у Музеју 21. октобар у Kрагујевцу, министар спољних послова Ивица Дачић отворио је и највећу изложбу о Јасеновцу у Србији после Другог светског рата под називом „Јасеновац, право на незаборав”. 

Поред отварања изложбе и церемоније полагања венаца одржана је и свечана промоција трилогије професора др Грајфа о Јасеновцу, усташком коначном решењу и Алојзију Степинцу, научна ЗУМ конференција и промоција књиге професора Меккормика о Анти Павелићу.

Министар Ђорђевић истакао је да Република Србија, као држава која је баштиник европске вредности, међу којима је једна од основних антифашизам, изузетно цени дугогодишњи рад и велики допринос који је проф. др Гидеон Грајф дао, и даје и данас, утврђивању чињеница о стварном, тачном, на чињеницама и доказима заснованом броју српских жртава у усташком геноциду. 

„Наша је улога да не заборавимо и не дозволимо да се оно што је непобитна истина преправља и, тиме, поново убија и додатно унижава она некадашња, и тада и данас, невина жртва – због чега су догађаји попут ове научне конференције нарочито драгоцени, управо у данашње време и на овом месту, у Србији, земљи жртви геноцида, земљи у којој снага научне истине и тежина историјски валидно потврђених аргумената увек односи превагу над свим лажима и покушајима фалсификовања и ревизије чињеница“, нагласио је.

Приликом свечаног отварања Саветовалишта за брак и породицу ЦСР Кула, Владимир Илић је истакао да је наменским трансферима за развој услуга на локалном нивоу за општину Кула у 2017. години Министарство за рад опредилило 7.838.852,25 динара. Општина Кула пример је добре праксе у начину расподеле наменских средства која су утрошена наменски са видљивим резултатима. Илић је додао да је ресорно Министарство за инвестициона улагања Центру за социјални рад Кула у претходне три године издвојило укупно 2,9 милиона динара.

Представницима локалне самоуправе и запосленима у ЦСР Кула државни секретари Илић и Иванишевић пожелили су успешан наставак дугогодишњег рада и још успешнији почетак рада Саветовалишта за брак и породицу у новим просторијама.

За возило са претећом медицинском опремом издвојено је укупно 5,87 милиона динара.

"Желлим да захвалим Влади Словачке на наставку њихове великодушне помоћи када је у питању борби са последицама мигрантске кризе", рекао је Вулин новинарима.

Он је подсетио да то није једина донација Словачке Србији како би се лакше носили са последицама мигрантске кризе.

Министарство рада је препоручило да се управо граду Нишу додели ова помоћ зато што је Ниш, када је у питању мигрантска криза, увек био уз владу и спреман да прими сваког коме је помоћ потребна.

"Овде се смештају мигрантска деца, малолетници без пратње, али води се рачуна и о сваком људском бићу коме је помоћ потребна. Политика Владе Србије је да све што је потребно мигрантима обезбеди, али водећи рачуна о реалним оптерећењима свог буџета, али шта год да радимо то радимо тако да локално становништво може да осети корист од тога", истакао је Вулин.

Како каже, донирано санитетско возило ће превести више Нишлија него миграната и оно ће остати у Нишу.

"Као и сваки објекат који смо у Србији сазидали и препремили га за прихват миграната, остао је у локалној самоуправи и користи грађанима", рекао је Вулин.

Амбасадорка Словачке Дагмар Репчекова је та земља Србију помогла са око 15,4 милиона евра развојне помоћи.

Она је нагласила да је Словачка од примаоца помоћи постала давалац помоћи након уласка у ЕУ 2004. године.

"Иако смо мала земља, која се борила са трансформацијом привреде и незапосленошћу", нагласила је Репчекова.

Подсетила је да је Словачка помагала Србији након поплава 2014. године, као и за збрињавање мигрантске кризе.

"Давали смо и хуманитарну помоћ и од 2012. када смо дали прву помоћ која је износила 40.000 евра, у 2014. смо после поплава дали помоћ 421.000 евра и више од 370.000 евра прошле године за помоћ у мигрантској кризи. А ове године је то било само 15.000 евра, јер углавном купујемо ствари које од нас тражи Комесаријат за избеглице", навела је Репчекова додајући да је у те сврхе издвено укупно око 800.000 евра.

Директор Завода за хитну медицинску помоћ Словољуб Живадиновић је рекао да је још један санитет веома значајан за функционисање те здравствене установе додајући да сада укупно имају 36 санитетских возила.

Морамо да се ујединимо у борби против вируса иначе ће трајати у недоглед, поручила је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и чланица Кризног штаба за сузбијање Ковид 19 проф. др Дарија Кисић Тепавчевић и додала да недељу дана затварања није довољно ако се не поштују све прописане мере.

Кисић Тепавчевић је, гостујући на ТВ „Вести”, рекла да је тешко правити баланс, али и да ако учимо из искуства других земаља можемо да видимо да затварања нису довела до таквих ефеката како се очекивало и да морају да се гледају и економски аспекти.

"Недељу дана затварања није довољно, уколико се не поштују све мере. Чак ни две, нити три недеље. Када би се читав свет затворио на три недеље, осим најнеопходнијих служби, вирус би нестао", рекла је министарка Кисић Тепавчевић.

Навела је и да краткорочно затварање нема никаквог ефекта и поручила да је пре за стриктно поштовање свих мера уз ригорозне казне.

"Знамо како се преноси и знамо шта свако од нас може да учини да се не зарази. То понављамо више од годину дана, и свима нам је то досадило. Човек је социјално биће и то нас разликује од других, тако да је то неопходно да би нормално функционисали", рекла је Кисић.

(Танјуг)

Помоћници министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања разговарали су са представницама невладиних организација које се баве правима и заштитом жена о успостављању националне СОС телефонске линије.

Имајући у виду да надлежно министарство тежи да унапреди систем за борбу против насиља над женама, током разговора представници ресорног министарства настојали су својим саговорницима да укажу на могућа решења успостављања националне СОС линије која би била у складу са нормативно правним оквиром Републике Србије. Са друге стране, директорка Аутономног женског центра Слободанка Мацановић и координаторка мреже ,,Жене против насиља“ Александра Несторов, помоћницима ресорног министра предочиле су досадашњи начин функционисања њихових организација и предложиле модел успостављања СОС линије.

На састанку је договорено да се у наредном периоду направи пилот пројекат који ће довести до успостављања СОС телефонске линије и који ће бити финансиран из алтернативних извора у складу са правним оквиром наше земље. У складу са тим, организоваће се наредне активности на којима ће се представити заједнички предлог пројекта Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Аутономног женског центра и мреже ,,Жене против насиља“.

Циљ манифестације, на којој ће девојке са инвалидитетом по први пут јавно наступити заједно са манекенима и талентима из разних области уметности, је подизање свести о потенцијалу особа са инвалидитетом и њихова интеграција у друштвени живот. Организатор догађаја је удружење „Равноправност у свему“ из Суботице, уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.