Претрага

„Кроз подржане пројекте укључиће се 400 незапослених у различите мере као што су обуке за потребе тржишта рада, обуке на радном месту код послодавца и др, док ће након тога најмање 80 незапослених лица бити економски оснажено, запослено или самозапослено“, истакако је данас министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић приликом доделе уговора јединицама локалних самоуправа за пилот спровођење иновативних решења у области локалне политике запошљавања.

Министар је подсетио да су током 2022. године настављена позитивна кретања на тржишту рада, те да је стопа незапослености у трећем кварталу 2022. години износила 8,9% за становништво узраста 15 и више година, док је стопа запослености 50,8%. Он је рекао да су наведени подаци доказ да је Србија земља која се мења и да је до пре само десет година у Србији свака четврта особа била незапослена. „Ово су подаци који охрабрују, али нас истовремено и обавезују да у наредној години додатно интензивирамо активности и пружимо шансу што већем броју незапослених лица да стекну прво радно искуство, нова знања, да се запосле или самозапосле“, указао је Селаковић.

Селаковић је навео да реализација пројекта „Подршка Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у пилотирању иновативних решења за запошљавањеˮ, који финансира ГИЗ Програм „Миграције за развој IIIˮ и немачко Савезно министарство за економску сарадњу и развој, управо јесте корак даље у стварању квалитетнијег тржишта рада.

Он се се захвалио ГИЗ-у на њиховој дугодишњој подршци коју несебично дају институцијама Р. Србије, као и Влади Савезне Р. Немачке која је Србију препознала као свог партнера, те истакао да је ово први ГИЗ-ов пројекат са овим министарством, који подрзумева директна бесповратна средства.

„Циљ нам је да се јединице локалних самоуправа додатно подрже за спровођење иновативних решења која треба да одговоре на препознате изазове на локалном тржишту рада, на потребе теже запошљивих незапослених лица и друштвено осетљивих група, ради подстицања запошљавања и побољшања њиховог социо-економског положаја“, указао је министар Селаковић.

Министар је рекао да пројекти изабраних локалних самоуправа посебну пажњу посвећују економском оснаживању жена, као и теже запошљивих лица, као што су старији од 50 година и припадници ромске националне мањине. Он је додао да ће поједини подржани пројекти биће од важности за промоцију и даљи развој социјалног предузетништва, као посебног вида социјалне економије.

Директорка Канцеларије ГИЗ у Србији, Данијела Функе, изјавила је да пројекат „Подршка Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у развоју иновативних решења за запошљавање на локалном нивоу" садржи све важне елементе и за Србију и за ГИЗ, на првом месту иновације и помоћ рањивим, тешко запошљивим групама, онима којима је из различитих разлога потребна помоћ и подршка – на пример, повратницима из иностранства, припадницима мањинских група, којима недостају вештине и образовање.

„Србија је већ направила напредак у области запошљавања, а овај пројекат се фокусира на најугроженије, којима је потребна додатна подршка како би могли да ступе на тржиште рада“, истакла је Функе. Она је рекла да је један од важних елемената и социјално предузетништво. Додала је да је ГИЗ заједно са Министарством радио на изради и доношењу Закона о социјалном предузетништву кроз који ће, као и кроз покренуте пројекте, бити понуђена могућност подршке при запошљавању. 

Директорка је указала да пројекат унапређује сарадњу између ГИЗ-а и Министарства, као и Владе Србије и Савезне владе Немачке.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања расписало је 3. октобра 2022. године Јавни позив за јединице локалних самоуправа за доделу бесповратних средстава за пилот спровођење иновативних решења у области локалне политике запошљавања. Предлоге Пројеката поднело је 20 јединица локалних самоуправа. Дана 23. новембра 2022. године, донета је Одлука о одобравању средстава којом је обухваћено  8 јединица локалних самоуправа и то: Град Крагујевац, Општина Књажевац, Град Пирот, Град Нови Пазар, Град Врање, Општина Бач, Општина Врњачка Бања и Општина Ћићевац. 

Укупна вредност бесповратних средстава за јединице локалних самоуправа износи 387.993 евра. Додатна средства за реализацију пројеката (минимум 20% одобрених средстава) су око 101.188 евра, која су обезбеђена од стране локалних самоуправа у оквиру сопствених буџета. Реализација одобрених пројеката започела је 8. децембра 2022. године, а завршава се 30. јуна 2023. године. 

Поводом великог броја питања која се односе на полагање стручног испита за обављање послова безбедности и здравља на раду и послова одговорног лица, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – Управа за безбедност и здравље на раду дају следеће обавештење:

За полагање стручног испита за обављање послова безбедности и здравља на раду и послова одговорног лица Министарство, односно Управа не организују припрему за полагање испита. 

У случају када Управа организује семинаре из области безбедности и здравља на раду не плаћа се котизација, а позиви са пријавом за учешће благовремено се објављују на интернет станици Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. 

За све неопходне информације у вези са организовањем полагања стручних испита из области безбедности и здравља на раду, семинара и саветовања, можете се обратити Управи за безбедност и здравље на раду на е-маил: upravazabzr@minrzs.gov.rs или на телефон број 011 3347 392.

                                        Управа за безбедност и здравље на раду

Реч је о пројекту "ЕУ помоћ теже запошљивим групама" који помаже незапосленима да унапреде знање и вештине за активно тражење посла и да на тај начин постану конкурентнији на тржишту рада, речено је приликом потписивања споразума.

ЕУ је за тај пројекат издвојила 6, 5 милиона евра, а НСЗ суфинансира са 3, 6 милиона евра.Додатних 1, 2 милиона ЕУ улаже у техничку помоћ за тај пројекат.

Министар за рад запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин истакао је том приликом да укључивање локалних самоуправа у овај пројекат показује да локалне самоуправе препознају проблем незапослености и желе да га реше.

Он је казао да је ове године за мере активне политике запошљавања опредељено 2, 8 милијарди динара и још 550 милиона за особе са инвалидитетом.

Вулин је додао да је ове године активним мерама запошљавања обухваћено 138. 925 лица , да је 22.000 њих обухваћено финансијским мерама које даје НСЗ, што је повећање у односну на протеклу годину скоро 300 посто.

Више од 6.000 лица је кроз разне обуке стекло нова знања и вештине које су битне за тражење посла .

Вулин је важним оценио и што је незапосленост спуштена на 16, 7 одсто, истичући да то није мали помак.

"Опоравак српске привреде је чињеница, не мислимо да је довољно брзо и добро, али на основу анкете о радној снази за трећи квартал године види се да је стопа незапослености спуштена на 16, 7 одсто, а да а евиденцији сада има 717.000 лица, што је најнижи број до сада", рекао је Вулин.

Он је подвукао да је то најнижа стопа незапослености у Србији од 2009. године.

"Сва наша борба је у циљу је да отворимо још понеко радно место, успесни смо онолико колико можемо да отворимо радних места", рекао је Вулин.

Директор НСЗ Зоран Мартиновић рекао је новинарима да је циљ владе био да незапосленост падне испод 20 одсто и да се у томе успело.

"Сада је нови задатак да стопа падне испод 15 посто, близу смо тога, на нивоу свих земља ЕУ је око 11 одсто, а ако би се приближили том просеку, то би за нас било задовољавајуће", рекао је Мартиновић .

Он је казао да се доста напора улаже у у правцу децентрализације политике запошљавања и приближавању свих програма НСЗ локалним самоуправама.

Мартиновић је навео податак да је више од 100 локалних самоуправа са НСЗ ове године потписало споразуме који предвиђају удруживање средстава, чиме је додатно 500 милиона динара издвојено из буџета локалних самоуправа за запошљавање.

Пројекат који финансира ЕУ омогућиће, како је казао, да се 85 опстина укључи у политике запосљавања, као и да се у клубовима за тражење посла запосли око 50 људи са евиденције и у канцеларијама, а задатак локалних самоуправа је да задрже ту услугу и помогну реализацију пројекта.

Пројекат који финансира ЕУ превасходно је намењен на незапослене са ниским квалификацијама или без квалификација, дугорочно незапослене, становнике у руралним срединама, ромској популацији.

Он је додао да је у оквиру пројекта недавно расписан јавни позив за спровођење програма приправника којиим је предвиђено да 450 незапослених са евиденције НСЗ из руралних подручја заснује приправнички радни однос.

Представник Делегације ЕУ у Србији Штефен Худолин рекао је да је важна локална димензија конкурентности и додао да је стање на тржишту рада у Србији неповољно.

Он је додао да је стопа незапослености међу младима већа него у земљама ЕУ и да је циљ да се овим пројектом утиче на повећање шансе за запошљавање.

Градоначелник Ужица Тихомир Петковић рекао је да ће пројекат помоћи да се унапреде локалне политике запошљавања, а све у циљу дугорочног опоравка привреде.

У Палати Србија данас су са представницима локалних самоуправа потписани уговори о наменским трансферима за финансирање услуга социјалне заштите које додељује Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а министарка проф. др Дарија Кисић Тепавчевић поручила је том приликом да је социјална заштита становника Србије један од приоритета Владе Републике Србије.

Кисић Тепавчевић је рекла да је циљ наменских средстава да се финансијска помоћ усмери ка онима којима је најпотребнија.

„Уколико препознамо праве потребе, и финансијску подршку, као и сваку другу врсту подршке, усмеримо ка онима којима је та помоћ најпотребнија, онда се најбоље виде ефекти нашег рада“, нагласила је Кисић Тепавчевић.

Министарка Кисић Тепавчевић је истакла да локалне самоуправе имају најбољи увид где је та помоћ најпотребнија и позвала представнике локалних самоуправа да укажу Министарству на које још начине би било потребно да се интезивира помоћ најугроженијим категоријама становништва. 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је ове године за финансирање услуга социјалне заштите из надлежности јединица локалне самоуправе издвојило 556 милиона динара.

Тим средствима ће се, како је објаснила Кисић Тепавчевић, финансирати  дневне услуге у заједници (услуга дневног боравка, свратишта и помоћи у кући), услуга смештаја у прихватилиште, услуге подршке за самосталан живот, услуга личног пратиоца детету са инвалидитетом, услуге персоналне асистенције пунолетним лицима са инвалидитетом, саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге, као и друге услуге социјалне заштите. 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је 2016. године отпочело са применом наменских средстава за јединице локалне самоуправе.

„Ако ми добро радимо свој посао онда ћемо се сви осећати боље, а оно што је најзначајније јесте да ће се грађани осећати и социјално сигурно и безбедно, да сваки грађанин наше земље зна да није сам, да ће држава бити уз њих и да ће помоћи увек када затреба“, рекла је Кисић Тепавчевић. 

Један од градова који је добио наменска средства је Лесковац, чији је градоначелник Горан Цветановић рекао да је подршка Министарства веома значајна за тај град и да она осликава добру сарадњу локалних самоуправа са државним органима, Владом Србије и председником Србије Александром Вучићем. 

Помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Татјана Миленковић Kајкут је на догађају одржаном у Чачку поводом почетка подршке програма истакла да се унапређењем капацитета локалних самоуправа за спровођење услуга социјалне заштите посебно помаже социјално укључивање најрањивијих друштвених група.

„Све активности које имају за циљ унапређење квалитета и приступа услугама из области социјалне заштите, и то за оне друштвене групе којима је подршка најпотребнија, посебно кад су у питању особе са инвалидитетом и припадници ромске националне мањине, јесу приоритетне за министарство. За остварење тог циља веома нам је значајно партнерство са међународним организацијама и синергија са локалним самоуправама, јер само заједно можемо остварити одрживе резултате”, рекла је Миленковић Kајкут.

Уз финансијску подршку Владе Швајцарске у вредности од 9 милиона евра и суфинансирање УН агенција у износу од милион евра, програм ће до краја 2026. године спроводити техничку подршку, активности изградње капацитета и обезбедити бесповратна средстава за пројекте локалних самоуправа и организација цивилног друштва.

„Швајцарски програм сарадње са Србијом као један од циљева има побољшање квалитета и доступност локалних јавних услуга, укључујући и услуге социјалне заштите. То је у складу са нашим дугорочним опредељењем да пружамо подршку унапређењу ефикасности, квалитета и обухвата локалних политика социјалне укључености и подршку једнаким могућностима за сваког члана локалне заједнице“, истакао је Петар Василев, програмски службеник за управљање у Швајцарској канцеларији за сарадњу.

У оквиру техничке подршке за унапређење социјалне заштите радиће се на правилној процени потреба рањивих група, успостављању система праћења и евалуације услуга социјалне заштите, као и развоју међусекторских услуга, а биће обухваћено укупно 26 градова и општина. Kроз подршку за међуопштинску сарадњу, локални актери ће бити оснажени за примену принципа доброг управљања у току целог процеса преговарања и успостављања међуопштинске сарадње, као и за развој механизама и алата за праћење заједничког пружања услуга и евалуацију њихових резултата, а спроводиће се уз учешће укупно 16 локалних самоуправа.

„Овај програм се определио за пружање свеобухватне подршке градовима и општинама у унапређењу функционисања система социјалне заштите на локалном нивоу. Подршка ће бити пружена и за спровођење услуга социјалне заштите које су засноване на идентификованим потребама корисника у локалним заједницама, као и за међуопштинску сарадњу у пружању услуга социјалне заштите”, закључила је Наташа Ивановић, програмска службеница за социјалну укљученост.

Догађају је присуствовала и др Марина Видојевић, помоћница министра за област социјалне заштите, као и више од 30 представника и представница локалних самоуправа укључених у техничку подршку.

Програм „ПРО - Локално управљање за људе и природу“ почео је са пружањем техничке подршке за 34 локалне самоуправе која ће допринети унапређењу социјалне заштите на локалном нивоу и на тај начин побољшати квалитет живота грађана и грађанки. Програм заједнички спроводе агенције Уједињених нација у Србији - УНОПС, УНИЦЕФ, УНФПА и УНЕП, у сарадњи са Владом Републике Србије и уз финансијску подршку Владе Швајцарске.

Управа за безбедност и здравље на раду је у првих осам месеци ове године удвостручила број надзора над радом правних лица и предузетника са лиценцом за обављање послова безбедности и здравља на раду, у односу на период од 2018-2020. године. У истом извештајном периоду, односно од 1. јануара до 31. августа ове године, донето је пет решења о престанку важења лиценци из области безбедности и здравља на раду.

Броја надзора је повећан у циљу стварања услова за безбедније и здравије радно место и радну средину која омогућава запосленима да продуктивно раде. Управа за безбедност и здравље на раду у оквиру својих овлашћења, између осталог,  врши надзор над радом правних лица и предузетника, као и одговорних лица са лиценцом и припрема предлоге решења за издавање и одузимање лиценци.

У оквиру пројекта „Подршка одрживим услугама социјалне заштите у заједници и политикама укључивања на локалном нивоу“ Стална конференција градова и општина (СКГО) објавила је да ће стручно-техничку и саветодавну подршку кроз целокупан процес израде или унапређења локалног акционог плана за социјално укључивање Рома и Ромкиња (ЛАП), добити следеће локалне самоуправе: Град Вршац, Град Нови Пазар, Општина Нова Црња, Градска општина Младеновац, Општина Сурдулица, Град Лесковац, Град Врање, Општина Беочин, Општина Прокупље и Град Лозница.

Такође, стручну, саветодавну и финансијску подршку кроз целокупан процес израде и спровођења Оперативног плана Мобилног тима за инклузију Рома за 2025. годину, добиће следеће локалне самоуправе: Град Крагујевац, Град Пожаревац, Град Вршац, Општина Бојник, Градска општина Звездара, Град Пирот, Општина Рума, Град Бор, Општина Алексинац, Општина Смедеревска Паланка и Град Крушевац.

Честитамо изабраним и захваљујемо се свим локалним самоуправама које су учествовале на Јавном позиву и тиме препознале значај и квалитет пружене подршке локалним самоуправама.

Пројекат финансира Европска унија у оквиру ИПА 2020, тело за уговарање је Министарство финансија – Сектор за уговарање и финансирање програма из средстава Европске уније, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је надлежно за реализацију програма, док је СКГО имплементациони партнер.

Поводом Јавног позива за јединице локалних самоуправа за доделу бесповратних средстава за пилот спровођење иновативних решења у области локалне политике запошљавања, који је реализован у периоду од 3. до 24. октобра 2022. године, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања господин Никола Селаковић, донео је дана 23. новембра 2022. године, Одлуку о одобравању средстава за јединице локалних самоуправа за пилот спровођење иновативних решења у области локалне политике запошљавања.

Одлуком је обухваћено 8 (осам) јединица локалних самоуправа, које ће, реализацијом иновативних решења у области локалне политике запошљавања, заснованих на подацима и у сарадњи са различитим актерима на локалном нивоу, допринети решавању и ублажавању препознатих изазова на локалном тржишту рада и одговорити на потребе теже запошљивих незапослених лица и друштвено осетљивих група, а у циљу подстицања запошљавања и побољшања њиховог положајa. 

Укупна вредност бесповратних средстава за 8 (осам) јединица локалних самоуправа обухваћених овом одлуком  износи 387.993,02 € (евра).

Овај јавни позив реализује се у оквиру пројекта „Подршка Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у пилотирању иновативних решења за запошљавањеˮ, уз техничку и финансијску подршку Програма „Миграције за развој IIIˮ, који се спроводи у оквиру Немачке развојне сарадње.

Одлука је објављена на интернет страници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања https://www.minrzs.gov.rs/sr/konkursi и интернет страници пројекта https://www.inovacije.minrzs.gov.rs/

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић данас је у Шапцу присуствовала отварању нове услуге социјалне заштите у том граду – услуге Предах смештај, намењене деци, младима и одраслим лицима са сметњама у развоју и том приликом истакла да Министарство подржава све активности локалних самоуправа које су усмерене ка јачању система социјалне заштите.

Кисић Тепавчевић је истакла да је Министарство у овој години путем наменских трансфера локалним самоуправама усмерило 556 милиона динара за финансирање услуга социјалне заштите, а Граду Шапцу 12,5 милиона динара. „Министарство кроз наменске транфсере усмерава финансијску помоћ у јединице локалне самоуправе, које имају најбољи увид како и где треба помоћи. Надамо се да ће ова помоћ у наредном временском периоду да буде и већа, да сви заједно радимо на јачању система социјалне заштите“, навела је Кисић Тепавчевић.

Министарка Кисић Тепавчевић је нагласила да је Град Шабац пример добре праксе, будући да је лиценцирао 12 услуга социјалне заштите и да је значајан део својих активности усмерио ка побољшању ових услуга. „Надамо се да ће у овој установи предах да нађу и деца и чланови њихових породица и да се осете као део велике заједнице, да нису сами и да имају подршку и помоћ“, навела је Кисић Тепавчевић.

Проф. др Кисић Тепавчевић је захвалила свима који су учествовали у успостављању нове услуге социјалне заштите у Шапцу, која је, како је навела, показатељ како заједничким радом могу бити постигнути значајни резултати.

Кисић Тепавчевић је са градоначелником Шапца Александром Пајићем разговарала о систему социјалне заштите у том граду, као и услугама које овај град пружа. Пајић је истакао је да је социјална заштита један од приоритета градске власти и да је Шабац велики партнер свима који желе да улажу у социјалну заштиту.