Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, на основу Уредбе о наменским трансферима у социјалној заштити од 2016. године, потписао је са представницима 144 локалних самоуправа Уговоре о наменским трансферима у вредности од 700 милиона динара за унапређење постојећих и развијање нових услуга социјалне заштите у локалним самоуправама.

Како је истакао министар Ђорђевић, овогодишњи обухват јединица локалне самоуправе је знатно већи у поређењу са свим претходним годинама, јер је први пут укључено 19 ЈЛС из аутономне покрајине Косова и Метохије, које су добиле око 130 милиона динара.

Такође, ове године су у обрачун враћене и 16 ЈЛС које прошле године нису добила средства због ненаменског трошења новца или непостојања извештаја о трошењу средстава, односно због непостојећег или недовољног учешћа буџета ЈЛС у финансирању услуга.

Услуге из надлежности ЈЛС које се финансирају средствима из наменских трансфера подразумевају дневне услуге у заједници, услуге подршке за самосталан живот као и саветодавно – терапијске услуге.

У оквиру пројекта „Подршка одрживим услугама социјалне заштите у заједници и политикама укључивања на локалном нивоу“ Стална конференција градова и општина (СКГО) објавила је да ће стручно-техничку и саветодавну подршку кроз целокупан процес израде или унапређења локалног акционог плана за социјално укључивање Рома и Ромкиња (ЛАП), добити следеће локалне самоуправе: Град Вршац, Град Нови Пазар, Општина Нова Црња, Градска општина Младеновац, Општина Сурдулица, Град Лесковац, Град Врање, Општина Беочин, Општина Прокупље и Град Лозница.

Такође, стручну, саветодавну и финансијску подршку кроз целокупан процес израде и спровођења Оперативног плана Мобилног тима за инклузију Рома за 2025. годину, добиће следеће локалне самоуправе: Град Крагујевац, Град Пожаревац, Град Вршац, Општина Бојник, Градска општина Звездара, Град Пирот, Општина Рума, Град Бор, Општина Алексинац, Општина Смедеревска Паланка и Град Крушевац.

Честитамо изабраним и захваљујемо се свим локалним самоуправама које су учествовале на Јавном позиву и тиме препознале значај и квалитет пружене подршке локалним самоуправама.

Пројекат финансира Европска унија у оквиру ИПА 2020, тело за уговарање је Министарство финансија – Сектор за уговарање и финансирање програма из средстава Европске уније, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је надлежно за реализацију програма, док је СКГО имплементациони партнер.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Управа за безбедност и здравље на раду у сарадњи са Међународном организацијом рада спроводи пројекат „Унапређење безбедности и здравља на раду у Републици Србији“.

У оквиру пројекта, Управа за безбедност и здравље на раду радиће на припреми екс-пост анализе Стратегије безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2018. до 2022. године са Акционим планом за њено спровођење и припремној студији са екс-анте анализом у комбинацији са идентификацијом циљева нове Стратегије безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2023. до 2027. године са Акционим планом њено за спровођење. Екс-пост и екс-анте анализе је потребно урадити сходно одредбама Закона о планском систему Републике Србије раду (,,Службени гласник РС”, број 30/18) и Уредбе о методологији управљањa јавним политикама, анализи ефеката јавних политика и прописа и садржају појединачних докумената јавних политика (,,Службени гласник РС”, број 8/19).

С тим у вези, позивамо Вас да предлоге, за највише два представника из Ваше институције, доставите Управи за безбедност и здравље на раду, најкасније до 12.06.2022. године на е-пошту: upravazabzr@minrzs.gov.rs

Додатно, неопходно је да за Ваше представнике доставите радне биографије. 

За додатне информације Управа за безбедност и здравље на раду стоји Вам на располагању.

“Дакле, грађани Горњег Милановца могу са сигурношћу да очекују да ће квалитет услуга социјалне заштите у њиховом граду бити само увећан и знам да ће локална самоуправа радити на томе и из свог буџета, али и из буџета Републике Србије, а ово је веома значајно, јер локална самоуправа мора да зна да ће идуће године и наредних година, Република Србија обезбедити трансферна средства за развој услуга у заједници”, рекао је Вулин пре састанка са руководством локалне самоуправе.

Истакао је да је за Министарство рада, које се бави заштитом свих којима је помоћ потребна, јако важно да има добру комуникацију и са окружним властима, али и са локалним самоуправама, јер сматра да заједно заиста може пуно ствари да се промени.

“Као што се већ види, то и чинимо”, рекао је министар и додао да је у Горњем Милановцу да покаже колико добра пракса може да буде у том граду, или у било ком другом делу Србије и да покаже да не постоје мале или велике локалне самоуправе, мале или велике општине, већ постоје само општине које се боре, раде и оне које то не чине.

“Министарство рада не може да буде успешно, нити може да спроведе оно што од њега очекују грађани Србије, уколико нема добру комуникацију и са послодавцима и са синдикатима, окружним властима и локалним самоуправама”, рекао је Вулин.

Начелник Моравичког округа Слободан Јоловић навео је да је привреда Горњег Милановца једна од бољих у Моравичком округу, те да је стопа незапослености у том граду нешто мања него у Чачку, Ивањици и Лучанима и да у наредном периоду стоје сложени задаци који се тичу пре свега покретања производње у некада великим друштвеним колективима, који су запошљавали више од 1.000 радника.

“Мислим да ћемо заједничким напорима, са владом, поштујући мере економске политике, а пре свега, залагањем нових руководстава у све четири локалне самоуправе, успети да питања незапослености решавамо онако како то и наши суграђани од нас очекују”, рекао је Јоловић, захваљујући министру на, како је рекао, шестој посети Моравичком округу за последњих годину и по дана.

Председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић изразио је задовољство што је министар Вулин дошао у прву посету његовој општини након промене власти и рекао да сматра да ће наставити јако добру сарадњу, као што је била и у претходном периоду.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић, гостујући на ТВ Пинку, рекао је између осталог, да су Сениорске персонализоване бесплатне картице пројекат Града Београда који је прва локална самоуправа у Србији која је увела овакву врсту услуге, за добробит старијих суграђана.

Ђорђевић је рекао да у Београду постоји велико интересовање за сениорским картицама и да је ово само један од начина како нашим најстаријим грађанима можемо да помогнемо.

Како је навео министар, првој подели картица у Београду присуствовали су градоначелници Новог Сада и Ниша, те се очекује да су то следећи градови у којима ће се развити ова врста услуге и да се нада да ће овај пример добре праксе следити и остале локалне самоуправе.  

Министар Ђорђевић је истакао да Влада Србије од 2014 године, на челу са тадашњим председником Владе, води бригу о нашим најстаријим грађанима и да ту бригу води и Влада данас и труди се да њихов материјални положај побољша.

Министар је рекао да ова картица пензионерима пружа корист у многим областима и захваљујући њој пензионерима се пружа могућност да остваре попусте у великом броју трговинских ланаца, апотекама, домовима здравља, позориштима, спортско-рекретаривним центрима, јавним комуналним предузећима и додао да су до сада 52 компаније изашле у сусрет овом пројекту, а да се нада још већем броју јер ми смо друштвено одговорно друштво.

Ђорђевић је објаснио да је процес аплицирања за сениорске бесплатне картице лак, да се након попуњавања формулара добија привремена картица ,а касније на кућну адресу стиже оригинална картица.

Увођење ове услуге је у ингеренцији локалних самоуправа. Министарство за рад позива све локалне самоуправе, да у оквиру својих могућности, следе пример Града Београда.

Целу идеју подржало је Министарство за рад, борачка и социјална питања на челу са министром Зораном Ђорђевићем.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић, одржао је данас конференцију за медије, након састанка са директорима центара за социјални рад из целе Србије, који су иначе у надлежности локалних самоуправа, као и представницима репрезентативних синдиката у области социјалне заштите, ради сагледавања стања и потреба у овом сегменту система.

Поводом трагичних догађаја, министар Ђорђевић је рекао да је предузет низ конкретних мера како би се спречили слични случајеви у будућности и да ће, уколико се током инспекцијског надзора утврди да је било пропуста, одговорни бити санкционисани.

Ђорђевић је изјавио да је данас потписао обавезујуће Упутство о реализацији обавеза центара за социјални рад у примени Закона о спречавању насиља у породици којима се центри за социјални рад обавезују да сарађују са полицијом, тужилаштвом и судом, као и да корисницима у систему социјалне заштите пруже правну, психосоцијалну и сваку другу врсту помоћи ради решавања њиховог проблема, њиховог оснажења и нагласио је да ће ресорно министарство у најкраћем року урадити и посебно упутство које се односи на виђање детета и родитеља са којим не живи у тзв. "контролисаним условима".

Такође, министар је на састанку издао налоге директорима центара за социјални рад о начину поступања у случају директне или индиректне претње по безбедност запослених или корисника установа социјалне заштите, уз обавезу да се свако понашање које може угрозити безбедност запослених и корисника пријави полицијским управама или станицама и да се о томе извести ово министарство.

На конференцији су најављене смернице за рад које ће добити сви центри за социјални рад у Србији како би подигли безбедност корисника и својих запослених на што виши ниво, као и правилници и нормативи за даљи рад и поступање запослених у систему социјалне заштите.

Министар је најавио да ће следеће недеље одржати састанак са председницима општина и градова којом приликом ће бити представљени примери добре праксе појединих локалних самоуправа из Србије. После састанка, биће наложено локалним самоуправама да унапреде услове за рад у себи припадајућим подручним центрима за социјални рад.

Из Буџета Републике Србије ће ове године за финансирање мера активне политике запошљавања у 89 јединица локалне самоуправе бити издвојено више од 357 милиона динара, предвиђено је Одлуком о учешћу у финансирању мера активне политике запошљавања предвиђених локалним планским документима у области запошљавања у 2021. години, коју је потписала министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић.

„Ове локалне самоуправе су издвојиле 313 милиона динара у те сврхе, што значи да се заједничким снагама за мере активне политике запошљавања у овим јединицама локалне самоуправе издваја 670 милиона динара“, рекла је Кисић Тепавчевић. 

Подсећајући да је Влада Републике Србије у фебруару ове године усвојила Стратегију запошљавања за период 2021-2026. године, Кисић Тепавчевић је истакла да је основни циљ тог стратешког документа омогућавање стабилног и одрживог раста запошљавања, које је засновано на знању и достојанственом раду. 

Кисић Тепавчевић је навела да потписивање Одлуке о финансирању мера активне политике запошљавања на локалном нивоу показује да се активно ради на реализацији свих мера које воде остваривању циљева предвиђених Стратегијом.

Како је додала, број локалних самоуправа које користе ова средства је све већи, будући да их је 2010. године било 10, а последњих година преко 100.

„Сви заједно идемо ка заједничком циљу. Изузетно смо поносни на чињеницу да и у ова тешка и кризна времена, када још увек влада пандемија опасне заразне болести и када су економије многих земаља у суноврату, наша земља проналази снаге и предузима активности у циљу економског просперитета свих наших грађана“, рекла је Кисић Тепавчевић. 

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић рекао је да је потписивање Одлуке предуслов за низ споразума Националне службе за запошљавање и локалних самоуправа, које добијају одређени део средстава из Буџета Републике Србије за финансирање локалних акционих планова. 

Мартиновић је додао да се удруживањем средстава локалних самоуправа и Националне службе за запошљавање постиже већи обухват лица у оним јединицама локалних самоуправа које су политику запошљавања препознале као један од својих приоритета. 

Помоћница министарке за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Биљана Зекавица је на догађају „Подршка локалним самоуправама у спровођењу услуга социјалне заштите” који је организовао програм „Swiss PRO“ истакла да Министарство посебну пажњу посвећује томе да се помоћ и подршка пруже онима којима је најпотребнија за што самосталнији живот у заједници.

„Унапређење положаја рањивих група јесте један од приоритета рада Владе Републике Србије и на том путу смо до сада дали врло значајан допринос. Искуство показује да уједињени можемо и више и боље да урадимо. Локалне самоуправе су један од значајнијих карика у систему и подршка за јачање њихових капацитета је веома важна јер у будућности треба да постану још значајнији носиоци социјалне заштите и социјалне политике на локалном нивоу”, истакла је Зекавица и захвалила Влади Швајцарске и партнерима на подршци и навела да очекује да ће се сарадња наставити на задовољство локалних самоуправа, као и најрањивијих група које очекују помоћ система социјалне заштите. 

На догађају су представљени резултати 41 пројекта који су 32 локалне самоуправе спровеле уз подршку Владе Швајцарске кроз програм „Swiss PRO“ и истакнуто је да квалитет живота за више од 3.000 грађана и грађанки из рањивих друштвених група побољшан кроз унапређење услуга социјалне заштите. Укупна вредност подршке Влада Швајцарске износи преко 530.000 евра, док су локалне самоуправе суфинансирале реализацију пројеката средствима у износу од око 170.000 евра. Локалне самоуправе су добиле и техничку подршку програма „Swiss PRO“ за развој услуга социјалне заштите, попут помоћи у кући и клуба сениора за стара лица, личног пратиоца и дневног боравка за особе са инвалидитетом и саветовалишта за породице, младе и децу.  

„Већи квалитет, опсег и инклузивност јавних услуга за грађане, нарочито услуга социјалне заштите за рањиве групе, важан је аспект реформе јавне управе. Пандемија Ковида 19 је била и представља и даље изазов за рањиве групе, нарочито старе и особе са инвалидитетом, зато Влада Швајцарска настоји да настави са подршком партнерима у даљем спровођењу ових важних јавих услуга”, навела је Мелина Папагеоргиоу, шефица одељења за добро управљање Швајцарске канцеларије за сарадњу.

Директорка Kанцеларије УНОПС у Србији Микела Телатин истакла је да су локалне самоуправа успешно употребиле подршку програма „Swiss PRO“ за велике помаке у области социјалне заштите. 

„Поносна сам што су наше заједничке активности унапредиле квалитет живота за 3.000 грађана и грађанки широм Србије. Томе су значајно допринели усмеравање и сарадња са Министарством рада, финансијска подршка Владе Швајцарске за социјалну укљученост, нарочито у одговору на последице пандемије, као и вођство и посвећеност локалних самоуправа у спровођењу промена у друштву помоћу којих нико не остаје запостављен”, навела је Телатин. 

Сертификате за успешну реализацију пројеката добиле су локалне самоуправе Ариље, Бабушница, Бела Паланка, Блаце, Брус, Ћуприја, Гаџин Хан, Ивањица, Kрупањ, Лебане, Лозница, Медвеђа, Мионица, Неготин, Нови Пазар, Параћин, Пирот, Пожаревац, Пријепоље, Прокупље, Рача, Рашка, Ражањ, Рековац, Шабац, Сјеница, Сурдулица, Свилајнац, Топола, Тутин, Ужице и Жагубица.

Поред резултата подршке, на догађају је представљено искуство Града Лознице у унапређењу услуга социјалне заштите уз подршку програма „Swiss PRO“ и пример добре праксе Општине Сјеница која је увела услугу сензорне собе. 

Овај догађај је реализован у оквиру програма „Подршка Владе Швајцарске развоју општина кроз унапређење доброг управљања и социјалне укључености – Swiss PRO“, који подржава Влада Швајцарске у сарадњи са Владом Србије, а спроводи Kанцеларија Уједињених нација за пројектне услуге (УНОПС) у партнерству са Сталном конференцијом градова и општина (СKГО). 

Пројекат, који са 6,5 милиона евра финансира Европска унија, а суфинансира Национална службa за запошљавање са 3,5 милиона евра, предвиђа да у простору који припада општинама и локалним самоуправама буду успостављени Клубови за тражење посла, Центри за информисање и професионално саветовање и Самоуслужне радне станице.