Претрага

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић данас је у Шапцу присуствовала отварању нове услуге социјалне заштите у том граду – услуге Предах смештај, намењене деци, младима и одраслим лицима са сметњама у развоју и том приликом истакла да Министарство подржава све активности локалних самоуправа које су усмерене ка јачању система социјалне заштите.

Кисић Тепавчевић је истакла да је Министарство у овој години путем наменских трансфера локалним самоуправама усмерило 556 милиона динара за финансирање услуга социјалне заштите, а Граду Шапцу 12,5 милиона динара. „Министарство кроз наменске транфсере усмерава финансијску помоћ у јединице локалне самоуправе, које имају најбољи увид како и где треба помоћи. Надамо се да ће ова помоћ у наредном временском периоду да буде и већа, да сви заједно радимо на јачању система социјалне заштите“, навела је Кисић Тепавчевић.

Министарка Кисић Тепавчевић је нагласила да је Град Шабац пример добре праксе, будући да је лиценцирао 12 услуга социјалне заштите и да је значајан део својих активности усмерио ка побољшању ових услуга. „Надамо се да ће у овој установи предах да нађу и деца и чланови њихових породица и да се осете као део велике заједнице, да нису сами и да имају подршку и помоћ“, навела је Кисић Тепавчевић.

Проф. др Кисић Тепавчевић је захвалила свима који су учествовали у успостављању нове услуге социјалне заштите у Шапцу, која је, како је навела, показатељ како заједничким радом могу бити постигнути значајни резултати.

Кисић Тепавчевић је са градоначелником Шапца Александром Пајићем разговарала о систему социјалне заштите у том граду, као и услугама које овај град пружа. Пајић је истакао је да је социјална заштита један од приоритета градске власти и да је Шабац велики партнер свима који желе да улажу у социјалну заштиту. 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, на основу Уредбе о наменским трансферима у социјалној заштити од 2016. године, потписао је са представницима 144 локалних самоуправа Уговоре о наменским трансферима у вредности од 700 милиона динара за унапређење постојећих и развијање нових услуга социјалне заштите у локалним самоуправама.

Како је истакао министар Ђорђевић, овогодишњи обухват јединица локалне самоуправе је знатно већи у поређењу са свим претходним годинама, јер је први пут укључено 19 ЈЛС из аутономне покрајине Косова и Метохије, које су добиле око 130 милиона динара.

Такође, ове године су у обрачун враћене и 16 ЈЛС које прошле године нису добила средства због ненаменског трошења новца или непостојања извештаја о трошењу средстава, односно због непостојећег или недовољног учешћа буџета ЈЛС у финансирању услуга.

Услуге из надлежности ЈЛС које се финансирају средствима из наменских трансфера подразумевају дневне услуге у заједници, услуге подршке за самосталан живот као и саветодавно – терапијске услуге.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Управа за безбедност и здравље на раду у сарадњи са Међународном организацијом рада спроводи пројекат „Унапређење безбедности и здравља на раду у Републици Србији“.

У оквиру пројекта, Управа за безбедност и здравље на раду радиће на припреми екс-пост анализе Стратегије безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2018. до 2022. године са Акционим планом за њено спровођење и припремној студији са екс-анте анализом у комбинацији са идентификацијом циљева нове Стратегије безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2023. до 2027. године са Акционим планом њено за спровођење. Екс-пост и екс-анте анализе је потребно урадити сходно одредбама Закона о планском систему Републике Србије раду (,,Службени гласник РС”, број 30/18) и Уредбе о методологији управљањa јавним политикама, анализи ефеката јавних политика и прописа и садржају појединачних докумената јавних политика (,,Службени гласник РС”, број 8/19).

С тим у вези, позивамо Вас да предлоге, за највише два представника из Ваше институције, доставите Управи за безбедност и здравље на раду, најкасније до 12.06.2022. године на е-пошту: upravazabzr@minrzs.gov.rs

Додатно, неопходно је да за Ваше представнике доставите радне биографије. 

За додатне информације Управа за безбедност и здравље на раду стоји Вам на располагању.

“Дакле, грађани Горњег Милановца могу са сигурношћу да очекују да ће квалитет услуга социјалне заштите у њиховом граду бити само увећан и знам да ће локална самоуправа радити на томе и из свог буџета, али и из буџета Републике Србије, а ово је веома значајно, јер локална самоуправа мора да зна да ће идуће године и наредних година, Република Србија обезбедити трансферна средства за развој услуга у заједници”, рекао је Вулин пре састанка са руководством локалне самоуправе.

Истакао је да је за Министарство рада, које се бави заштитом свих којима је помоћ потребна, јако важно да има добру комуникацију и са окружним властима, али и са локалним самоуправама, јер сматра да заједно заиста може пуно ствари да се промени.

“Као што се већ види, то и чинимо”, рекао је министар и додао да је у Горњем Милановцу да покаже колико добра пракса може да буде у том граду, или у било ком другом делу Србије и да покаже да не постоје мале или велике локалне самоуправе, мале или велике општине, већ постоје само општине које се боре, раде и оне које то не чине.

“Министарство рада не може да буде успешно, нити може да спроведе оно што од њега очекују грађани Србије, уколико нема добру комуникацију и са послодавцима и са синдикатима, окружним властима и локалним самоуправама”, рекао је Вулин.

Начелник Моравичког округа Слободан Јоловић навео је да је привреда Горњег Милановца једна од бољих у Моравичком округу, те да је стопа незапослености у том граду нешто мања него у Чачку, Ивањици и Лучанима и да у наредном периоду стоје сложени задаци који се тичу пре свега покретања производње у некада великим друштвеним колективима, који су запошљавали више од 1.000 радника.

“Мислим да ћемо заједничким напорима, са владом, поштујући мере економске политике, а пре свега, залагањем нових руководстава у све четири локалне самоуправе, успети да питања незапослености решавамо онако како то и наши суграђани од нас очекују”, рекао је Јоловић, захваљујући министру на, како је рекао, шестој посети Моравичком округу за последњих годину и по дана.

Председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић изразио је задовољство што је министар Вулин дошао у прву посету његовој општини након промене власти и рекао да сматра да ће наставити јако добру сарадњу, као што је била и у претходном периоду.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић, гостујући на ТВ Пинку, рекао је између осталог, да су Сениорске персонализоване бесплатне картице пројекат Града Београда који је прва локална самоуправа у Србији која је увела овакву врсту услуге, за добробит старијих суграђана.

Ђорђевић је рекао да у Београду постоји велико интересовање за сениорским картицама и да је ово само један од начина како нашим најстаријим грађанима можемо да помогнемо.

Како је навео министар, првој подели картица у Београду присуствовали су градоначелници Новог Сада и Ниша, те се очекује да су то следећи градови у којима ће се развити ова врста услуге и да се нада да ће овај пример добре праксе следити и остале локалне самоуправе.  

Министар Ђорђевић је истакао да Влада Србије од 2014 године, на челу са тадашњим председником Владе, води бригу о нашим најстаријим грађанима и да ту бригу води и Влада данас и труди се да њихов материјални положај побољша.

Министар је рекао да ова картица пензионерима пружа корист у многим областима и захваљујући њој пензионерима се пружа могућност да остваре попусте у великом броју трговинских ланаца, апотекама, домовима здравља, позориштима, спортско-рекретаривним центрима, јавним комуналним предузећима и додао да су до сада 52 компаније изашле у сусрет овом пројекту, а да се нада још већем броју јер ми смо друштвено одговорно друштво.

Ђорђевић је објаснио да је процес аплицирања за сениорске бесплатне картице лак, да се након попуњавања формулара добија привремена картица ,а касније на кућну адресу стиже оригинална картица.

Увођење ове услуге је у ингеренцији локалних самоуправа. Министарство за рад позива све локалне самоуправе, да у оквиру својих могућности, следе пример Града Београда.

Целу идеју подржало је Министарство за рад, борачка и социјална питања на челу са министром Зораном Ђорђевићем.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић, одржао је данас конференцију за медије, након састанка са директорима центара за социјални рад из целе Србије, који су иначе у надлежности локалних самоуправа, као и представницима репрезентативних синдиката у области социјалне заштите, ради сагледавања стања и потреба у овом сегменту система.

Поводом трагичних догађаја, министар Ђорђевић је рекао да је предузет низ конкретних мера како би се спречили слични случајеви у будућности и да ће, уколико се током инспекцијског надзора утврди да је било пропуста, одговорни бити санкционисани.

Ђорђевић је изјавио да је данас потписао обавезујуће Упутство о реализацији обавеза центара за социјални рад у примени Закона о спречавању насиља у породици којима се центри за социјални рад обавезују да сарађују са полицијом, тужилаштвом и судом, као и да корисницима у систему социјалне заштите пруже правну, психосоцијалну и сваку другу врсту помоћи ради решавања њиховог проблема, њиховог оснажења и нагласио је да ће ресорно министарство у најкраћем року урадити и посебно упутство које се односи на виђање детета и родитеља са којим не живи у тзв. "контролисаним условима".

Такође, министар је на састанку издао налоге директорима центара за социјални рад о начину поступања у случају директне или индиректне претње по безбедност запослених или корисника установа социјалне заштите, уз обавезу да се свако понашање које може угрозити безбедност запослених и корисника пријави полицијским управама или станицама и да се о томе извести ово министарство.

На конференцији су најављене смернице за рад које ће добити сви центри за социјални рад у Србији како би подигли безбедност корисника и својих запослених на што виши ниво, као и правилници и нормативи за даљи рад и поступање запослених у систему социјалне заштите.

Министар је најавио да ће следеће недеље одржати састанак са председницима општина и градова којом приликом ће бити представљени примери добре праксе појединих локалних самоуправа из Србије. После састанка, биће наложено локалним самоуправама да унапреде услове за рад у себи припадајућим подручним центрима за социјални рад.

Из Буџета Републике Србије ће ове године за финансирање мера активне политике запошљавања у 89 јединица локалне самоуправе бити издвојено више од 357 милиона динара, предвиђено је Одлуком о учешћу у финансирању мера активне политике запошљавања предвиђених локалним планским документима у области запошљавања у 2021. години, коју је потписала министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић.

„Ове локалне самоуправе су издвојиле 313 милиона динара у те сврхе, што значи да се заједничким снагама за мере активне политике запошљавања у овим јединицама локалне самоуправе издваја 670 милиона динара“, рекла је Кисић Тепавчевић. 

Подсећајући да је Влада Републике Србије у фебруару ове године усвојила Стратегију запошљавања за период 2021-2026. године, Кисић Тепавчевић је истакла да је основни циљ тог стратешког документа омогућавање стабилног и одрживог раста запошљавања, које је засновано на знању и достојанственом раду. 

Кисић Тепавчевић је навела да потписивање Одлуке о финансирању мера активне политике запошљавања на локалном нивоу показује да се активно ради на реализацији свих мера које воде остваривању циљева предвиђених Стратегијом.

Како је додала, број локалних самоуправа које користе ова средства је све већи, будући да их је 2010. године било 10, а последњих година преко 100.

„Сви заједно идемо ка заједничком циљу. Изузетно смо поносни на чињеницу да и у ова тешка и кризна времена, када још увек влада пандемија опасне заразне болести и када су економије многих земаља у суноврату, наша земља проналази снаге и предузима активности у циљу економског просперитета свих наших грађана“, рекла је Кисић Тепавчевић. 

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић рекао је да је потписивање Одлуке предуслов за низ споразума Националне службе за запошљавање и локалних самоуправа, које добијају одређени део средстава из Буџета Републике Србије за финансирање локалних акционих планова. 

Мартиновић је додао да се удруживањем средстава локалних самоуправа и Националне службе за запошљавање постиже већи обухват лица у оним јединицама локалних самоуправа које су политику запошљавања препознале као један од својих приоритета. 

Помоћница министарке за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Биљана Зекавица је на догађају „Подршка локалним самоуправама у спровођењу услуга социјалне заштите” који је организовао програм „Swiss PRO“ истакла да Министарство посебну пажњу посвећује томе да се помоћ и подршка пруже онима којима је најпотребнија за што самосталнији живот у заједници.

„Унапређење положаја рањивих група јесте један од приоритета рада Владе Републике Србије и на том путу смо до сада дали врло значајан допринос. Искуство показује да уједињени можемо и више и боље да урадимо. Локалне самоуправе су један од значајнијих карика у систему и подршка за јачање њихових капацитета је веома важна јер у будућности треба да постану још значајнији носиоци социјалне заштите и социјалне политике на локалном нивоу”, истакла је Зекавица и захвалила Влади Швајцарске и партнерима на подршци и навела да очекује да ће се сарадња наставити на задовољство локалних самоуправа, као и најрањивијих група које очекују помоћ система социјалне заштите. 

На догађају су представљени резултати 41 пројекта који су 32 локалне самоуправе спровеле уз подршку Владе Швајцарске кроз програм „Swiss PRO“ и истакнуто је да квалитет живота за више од 3.000 грађана и грађанки из рањивих друштвених група побољшан кроз унапређење услуга социјалне заштите. Укупна вредност подршке Влада Швајцарске износи преко 530.000 евра, док су локалне самоуправе суфинансирале реализацију пројеката средствима у износу од око 170.000 евра. Локалне самоуправе су добиле и техничку подршку програма „Swiss PRO“ за развој услуга социјалне заштите, попут помоћи у кући и клуба сениора за стара лица, личног пратиоца и дневног боравка за особе са инвалидитетом и саветовалишта за породице, младе и децу.  

„Већи квалитет, опсег и инклузивност јавних услуга за грађане, нарочито услуга социјалне заштите за рањиве групе, важан је аспект реформе јавне управе. Пандемија Ковида 19 је била и представља и даље изазов за рањиве групе, нарочито старе и особе са инвалидитетом, зато Влада Швајцарска настоји да настави са подршком партнерима у даљем спровођењу ових важних јавих услуга”, навела је Мелина Папагеоргиоу, шефица одељења за добро управљање Швајцарске канцеларије за сарадњу.

Директорка Kанцеларије УНОПС у Србији Микела Телатин истакла је да су локалне самоуправа успешно употребиле подршку програма „Swiss PRO“ за велике помаке у области социјалне заштите. 

„Поносна сам што су наше заједничке активности унапредиле квалитет живота за 3.000 грађана и грађанки широм Србије. Томе су значајно допринели усмеравање и сарадња са Министарством рада, финансијска подршка Владе Швајцарске за социјалну укљученост, нарочито у одговору на последице пандемије, као и вођство и посвећеност локалних самоуправа у спровођењу промена у друштву помоћу којих нико не остаје запостављен”, навела је Телатин. 

Сертификате за успешну реализацију пројеката добиле су локалне самоуправе Ариље, Бабушница, Бела Паланка, Блаце, Брус, Ћуприја, Гаџин Хан, Ивањица, Kрупањ, Лебане, Лозница, Медвеђа, Мионица, Неготин, Нови Пазар, Параћин, Пирот, Пожаревац, Пријепоље, Прокупље, Рача, Рашка, Ражањ, Рековац, Шабац, Сјеница, Сурдулица, Свилајнац, Топола, Тутин, Ужице и Жагубица.

Поред резултата подршке, на догађају је представљено искуство Града Лознице у унапређењу услуга социјалне заштите уз подршку програма „Swiss PRO“ и пример добре праксе Општине Сјеница која је увела услугу сензорне собе. 

Овај догађај је реализован у оквиру програма „Подршка Владе Швајцарске развоју општина кроз унапређење доброг управљања и социјалне укључености – Swiss PRO“, који подржава Влада Швајцарске у сарадњи са Владом Србије, а спроводи Kанцеларија Уједињених нација за пројектне услуге (УНОПС) у партнерству са Сталном конференцијом градова и општина (СKГО). 

Данас је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић, одржао састанак са највишим представницима свих локалних самоуправа – градова и општина из целе Србије.

На састанку су размотрене могућности за системска решења за унапређење рада Центара за социјални рад, чији су оснивач локалне самоуправе које су и надлежне и одговорне за њихово функционисање. Оно што су изнели директори центара за социјални рад на састанку са министром 17. јула, укрштено је са информацијама које има локална самоуправа и сагледава се на који начин заједничким радом може да се унапреди рад у у овом сегменту у целој Србији.

Говорећи о састанку, Ђорђевић је рекао да већина Центара за социјални рад у Србији има добру сарадњу са локалном самоуправом и да је то доказ да сви могу тако да сарађују, те да ће у наредном периоду успостављање такве сарадње и односа између свих локалних самоуправа и центара бити императив.

"Порука градоначелницима и председницима општина је да је влада Србије вољна и жели да сарађује са локалном самоуправом, да смо партнери, да желимо да унапредимо рад поред социјалних и свих осталих установа на локалу", рекао је Ђорђевић. Договорено је да у наредном периоду буду успостављени стални контакти, да се ради заједнички, а биће успостављени нови, виши критеријуми и стандард рада из којих ће врло брзо доћи резултати.

Министар Ђорђевић је најавио израду регистра социјалних осигураника, чиме ће једном комплетном базом која ће бити успостављена бити омогућено укрштање свих података из одговарајућих база које постоје у нашој држави. Информација о сваком кориснику социјалних услуга ће постојати као „социјална карта“ и тако ће социјална помоћ бити праведније распоређена. Тиме ће се сузбити и неке ситуације које се дешавају тренутно, а то је да у складу са законом постоје поједини социјални случајеви који примају ту помоћ, а који не би требало и они ће као такви бити у том систему видљиви.

Директор Центра за социјални рад у Лесковцу Бобан Илић рекао је да је састанак био веома конструктиван, да су чули једни друге, изнели одређене дилеме и проблеме и да су заузели ставове - шта чинити по питању решавања свих проблема, али и по питању постављања система на нову основу, много хуманију и организованију основу.

Говорећи о процени ризика, министар Ђорђевић је изјавио:

План Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је да у наредном периоду изради софтвер који ће пружити низ погодности и могућности радницима у Центрима за социјални рад, и који ће између осталог имати могућност и "паник тастера". Тај комплексан софтвер, објаснио је министар, треба да заживи у Центрима за социјални рад, и додао да за "паник тастер" постоји низ идеја како га спровести. "Није то класичан "паник" тастер. Ми имамо просторију у којој се одигравају разговори, а изменом и допуном закона требало би да видимо на који начин можемо да снимамо те разговоре и да постоји видео надзор, као и да евентуално, када су ризични састанци, може да буде присутан неко из физичко-техничког обезбеђења (ФТО)“, рекао је Ђорђевић. „То је врло шкакљива тема, сматра министар, јер постоји породични закон који не дозвољава да треће лице, без сагласности обе стране, присуствује тим разговорима. Уколико постоји ситуација, ми морамо брзо да реагујемо, брзина је мерена у секундама, не у минутима или сатима. Морамо промптно да реагујемо уколико се деси нешто у Центру за социјални рад", рекао је Ђорђевић, након састанка са директорима Центара за социјални рад, градоначелницима и председницима општина из целе Србије.

Али, како је додао, те ситуације дешавају се свуда, и потребно их је препознати и предупредити.

"Морамо да видимо како да социјални радник, када препозна такву ситуацију, да његова реч на суду има исту тежину као тужиочева. За коју он, из психоанализе, или из било које друге анализе, види да постоји опасност, да се предупреди и забрани приступ, а не да радник каже нешто, а да његова реч на суду није обавезујућа", рекао је министар Ђорђевић. Такође, министар је обавестио присутне да је план Министарства и да у врло кратком року уведе СОС телефон у Београду, који ће реализовати држава по примеру добре праксе каква је у Војводини, да обезбеди едукацију и људе који ће да раде на томе, да се успостави правилник и да се пропише, како ће се реаговати у ситуацијама.

"Очекујем да све то врло брзо заокружимо и тада ће прорадити СОС телефон у Београду, а онда ћемо овај пројекат проширити и на целу Србију", закључио је министар.

Приоритет конкурса био је развој услуга социјалне заштите у мање развијеним локалним самоуправама − дневни боравци, помоћ у кући, становање уз подршку, персонална асистенција, предах услуга за децу и младе са сметњама у развоју и друге врсте подршке неопходне за активно учешће корисника у друштву.
За реализацију конкурса Министарство за рад је обезбедило 50 милиона динара.