Током обиласка просторија Црвеног крста Бујановац у којима се обавља припрема и подела оброка за 1.200 корисника народне кухиње, министар за рад, Александар Вулин, рекао је да Влада Србије обезбеђује храну за више од 36.000 најугроженијих којима је помоћ потребна и који топао оброк добијају у 77 народних кухиња широм Србије.
Вулин је истакао да је народна кухиња у Бујановцу једина у чијем финансирању локална самоуправа не жели да учествује и да, упркос томе што има више од 1.200 корисника, општина Бујановац до сада није уложила ни један једини динар у њено функционисање. У преосталих 76 народних кухиња Влада Србије заједно са локалним самоуправама обезбеђује оброке онима којима је то најпотребније. „Влада Републике Србије не дели оне којима је помоћ потребна на Србе, Роме или Албанце. Хиљаду двеста оних којима је помоћ потребна морају да добију своје парче хлеба, морају да га добију сваки дан, без обзира на то које су вере или националности. Јако сам тужан што локална самоуправа у Бујановцу не брине о тим људима и не занима их њихова патња.“ Министар Вулин је навео да Центар за социјални рад у Бујановцу има више од 4.000 корисника, а од тога око 1.000 њих прима новчану социјалну помоћ, а још 400 особа додатак за помоћ и негу другог лица. Влада Србије је прошле године из наменских трансфера за помоћ у заједници за најугроженије категорије грађана општини Бујановац обезбедила 3.597.000 динара, а ове године тај износ премашује 6.297.000 динара. „Влада Републике Србије води рачуна о свакој локалној самоуправи, о сваком грађанину на њеној територији, док општина Бујановац није у стању да води рачуна о 1.200 грађана на својој територији. За функционисање народнe кухиње у Бујановцу Влада Србије је издвојила 17.100.000 динара и поред тога обезбедила још милион динара за обнову опреме те народне кухиње, и никада неће делити људе по нацији већ ће за сваког угроженог грађанина обезбедити потребан оброк.“
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин, потписаће у петак, 25. марта, у 12:30 сати, у Палати Србија, сала Србија, Источни улаз (Булевар Михајла Пупина, бр. 2), уговоре о наменским трансферима са представницима 122 локалне самоуправе из целе Србије.
Наменски трансфери у укупном износу од 400 милиона динара обезбеђени су из буџета и намењени су развоју постојећих и успостављању нових услуга социјалне заштите (дневни боравци, дневни клубови, помоћ у кући, прихватилишта, прихватне станице, свратишта, становање уз подршку, лични пратилац детета, саветодавно терапијске услуге) у свим локалним самоуправама које су испод републичког просека развијености. То ће допринети да се ове услуге развијају равномерно у целој Србији. Пружаоци услуга социјалне заштите на локалном нивоу могу бити државни, цивилни и приватни сектор, уз услов да испуњавају законом прописане услове. Акредитације за медије треба послати најкасније до петка, 25. марта, до 11:30 часова, на адресу press@minrzs.gov.rs .
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић, присуствовао је данас 13. седници Одбора за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва Народне скупштине, на којој је информисао Одбор о раду центара за социјални рад на територији Републике Србије и на којем се разговарало како унапредити систем и како да смањимо могућности и ризик да се несрећни случајеви понове.
Министар Ђорђевић истакао је да ће одговорни за несрећне догађаје који су се десили испред Центара за социјални рад бити санкционисани. Такође је обавестио Одбор да је на састанку са директорима центара издао налоге о начину поступања у случају директне или индиректне претње по безбедност запослених или корисника установа социјалне заштите, уз обавезу да се свако понашање које може угрозити безбедност запослених и корисника пријави полицијским управама или станицама и да се о томе извести ресорно министарство.
Министар је информисао Одбор да ће следеће недеље одржати састанак са председницима општина и градова којом приликом ће бити представљени примери добре праксе појединих локалних самоуправа из Србије. На том састанку биће захтевано од локалних самоуправа да унапреде услове за рад у себи припадајућим подручним центрима за социјални рад.
Министар је истакао да се одговорност, како је и најлакше, стално пребацује на друге државне органе - без евидентних доказа. Тако је у овом надзору најчешће кривица пребацивана на друге органе, највише на полицију. Међутим, Ванредни стручни надзор Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је напротив показао да је било пропуста у центрима за социјални рад "Није у мојој надлежности да говорим о евентуалним пропустима у другим органима" истакао је министар и изнео став да када је у питању министарство којим он руководи, сви који су одговорни у овим случајевима ће бити адекватно санкционисани.
Mинистар је поновио да мора да се ради на унапређењу адекватне комуникације између институција система које су надлежне за поступање у оваквим случајевима, као и да свако у свом раду треба да преузме одговорност за поступке из своје надлежности.
Чланови Одбора су показали одлучност да се предузму конкретни кораци да се овако нешто не понови. Министар Ђорђевић је рекао да ће наставити са транспарентним радом и извештавањем, јер је коначни циљ да се ризик од оваквих несрећних случајева сведе на минимум и да до краја свог мандата направи Министарство за пример.
СУБОТИЦА –Терет кризе не треба да сносе најсиромашнији, већ богатији, поручио је данас у Суботици министар Александар Вулин.
Он се данас састао са градоначелником Суботице Јенеом Маглаијем, којме се захвалио што локална самоуправи , без обзира на све уштеде и скраћивања трошкова, није „ни једним динаром дирала социјалну заштиту”.
„Желим да се захвалим због таквог односа према онима којима је најтеже, који су најугроженији. Не мора терет кризе да сносе они који су најсиромашнији. Нека сносе неки богатији” – рекао је Вулин новинарима.
Вулин је оценио да су министарство и локалне самоуправе на истом задатку, на којима им се преплићу надлежности, а то је добробит грађана у локалним самоуправама. Стога ће, према његовим речима, министарство рада и суботичка локална самоуправа наставити сарадњу и у будућности.
Градоначелник Суботице Јене Маглаи рекао је након састанка да ће локална самоуправа, у сфери социјалне заштите, за следећу годину планирати конкретне пројекте заједно са министарством.
„Волели би смо у будућности да ојачамо рад Центра за социјални рад, мислим да ту постоје потребе и довољно простора и то би био први задатак у побољшању социјалне ситуације у Суботици – да стручно ојачамо Центар за социјални рад и генеришемо одређене пројекте који су неопходни за нашу заједницу” – рекао је Маглаи новинарима након састанка.
Данас је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић, одржао састанак са највишим представницима свих локалних самоуправа – градова и општина из целе Србије.
На састанку су размотрене могућности за системска решења за унапређење рада Центара за социјални рад, чији су оснивач локалне самоуправе које су и надлежне и одговорне за њихово функционисање. Оно што су изнели директори центара за социјални рад на састанку са министром 17. јула, укрштено је са информацијама које има локална самоуправа и сагледава се на који начин заједничким радом може да се унапреди рад у у овом сегменту у целој Србији.
Говорећи о састанку, Ђорђевић је рекао да већина Центара за социјални рад у Србији има добру сарадњу са локалном самоуправом и да је то доказ да сви могу тако да сарађују, те да ће у наредном периоду успостављање такве сарадње и односа између свих локалних самоуправа и центара бити императив.
"Порука градоначелницима и председницима општина је да је влада Србије вољна и жели да сарађује са локалном самоуправом, да смо партнери, да желимо да унапредимо рад поред социјалних и свих осталих установа на локалу", рекао је Ђорђевић. Договорено је да у наредном периоду буду успостављени стални контакти, да се ради заједнички, а биће успостављени нови, виши критеријуми и стандард рада из којих ће врло брзо доћи резултати.
Министар Ђорђевић је најавио израду регистра социјалних осигураника, чиме ће једном комплетном базом која ће бити успостављена бити омогућено укрштање свих података из одговарајућих база које постоје у нашој држави. Информација о сваком кориснику социјалних услуга ће постојати као „социјална карта“ и тако ће социјална помоћ бити праведније распоређена. Тиме ће се сузбити и неке ситуације које се дешавају тренутно, а то је да у складу са законом постоје поједини социјални случајеви који примају ту помоћ, а који не би требало и они ће као такви бити у том систему видљиви.
Директор Центра за социјални рад у Лесковцу Бобан Илић рекао је да је састанак био веома конструктиван, да су чули једни друге, изнели одређене дилеме и проблеме и да су заузели ставове - шта чинити по питању решавања свих проблема, али и по питању постављања система на нову основу, много хуманију и организованију основу.
Говорећи о процени ризика, министар Ђорђевић је изјавио:
План Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је да у наредном периоду изради софтвер који ће пружити низ погодности и могућности радницима у Центрима за социјални рад, и који ће између осталог имати могућност и "паник тастера". Тај комплексан софтвер, објаснио је министар, треба да заживи у Центрима за социјални рад, и додао да за "паник тастер" постоји низ идеја како га спровести. "Није то класичан "паник" тастер. Ми имамо просторију у којој се одигравају разговори, а изменом и допуном закона требало би да видимо на који начин можемо да снимамо те разговоре и да постоји видео надзор, као и да евентуално, када су ризични састанци, може да буде присутан неко из физичко-техничког обезбеђења (ФТО)“, рекао је Ђорђевић. „То је врло шкакљива тема, сматра министар, јер постоји породични закон који не дозвољава да треће лице, без сагласности обе стране, присуствује тим разговорима. Уколико постоји ситуација, ми морамо брзо да реагујемо, брзина је мерена у секундама, не у минутима или сатима. Морамо промптно да реагујемо уколико се деси нешто у Центру за социјални рад", рекао је Ђорђевић, након састанка са директорима Центара за социјални рад, градоначелницима и председницима општина из целе Србије.
Али, како је додао, те ситуације дешавају се свуда, и потребно их је препознати и предупредити.
"Морамо да видимо како да социјални радник, када препозна такву ситуацију, да његова реч на суду има исту тежину као тужиочева. За коју он, из психоанализе, или из било које друге анализе, види да постоји опасност, да се предупреди и забрани приступ, а не да радник каже нешто, а да његова реч на суду није обавезујућа", рекао је министар Ђорђевић. Такође, министар је обавестио присутне да је план Министарства и да у врло кратком року уведе СОС телефон у Београду, који ће реализовати држава по примеру добре праксе каква је у Војводини, да обезбеди едукацију и људе који ће да раде на томе, да се успостави правилник и да се пропише, како ће се реаговати у ситуацијама.
"Очекујем да све то врло брзо заокружимо и тада ће прорадити СОС телефон у Београду, а онда ћемо овај пројекат проширити и на целу Србију", закључио је министар.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин, присуствоваће у четвртак, 10. децембра 2015. године, у 13:00 часова, у Палати Србија, Источни улаз, III спрат, сала 368 (Булевар Михајла Пупина, бр. 2), потписивању уговора са 43 локалне самоуправе према Конкурсу за доделу средстава за финансирање пројеката за развој услуга социјалне заштите у 2015. години, који је расписало Министарство за рад, запошљавањe, борачка и социјална питања.
Приоритет конкурса био је развој услуга социјалне заштите у мање развијеним локалним самоуправама − дневни боравци, помоћ у кући, становање уз подршку, персонална асистенција, предах услуга за децу и младе са сметњама у развоју и друге врсте подршке неопходне за активно учешће корисника у друштву. За реализацију конкурса Министарство за рад је обезбедило 50 милиона динара.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин, директор Националне службе за запошљавање, Зоран Мартиновић, и шеф Сектора операција Делегације ЕУ у Србији, Штефен Худолин, присуствоваће у понедељак, 7. децембра, у 11.00 часова, у Клубу посланика (Толстојева, бр. 2), потписивању споразума о сарадњи између НСЗ и 85 локалних самоуправа ради реализације ИПА пројекта „Повећање делотворности политике запошљавања према угроженим групама“.
Пројекат, који са 6,5 милиона евра финансира Европска унија, а суфинансира Национална службa за запошљавање са 3,5 милиона евра, предвиђа да у простору који припада општинама и локалним самоуправама буду успостављени Клубови за тражење посла, Центри за информисање и професионално саветовање и Самоуслужне радне станице.
