Претрага

Пројекат, који са 6,5 милиона евра финансира Европска унија, а суфинансира Национална службa за запошљавање са 3,5 милиона евра, предвиђа да у простору који припада општинама и локалним самоуправама буду успостављени Клубови за тражење посла, Центри за информисање и професионално саветовање и Самоуслужне радне станице.

При ниским спољним температурама, најугроженији су запослени који раде у делатностима грађевинарства, саобраћаја, шумарства, рибарства, комуналне делатности, као и запослени који отклањају кварове на далеководима.

Да би заштитио живот и здравље запослених од хладноће, послодавац је дужан да пре свега одговарајућом организацијом рада и применом мера безбедности и здравља на раду смањи штетан утицај и ризик по здравље и живот запослених који обављају послове на отвореном, да им обезбеди адекватна средства и опрему за личну заштиту на раду, помоћне просторије за загревање, топле напитке. Такође, послодавац може формирати групе од два или више запослених код извођења радова на отвореном.

Управа за безбедност и здравље на раду донела je Смернице за безбедан и здрав рад на отвореном при условима ниских температура, чија је сврха да помогне послодавцима и запосленима да се ризик по безбедност и здравље на раду при условима ниских температура сведе на најмању могућу меру. У смерницама је наведено и поступање у случају појаве здравствених проблема проузрокованих ниским температурама.

У зимским условима рада услед ниских температура и већих снежних падавина послодавац доноси одлуку о томе да ли послови настављају да буду обављани у планираном или смањеном обиму, као и о томе да ли треба привремено обуставити процес рада.

Ако послодавац не примењује превентивне мере на раду при условима ниских температура или ако запосленима не обезбеди коришћење средстава и опреме за личну заштиту на раду - инспекција рада може да послодавцу наложи предузимање одговарајућих мера, као и да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка према несавесним послодавцима, са запрећеном казном од 800.000 до 1.000.000 динара за правно лице и 400.000 – 500.000 динара за приватног предузетника, а за одговорно лице код послодавца 40.000 – 50.000 динара.

Наменски трансфери у укупном износу од 701 милион динара обезбеђени су из буџета и намењени су развоју постојећих и успостављању нових услуга социјалне заштите (дневни боравци, дневни клубови, помоћ у кући, прихватилишта, прихватне станице, свратишта, становање уз подршку, лични пратилац детета, саветодавно терапијске услуге) у свим локалним самоуправама које су испод републичког просека развијености. То ће допринети да се ове услуге развијају равномерно у целој Србији. Прошле године је за наменске трансфере за 122 локалне самоуправе било издвојено 400 милиона динара.
Пружаоци услуга социјалне заштите на локалном нивоу могу бити државни, цивилни и приватни сектор, уз услов да испуњавају законом прописане услове.
Акредитације за медије треба послати најкасније до среде, 15. марта, до 12:00 часова, на адресу press@minrzs.gov.rs.

Укупна вредност помоћи локалним самоуправама треће и четврте групе и девастираним подручјима износи 50.396.546,00 динара.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања саопштава да је предвиђена исплата основних права корисницима борачко - инвалидске заштите (бивши савезни прописи) за месец фебруар 20.03.2019.  године, а разлика између исплаћених и припадајућих износа за 2018. годину 28.03.2019. године.

Исплата права по републичким прописима за месец фебруар предвиђена је 25.03.2019. године, на рачуне локалних самоуправа.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је извршило обрачуне свих разлика за 2018. годину и доставило их 15.03.2019. године свим локалним самоуправама.  Исплата разлика између исплаћених и припадајућих износа за 2018. годину, као и свих других заосталих разлика за 2018. годину, вршиће се по пристизању неопходне документације из локалних самоуправа.

Статистички подаци на основу којих је извршен обрачун припадајућих примања по правима из области борачко-инвалидске заштите налазе се у табели „статистички подаци“ у наставку (извор: www.stat.gov.rs).

Вулин је истакао да је народна кухиња у Бујановцу једина у чијем финансирању локална самоуправа не жели да учествује и да, упркос томе што има више од 1.200 корисника, општина Бујановац до сада није уложила ни један једини динар у њено функционисање. У преосталих 76 народних кухиња Влада Србије заједно са локалним самоуправама обезбеђује оброке онима којима је то најпотребније.
„Влада Републике Србије не дели оне којима је помоћ потребна на Србе, Роме или Албанце. Хиљаду двеста оних којима је помоћ потребна морају да добију своје парче хлеба, морају да га добију сваки дан, без обзира на то које су вере или националности. Јако сам тужан што локална самоуправа у Бујановцу не брине о тим људима и не занима их њихова патња.“
Министар Вулин је навео да Центар за социјални рад у Бујановцу има више од 4.000 корисника, а од тога око 1.000 њих прима новчану социјалну помоћ, а још 400 особа додатак за помоћ и негу другог лица.
Влада Србије је прошле године из наменских трансфера за помоћ у заједници за најугроженије категорије грађана општини Бујановац обезбедила 3.597.000 динара, а ове године тај износ премашује 6.297.000 динара.
„Влада Републике Србије води рачуна о свакој локалној самоуправи, о сваком грађанину на њеној територији, док општина Бујановац није у стању да води рачуна о 1.200 грађана на својој територији. За функционисање народнe кухиње у Бујановцу Влада Србије је издвојила 17.100.000 динара и поред тога обезбедила још милион динара за обнову опреме те народне кухиње, и никада неће делити људе по нацији већ ће за сваког угроженог грађанина обезбедити потребан оброк.“

Наменски трансфери у укупном износу од 400 милиона динара обезбеђени су из буџета и намењени су развоју постојећих и успостављању нових услуга социјалне заштите (дневни боравци, дневни клубови, помоћ у кући, прихватилишта, прихватне станице, свратишта, становање уз подршку, лични пратилац детета, саветодавно терапијске услуге) у свим локалним самоуправама које су испод републичког просека развијености. То ће допринети да се ове услуге развијају равномерно у целој Србији.
Пружаоци услуга социјалне заштите на локалном нивоу могу бити државни, цивилни и приватни сектор, уз услов да испуњавају законом прописане услове.
Акредитације за медије треба послати најкасније до петка, 25. марта, до 11:30 часова, на адресу press@minrzs.gov.rs .

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић, присуствовао је данас 13. седници Одбора за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва Народне скупштине, на којој је информисао Одбор о раду центара за социјални рад на територији Републике Србије и на којем се разговарало како унапредити систем и како да смањимо могућности и ризик да се несрећни случајеви понове.

Министар Ђорђевић истакао је да ће одговорни за несрећне догађаје који су се десили испред Центара за социјални рад бити санкционисани. Такође је обавестио Одбор да је на састанку са директорима центара издао налоге о начину поступања у случају директне или индиректне претње по безбедност запослених или корисника установа социјалне заштите, уз обавезу да се свако понашање које може угрозити безбедност запослених и корисника пријави полицијским управама или станицама и да се о томе извести ресорно министарство.

Министар је информисао Одбор да ће следеће недеље одржати састанак са председницима општина и градова којом приликом ће бити представљени примери добре праксе појединих локалних самоуправа из Србије. На том састанку биће захтевано од локалних самоуправа да унапреде услове за рад у себи припадајућим подручним центрима за социјални рад.

Министар је истакао да се одговорност, како је и најлакше, стално пребацује на друге државне органе - без евидентних доказа. Тако је у овом надзору најчешће кривица пребацивана на друге органе, највише на полицију. Међутим, Ванредни стручни надзор Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је напротив показао да је било пропуста у центрима за социјални рад "Није у мојој надлежности да говорим о евентуалним пропустима у другим органима" истакао је министар и изнео став да када је у питању министарство којим он руководи, сви који су одговорни у овим случајевима ће бити адекватно санкционисани.

Mинистар је поновио да мора да се ради на унапређењу адекватне комуникације између институција система које су надлежне за поступање у оваквим случајевима, као и да свако у свом раду треба да преузме одговорност за поступке из своје надлежности.

Чланови Одбора су показали одлучност да се предузму конкретни кораци да се овако нешто не понови. Министар Ђорђевић је рекао да ће наставити са транспарентним радом и извештавањем, јер је коначни циљ да се ризик од оваквих несрећних случајева сведе на минимум и да до краја свог мандата направи Министарство за пример.

Он се данас састао са градоначелником Суботице Јенеом Маглаијем, којме се захвалио што локална самоуправи , без обзира на све уштеде и скраћивања трошкова, није „ни једним динаром дирала социјалну заштиту”.

„Желим да се захвалим због таквог односа према онима којима је најтеже, који су најугроженији. Не мора терет кризе да сносе они који су најсиромашнији. Нека сносе неки богатији” – рекао је Вулин новинарима.

Вулин је оценио да су министарство и локалне самоуправе на истом задатку, на којима им се преплићу надлежности, а то је добробит грађана у локалним самоуправама. Стога ће, према његовим речима, министарство рада и суботичка локална самоуправа наставити сарадњу и у будућности.

Градоначелник Суботице Јене Маглаи рекао је након састанка да ће локална самоуправа, у сфери социјалне заштите, за следећу годину планирати конкретне пројекте заједно са министарством.

„Волели би смо у будућности да ојачамо рад Центра за социјални рад, мислим да ту постоје потребе и довољно простора и то би био први задатак у побољшању социјалне ситуације у Суботици – да стручно ојачамо Центар за социјални рад и генеришемо одређене пројекте који су неопходни за нашу заједницу” – рекао је Маглаи новинарима након састанка.