Претрага

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић састала се са амбасадором и шефом делегације ЕУ у Републици Србији Семом Фабрицијем и разговарала о унапређењу сарадње у областима које су од посебне важности за обе стране, укључујући активне мере запошљавања, подршку рањивим групама попут Рома и управљање мигрантском кризом, са акцентом на заштиту малолетника без пратње.

Министарка Кисић Тепавчевић истакла је да је подршка ЕУ Србији од великог значаја, с обзиром на то да обухвата велики број области и да верује да ће се она наставити и у наредном периоду. 

„Један од приоритета рада Министарства свакако је веће запошљавање младих и интеграција наших држављана који су се вратили у Србију. Због тога смо веома захвални на сарадњи и подршци ЕУ по питању изградње капацитета у области запошљавања, подршци Националној служби за запошљавање, као и у области запошљавања младих и теже запошљивих категорија, као и инклузији Рома, и подршци систему социјалне заштите у раду са мигрантском популацијом“, истакла је проф. др Кисић Тепавчевић.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања координира активностима државне управе у Поглављу 2 – Слобода кретања радника и Поглављу 19 – Социјална политика и запошљавање, навела је проф. др Кисић Тепавчевић. Осим тога, учествује у радним групама и активностима за реализацију акционих планова за већи број поглавља од којих су кључна Поглавље 23 – Правосуђе и основна права и Поглавље 24 – Правда, слобода и безбедност, као и у праћењу спровођења Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП).

Амбасадор и шеф делегације ЕУ у Републици Србији Сем Фабрици истакао је да је Министарство важан партнер Европске уније у Србији по питању управљања миграцијама, сузбијања незапослености младих и подстицања социјалне инклузије. Како је навео, Европска комисија усвојила је Економско – инвестициони план за Западни Балкан који представља значајан програм подршке за радна места у малим и средњим предузећима које ће финансирати ЕУ.

“Србија и убудуће може да рачуна на подршку ЕУ и на пољу запошљавања, социјалних питања и социјалне инклузије током ових тешких времена које је обележила пандемија која је погодила све светске привреде”, навео је амбасадор Фабрици.

"Ми смо и ове године определили значајна финансијска средства, па је тако 2,8 милијарди динара предвиђено за активне мере запошљавања и још 550 милиона за подстицај запошљавања особа са инвалидитетом", рекао је Вулин новинарима.

Он је изразио наду да ће се ове године кроз помоћ стручне праксе запослити око 5.040 људи, а да ће сигурно број од 25.000 људи који ће се запослити кроз активне мере за запошљавање бити далеко премашен и захваљујући локалним самоуправама.

Вулин је додао да је сарадања Националне службе за запошљавање (НЗС) и Ваљаонице бакра дуга и траје годинама, као и да је сигуран да ће се она наставити.

Министар се захвалио руководству Ваљаонице, због, како је рекао, посвећене и упорне сарадње са синдикатима, поштовања закона и колективног уговора.

"То је нешто што и друга приватна предузећа треба да прихвате и разумеју, а то је да синдикат и послодавац нису и не морају да буду сукобљене и супротстављене стране. Они су на истој страни, као што је и држава заједно са њима, а циљ су нам бољи услови рада, веће зараде и да читава наша држава живи мирније и боље", рекао је Вулин.

Директор НСЗ Зоран Мартиновић рекао је да одавно та служба није имала већи значај за приватне послодавце, него што је то било у 2015. години.

Према његовим речима, захваљујући подршци ресорног министарства и Владе Србије имали смо на располагању укупно 3,3 милијарде динара за мере активне политике и запошљавање и највећи део је пласиран у приватни сектор.

Он је истакао да је једна од компанија која је користила програм НСЗ и Ваљаоница бакра у Севојну.

"Када говоримо о програму стручне праксе, који је веома битан за све младе који су незапослени, треба рећи да је прошле године око 4.800 особа ангажовано кроз овај програм на нивоу целе Србије. У 2016. години тај број ће, према плановима, бити већи од 5.000", рекао је Мартиновић.

Директор Ваљаонице Милија Божовић је рекао да му је драго што је министар Вулин посетио фабрику.

Он је навео да су са министарством, односно НСЗ, имали добру сарадњу у претходним годинама, а да је резултат те сарадње што је током прошле године 23 млада радника примљено на праксу преко НСЗ коју су успешно завршили, и да је од 23 њих, 19 примљено у радни однос.

"Сви који буду имали и видели будућност у овој фабрици имаће шансу да у њој раде", поручио је Божовић и додао да се углавном ради о радничким занимањима.

Он је рекао да Ваљаонца има политику да подмлађује кадар и да људи који одлазе у пензију добију замену.

Поводом  Светског дана аутизма, који се ове године обележава под слоганом „Могу да учим, могу да радим”, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић поручио је да ће Влада Србије и ресорно министарство и у наредном периоду наставити да се залажу за стварање модерног друштва у којем не постоји ниједан облик дискриминације.

Према речима министра, основа сваког модерног друштва огледа се пре свега кроз развој свести свих грађана и њиховог заједничког деловања. Како је навео, предрасуде према људима који имају одређени степен инвалидитета, друге су верске или националне припадности, у Србији не смеју да постоје, већ сви треба да прихватимо разлике међу људима и помогнемо онима којима је помоћ потребна како би остварили своја основна људска права. 

„Ресорно министарство наставиће активно да се залаже да свакој групацији особа са инвалидитетом пружи могућност да обликује, изражава и реализује своје потребе и да има једнаке могућности и право на различитост. Низом планираних активности, путем конкурса за унапређење положаја особа са инвалидитетом које реализујемо, као и кроз већ добру сарадњу са Савезом удружења Србије за помоћ особама са аутизмом, настојаћемо да особама са аутизмом и њиховим породицама олакшамо и учинимо живот бољим“, рекао је Ђорђевић.

С обзиром да су рана дијагностика и третман, укључивање у образовни процес и запошљавање, кључни за развој социјалних вештина, Министарство ће, како је министар навео, наставити да у партнерству са релевантним институцијама предузима активности које ће допринети да особе из аутистичног спектра постану самосталније, воде испуњенији и продуктивнији живот и дају пун допринос заједници чији су равноправни чланови.

„Позивамо све грађане, доносиоце одлука, стручњаке, лидере пословног окружења и јавност да дају свој допринос у циљу остваривања веће равноправности и укључености у друштво особа са аутизмом, чиме ћемо особама који имају аутизам послати јасну поруку да нису саме и да нас различитост уствари чини једнакима“, поручио је Ђорђевић.

На дан 20.2.2021. године, у установама социјалне заштите и домовима за смештај одраслих и старих, потврђено је присуство вирусаCOVID – 19 код 189 корисника и 229 запослених.

Укупан број излечених корисника установа социјалне заштите износи 5219, а број излечених особа које су запослене у установама социјалне заштите износи 2202.

Присуство вируса COVID -19 потврђено је у:

• Геронтолошком центру Београд, Дом Бежанијска коса;
• Геронтолошком центру Београд, Дом Вождовац;
• Геронтолошком центру Београд, РЈ Општих и заједничких послова;
• Геронтолошком центру у Крагујевцу;
• Геронтолошком центру у Новом Саду,РЈ Помоћ и нега у кући;
• Геронтолошком центру у Зрењанину;
• Геронтолошком центру у БачкојПаланци;
• Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи;
• Геронтолошком центру у Вршцу;
• Геронтолошком центру у Књажевцу;
• Геронтолошком центру у Шапцу;
• Геронтолошком центру у Кикинди;
• Геронтолошком центру у Јагодини;
• Служби Помоћ у кући Геронтолошког центра Београд;
• Центру за развој локалних услуга социјалне заштите у Врању;
• Дому за одрасла инвалидна лица, Дољевац;
• Дому за душевно оболела лица, Чуруг;
• Дому за децу и лица ометена у развоју ''Др Никола Шуменковић'', Стамница;
• Дому за децу и омладину ''Јефимија'', Крушевац;
• Заводу за смештај одраслих лица ''Мале пчелице'', Крагујевац;
• Дому за душевно оболела лица ''1. Октобар'', Стари Лец;
• Установи за одрасле и старије при Центру за социјални рад Кучево;
• Установи за децу и младе ''Сремчица'', Београд;
• Домском одељењу у Деспотовцу;
• Дому за старе и пензионере у Апатину;
• Дому за смештај старих лица у Крупњу;
• Дечијем селу, Сремска Каменица;
• Установи за одрасле и старије у Лесковцу;
• Домском одељењу за смештај одраслих и старих, Забучје;
• Центру за заштиту жртава трговине људима, Београд;
• Заводу за васпитање деце и омладине, Београд;
• Заводу за васпитање деце и омладине у Књажевцу;
• Заводу за васпитање омладине у Нишу;
• Домском одељењу за смештај старих и пензионера, Пожега;
• Дому за децу ометену у развоју ''Колевка'', Суботица;
• Дому за лица са оштећеним видом ''Збрињавање'', Панчево;
• Центру за развој услуга социјалне заштите ''Кнегиња Љубица'', Крагујевац;
• Центру за самостални живот особа са инвалидитетом Србије, услузи социјалне заштите пресонална асистенција, Београд;
• Прихватилишту за одрасла и стара лица у Београду;
• Дневном боравку у Новом Саду Дома за децу и омладину ометену у развоју, Ветерник;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Лара'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Гардош'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Долина сунца'', Панчево;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Књажевац;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Medikalija'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Dolce vita kej 2019'', Земун, Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Dolce vita kej 2019'', Палилула, Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Агапе'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Талија'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Долина сунца'', Суботица;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Кућа за одмор Танасић'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Auxilium'', Суботица;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Златно доба'', Суботица;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Дом Ристић'', Долово;
• Центру за социјални рад у Ћуприји;
• Центру за социјални рад у Врању;
• Центру за социјални рад у Шапцу;
• Центру за социјални рад у Пријепољу;
• Центру за социјални рад ''Добрич'', Житорађа;
• Центру за социјални рад у Краљеву;
• Центру за социјални рад у Пожаревцу;
• Центру за социјални рад у Опову;
• Центру за социјални рад у Кучеву;
• Центру за социјални рад у Чачку;
• Центру за социјални рад у Дољевцу;
• Центру за социјални рад у Смедереву;
• Центру за социјални рад у Крагујевцу; 
• Центру за социјални рад у Бајиној Башти;
• Центру за социјални рад за општине Власотинце и Црна Трава;
• Центру за социјални рад у Богатићу;
• Центру за социјални рад у Крушевцу;
• Центру за социјални рад Петровац на Млави;
• Центру за социјални рад Пландиште;
• Центру за социјални рад у Сомбору;
• Центру за социјални рад у Вршцу;
• Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Нови Београд;
• Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Чукарица;
• Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Звездара;
• Градском Центру за социјални рад у Београду,Одељењу Раковица;
• Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Стари град;
• Градском Центру за социјални рад у Београду;
• Центру за социјални рад у Суботици;
• Центру за социјални рад у Темерину;
• Центру за социјални рад у Врбасу;
• Центру за социјални рад у Сенти;
• Центру за социјални рад у Новом Саду;
• Центру за социјални рад општине Алексинац;
• Центру за породични смештај и усвојење у Београду;
• Центру за породични смештај и усвојење у Крагујевцу;
• Центру за породични смештај и усвојење у Ћуприји;
• Центру за породични смештај и усвојење у Нишу;
• Центру за породични смештај и усвојење у Новом Саду;
• Центру за породични смештај и усвојење у Милошевцу;
• Центру за социјални рад у Новом Пазару;
• Градском центру за услуге социјалне заштите у Ужицу;
• Служби Помоћ у кући Центра за социјални рад у Зајечару;
• Служби Помоћ у кући Геронтолошког центра Панчево;
• Служби Помоћ у кући Центра за социјални рад у Шапцу.

Решењем о суспензији лиценце Дом за смештај одраслих и старијих ''Доживети стоту'', Београд иДом за смештај одраслих и старијих ''Стара пруга'', Умка не пружају услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Дом за смештај одраслих и старијих ''Радост'' у Неготину, решењем о забрани рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, не пружа услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донело је решење о забрани рада Дома за смештај одраслих и старијих ''Нада'', у Београду.

Корисници у установама социјалне заштите за које постоји процена да могу бити потенцијални преносиоци вируса смештени су у изолацију, док запослени у установама социјалне заштите, код којих постоји оваква опасност, не долазе на посао и налазе се у кућној изолацији.

Укупан број Установа социјалне заштите чији је оснивач Република Србија и АП Војводина износи 74, са капацитетом од 14.512 корисника. Од тога је: 56 Установа за одрасле и старије  (9 Домских одељења при Центрима за социјални рад, 23 Геронтолошких центара, 7 Домова за смештај одраслих и старих, 3 Установе за смештај особа са инвалидитетом и 14 Установа за смештај особа са менталним и интелектуалним тешкоћама) и 18 Домова за децу и младе (10 Домова за децу и младе без родитељског старања, 3 Завода за васпитање деце и омладине и 5 Установа за децу и младе са сметњама у развоју). 

Укупан број приватних пружалаца услуге социјалне заштите домски смештај одраслих и старијих на територији Републике Србије износи 238, са капацитетом од 8.987 корисника.

Када је реч о унапређењу положаја Рома и Ромкиња, Иванишевић је нагласио да се очекује усвајање Акционог плана за примену Стратегије која за период од девет година дефинише на који начин ће се остваривати свеукупно унапређење положаја Рома и Ромкиња у Републици Србији.
,,Поносан сам на чињеницу да Србија предњачи у системској подршци Ромима и да свакодневно показујемо да је друштво у Србији инклузивно. У протеклом периоду Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је предузело низ активности на унапређењу положаја ромске заједнице. Једна од активности је потписивање Споразума о сарадњи са Ромским образoвним фондом из Будимпеште у оквиру пројекта „Унапређивање могућности за образовање и интеграцију Рома у Србији“, који има за циљ осмишљавање механизма трајног решења и политике за ромску децу и младе у процесу њиховог повратка у образовни систем, повећање стопе дипломирања Рома средњошколаца и студената, као и омогућавање њиховог успешног уласка на тржиште рада. Образовање и запошљавање остају кључни како бисмо у потпуности остварили заједнички циљ“.
Државни секретар је подсетио да је Одлука о оснивању Координационог тела за прaћење реализације Стратегије за социјално укључивање усвојена 3. марта ове године. У оквиру Координационог тела образована је Стручна група која ће вршити стручне послове на текућим питањима у вези са социјалним укључивањем Рома и Ромкиња, а у њен рад су укључени образовани и стручни младићи и девојке ромске националности, представници Националног савета ромске националне мањине, као и представници ромског цивилног сектора. Такође, у току су преговори са УНОПС-ом и Сталном конференцијом градова и општина у вези са пројектима којима желимо да подржимо јединице локалне самоуправе у изградњи добре управе, што укључује социјалну заштиту и запошљавање, што ће омогућити спровођење Стратегије.
Укључивањем Рома и Ромкиња у мере активне политике запошљавања, било да се ради о програмима из система додатног образовања и обуке (подизање компетенција, знања и вештина ради конкурентнијег иступања на тржишту рада) спровођењем активности у оквиру пројеката, конкретним финансијским подстицајима ради запошљавања или самозапошљавања, утиче се на њихово запошљавање и економско оснаживање, али и доприноси отклањању предрасуда и подизању свести (унутар локалне заједнице) о могућностима и стварним потенцијалима ромске популације.

„Деца су наше највеће богатство и задатак свих нас је да им омогућимо здраво, срећно и безбрижно детињство“, поручила је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић након свечаног отварања игралишта у Дому за децу и омладину „Дринка Павловић“, који је изграђен уз подршку ресорног Министарства и Фондације принцезе Катарине.

Министарка проф. др Кисић Тепавчевић рекла је ће ово игралиште омогућити деци да значајан део дневних активности проводе у дворишту у структурисаном времену, што је од здравственог и васпитног значаја у актуелном тренутку пандемијских околности. 

„Време новогодишњих и божићних празника је време даривања и ово је тренутак када желим да се захвалим свим организацијама и добрим људима који су и у овом тешком периоду, времену заразне болести, која лимитира наш свакодневни живот, показали пожртвованост, доброту и несебичност“, истакла је министарка.

Како је навела Кисић Тепавчевић, повећање квалитета живота деце ће и у будућности, као и до сада, бити један од приоритета рада ресорног Министарства.

„Министарство је у претходном периоду уложило значајна средства у Центар за заштиту одојчади, деце и омладине Београд у циљу побољшања квалитета услуге и живота деце и младих на смештају. У 2019. години издвојено је 23 милиона, а у 2020. години 35 милиона динара“, навела је министарка и истакла да је за ову годину планирано да се обезбеде још већа средства.

Кисић Тепавчевић је овом приликом честитала свим грађанима Бадњи дан са жељом да га прославе у здрављу и кругу својих најближих.

Директор Центра за заштиту одојчади, деце и омладине Зоран Милачић захвалио је ресорном Министарству и Фондацији принцезе Катарине на пружању континуиране подршке и истакао да успешна сарадња траје дуги низ година и да се нада да ће се наставити и у будућности.

Милачић је истакао да захваљујући поштовању свих превентивних мера и ангажовању запослених у Центру за заштиту одојчади, деце и омладине Београд није забележен ни један случај заразе корона вирусом код корисника.

То је један од најважнијих ефеката у примени тог законског прописа, рекао је Вулин новинарима приликом посете сомборској фабрици "Фиорано", у којој је у протеклих годину дана посао нашло 500 нових радника, углавном жена.

Напомињући да је, према статистичким подацима, пре годину дана у земљи било милион 623.317 запослених, док их је данас на евиденцији милион 734.585, Вулин је рекао да је задовољан тим повећањем, које је очигледан ефекат примене Закона о раду.

Он је навео да је, захваљујући новим законским овлашћењима инспекције рада, запослено нових 6.478 радника на основу решења те инспекције, као и то да "скоро потпуно искорењено" запошљавање на основу уговора о стручном усавршавању, где нису плаћани доприноси.

Захваљујући примени Закона о раду, односно на основу решења одговарајућих инспекција, више од 3.500 људи је запослено по одговарајућем уговору, чиме је од несавесних послодаваца у државну касу унето 119 милиона динара, казао је Вулин.

"Применом новог Закона о раду не само да није дошло до масовног отпуштања радника, као што се говорило, него је запосленост повећана за 6,5 процената", нагласио је министар и додао да је у протеклих годину дана потписано 15 колективних уговора у јавном сектору и још шест код послодаваца, чиме је, тврди, заштићен огроман број радника.

Тим законом су први пут у Србији уведена јасна правила о томе како се заснива радни однос и како се губи радно место, истакао је министар нагласивши да није било масовних отпуштања нити смањивања броја запослених на неодређено време.

Захваљујући том закону је око 630 радника наплатило своје заостале зараде на основу обрачунских листића као јавне исправе, у укупном износу од 79 милиона динара, напоменуо је Вулин.

Он је додао да је при ресорном Министарству оформљена радна група која се бави истраживањем ефеката примене Закона о раду и која ће би требало да предложи шта евентуално у том пропису треба мењати, како би ефекти били јошс бољи.

Он је у том смислу навео да Законом није регулисан рад на лизинг као и рад агенција које изнајмљују радну снагу и додао да би до краја године требало да буде донет закон о заштити наших радника који се упућују на рад у иностранство.

Очекује се и доношење Закона о социјалном предузетништву, рекао је Вулин и закључио да су Закон о раду добро прихватили послодаваци, а сигурно и синдикати, "иако они то неће отворено да кажу".

После разгледања погона фабрике "Фиорано", која је у саставу компаније "Калцедонија", Вулин је похвалио рад њеног руководства, пре свега у области новог запошљавања, напомињући да је то што су они учинили успех не само за Сомбор него за читаву земљу.

"Недевољно се у јавности говори о добрим стварима попут рада ових људи, који успевају да промене своју средину", казао је министар и додао да је податак о 500 новозапослених вредан пажње и у Европи.

Директорка "Фиорана" Аида Делкић рекла је новинарима да је у тој фабрици, која је отворена 2008. године, увођењем друге смене постепено запошљавано по око 50 радника, да би се дошло до цифре од 500, чиме сада та фабрика за производњу женског рубља има 1.712 запослених.

Градоначелник Сомбора Саша Тодоровић је задовољан због те значајне инвестиције и најавио је да би део, где је смештена фабрика, ускоро требало да буде проглашен слободном царинском зоном.

Циљ града Сомбора је да унапређивањем своје инфраструктуре појача могућности у привлачењу нових страних инвестиција, рекао је Тодоровић и додао да је у плану проширивање граничног прелаза Бачки Брег као и отварање мини индустријскох зона по селима.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић састао се са делегацијом Kханти-Мансијског аутономног округа - Јурге предвођеном губернаторком Наталијом В. Kомаровом. 

Губернаторка Наталија В. Kомарова захвалила се том приликом министру Ђорђевићу на позиву да дође на међународну конференцију "Жене Лидери и одржив развој - истински равноправне" која говори о глобалном проблему, као што је родна равноправност и свим облицима социјалне заштите жена.

"Част и задовољство је бити у Србији која је пример добре праксе и лидер у свом региону у труду који улаже да се нађе најбоље решење за превазилажење овог проблема", додала је Kомарова.

Губернаторка је упознала министра Ђорђевића са достигнућима и  развојним плановима области Јурге која је један од територијално највећих округа Руске Федерације и искористила прилику да лично позове министра да посети округ и помогне унапређењу билатералне сарадње.

При завршетку разговора потписана је заједничка изјава о намерама за развој сарадње између Владе Ханти-Мансијског аутономног округа – Јурге (Руска Федерација) и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. 

Обе стране су исказале тежњу за развијањем и јачањем пријатељских веза и односа поверења.

У настојању да допринесу унапређењу веза између Руске Федерације и Републике Србије у области рада, запошљавања и социјалне политике, обе стране ће придавати посебну важност реалној сарадњи у овим областима, као и сарадњи на хуманитарном пољу.

Имајући у виду међусобну заинтересованост за продубљивање и проширивање билатералне сарадње договорено је да ће се током наредног састанка приступити практичном раду на припреми нацрта Споразума између Владе Ханти-Мансијског аутономног округа – Југре (Руска Федерација) и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (Република Србија) о успостављању међународних веза у области рада, запошљавања и социјалне политике.

На дан 19.2.2021. године, у установама социјалне заштите и домовима за смештај одраслих и старих, потврђено је присуство вируса COVID – 19 код 185 корисника и 235 запослених.

Укупан број излечених корисника установа социјалне заштите износи 5217, а број излечених особа које су запослене у установама социјалне заштите износи 2195.

Присуство вируса COVID -19 потврђено је у:

• Геронтолошком центру Београд, Дом Бежанијска коса;
• Геронтолошком центру Београд, Дом Вождовац;
• Геронтолошком центру Београд, РЈ Општих и заједничких послова;
• Геронтолошком центру у Крагујевцу;
• Геронтолошком центру у Новом Саду,РЈ Помоћ и нега у кући;
• Геронтолошком центру у Зрењанину;
• Геронтолошком центру у Бачкој Паланци;
• Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи;
• Геронтолошком центру у Вршцу;
• Геронтолошком центру у Књажевцу;
• Геронтолошком центру у Шапцу;
• Геронтолошком центру у Кикинди;
• Геронтолошком центру у Јагодини;
• Служби Помоћ у кући Геронтолошког центра Београд;
• Центру за развој локалних услуга социјалне заштите у Врању;
• Дому за одрасла инвалидна лица, Дољевац;
• Дому за душевно оболела лица, Чуруг;
• Дому за децу и лица ометена у развоју ''Др Никола Шуменковић'', Стамница;
• Дому за децу и омладину ''Јефимија'', Крушевац;
• Заводу за смештај одраслих лица ''Мале пчелице'', Крагујевац;
• Дому за душевно оболела лица ''1. Октобар'', Стари Лец;
• Установи за одрасле и старије при Центру за социјални рад Кучево;
• Установи за децу и младе ''Сремчица'', Београд;
• Домском одељењу у Деспотовцу;
• Дому за старе и пензионере у Апатину;
• Дому за смештај старих лица у Крупњу;
• Дечијем селу, Сремска Каменица;
• Установи за одрасле и старије у Лесковцу;
• Домском одељењу за смештај одраслих и старих, Забучје;
• Центру за заштиту жртава трговине људима, Београд;
• Заводу за васпитање деце и омладине, Београд;
• Заводу за васпитање деце и омладине у Књажевцу;
• Заводу за васпитање омладине у Нишу;
• Домском одељењу за смештај старих и пензионера, Пожега;
• Дому за децу ометену у развоју ''Колевка'', Суботица;
• Дому за лица са оштећеним видом ''Збрињавање'', Панчево;
• Центру за развој услуга социјалне заштите ''Кнегиња Љубица'', Крагујевац;
• Центру за самостални живот особа са инвалидитетом Србије, услузи социјалне заштите пресонална асистенција, Београд;
• Прихватилишту за одрасла и стара лица у Београду;
• Дневном боравку у Новом Саду Дома за децу и омладину ометену у развоју, Ветерник;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Лара'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Гардош'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Долина сунца'', Панчево;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Бор;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Књажевац;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Medikalija'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Двоје'', Вранићи, Чачак;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Dolce vita kej 2019'', Земун, Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Dolce vita kej 2019'', Палилула, Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Агапе'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Талија'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Долина сунца'', Суботица;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Кућа за одмор Танасић'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Auxilium'', Суботица;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Златно доба'', Суботица;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Дом Ристић'', Долово;
• Центру за социјални рад у Ћуприји;
• Центру за социјални рад у Врању;
• Центру за социјални рад у Шапцу;
• Центру за социјални рад у Пријепољу;
• Центру за социјални рад ''Добрич'', Житорађа;
• Центру за социјални рад у Краљеву;
• Центру за социјални рад у Пожаревцу;
• Центру за социјални рад у Опову;
• Центру за социјални рад у Кучеву;
• Центру за социјални рад у Чачку;
• Центру за социјални рад у Дољевцу;
• Центру за социјални рад у Смедереву;
• Центру за социјални рад у Крагујевцу; 
• Центру за социјални рад у Бајиној Башти;
• Центру за социјални рад за општине Власотинце и Црна Трава;
• Центру за социјални рад у Богатићу;
• Центру за социјални рад у Крушевцу;
• Центру за социјални рад Петровац на Млави;
• Центру за социјални рад Пландиште;
• Центру за социјални рад у Сомбору;
• Центру за социјални рад у Вршцу;
• Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Нови Београд;
• Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Чукарица;
• Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Звездара;
• Градском Центру за социјални рад у Београду,Одељењу Раковица;
• Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Стари град;
• Градском Центру за социјални рад у Београду;
• Центру за социјални рад у Суботици;
• Центру за социјални рад у Темерину;
• Центру за социјални рад у Врбасу;
• Центру за социјални рад у Сенти;
• Центру за социјални рад у Новом Саду;
• Центру за социјални рад општине Алексинац;
• Центру за породични смештај и усвојење у Београду;
• Центру за породични смештај и усвојење у Крагујевцу;
• Центру за породични смештај и усвојење у Ћуприји;
• Центру за породични смештај и усвојење у Нишу;
• Центру за породични смештај и усвојење у Новом Саду;
• Центру за породични смештај и усвојење у Милошевцу;
• Центру за социјални рад у Новом Пазару;
• Градском центру за услуге социјалне заштите у Ужицу;
• Служби Помоћ у кући Центра за социјални рад у Зајечару;
• Служби Помоћ у кући Геронтолошког центра Панчево;
• Служби Помоћ у кући Центра за социјални рад у Шапцу.

Решењем о суспензији лиценце Дом за смештај одраслих и старијих ''Доживети стоту'', Београд иДом за смештај одраслих и старијих ''Стара пруга'', Умка не пружају услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Дом за смештај одраслих и старијих ''Радост'' у Неготину, решењем о забрани рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, не пружа услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донело је решење о забрани рада Дома за смештај одраслих и старијих ''Нада'', у Београду.

Корисници у установама социјалне заштите за које постоји процена да могу бити потенцијални преносиоци вируса смештени су у изолацију, док запослени у установама социјалне заштите, код којих постоји оваква опасност, не долазе на посао и налазе се у кућној изолацији.

Укупан број Установа социјалне заштите чији је оснивач Република Србија и АП Војводина износи 74, са капацитетом од 14.512 корисника. Од тога је: 56 Установа за одрасле и старије  (9 Домских одељења при Центрима за социјални рад, 23 Геронтолошких центара, 7 Домова за смештај одраслих и старих, 3 Установе за смештај особа са инвалидитетом и 14 Установа за смештај особа са менталним и интелектуалним тешкоћама) и 18 Домова за децу и младе (10 Домова за децу и младе без родитељског старања, 3 Завода за васпитање деце и омладине и 5 Установа за децу и младе са сметњама у развоју). 

Укупан број приватних пружалаца услуге социјалне заштите домски смештај одраслих и старијих на територији Републике Србије износи 238, са капацитетом од 8.987 корисника.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић формирао је Радну групу за праћење спровођења мера које су прописане Законом о финансијској подршци породици са децом, на челу са министарком без портфеља задуженом за демографију и популациону политику Славицом Ђукић Дејановић.

Чланови Радне групе, која ће активно пратити ефекте Закона о финансијској подршци породици с децом чине и Ана Јовић - Министарство финансија, Гордана Бјелобрк - Републички завод за статистику, Сузана Мишић, Снежана Мартиновић, Данијела Рајковић, Јелена Радојчић - Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Божидар Дакић - Републички завод за социјалну заштиту.

Како је и обећао министар Ђорђевић, мере овог Закона ће се пратити и с временом прилагођавати новим околностима, у складу са економским могућностима, а све у циљу побољшања демографске слике Србије, која је један од најважнијих приоритета рада Владе Србије.

„Формирали смо Радну групу како бисмо пратили спровођење Закона с једне стране, али паралелно са тим и на који начин неким будућим изменама овог Закона да помогнемо мајкама у Србији. Радна група ће одговорно и свакодневно вршити анализу мера, јер само уз помоћ конкретних података и правих чињеница можемо планирати неке будуће измене Закона које ће бити у корист мајки“, рекао је Ђорђевић.

Министар је истакао да мајке, али и све будуће мајке у Србији, морају да знају да Влада Србије све мере спроводи ради омогућавања бољих услова за стварање и ширење породица. Он је нагласио да Србија данас иде у свим правцима позитивно, а да Влада Републике Србије води одговорну политику која ће из године у годину издвајати све више новца за мајке, као и да је у плану увеђење и додатних привилегија, али све у складу са економским могућностима наше земље.

Радна група за ефикасније спровођење Закона