Управа за безбедност и здравље на раду - Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, добитник је овогодишње плакете за успешну сарадњу са Синдикатом радника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Србије.
На седници Републичког одбора Синдиката радника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Србије, плакету је примила в.д. директора Управе за безбедност и здравље на раду Дуња Цицмил.
„Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на челу са министром Николом Селаковићем остаје посвећено уређењу и унапређењу система којим се остварују безбедни и здрави услови на раду, а који у највећој могућој мери обезбеђују смањење броја повреда на раду и професионалних болести,“ изјавила је том приликом директорка Управе.
Цицмил је подсетила да је урађен Нацрт закона о безбедности и здрављу на раду који је део је реформских процеса у Републици Србији и унапређења система безбедности и здравља на раду са циљем спречавања повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом.
Она је истакла да ће боља законска решења омогућити стварање услова за безбеднију и здравију радну средину која омогућава запосленима да продуктивно раде до одласка у пензију, допринесу повећању продуктивности на радном месту, подстакну економски раст, запошљавање и побољшање функционисања тржишта рада, што ће се позитивно одразити и на привреду.
Цицмил је нагласила да када се говори о безбедности и здрављу на раду сви имамо исти циљ а то је да се обезбеде услови за виши степен безбедности и здравља на раду и свакако бољи услови рада.
Директорка Управе осврнула се на најважније активности током претходне и текуће године, као и на планиране активности које предстоје у 2023. години.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић посетио је Нови Пазар и Тутин, где је поручио да ресорно Министарство пружа апсолутну подршку и помоћ у борби против вируса COVID -19.
Ђорђевић је овом приликом посетио Центар за социјални рад и Домско одељење за одрасле и старије у Новом Пазару, као и Дом за лица ометена у менталном развоју у Тутину, где је разговарао са директорима и запосленима о тренутној епидемиолошкој ситуацији изазваном корона вирусом, превентивним мерама и плановима за наредни период.
“Превентивне мере које су на снази већ четири месеца дале су добре резултате, на сву срећу тренутно у установама нема заражених корисника, надам се да ће тако и остати и да ћемо успети да их сачувамо од корона вируса. Људски животи и здравље су оно најдрагоценије што имамо и морамо истрајати у овој борби и сачувати их”, рекао је Ђорђевић.
Министар је подсетио да ће у Тутину бити изграђен нови Дом, исти какав је обезбеђен и у Новом Пазару, како би корисници имали адекватније услове за боравак.
“Иако се боримо против корона вируса и свима нам је веома тешко због тога, не смемо да одустанемо од наших циљева, међу којима је и унапређење услова у којима бораве корисници у установама социјалне заштите. Kао што сам и раније рекао, политика председника Александра Вучића јесте једнака брига о свим грађанима. Помоћ ће добити сви они којима је она потребна, борићемо се и за унапређење услова рада, веће плате и пензије. Нећемо дозволити да шачица људи обрише оно што је ова Влада урадила, а урадила је више него све претходне у последњих 50 година”, закључио је Ђорђевић.
„Јавна расправа поводом Закона о заштити права детета и успостављања заштитника права детета - дечијег омбудсмана почеће 5. јуна у Скупштини Србије“, истакао је посебни саветник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драган Вулевић приликом представљања резултата студије о негативним искуствима у детињству у Србији, које су спровели „UNICEF“ уз помоћ психолога са Филозофског факултета и Института за ментално здравље у Београду.
Према речима Вулевића, након Београда, јавна расправа биће одржана и у Новом Саду, Крагујевцу, Новом Пазару и Нишу. Како каже, тиме се започиње један пут, који је дуг, али значајан за цело друштво, истакавши да Србија 12 година покушава да уведе у систем један свеобухватни Закон о правима детета и службу дечијег омбудсмана
„Основни задатак државних институција Републике Србије јесте да кроз нормативно правну делатност подстичу и стварају основу за правилно функционисање породице. У последње две године, на основу ранијих истраживања, предузели смо одређене мере како бисмо створили услове за превенцију и бољу заштиту деце од злостављања и занемаривања. Иако су остале још формално правне процедуре усвајања аката, Министарство је до сада успело да спроведе Стратегију за заштиту деце од насиља, Акциони план за спровођење стратегије 2018/2020, урадило је Општи протокол за заштиту деце жртава насиља, а покренуло је и поступак израде новог Акционог плана за децу“, навео је Вулевић.
Посебни саветник истакао је и да је урађена радна верзија Закона о изменама и допунама породичног закона, која у једном делу афирмише и дефинише одређена права детета. Како је рекао, нове мере нису усмерене на кажњавање родитеља, већ је Министарство, кроз превентивни надзор, што је и обавеза државе, добровољно омогућило родитељима, да кроз посебне програме и доступност посебним знањима и вештинама, науче ненасилне методе васпитање детета.
Вулевић је додао и да је препорука Комитета за права детета Уједињених нација изричита забрана физичког кажњавања деце и употреба силе као начина васпитног средства.
„Васпитање деце почиње од рођења. Ако користимо силу као васпитно средство наша деца се уче једном моделу у каснијем животном добу, који подразумева да сваки конфликт могу да реше кроз употребу силе, а ми то не желимо. Министарство ће и даље испуњавати своју мисију коју има, а то је стварање бољег и хуманијег друштва“, закључио је Вулевић.
Конференцији су присуствовали министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић, директорка представништва Дечијег фонда Уједињених нација (УНИЦЕФ) у Србији Регина де Доминицис и доц. др Милица Пејовић Милованчевић из Института за ментално здравље.
На дан 21.2.2021. године, у установама социјалне заштите и домовима за смештај одраслих и старих, потврђено је присуство вирусаCOVID – 19 код 189 корисника и 230 запослених.
Укупан број излечених корисника установа социјалне заштите износи 5219, а број излечених особа које су запослене у установама социјалне заштите износи 2203.
Присуство вируса COVID -19 потврђено је у:
Геронтолошком центру Београд, Дом Бежанијска коса;
Геронтолошком центру Београд, Дом Вождовац;
Геронтолошком центру Београд, РЈ Општих и заједничких послова;
Геронтолошком центру у Крагујевцу;
Геронтолошком центру у Зрењанину;
Геронтолошком центру у БачкојПаланци;
Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи;
Геронтолошком центру у Вршцу;
Геронтолошком центру у Књажевцу;
Геронтолошком центру у Шапцу;
Геронтолошком центру у Кикинди;
Геронтолошком центру у Јагодини;
Служби Помоћ у кући Геронтолошког центра Београд;
Центру за развој локалних услуга социјалне заштите у Врању;
Дому за одрасла инвалидна лица, Дољевац;
Дому за душевно оболела лица, Чуруг;
Дому за децу и лица ометена у развоју ''Др Никола Шуменковић'', Стамница;
Дому за децу и омладину ''Јефимија'', Крушевац;
Заводу за смештај одраслих лица ''Мале пчелице'', Крагујевац;
Дому за душевно оболела лица ''1. Октобар'', Стари Лец;
Установи за одрасле и старије при Центру за социјални рад Кучево;
Установи за децу и младе ''Сремчица'', Београд;
Домском одељењу у Деспотовцу;
Дому за старе и пензионере у Апатину;
Дому за смештај старих лица у Крупњу;
Дечијем селу, Сремска Каменица;
Установи за одрасле и старије у Лесковцу;
Домском одељењу за смештај одраслих и старих, Забучје;
Центру за заштиту жртава трговине људима, Београд;
Заводу за васпитање деце и омладине, Београд;
Заводу за васпитање деце и омладине у Књажевцу;
Заводу за васпитање омладине у Нишу;
Домском одељењу за смештај старих и пензионера, Пожега;
Дому за децу ометену у развоју ''Колевка'', Суботица;
Дому за лица са оштећеним видом ''Збрињавање'', Панчево;
Дому за децу и омладину без родитељског старања ''Споменак'', Панчево;
Центру за развој услуга социјалне заштите ''Кнегиња Љубица'', Крагујевац;
Центру за самостални живот особа са инвалидитетом Србије, услузи социјалне заштите пресонална асистенција, Београд;
Прихватилишту за одрасла и стара лица у Београду;
Дневном боравку у Новом Саду Дома за децу и омладину ометену у развоју, Ветерник;
Радној јединици Помоћ и нега у кући Геронтолошког центра у Новом Саду;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Лара'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Гардош'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Долина сунца'', Панчево;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Књажевац;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Medikalija'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Dolce vita kej 2019'', Земун, Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Dolce vita kej 2019'', Палилула, Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Агапе'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Талија'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Долина сунца'', Суботица;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Кућа за одмор Танасић'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Auxilium'', Суботица;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Златно доба'', Суботица;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Дом Ристић'', Долово;
Центру за социјални рад у Ћуприји;
Центру за социјални рад у Врању;
Центру за социјални рад у Шапцу;
Центру за социјални рад у Пријепољу;
Центру за социјални рад ''Добрич'', Житорађа;
Центру за социјални рад у Краљеву;
Центру за социјални рад у Пожаревцу;
Центру за социјални рад у Опову;
Центру за социјални рад у Кучеву;
Центру за социјални рад у Чачку;
Центру за социјални рад у Дољевцу;
Центру за социјални рад у Смедереву;
Центру за социјални рад у Крагујевцу;
Центру за социјални рад у Бајиној Башти;
Центру за социјални рад за општине Власотинце и Црна Трава;
Центру за социјални рад у Богатићу;
Центру за социјални рад у Крушевцу;
Центру за социјални рад Петровац на Млави;
Центру за социјални рад Пландиште;
Центру за социјални рад у Сомбору;
Центру за социјални рад у Вршцу;
Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Нови Београд;
Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Чукарица;
Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Звездара;
Градском Центру за социјални рад у Београду,Одељењу Раковица;
Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Стари град;
Градском Центру за социјални рад у Београду;
Центру за социјални рад у Суботици;
Центру за социјални рад у Темерину;
Центру за социјални рад у Врбасу;
Центру за социјални рад у Сенти;
Центру за социјални рад у Новом Саду;
Центру за социјални рад општине Алексинац;
Центру за породични смештај и усвојење у Београду;
Центру за породични смештај и усвојење у Крагујевцу;
Центру за породични смештај и усвојење у Ћуприји;
Центру за породични смештај и усвојење у Нишу;
Центру за породични смештај и усвојење у Новом Саду;
Центру за породични смештај и усвојење у Милошевцу;
Центру за социјални рад у Новом Пазару;
Градском центру за услуге социјалне заштите у Ужицу;
Служби Помоћ у кући Центра за социјални рад у Зајечару;
Служби Помоћ у кући Геронтолошког центра Панчево;
Служби Помоћ у кући Центра за социјални рад у Шапцу.
Решењем о суспензији лиценце Дом за смештај одраслих и старијих ''Доживети стоту'', Београд иДом за смештај одраслих и старијих ''Стара пруга'', Умка не пружају услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Дом за смештај одраслих и старијих ''Радост'' у Неготину, решењем о забрани рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, не пружа услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донело је решење о забрани рада Дома за смештај одраслих и старијих ''Нада'', у Београду.
Корисници у установама социјалне заштите за које постоји процена да могу бити потенцијални преносиоци вируса смештени су у изолацију, док запослени у установама социјалне заштите, код којих постоји оваква опасност, не долазе на посао и налазе се у кућној изолацији.
Укупан број Установа социјалне заштите чији је оснивач Република Србија и АП Војводина износи 74, са капацитетом од 14.512 корисника. Од тога је: 56 Установа за одрасле и старије (9 Домских одељења при Центрима за социјални рад, 23 Геронтолошких центара, 7 Домова за смештај одраслих и старих, 3 Установе за смештај особа са инвалидитетом и 14 Установа за смештај особа са менталним и интелектуалним тешкоћама) и 18 Домова за децу и младе (10 Домова за децу и младе без родитељског старања, 3 Завода за васпитање деце и омладине и 5 Установа за децу и младе са сметњама у развоју).
Укупан број приватних пружалаца услуге социјалне заштите домски смештај одраслих и старијих на територији Републике Србије износи 238, са капацитетом од 8.987 корисника.
Састанак државне секретарке Стане Божовић са експертима МАПС мисије – подршка интегрисању, убрзању и мерама политике, која се спроводи у Републици Србији уз подршку експерата Тима Уједињених нација у Србији, Делегације Европске уније, Светске банке и других партнера, у вези прилагођавања УН Циљева одрживог развоја националним потребама у складу са процесом приступања Европској унији, одржан је 3. септембра 2018. године у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Државна секретарка Стана Божовић захвалила се у име Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на пружању подршке Влади Републике Србије и нашем министарству у дефинисању мапе пута у спровођењу УН Агенде 2030, имајући у виду да је сврха мисије пружање подршке напорима Владе Републике Србије у контекстуализацији и прилагођавању УН Циљева одрживог развоја националним потребама у складу са процесом приступања Европској унији и повезаним процесима реформи кроз приоритизацију, убрзање и пружање подршке политикама (креирање, спровођење и евалуација политика).
Државна секретарка је нагласила да су стратешки циљеви Владе Републике Србије посвећеност испуњавању Циљева одрживог развоја и приступање Европској унији и да су сви реформски процеси усмерени ка остваривању тих циљева. Посебно је истакла напредак који је остварен на законодавном плану у области рада и радних односа, затим у повећању износа средстава за реализацију мера активне политике запошљавања у чијем су фокусу категорије теже запошљивих лица са акцентом на младе, жене, Роме, особе са инвалидитетом и остале маргинализоване групе.
Колидер мисије Џорџ Боума (George Bouma) захвалио се на пријему и истакао задовољство због резултата који су до сада постигнути у имплементацији Циљева одрживог развоја у области сузбијања неједнакости у запошљавању и социјалној инклузији и осталим областима везаним за делокруг рада министарства и изразио наду у наставак успешне сарадње.
Уустановама социјалне заштите и домовима за смештај одраслих и старих присуство вируса Ковид 19 потврђено је код 243 корисника и 238 запослених.
Укупно је излечено 5.125 корисника у установама социјалне заштите и 2.163 запослених у тим установама.
Присуство вируса Ковид 19 потврђено је у:
Геронтолошком центру Београд, Дом Бежанијска коса;
Геронтолошком центру Београд, Дом Вождовац;
Геронтолошком центру у Крагујевцу;
Геронтолошком центру у Новом Саду,РЈ Помоћ и нега у кући;
Геронтолошком центру у Зрењанину;
Геронтолошком центру у Бачкој Паланци;
Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи;
Геронтолошком центру у Вршцу;
Геронтолошком центру у Књажевцу;
Геронтолошком центру у Шапцу;
Геронтолошком центру у Кикинди;
Геронтолошком центру у Суботици;
Служби Помоћ у кући Геронтолошког центра Београд;
Дому ''Ветерник'' у Ветернику;
Центру за развој локалних услуга социјалне заштите у Врању;
Дому за одрасла инвалидна лица, Дољевац;
Дому за душевно оболела лица, Чуруг;
Дому за децу и лица ометена у развоју ''Др Никола Шуменковић'', Стамница;
Дому за децу и омладину ''Јефимија'', Крушевац;
Заводу за смештај одраслих лица ''Мале пчелице'', Крагујевац;
Дому за душевно оболела лица ''1. Октобар'', Стари Лец;
Установи за одрасле и старије при Центру за социјални рад Кучево;
Установи за децу и младе ''Сремчица'', Београд;
Домском одељењу у Деспотовцу;
Дому за старе и пензионере у Апатину;
Дому за смештај старих лица у Крупњу;
Дечијем селу, Сремска Каменица;
Установи за одрасле и старије у Лесковцу;
Домском одељењу за смештај одраслих и старих, Забучје;
Центру за заштиту жртава трговине људима, Београд;
Заводу за васпитање деце и омладине, Београд;
Заводу за васпитање деце и омладине у Књажевцу;
Заводу за васпитање омладине у Нишу;
Домском одељењу за смештај старих и пензионера, Пожега;
Дому за децу ометену у развоју ''Колевка'', Суботица;
Дому за лица са оштећеним видом ''Збрињавање'', Панчево;
Центру за развој услуга социјалне заштите ''Кнегиња Љубица'', Крагујевац;
Центру за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју, Београд;
Центру за самостални живот особа са инвалидитетом Србије, услузи социјалне заштите пресонална асистенција, Београд;
Прихватилишту за одрасла и стара лица у Београду;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Катарина'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Сењачки кутак'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Костић Дом'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Лара'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Сигурно доба'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Гардош'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Вишњица'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Долина сунца'', Панчево;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Бор;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Књажевац;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Национални дом'', Владимировци;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Плави хоризонти'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Medikalija'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Двоје'', Вранићи, Чачак;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила двор'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Juventas'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Dolce vita kej 2019'', Земун, Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Dolce vita kej 2019'', Палилула, Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Агапе'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Талија'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Долина сунца'', Суботица;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Кућа за одмор Танасић'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Нина'', Јајинци, Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Auxilium'', Суботица;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Златно доба'', Суботица;
Центру за социјални рад у Ћуприји;
Центру за социјални рад у Врању;
Центру за социјални рад у Шапцу;
Центру за социјални рад у Пријепољу;
Центру за социјални рад ''Добрич'', Житорађа;
Центру за социјални рад у Краљеву;
Центру за социјални рад у Пожаревцу;
Центру за социјални рад у Ковачици;
Центру за социјални рад у Опову;
Центру за социјални рад у Кучеву;
Центру за социјални рад у Чачку;
Центру за социјални рад у Дољевцу;
Центру за социјални рад у Смедереву;
Центру за социјални рад у Крагујевцу;
Центру за социјални рад у Бајиној Башти;
Центру за социјални рад за општине Власотинце и Црна Трава;
Центру за социјални рад у Богатићу;
Центру за социјални рад у Крушевцу;
Центру за социјални рад Петровац на Млави;
Центру за социјални рад Пландиште;
Центру за социјални рад у Сомбору;
Центру за социјални рад у Вршцу;
Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Нови Београд;
Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Чукарица;
Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Обреновац;
Градском Центру за социјални рад у Београду,Одељењу Раковица;
Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Стари град;
Градском Центру за социјални рад у Београду;
Центру за социјални рад у Суботици;
Центру за социјални рад у Темерину;
Центру за социјални рад у Врбасу;
Центру за социјални рад у Сенти;
Центру за социјални рад општине Алексинац;
Центру за породични смештај и усвојење у Београду;
Центру за породични смештај и усвојење у Крагујевцу;
Центру за породични смештај и усвојење у Ћуприји;
Центру за породични смештај и усвојење у Нишу;
Центру за породични смештај и усвојење у Новом Саду;
Центру за породични смештај и усвојење у Милошевцу;
Центру за социјални рад у Новом Пазару;
Градском центру за услуге социјалне заштите у Ужицу;
Служби Помоћ у кући Центра за социјални рад у Зајечару;
Служби Помоћ у кући Геронтолошког центра Панчево;
Служби Помоћ у кући Центра за социјални рад у Шапцу.
Решењем о суспензији лиценце Дом за смештај одраслих и старијих ''Доживети стоту'', Београд иДом за смештај одраслих и старијих ''Стара пруга'', Умка не пружају услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Дом за смештај одраслих и старијих ''Радост'' у Неготину, решењем о забрани рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, не пружа услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донело је решење о забрани рада Дома за смештај одраслих и старијих ''Нада'', у Београду.
Корисници у установама социјалне заштите за које постоји процена да могу бити потенцијални преносиоци вируса смештени су у изолацију, док запослени у установама социјалне заштите, код којих постоји оваква опасност, не долазе на посао и налазе се у кућној изолацији.
Укупан број установа социјалне заштите чији је оснивач Република Србија и АП Војводина износи 74, са капацитетом од 14.512 корисника. Од тога је: 56 Установа за одрасле и старије (9 Домских одељења при Центрима за социјални рад, 23 Геронтолошких центара, 7 Домова за смештај одраслих и старих, 3 Установе за смештај особа са инвалидитетом и 14 Установа за смештај особа са менталним и интелектуалним тешкоћама) и 18 Домова за децу и младе (10 Домова за децу и младе без родитељског старања, 3 Завода за васпитање деце и омладине и 5 Установа за децу и младе са сметњама у развоју).
Укупан број приватних пружалаца услуге социјалне заштите домски смештај одраслих и старијих на територији Републике Србије износи 238, са капацитетом од 8.987 корисника.
На дан 17.2.2021. године, у установама социјалне заштите и домовима за смештај одраслих и старих, потврђено је присуство вируса COVID – 19 код 225 корисника и 246 запослених.
Укупан број излечених корисника установа социјалне заштите износи 5144, а број излечених особа које су запослене у установама социјалне заштите износи 2167.
Присуство вируса COVID -19 потврђено је у:
Геронтолошком центру Београд, Дом Бежанијска коса;
Геронтолошком центру Београд, Дом Вождовац;
Геронтолошком центру у Крагујевцу;
Геронтолошком центру у Новом Саду,РЈ Помоћ и нега у кући;
Геронтолошком центру у Зрењанину;
Геронтолошком центру у Бачкој Паланци;
Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи;
Геронтолошком центру у Вршцу;
Геронтолошком центру у Књажевцу;
Геронтолошком центру у Шапцу;
Геронтолошком центру у Кикинди;
Геронтолошком центру у Суботици;
Служби Помоћ у кући Геронтолошког центра Београд;
Дому ''Ветерник'' у Ветернику;
Центру за развој локалних услуга социјалне заштите у Врању;
Дому за одрасла инвалидна лица, Дољевац;
Дому за душевно оболела лица, Чуруг;
Дому за децу и лица ометена у развоју ''Др Никола Шуменковић'', Стамница;
Дому за децу и омладину ''Јефимија'', Крушевац;
Заводу за смештај одраслих лица ''Мале пчелице'', Крагујевац;
Дому за душевно оболела лица ''1. Октобар'', Стари Лец;
Установи за одрасле и старије при Центру за социјални рад Кучево;
Установи за децу и младе ''Сремчица'', Београд;
Домском одељењу у Деспотовцу;
Дому за старе и пензионере у Апатину;
Дому за смештај старих лица у Крупњу;
Дечијем селу, Сремска Каменица;
Установи за одрасле и старије у Лесковцу;
Домском одељењу за смештај одраслих и старих, Забучје;
Центру за заштиту жртава трговине људима, Београд;
Заводу за васпитање деце и омладине, Београд;
Заводу за васпитање деце и омладине у Књажевцу;
Заводу за васпитање омладине у Нишу;
Домском одељењу за смештај старих и пензионера, Пожега;
Дому за децу ометену у развоју ''Колевка'', Суботица;
Дому за лица са оштећеним видом ''Збрињавање'', Панчево;
Центру за развој услуга социјалне заштите ''Кнегиња Љубица'', Крагујевац;
Центру за самостални живот особа са инвалидитетом Србије, услузи социјалне заштите пресонална асистенција, Београд;
Прихватилишту за одрасла и стара лица у Београду;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Катарина'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Сењачки кутак'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Костић Дом'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Лара'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Сигурно доба'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Гардош'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Долина сунца'', Панчево;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Бор;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Књажевац;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Национални дом'', Владимировци;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Medikalija'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Двоје'', Вранићи, Чачак;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила двор'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Juventas'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Dolce vita kej 2019'', Земун, Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Dolce vita kej 2019'', Палилула, Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Агапе'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Талија'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Долина сунца'', Суботица;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Кућа за одмор Танасић'', Београд;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Auxilium'', Суботица;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Златно доба'', Суботица;
Дому за смештај одраслих и старијих ''Дом Ристић'', Долово;
Центру за социјални рад у Ћуприји;
Центру за социјални рад у Врању;
Центру за социјални рад у Шапцу;
Центру за социјални рад у Пријепољу;
Центру за социјални рад ''Добрич'', Житорађа;
Центру за социјални рад у Краљеву;
Центру за социјални рад у Пожаревцу;
Центру за социјални рад у Ковачици;
Центру за социјални рад у Опову;
Центру за социјални рад у Кучеву;
Центру за социјални рад у Чачку;
Центру за социјални рад у Дољевцу;
Центру за социјални рад у Смедереву;
Центру за социјални рад у Крагујевцу;
Центру за социјални рад у Бајиној Башти;
Центру за социјални рад за општине Власотинце и Црна Трава;
Центру за социјални рад у Богатићу;
Центру за социјални рад у Крушевцу;
Центру за социјални рад Петровац на Млави;
Центру за социјални рад Пландиште;
Центру за социјални рад у Сомбору;
Центру за социјални рад у Вршцу;
Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Нови Београд;
Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Чукарица;
Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Обреновац;
Градском Центру за социјални рад у Београду,Одељењу Раковица;
Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Стари град;
Градском Центру за социјални рад у Београду;
Центру за социјални рад у Суботици;
Центру за социјални рад у Темерину;
Центру за социјални рад у Врбасу;
Центру за социјални рад у Сенти;
Центру за социјални рад општине Алексинац;
Центру за породични смештај и усвојење у Београду;
Центру за породични смештај и усвојење у Крагујевцу;
Центру за породични смештај и усвојење у Ћуприји;
Центру за породични смештај и усвојење у Нишу;
Центру за породични смештај и усвојење у Новом Саду;
Центру за породични смештај и усвојење у Милошевцу;
Центру за социјални рад у Новом Пазару;
Градском центру за услуге социјалне заштите у Ужицу;
Служби Помоћ у кући Центра за социјални рад у Зајечару;
Служби Помоћ у кући Геронтолошког центра Панчево;
Служби Помоћ у кући Центра за социјални рад у Шапцу.
Решењем о суспензији лиценце Дом за смештај одраслих и старијих ''Доживети стоту'', Београд иДом за смештај одраслих и старијих ''Стара пруга'', Умка не пружају услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Дом за смештај одраслих и старијих ''Радост'' у Неготину, решењем о забрани рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, не пружа услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донело је решење о забрани рада Дома за смештај одраслих и старијих ''Нада'', у Београду.
Корисници у установама социјалне заштите за које постоји процена да могу бити потенцијални преносиоци вируса смештени су у изолацију, док запослени у установама социјалне заштите, код којих постоји оваква опасност, не долазе на посао и налазе се у кућној изолацији.
Укупан број Установа социјалне заштите чији је оснивач Република Србија и АП Војводина износи 74, са капацитетом од 14.512 корисника. Од тога је: 56 Установа за одрасле и старије (9 Домских одељења при Центрима за социјални рад, 23 Геронтолошких центара, 7 Домова за смештај одраслих и старих, 3 Установе за смештај особа са инвалидитетом и 14 Установа за смештај особа са менталним и интелектуалним тешкоћама) и 18 Домова за децу и младе (10 Домова за децу и младе без родитељског старања, 3 Завода за васпитање деце и омладине и 5 Установа за децу и младе са сметњама у развоју).
Укупан број приватних пружалаца услуге социјалне заштите домски смештај одраслих и старијих на територији Републике Србије износи 238, са капацитетом од 8.987 корисника.
БЕОГРАД - Министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александар Вулин положио је данас цвеће код Споменика осматрачнице са Кајмакчалана у Пионирском парку, поручујући да је историја Србије историја борбе за слободу и да Србија никада неће дозволити да се њена историја прекроји или прилагоди дневно-политичким потребама било кога.
Поводом 100 година од битке на Кајмакчалану, цвеће и почаст са министром одао је и амбасадор Швајцарске у Србији Филип Ге, а њих двојица су затим симболично дали знак за почетак меморијалног маратона "Част отаџбине", који организује атлетски клуб "Племенито срце".
Након полагања цвећа, Вулин је рекао новинарима да је 100 година мало да бисмо заборавили злочине, као што је мало да бисмо заборавили праве пријатеље.
"Србија никада неће дозволити да се њена историја прекроји, препише како некоме одговара или прилагоди дневнополитичким потребама било кога", поручио је Вулин.
Он је истакао да је историја Србије историја борбе за слободу, историја јунаштва и историја памћења људи који су дали свој допринос и животе и који су безрезервно волели оно што наш чини таквим каквим јесмо - слободу.
"Захваљујући јунацима са Кајмакчалана, онима који су отворили капију слободе, који су пробили зидове и ограде који су Србију држали у ропству, ми данас говоримо свој језик, пишемо своје писмо, ми данас своју земљу зовемо Србија и живимо онако како ми мислимо да треба да живимо", рекао је Вулин.
Захваљујући кајмакчаланским јунацима, али и доприносу свих генерација после и пре њих, Србија је изборила своје право да сама одлучује о себи и о право неће дати никоме, подвукао је министар.
"Када се борите за слободу и за праве, највеће вредности у људском друштву онда не можете да будете сами и заборављени", рекао је Вулин додајући да је борба Србије и српског народа за слободу увек стварала и пријатеље, а да је Швајцарска један од њих.
Како је рекао, Арчибалда Рајса смо увек доживљавали као једног од нас и нисмо га одвајали од себе, као што он себе није одвојио ни од српског војника, ни од обичног српског цивила.
"И који је патио због наших рана и учинио све да читав свет сазна колико је српски народ страдао, како је страдао, у каквим ужасима је био. Зато је 100 година мало времена да би се заборавило какве смо пријатеље стекли и да би се знало које био са које стране", рекао је Вулин.
Он је захвалио маратонцима што на такав начин доказаују да наши преци нису заборављени и да слободарска традиција наших предака живи.
"Ови храбри људи показаће још једном да наши јунаци никада неће бити заборављени и да понеће им једну наду и једну реч. Понећете им реч да им кажете да буду мирни и поносни, јер је њихова Србија слободна, а понећете и наду да ћемо ми својим животом заслужити да једног дана имамо тако захвално сећање као што имају они", поручио је Вулин.
Амбасадор Швајцарске у Србији Филип Ге поручио је да сећајући се победе Србије, не треба да заборавимо огроман број жртава које је српска војска претрпела, подсетивши да је страшне злочине над српском војском и цивилима у Првом светском рату детаљно документовао швајцарски форензичар Арчибалд Рајс, који је и сам био на кајмакчаланском бојном пољу.
"Рајсов изричит захтев да његово срце почива на планини Кајмакчалан најбоље илуструје колико је био везан за српски народ и колико је био предан међународном праву и правди", рекао је Ге.
Он је рекао да Швајцарска остаје верна Рајсовом хуманитарном наслеђу и посвећена побољшању положаја свих жртава рата, те да ће наставити да заступа њихова права у потрази за истином и правдом.
"Помагање жртвама хуманитарних катастрофа и борба против некажњивости представља два главна стуба швајцарске спољне политике", рекао је швајцарски дипломата.
Ге је поручио је да хуманитарна природа маратона подсећа колико је важно да цео регион и сви у њему живе у миру и радују се просперитетној будућности, али и да је циљ спорта да народе приближава једне другима, а не да их раздваја.
Планирано је да учесници маратона 16. септембра у 14 сати стигну на врх Кајмакчалана, а председник АК "Племенито срце" Милисав Јанковић објаснио је да ће маратонци тамо упалити свеће за све наше хероје који су дали животе за слободу.
"Да није било њихове жртве, ми данас не би уживали слободу", рекао је он и захвалио министру, амбасади Швајцарске и свима који су помогли одржавање маратона.
До Кајмакчалана ће тричати десет маратонаца, међу којима и три девојке, а свако од њих ће дневно прећи по 100 километара дневно, симболично за 100 година од битке.
Јанковић је такође уручио "споменице" министру Вулину и амбасадору Геу, за допринос реализацији маратона.
Поводом обележавања Светског дана борбе против мултипле склерозе, помоћница министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић присуствовала је конференцији под слоганом „За истиМ Столом“, где је истакла да је борба за једнака права и могућности приоритет рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, на челу са министарком проф. др Даријом Кисић Тепавчевић, који треба да следе и други органи државне управе и институције, како би својим деловањем допринели бољем животу особа са инвалидитетом.
Барошевић је истакла да Министарство у складу са својим надлежностима, подржава рад републичког и покрајинског савеза особа са инвалидитетом који, заједно са 28 локалних удружења у Републици Србији, пружају психосоцијалну подршку оболелима од мултипле склерoзе и члановима њихових породица, организују терапијски рад и предузимају различите активности у циљу промовисања права и могућности оболелих.
„Трудићемо се да постојећу добру сарадњу са савезима и удружењима у наредном периоду додатно унапредимо и наставићемо да, као и до сада, у буџету обезбедимо средства за финансирање 33 савеза са 513 локалних организација у саставу“, навела је помоћница министра.
Барошевић је истакла и значај доношења Стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период од 2020. до 2024. године, као и Акционог плана за период од 2021. до 2022. године, који је усвојен на предлог Министарства.
Такође, навела је да је Влада Србије именовала и нови сазив Савета за особе са инвалидитетом, као стручно и саветодавно тело чији је циљ промоција, заштита и остваривање права особа са инвалидитетом.
Помоћница министара рекла је да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, полазећи од чињенице да је обележавање важних датума од великог значаја за особе са инвалидитетом и друштво у целини, у сарадњи са Националном организацијом особа са инвалидитетом Србије реализује Кампању СРБИЈА БЕЗ БАРИЈЕРА, са циљем да појединачне активности које Министарство и савези реализују у партнерству, имају препознатљив визуелни идентитет и заједнички слоган.
„Наставак Кампање СРБИЈА БЕЗ БАРИЈЕРА, обезбеђивање приступачног окружења за све грађане Републике Србије и адекватни услови за рад удружења особа са инвалидитетом приоритет су Министарства и у текућој години“, поручила је Барошевић и позвала савез и удружења особа са инвалидитетом да се иновативним идејама укључе у реализацију кампање и допринесу стварању друштва једнаких права које поштује различитост.
Секретар Друштва мултипле склерозе Србије Весна Савић захвалила је Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на континуираној и значајној подршци у раду, која је, како је истакла, од велике важности за све активности које организује Друштво МС Србије.
Одбор за јавне службе Владе Републике Србије, на седници одржаној 26. новембра 2015. године, а на предлог Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, утврдио је Програм јавне расправе о Нацрту стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2015. до 2025. године ( у даљем тексту: Нацрт стратегије), у складу са чланом 41. став 3. Пословника Владе (,,Службени гласник РС’’, бр. 61/06 – пречишћен текст,69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13, и 76/14).
Јавна расправа је спроведена у периоду од 26. новембра 2015. године до 17. децембра 2015. године, а текст Нацрта стратегије је био постављен на инетрнет страници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Канцеларије за људска и мањинска права, Тима за социјално укључивање и смањење сиромашта и на порталу е-Управа.
Нацрт стратегије припемили су експертска и међуресорна радна група, које су образоване од стране Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.Радне групе су, до дана подношења овог извештаја, одржале укупно четири састанка: - 15-17.јула 2015. године - 03-05. септембра 2015. године - 01.септембра 2015. године - 23.септембра 2015. године
За учествовање у јавној расправи позвани су представници ресорних органа јавне управе, представници организација цивилног друштва и други заинтересовани субјекти.
Примедбе, предлози и сугестије достављани су Канцеларији за људска и мањинска права, путем електронске поште на е-маил адресу strategija@ljudskaprava.gov.rs и поштом на адресу Канцеларија за људска и мањинска права, Булевар Михајла Пупина 2, Нови Београд са назнаком: Јавна расправа о Нацрту стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2015. до 2025. године.
Због великог интересовања почетку јавне расправе претходила су два округла стола у оквиру консултативног процеса, који су одржани у Нишу 24. новембра 2015. године и у Бујановцу 25.новембра 2015. године. У оквиру консултативног процеса на округлим столовима учествовала су 45 учесника.
У току трајања јавне расправе одржана су шест округла стола у више градова у Србији и то: - у Београду 30.новембра 2015. године - у Новом Саду 01.децембра 2015. године - у Нишу 03.децембра 2015. године - у Крагујевцу 05.12.2015. године - у Суботици 09.12.2015. године - у Београду 14.12.2015. године
На јавним расправама укупно је присуствовало 203 представника заинтересоване јавности и то: (представници државних органа, представници локалне самоуправе, представници невладиних организација, представници међународних организација и медији).
Партнерске невладине организације које су учествовале у организовању јавне расправе биле се: Стална конференција ромских удружења грађана Лига Рома, Ромска женска мрежа, неформална мрежа младих Рома и Ромкиња. Такође, један од партнера у организовању јавних расправа био је Национални савет ромске националне мањине.
Коментари на Нацрт стратегије пристизали су до 21. децембра 2015. године. Добијено је укупно 21 (двадесет један) документ са коментарима и сугестијама. Већина докумената има више од једног коментара, а један број њих је врло обиман и обухватан. Коментари и сугестије су начелне природе и реферирају на обимност и структуру Нацрта стратегије, али у великом броју има и оних који се односе на врло конкретна питања у погледу дефинисања циљева и мера. Предлози за измене у Нацрту стратегије односе се на потребу за редефинисањем мера и додавањем нових мера. Учесници у консултативном процесу су се освртали и на недостакат индикатора у Нацрту стратегије, као и на потребу да се одмах изради Акциони план којим ће се планиране мере конкретизовати и учинити оперативним. Пристигли коментари ће бити разматрани и у процесу израде Акционог плана за спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији.
