Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са београдским надбискупом Станиславом  Хочеваром. Током састанка било је речи о наставку сарадње и плановима министарства у 2018. Министар је представио досадашње резултате Министарства, а посебно је било речи о стварању бољих услова живота особама са инвалидитетом и о мигрантској кризи.

Министар Ђорђевић захвалио је надбискупу Хочевару и социо-хуманитарној  организацији Католичке цркве „Каритас“, на великој помоћи и бризи и истакао да верује да ће се та сарадња наставити и у будућности.

„Несебична помоћ и ангажовање надбискупа Хочевара и организације „Каритас“ помогла је да мигрантска криза у Србији прође у најбољем светлу. То је веома битно за све грађане наше земље, али и за грађане ЕУ. Веома ми је драго што постоје организације, међу којима је и Каритас, које помажу људима без обзира на њихову верску, националну или било коју другу припадност, а највише особама које живе на маргинима друштва: старим лицима, усамљенима, болеснима, особама са посебним потребама“, истакао је министар.

Ђорђевић и Хочевар разговарали су и о обележавању 100. година од завршетка Великог рата и сагласили се да је потребно сачувати сећања на жртве, које су за слободу других дале оно највредније - свој живот.

Надбискуп Хочевар похвалио је ресорно министарство у управљању мигрантском кризом и истакао да је досадашња сарадња била веома успешна. Он је додао да му је изузетно драго што може да помогне оним грађанима којима то много значи и да ће организација „Каритас“ и он лично то радити и убудуће.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић предводио је државну церемонију поводом обележавања 103. годишњице смрти војводе Радомира Путника. Церемонија је одржана  крај гроба војводе Путника (централна алеја београдског Новог гробља) одавањем војних и државних почасти и полагањем ловорових  венаца.

Организатор комеморативног окупљања је Влада Републике Србије – Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Венце су такође положили представници Министарства одбране и Војске Србије, Града Београда као и невладиних организација опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Радомир Путник, рођен је 24. јануара 1847. године у Крагујевцу, српски војсковођа, војвода, начелник Главног Ђенералштаба Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом светском рату.

Радомиров отац, Димитрије, био је учитељ. Војничко звање стекао је на Артиљеријској школи у Београду. После многих прекоманди и напредовања у служби, 1903. године постављен је за начелника Главног Ђенералштаба. Творац је модерне Српске војске. У оквиру школовања и обуке официра увео је решавање тактичких задатака. Српску војску је осавременио новим наоружањем, на кључна места је поставио талентоване официре и није дозволио да се политика умеша у редове војника. Заједно са Живојином Мишићем припремио је све ратне планове за Балканске и Први светски рат. 

У периоду од 1912. до 1916. године налазио се на положају начелника Врховне команде. После Кумановске битке 1912. године постао је први српски високи официр са почасним чином војводе. Са грчког острва Крф 1916. године отишао је на лечење у Ницу у Француској где је након годину дана преминуо, 17. маја 1917. године.

Ромским породицама које живе на територији општине Чукарица, симболично на дан када обележавају славу Ђурђевдан, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, у сарадњи са Црвеним крстом Србије и Националним саветом ромске националне мањине и уз све прописане мере безбедности, поделио је пакете помоћи, које је финансирало ресорно министарство.

Министар Ђорђевић истакао је да је у плану да се 50500 пакета додели свим породица које живе у ромским насељима на територији целе Србије, чиме ће им се пружити адекватна помоћ и тиме им се значајно олакшати живот у наредним данима.

„Овим гестом показали смо да и у овим тешким временима треба бити хуман и одговоран и мислити на све грађане једнако. Припадници ромске националне мањине су део нашег друштва и морају да имају једнака права и могућности, за шта се активно и залажемо“, рекао је Ђорђевић и додао да  верује да ће Србија ускоро изаћи из ове тешке ситуације као победник, као и да ће Министарство, кроз разне пројекте, наставити сарадњу коју је и започело са Црвеним крстом и Националним саветом ромске националне мањине  и тиме помоћи многобројним грађанима наше земље.

Генерални секретар Црвеног крста Србије Љубомир Миладиновић истакао је да ће овим пројектом бити обухваћен велики број припадника ромске популације и да је ово само један у низу које Црвени крст има у плану да спроведе у сарадњи са ресорним министарством.

Председница извршног одбора Националног савета ромске националне мањине Пава Чабриловски рекла је да је заједничка сарадња Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Црвеног крста и Националног савета ромске националне мањине већ дала видљиве резултате, а  да је најзначајнији резултат заједничке сарадње формирање јединствене евиденције најугроженијих ромских породица, која до сада није постојала, а убудуће се може користити и за све остале активности усмерене на побољшање положаја Рома.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић посетио је први хоспис дневни центар у Србији, чији је пројекат успешно спроведен током две године имплементације захваљујући подршци Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства финансија и финансијској подршци ЕУ.

Министар Ђорђевић истакао је да су дуготрајна нега и палијативна заштита препознате у свим законима наше државе и стратешким документима који се ослањају и поштују актуелне европске и светске трендове. Он је такође навео да поменути Центар за терминално оболеле пацијенте и њихове породице, представља пример добре праксе, као и да је показатељ да организација цивилног друштва удруженог око јавног интереса може да допринесе развоју и побољшању квалитета услуга грађанима којима је ова услуга важна. 

„Дужност и обавеза Министарства је да у свим сферама пружа подршку грађанима наше земље, сходно могућностима. Центар који покрива 20 смештајних капацитета, мали је за целу Србију, али је важан први корак, који води ка отварању још центара попут БЕЛхосписа. Влада Републике Србије се залаже да својим грађанима пружи сву могућу услугу и оствари сва очекивања која они потражују од државе“, рекао је министар Ђорђевић и додао да је Министарство пружило пуну подршку Центру, посебно у прикупљању адекватне документације за лиценцирање услуге, која је припремљена у сарадњи са Инспекторатом за рад.

На помоћи и подршци Министарства и других институција, захвалио се амбасадор Уједињеног Краљевства и председавајући почасног одбора БЕЛхоспис центра Денис Киф.

„Завршетак нашег пројекта омогућила је сарадња многобројних експерата, волонтера, као и подршке многих ресора. Захваљујући њима и искреној намери да се помогне људима у најтежим тренуцима, БЕЛхоспис центар ће пружити помоћ свима којима је она потребна“, рекао је Киф.

Том приликом, истакнуто је да пацијентима Дневног центра је обезбеђена подршка професионалног особља и волонтера ангажованих кроз овај пројекат, као и да је развијен програм обука за Дневни центар, који је акредитован од стране Републичког завода за социјалну заштиту.

Кроз поменути пројекат мобилисана широка мрежа подршке, у којој је осим Министарства и Министарство финансија, локална управа, представници корпоративног сектора у Србији и велики број појединачних донатора и волонтера, који су помагали реализацију циљева пројекта, као и да се омогући одрживост услуге у будућности.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор, поводом обележавања 104. годишњице смрти војводе Радомира Путника, 17. маја 2021. године у 11.00 часова, предводиће државну церемонију одавањa војних и државних почасти и полагањa ловорових венаца крај гроба војводе Путника (централна алеја београдског Новог гробља).

Организатор комеморативног окупљања је Влада Републике Србије – Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Венце ће такође положити представници Министарства одбране и Војске Србије, Града Београда као и невладиних организација опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Радомир Путник, рођен 24. јануара 1847. године у Крагујевцу, српски војсковођа, војвода, начелник Главног Ђенералштаба Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом светском рату.

Радомиров отац, Димитрије, био је учитељ. Војничко звање стекао је на Артиљеријској школи у Београду. После многих прекоманди и напредовања у служби, 1903. године постављен је за начелника Главног Ђенералштаба. Творац је модерне Српске војске. У оквиру школовања и обуке официра увео је решавање тактичких задатака. Српску војску је осавременио новим наоружањем, на кључна места је поставио талентоване официре и није дозволио да се политика умеша у редове војника. Заједно са Живојином Мишићем припремио је све ратне планове за Балканске и Први светски рат. 

У периоду од 1912. до 1916. године налазио се на положају начелника Врховне команде. После Кумановске битке 1912. године постао је први српски високи официр са почасним чином војводе. Са грчког острва Крф 1916. године отишао је на лечење у Ницу у Француској где је након годину дана преминуо, 17. маја 1917. године. 

Бавио се теоријом ратовања. Написао је „Служба ђенералштаба” I и II „Служба и мирно доба” и „Служба у ратно доба”. 

Презиме Путник његова породица је добила у време када су његови преци, тачније деда Арсеније, доселио са Косова и Метохије у Белу Цркву. Када су његовог деду, који је тада имао око седам година, упитали како се зове, одговорио је да је он путник у непознатом правцу. Тако су Арсенија назвали Путник. Радомир је у школу кренуо са шест година иако су и тада деца кретала са навршених седам година.

Био је добар ђак, одмерен и учтив, али волео је да се у друштву наметне као први, да се његова слуша. Ту особину задржао је кроз цео живот. Од оца, просветног радника, чуо је да не треба да учи само за школу, већ и за живот. Многим наставницима је задавао главобољу, јер је често постављао подпитања после њихових предавања. У то време наставници нису волели да нашироко и надугачко објашњавају оно што предају, већ су се строго држали задате теме, тако да Радомир није био много омиљен код њих. Највероватније због тога наставник немачког  му је дао тројку, а касније се кроз војничку каријеру течно служио немачким језиком и веома ретко је користио речник чак и када је читао на том језику. Повремено би свирао гитару и певао, углавном када би га замолила мајка или отац.

Радомир Путник, први високи официр Српске војске са чином војводе био је један од најзначајнијих војних заповедника и стратега у националној, нововековној, историји. Желећи да му се на сваки начин одуже за служење земљи, његови потомци пренели су посмртне остатке војводе Радомира Путника из Нице и положили их у посебној гробници која се налази у оквиру комплекса београдског Новог гробља.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић посетио је општину Бачки Петровац и том приликом обишао Удружење родитеља особа са посебним потребама „МИ“ и његовим корисницима поклонио рачунар, истакавши да се нада да ће његовим коришћењем научити много. 

Министар Ђорђевић рекао је да је брига о особама са инвалидитетом и унапређење њихових услова живота био и остао приоритет рада Министарства и додао да ће Влада Србије сваке године за те намене издвајати све више средстава, у складу са могућностима државе. 

Након удружења, Ђорђевић је обишао и Центар за социјални рад у Бачком Петровцу како би лично видео у којим условима функционише и шта је то што је потребно да би се унапредио рад запослених, а самим тим и услуге које пружају.

„План Владе Србије јесте да свака општина добије нови Центар за социјални рад, који ће бити прилагођен управо њиховим потребама и раду и желимо да такав начин оснивања буде једнак у целој земљи, односно у свим центрима за социјални рад“, рекао је Ђорђевић и додао да ће тако компетентни људи радити на правим местима, а да ће се средства, намењена управо за унапређивање услова рада центара за социјални рад, распоређивати на много ефикаснији начин.

Председник Општине Бачка Петровац Срђан Симић захавалио је министру на посети и представио му план који општина има када је у питању изградња новог Центра за социјални рад. 

Обиласку установе присуствовала је и в.д. помоћница министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са министром рада и социјалног старања Црне Горе Кемалом Пуришићем о социјалној димензији европских интеграција и о покретању иницијативе за приступ делу средстава Европског социјалног фонда.

Министар Ђорђевић захвалио је свом ресорном колеги на доласку и учествовању на конференцији “Иницијатива за социјалну димензију ЕУ интеграција”, посвећеној наведеној теми и додао да ће се добра сарадња два министарства додатно унапредити у будућности чиме ће се остварити још бољи односи између две институције у циљу добробити грађана обе државе.

„Земље Западног Балкана заједничким радом и активностима могу да направе велики искорак у јачању реформских процеса неопходних на њиховом путу ка Европској унији. Потписивање Декларације о унапређењу социјалне политике на Западном Балкану, такође је од изузетне важности, јер ће се тиме створити предуслов за приступ делу средстава из Европског социјалног фонда“, рекао је Ђорђевић.

Министар Кемал Пуришић пренео је своје задовољство што је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије иницирало окупљање представника земаља региона и поручио да ће Црна Гора увек подржати европске перспективе посебно у областима које су значајне за унапређивање живота грађана.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић предводиће државну церемонију поводом обележавања 103. годишњице смрти војводе Радомира Путника. Церемонија ће бити одржана  17. маја 2020. године у 11.00 часова крај гроба војводе Путника (централна алеја београдског Новог гробља) одавањем војних и државних почасти и полагањем ловорових  венаца.

Организатор комеморативног окупљања је Влада Републике Србије – Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Венце ће такође положити представници Министарства одбране и Војске Србије, Града Београда као и невладиних организација опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Радомир Путник, рођен 24. јануара 1847. године у Крагујевцу, српски војсковођа, војвода, начелник Главног Ђенералштаба Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом светском рату.

Радомиров отац, Димитрије, био је учитељ. Војничко звање стекао је на Артиљеријској школи у Београду. После многих прекоманди и напредовања у служби, 1903. године постављен је за начелника Главног Ђенералштаба. Творац је модерне Српске војске. У оквиру школовања и обуке официра увео је решавање тактичких задатака. Српску војску је осавременио новим наоружањем, на кључна места је поставио талентоване официре и није дозволио да се политика умеша у редове војника. Заједно са Живојином Мишићем припремио је све ратне планове за Балканске и Први светски рат. 

У периоду од 1912. до 1916. године налазио се на положају начелника Врховне команде. После Кумановске битке 1912. године постао је први српски високи официр са почасним чином војводе. Са грчког острва Крф 1916. године отишао је на лечење у Ницу у Француској где је након годину дана преминуо, 17. маја 1917. године. 

Бавио се теоријом ратовања. Написао је „Служба ђенералштаба” I и II „Служба и мирно доба” и „Служба у ратно доба”. 

Презиме Путник његова породица је добила у време када су његови преци, тачније деда Арсеније, доселио са Косова и Метохије у Белу Цркву. Када су његовог деду, који је тада имао око седам година, упитали како се зове, одговорио је да је он путник у непознатом правцу. Тако су Арсенија назвали Путник. Радомир је у школу кренуо са шест година иако су и тада деца кретала са навршених седам година.

Био је добар ђак, одмерен и учтив, али волео је да се у друштву наметне као први, да се његова слуша. Ту особину задржао је кроз цео живот. Од оца, просветног радника, чуо је да не треба да учи само за школу, већ и за живот. Многим наставницима је задавао главобољу, јер је често постављао подпитања после њихових предавања. У то време наставници нису волели да нашироко и надугачко објашњавају оно што предају, већ су се строго држали задате теме, тако да Радомир није био много омиљен код њих. Највероватније због тога наставник немачког  му је дао тројку, а касније се кроз војничку каријеру течно служио немачким језиком и веома ретко је користио речник чак и када је читао на том језику. Повремено би свирао гитару и певао, углавном када би га замолила мајка или отац.

Радомир Путник, први високи официр Српске војске са чином војводе био је један од назначајнијих војних заповедника и стратега у националној, нововековној, историји. Желећи да му се на сваку начин одуже за служење земљи, његови потомци пренели су посмртне остатке војводе Радомира Путника из Нице и положили их у посебној гробници која се налази у оквиру комплекса београдског Новог гробља.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић предводиће државну церемонију поводом обележавања 102. годишњице смрти војводе Радомира Путника. Церемонија ће бити одржана  17. маја 2019. године у 11.00 часова крај гроба војводе Путника (централна алеја београдског Новог гробља) одавањем војних и државних почасти и полагањем ловорових  венаца.

Организатор комеморативног окупљања је Влада Републике Србије – Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Венце ће такође положити представници Министарства одбране и Војске Србије, Града Београда као и невладиних организација опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Радомир Путник, рођен 24. јануара 1847. године у Крагујевцу, српски војсковођа, војвода, начелник Главног Ђенералштаба Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом светском рату.

Радомиров отац, Димитрије, био је учитељ. Војничко звање стекао је на Артиљеријској школи у Београду. После многих прекоманди и напредовања у служби, 1903. године постављен је за начелника Главног Ђенералштаба. Творац је модерне Српске војске. У оквиру школовања и обуке официра увео је решавање тактичких задатака. Српску војску је осавременио новим наоружањем, на кључна места је поставио талентоване официре и није дозволио да се политика умеша у редове војника. Заједно са Живојином Мишићем припремио је све ратне планове за Балканске и Први светски рат.

У периоду од 1912. до 1916. године налазио се на положају начелника Врховне команде. После Кумановске битке 1912. године постао је први српски високи официр са почасним чином војводе. Са грчког острва Крф 1916. године отишао је на лечење у Ницу у Француској где је након годину дана преминуо, 17. маја 1917. године.

Бавио се теоријом ратовања. Написао је „Служба ђенералштаба” I и II „Служба и мирно доба” и „Служба у ратно доба”.

Презиме Путник његова породица је добила у време када су његови преци, тачније деда Арсеније, доселио са Косова и Метохије у Белу Цркву. Када су његовог деду, који је тада имао око седам година, упитали како се зове, одговорио је да је он путник у непознатом правцу. Тако су Арсенија назвали Путник. Радомир је у школу кренуо са шест година иако су и тада деца кретала са навршених седам година.

Био је добар ђак, одмерен и учтив, али волео је да се у друштву наметне као први, да се његова слуша. Ту особину задржао је кроз цео живот. Од оца, просветног радника, чуо је да не треба да учи само за школу, већ и за живот. Многим наставницима је задавао главобољу, јер је често постављао подпитања после њихових предавања. У то време наставници нису волели да нашироко и надугачко објашњавају оно што предају, већ су се строго држали задате теме, тако да Радомир није био много омиљен код њих. Највероватније због тога наставник немачког  му је дао тројку, а касније се кроз војничку каријеру течно служио немачким језиком и веома ретко је користио речник чак и када је читао на том језику. Повремено би свирао гитару и певао, углавном када би га замолила мајка или отац.

Радомир Путник, први високи официр Српске војске са чином војводе био је један од назначајнијих војних заповедника и стратега у националној, нововековној, историји. Желећи да му се на сваку начин одуже за служење земљи, његови потомци пренели су посмртне остатке војводе Радомира Путника из Нице и положили их у посебној гробници која се налази у оквиру комплекса београдског Новог гробља.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања предводио је државну церемонију поводом обележавања 108. годишњице Битке на Врбовачкој коси која је одржана у Храму светог пророка Јеремије у Врбовцу код Смедерева.

,,Наш задатак јесте да 1350 наших јунака, страдалих пре 108 година, отргнемо од заборава, нашег најгорег непријатеља, окупљајући се овде сваки пут кад се служи света литурија јер тај храм почива на њиховим мученичким костима“, рекао је Селаковић.

Министар се осврнуо на посвећени рад председника Вучића када је реч о економској обнови наше државе и истакао да је та економска борба основа за духовну обнову Србије која се састоји у неговању и изградњи културе сећања.

У свом обраћању, подсетио је да се у Београду припрема подизање великог меморијалног центра за све наше невино страдале жртве усташког нацистичког логора Јасеновац и додао да је у суботу планирано откривање споменика генералу Божидару Божи Јанковићу, команданту Треће армије, који је 1912. године ослободио наше Косово и Метохију.

,,Трудимо се и да снимамо филмове који ће неговати сећања на те људе и који ће нашим младим генерацијама помагати да их не забораве и да схвате зашто вреди живети и борити се, радити за Србију“, поручио је Селаковић.

Поред министра Селаковића, венце су положили представници Војске Србије, Града Смедерева и Удружења Врбовачки бој.