Претрага

„Данас смо на српском гробљу подигли споменик у који смо уклесали речи да те наше људе сачувамо од заборава. Дакле, до прошле године ми у Србији нисмо знали за Српску стазу, нисмо знали за српско гробље, али су двојица вредних Италијана Маурицио и Клаудио, двојица историчара, чланова локалног историјског друштва, сачували ту причу од заборава. Извршили су истраживање метал детектором на тој локацији Српског гробља и утврдили по нађеним новчићима, токама од каишева, дугмићима са одела, да су то били српски војници“, истако је данас министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић приликом откривања споменика посвећеног српским заробљеницима и војницима страдалим у Првом светском рату на територији Трентина. Споменик је постављен на Српском гробљу надомак места Кастелено, од стране Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Р. Србије, а уз подршку италијанске регије Трентино Алто Адиђе и Општином Вила Лагарина.

Селаковић је навео да је сеоце Кастелано, које данас има свега осамстотињак житеља, било место робовања за стотине Срба током Првог светског рата. „Стотине њих су ту оставили своје животе. Ту се налазе планински врхови од 2.059  метара, испод њих је данас откривена табла са називом „Српске стазе“. То је стаза којом су ишли Срби као војници, заробљени на територији Краљевине Србије, али и Срби из Босне и Херцеговине, из Лике, Северне Далмације, који су били заробљени током рата и осуђени на принудан рад само зато што су припадали  српском народу“, истакао је Селаковић и додао да је на стотине њих ту окончало своје младе животе. 

Објашњавајући зашто је Роверто, град који се налази у непосредој близини, град Мира, Селаковић је рекао да у Роверту постоји спомен костурница са сачуваним посмртним остацима 22 хиљаде аустроугарских, италијанских и чехословачких војника из Првог светског рата. Он је додао да се у Роверту налази и велико звоно, направљено 1924. године, које носи назив „Марија Долорес“. „То звоно је изливено од топовских цеви, свих војски учесница у Првом светском рату. Дакле, ту су и топовске цеви које су припадале војсци Краљевине Србије и које су изливене у то звоно, а које данас сваке недеље у част свих изгинулих у ратовима куца сто пута“, објаснио је Селаковић.

Фото: Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Видео материјал (покривалице, изјава) биће доступни на сајту Инфобироа.

Председник Републике Србије Александар Вучић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, градоначелник Града Београда Зоран Радојичић и директор Kанцеларије за управљање јавним улагањима Марко Благојевић обишли су Центру за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској.

Председник Александар Вучић најавио је изградњу од темеља новог објекта Центра за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској, као и боље услове рада људи који брину о деци и раде са њима, укључујући изједначавање њихових плата са медицинским сестрама у здравственим објектима.

У изградњу новог објеката, казао је председник, турска агенција ТИKА ће уложити 650.000 хиљада евра, а Србија  у реконструкцију постојећег који је величине 4.500 квм уложиће 500 милиона динара.

“Без обзира на сав труд који људи који овде раде и мајке, васпитачи и сви ти дивни људи улажу, ми смо у обавези да овој деци обезбедимо бољу будућност”, рекао је председник.

Нови објекат ће бити модернији и другачијег, апартманског типа, у којем ће свако дете са својом мајком имати своју собу.

Подсетио је Вучић да је Србија до сада, кроз Kанцеларију владе, улагала у изградњу и обнову 900 пројеката, а да је планирано да се то уради са још 100.

Вучић каже да су у све те пројекте уложена огромна средства и да је реч углавном о објектима здравствене заштите, школама и обдаништима, пре свега објектима за децу.

Не кријући задовољство што је у посети Звечанској управо данас на Туциндан, уочи Бадње вечери и Божића, Вучић је рекао да је пун позитивне енергије и да верује да ће још много тога бити урађено како би људи били задовољнији.

“Ове жене и мајке су задовољне. Једна Албанка молила ме је за држављанство, удата је за Србина”, рекао је и подсетио да је једино он пожелео да у Србији буде више деце због чега је, како каже, трпео критике, иако тиме није желео нигоа да вређа.

“То није увреда него насушна потреба”, рекао је председник и додао да ће он то и даље желети.

Приликом посете Алибунару, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић најавио је изградњу Сигурне куће и Дневног боравка за особе са сметњама у развоју. 

Током посете овој локалној самоуправи Ђорђевић је разговарао са представницима општине о свим важним питањима у области ресора којим руководи али и о плановима за наступајући период.

" Влада Републике Србије има намеру да изгради нове Центре за социјални рад, да запослени добију могућност да раде у комфорном амбијенту и бољим условима рада с једне стране, а са друге стране да повећамо безбедност радника и корисника, како би поред материјалног положаја и ти услови били бољи", рекао је министар Ђорђевић.

Након тога, у згради Скупштине општине, министар је разговарао са члановима Удружења инвалида рада, геронтодомаћицама и хранитељским породицама. Том приликом, Ђорђевић је рекао да ће његов ресор настојати да и у будућности свесрдно подржи сва удружења како би добро функционисала и како би имала што боље услове за рад.

Министар Ђорђевић је изразио задовољство оним што је видео у општини Алибунар што, како каже, говори у прилог томе да овдашња власт добро функционише.

"Задовољан сам радом општине, досада није било никаквих проблема нити замерки што говори о томе да општина функционише добро и да особе које ту раде добро обављају и планирају посао који се обавља", рекао је министар Ђорђевић и додао да ће министарство подржати општину у свим њеним пројектима, те да ће радити на додатном унапређењу добре сарадње.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић састао се са шефицом Канцеларије УН за пројектне услуге Микелом Телатин како би утврдили ток досадашњих активности на пројекту ”Оснаживање центара за социјални рад на територији Републике Србије”, као и временске оквире за наредне кораке. 

”Изузетно сам поносан на то што је канцеларија Уједињених Нација за пројектне услуге УНОПС као наш дугогодишњи партнер, препознала наша залагања да обезбедимо квалитетнији систем социјалне заштите и побољшамо услове живота за све становнике Републике Србије”, рекао је министар Ђорђевић.

Како је истакао, почетком наредне године планиран је почетак радова и убрзо ће се имплементација спровести на територији целе Републике Србије.

Шефица канцеларије Уједињених нација за пројектне услуге, Микела Телатин истакла је да је велико задовољство сарађивати на пројекту који је у овој мери значајан за грађане и исказала да је досадашња сарадња протицала веома ефикасно са надом да ће се наставити истим темпом и квалитетом.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања континуирано ради на побољшању квалитета социјалне заштите и условима рада у центрима за социјални рад, један од пројеката који је директно у вези са центрима је управо и ”Оснаживање центара за социјални рад на територији Републике Србије”.  

Тренутно се спроводи четврта фаза, која подразумева имплементацију предлога мера за побољшање социјалне заштите, као и инфраструктурне радове у центрима за социјални рад са истим циљем, тачније изградњу нових центара за социјални рад по мери грађана. Ова фаза пројекта се спроводи у партнерству са Канцеларијом Уједињених нација за пројектне услуге - УНОПС.

Церемонија заједничког обележавања 81. годишњицe Битке на Козари, Владе Републике Српске и Владе Републике Србије, одржана је у Националном парку „Мраковица“ код Приједора у Републици Српској.

"Присуство највиших званичника Републике Србије и Републике Српске на овом догађају снажно сведочи о нашој блиској вези, пријатељству и подршци. Данас смо заједно, као један народ, како бисмо се сећали оних храбрих војника и цивила који су се храбро супротставили окупаторским снагама, неустрашиво бранећи своју слободу и достојанство", рекао је државни секретар Министарства Миле Карановић.

Он је истакао да је Битка на Козари подсетник на нашу заједничку прошлост, али и на нашу заједничку будућност. "Kао пријатељи, партнери и савезници, наставићемо јачати наше везе и солидарност како бисмо изградили просперитетна и стабилна друштва за све наше грађане", нагласио је Карановић на обележавању 81. годишњице Битке на Козари.

"У име Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије, у име министра Николе Селаковића и у своје лично име изражавам дубоку захвалност свим ветеранима, борцима и њиховим породицама. Ваша храброст и преданост су темељи на којима градимо нашу слободу и напредак. Нека ваша жртва никада не буде заборављена", истакао је државни секретар Карановић.

Званичници Републике Српске и Републике Србије, представници градова и општина, делегације и представници СУБНОР-а, организација потеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, удружења за неговање традиција Србије и Српске положили су венце и цвеће и одали почаст на централно спомен-обележије на Мраковици, поводом обележавања 81. годишњице од Битке на Козари.

Венац су у име институција Републике Српске положили председник Републике Српске Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске Републике Српске Данијел Егић.

У име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, венац је положио државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миле Карановић у пратњи државног секретара Зорана Антића и конзула Србије у Генералном конзулату Републике Србије у Бањалуци Драгана Протића.

На Меморијалном зиду централног споменика на Мраковици уписана су имена 9.921 погинулог борца у борбама на овом подручју у току Другог светског рата. Битка на Козари симбол је страдања и отпора српског народа у борби против нациста и усташа, у којој је убијено 40.000 цивила, а 68.000 је заробљено и одведено у логоре, међу којима више од 23.000 деце.

Битка на Козари почела је 10. јуна 1942. године и трајала је 27 дана, до пробоја на југозападном делу планине, 15 километара источно од села Међувође.

У пролеће 1942. године партизани су ослободили територију реке Саве на југу до планине Козаре и Грмеча. Немачке и усташке власти су организовале офанзиву да униште покрет. Партизанска формација на Козари, Други крајишки партизански одред бројала је око 3.000 војника. Након битке, у ноћи 3. јула неке партизанске јединице пробиле су обруч, али је главна група следеће ноћи остала опкољена и убијена од стране Немаца. Преостали су одведени у концентрационе логоре махом у Јасеновац и Стару Градишку.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања  Зоран Рајовић присуствовао је свечаности поводом обележавања 60. година од оснивања Центра за социјални рад Крушевац. Рајовић је рекао да је један овакав јубилеј прилика да се виде сви резултати рада након шест деценија али и направе планови за даљи рад у оснаживању и пружању подршке онима којима је помоћ најпотребнија.

„Ова институција је кроз године развијала одличан однос са заједницом. Ангажовањем у различитим пројектима и активностима, Центар је показао колико је значајна улога сваког појединца и сваке породице у нашем друштву. У овој области, није лако понекад наћи прави пут, али можемо бити поносни што смо заједно радили на стварању сигурнијег и бољег окружења за наше грађане“, истакао је државни секретар.

Рајовић је рекао да је улога Министарства да обезбеди подршку и ресурсе који су потребни за рад оваквих институција. „Уверен сам да заједничким снагама можемо даље унапредити квалитет услуга и омогућити да наш рад допринесе стварању друштва у којем ће сваки појединац имати прилику да оствари свој потенцијал“ додао је Рајовић.

Државни секретар је рекао да верује да ће у будућности Центар наставити да расте, развија се и обезбеђује бољу будућност за све наше суграђане.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, предводио је државну церемонију, поводом обележавања 102. годишњице од смрти војводе Радомира Путника, и положио ловоров венац крај гроба војводе Путника (централна алеја београдског Новог гробља).

Организатор комеморативног окупљања је Влада Републике Србије – Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Венце су такође положили представници Министарства одбране и Војске Србије, Града Београда као и невладиних организација опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Радомир Путник, рођен је 24. јануара 1847. године у Крагујевцу, српски војсковођа, војвода, начелник Главног Ђенералштаба Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом светском рату.

Радомиров отац, Димитрије, био је учитељ. Војничко звање стекао је на Артиљеријској школи у Београду. После многих прекоманди и напредовања у служби, 1903. године постављен је за начелника Главног Ђенералштаба. Творац је модерне Српске војске. У оквиру школовања и обуке официра увео је решавање тактичких задатака. Српску војску је осавременио новим наоружањем, на кључна места је поставио талентоване официре и није дозволио да се политика умеша у редове војника. Заједно са Живојином Мишићем припремио је све ратне планове за Балканске и Први светски рат.

У периоду од 1912. до 1916. године налазио се на положају начелника Врховне команде. После Кумановске битке 1912. године постао је први српски високи официр са почасним чином војводе. Са грчког острва Крф 1916. године отишао је на лечење у Ницу у Француској где је након годину дана преминуо, 17. маја 1917. године.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић  наложио је формирање посебне опције за труднице и породиље, у оквиру броја 0800 300 307 за пријаву неправилности у области рада, преко које би оне лакше и брже Инспекцији рада могле да пријаве послодавце који су прекршили закон и тиме им ускратили права која имају. 

Поред тога, на сајту Министарства у оквиру категорије „Регистри“ биће објављен посебан списак свих оних послодаваца код којих се докаже да су прекршили закон и радницама у овом случају породиљама и трудницама ускратили права која им припадају.

На састанку са директорком Центра за маме Јованом Ружичић и правницом Центра за маме Нелом Тодоровић, који је одржан данас у Палати Србија, а коме су поред министра Ђорђевића присуствовали в.д. директора Инспектората за рад Стеван Ђуровић, посебни саветник министра Ана Ђокић, начелник за студијско - аналитичке послове и надзор Инспектората за рад Маја Илић, шеф одсека за другостепени управни поступак у области радних односа и безбедности и здравља на раду Инспектората за рад Горан Марковић и посебни саветник директора Инспектората за рад Златко Лекић, договорен је детаљни план када је у питању решавање проблема из области рада са којима се сусрећу труднице и породиље. 

„Приликом састанка у Влади Републике Србије са удружењима која представљају маме и труднице представљен је проблем са којим се сусрећу маме и породиље на послу. Како бисмо стали на пут грубом кршењу њихових права одлучили смо да кренемо у интензивне инспекцијске надзоре и да уведемо лакши начин за пријаву неправилности. Држава брине о мамама, желимо да им помогнемо и да их заштитимо. Послодавци који крше њихова права морају да буду представљени јавности како би сви знали ко су ти који женама дају отказ када сазнају да су трудне или се врате са породиљског одсуства. Уз помоћ појачаних инспекцијских надзора и медијске кампање верујем да ћемо успети да станемо на пут онима који крше закон“, рекао је министар и додао да је дијалог између Министарства и невладиног сектора веома важан у решавању овог проблема. 

Директорка Центра за маме Јована Ружичић истакла је да је ово веома добра иницијатива која ће значити трудницама и породиљама у Србији.

„Подржавамо сваку иницијативу која ће помоћи мамама да остваре своја права," рекла је Јована Ружичић и додала да ће договорено решење побољшати и знатно убрзати начин пријављивања кршења права којима су труднице и маме изложене.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор, поводом обележавања 104. годишњице смрти војводе Радомира Путника, предводио је државну церемонију одавања војних и државних почасти и полагања ловорових  венаца крај гроба војводе Путника (централна алеја београдског Новог гробља).

Организатор комеморативног окупљања је Влада Републике Србије – Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Венце су такође положили представници Министарства одбране и Војске Србије, Града Београда као и невладиних организација опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Радомир Путник, рођен је 24. јануара 1847. године у Крагујевцу, српски војсковођа, војвода, начелник Главног Ђенералштаба Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом светском рату.

Радомиров отац, Димитрије, био је учитељ. Војничко звање стекао је на Артиљеријској школи у Београду. После многих прекоманди и напредовања у служби, 1903. године постављен је за начелника Главног Ђенералштаба. Творац је модерне Српске војске. У оквиру школовања и обуке официра увео је решавање тактичких задатака. Српску војску је осавременио новим наоружањем, на кључна места је поставио талентоване официре и није дозволио да се политика умеша у редове војника. Заједно са Живојином Мишићем припремио је све ратне планове за Балканске и Први светски рат. 

У периоду од 1912. до 1916. године налазио се на положају начелника Врховне команде. После Кумановске битке 1912. године постао је први српски високи официр са почасним чином војводе. Са грчког острва Крф 1916. године отишао је на лечење у Ницу у Француској где је након годину дана преминуо, 17. маја 1917. године.