Министар Ђорђевић на састанку са делегацијом ЕУ о организацији Међуминистарског савета за сектор образовања

Министар Ђорђевић на састанку са делегацијом ЕУ о организацији Међуминистарског савета за сектор образовања

Читај ми

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, поред министарке европских интеграција Јадранке Јоксимовић, министра просвете, науке и технолошког развоја Младена Шарчевића и министра омладине и спорта Вање Удовичића учествовао је на састанку о организацији Међуминистарског савета за сектор образовања са делегацијом ЕУ коју је предводио Сем Фабрици.

 

Министар Ђорђевић навео је да, према Попису становништва из 2011. године, млади чине 18,4% популације (1.322.021 младих), а истраживања показују да ће у наредних 30 година број младих опадати услед процеса демографског старења и емиграције којој су млади склонији у односу на старије становништво.

 

„Млади у Србији су били погођени последицама светске економске кризе из 2008. године, као и одсуством жеље тадашње власти да се избори са кризом, међутим, током последњих неколико година, основни показатељи тржишта рада бележе позитивне помаке за све категорије становништва, па тако и за младе“, рекао је Ђорђевоћ и додао да према подацима о анкетној незапослености за становништво старости 15-29 година, у периоду 2014-2017. године стопа активности младих порасла је за 1,8 процентних поена, а стопа запослености за 6,2 процентна поена.

 

Према речима министра, подаци о побољшању положаја младих на тржишту рада су, у свом значајном делу, последица приоритета који млади имају у оквиру система политике запошљавања, које су утврдили председник Републике Србије Александар Вучић и Влада Србије, а које спроводи Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

 

„Млади су утврђени као категорија незапослених лица којима се пружа подршка у процесу интеграције или реинтеграције на тржиште рада и имају приоритет приликом укључивања у програме и мере активне политике запошљавања. У 2017. години у мере активне политике запошљавања укључено је укупно 56.617 незапослених младих особа или 36% од укупног броја незапослених лица која су укључена у мере, што је далеко веће учешће од учешћа младих у укупној незапослености (22,4% у 2017. години)“, истакао је министар Ђорђевић.

 

Он је рекао да је највећи број незапослених младих укључен у мере активног тражења посла, чија је сврха да се незапослени упознају са стањем на тржишту рада и да се обуче за тражење посла и представљање послодавцу, што је веома значајно за младе особе које су тек изашле из школе и немају искуства у тражењу посла.

 

„У току је израда Националног акционог плана запошљавања за 2019. годину у којем ће млади задржати приоритет у оквиру политике запошљавања, али ће се посебна пажња обратити на најугроженије категорије младих на тржишту рада као што су неквалификовани млади и они са ниским квалификацијама, млади који посао траже дуже од 12 месеци, млади Роми, млади са инвалидитетом и друге категорије теже запошљивих младих особа, а посебно оних који истовремено имају неколико фактора отежане запошљивости, јер је подршка најпотребнија управо онима који се налазе у најтежој ситуацији на тржишту рада“, посебно је нагласио министар.

 

Поред ових мера, како наводи министар, уведен је и фински модел где младим људима који су завршили студије на фундаменталним наукама, а које су препознали на факултету као најбоље, држава жели да пружи прилику да остану у земљи тако што ће им понудити уговор у средњим компанијама које послују у Србији, а плату би добијали од државе у наредних годину дана у висини која би била и у иностранству.

 

„Такође бих спомену и преквалификације, не само за ИТ сектор, већ и за она занимања која се покажу да су најпотребнија на тржишту рада, као и да смо кроз доквалификације радне снаге, запосленима пружили могућност да задрже свој посао“, истакао је Ђорђевић и додао даје, као што је рекао и на састанкуи са ММФ-ом, потребно изменити Закон о паушалном опорезивању како би стимулисали она занимања која полако изумиру у Србији.

 

Министар Ђорђевић је рекао да је у изради је и Закон о социјалном предузетништву, за који до краја године треба да уђе у скупштинску процедуру, а који би омогућио боље услове угроженим категоријама становништва да започну свој бизнис и имају привилегије на почетку пословања.

 

„Радили смо и на томе да се младим људима који су на бироу дуже од шест месеци, под одређеним бољим условима и уз подстицај државе, без плаћања пореза и доприноса у првих годину дана пословања, омогућимо да покрену свој бизнис“, рекао је министар.

 

Министар је најавио и да наредне недеље Министарство за рад планира да одржи састанак са свим директорима филијала Националних служба за запошљавање у Србији где ће ресорно министарство инсистирати да се анкетирају компаније како би видели за која занимања је потребно да радимо преквалификације.