Претрага

Прва Јавна расправа о Нацрту закона о социјалној карти на којој је представљен Нацрт поменутог закона, којим ће се обезбедити једнаке могућности за живот свим грађанима и њихову већу укљученост у друштвене токове, за шта се ресорно министарство активно залаже, одржана је у малој сали Дома Народне Скупштине Републике Србије.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања посебну пажњу посвећује успостављању основних предуслова за постизање што већег степена социјалне сигурности и што већи обухват правима и услугама како би се осигурала што потпунија социјална укљученост посебно рањивих друштвених група и појединаца и за то ће се залагати у и наредном периоду.

Доношењем Закона о социјалним карта успоставиће се ефективније и праведније остваривања социјалне заштите кроз унапређење процеса одлучивања о правима и услугама у систему социјалне заштите.

Успостављањем интегрисаног информационог система између центара за социјални рад и институција, односно формирањем специјалних база, у којима ће се налазити подаци о приходима, имовини и други подаци битни за утврђивање социјално - економског статуса корисника, као и податке о врсти права из социјалне заштите које лице користи или је користило, омогућиће се ефикасније и праведније остваривања социјалне заштите и аутоматска размена података између центара.

Јавној расправи присуствовали су државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић, помоћник министра за бригу о породици и социјалну заштиту Сузана Мишић и посебан саветник министра Предраг Симовић.

Председница Владе Србије Ана Брнабић и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарали су са представницима удружења ратних војних инвалида о актуелним питањима из области борачко - инвалидске заштите.

Министар Ђорђевић рекао је да ће следеће недеље Влада Србије усвојити програм јавне расправе о Нацрту Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, који је донет на предлог председника Републике Србије Александра Вучића  и у чијој су припреми учествовали и представници самих удружења, након чега ће представници удружења имати и састанак са председником Вучићем.

Ђорђевић је рекао да ће јавна расправа бити одржана у 13 градова и да је битно да новим Законом буду сви једнако задовољни и да ниједно њихово право њиме не буде ускраћено. Истакао је да нови Закон представља сублимацију 12 постојећих закона, четири уредбе, једне одлуке, четири протокола, четири упутства, два споразума и једног закључка и додао да више неће моћи тако лако да се мења.

Како каже, ове године за пројекте, у ком учествују удружења ратних војних инвалида издвојено је 50 милиона динара више него претходних година, односно укупно 100 милиона динара.

„Председник Републике Србије Александар Вучић дао је јасне смернице по којима Влада Србије треба да омогући боље услове живота свих бораца и ратних инвалида. Најмање што можемо да учинимо за оне који су се борили за нашу бољу будућност, јесте да их саслушамо и помогнемо им, у оквиру својих могућности, да реше проблеме са којима се сусрећу. Ови људи су хероји и хвала им на свему што су учинили за нашу земљу. Као друштво и држава морамо да им покажемо захвалност и поштовање“, рекао је Ђорђевић.

Министар је рекао да је прихватио и иницијативу удружења да разговара са министром здравља Златибором Лончаром о могућности да се ратни војни инвалиди лече у посебним здравственим установама у Србији. Такође, навео је и да ће се формирати Радна група, коју ће чинити чланови удружења и стручних људи, за доношење Правилника о помагалима помоћу којег ће се обезбедити лакши начини да тешки ратни војни инвалиди добију своја помагала, која ће бити најквалитетнија.

Према његовим речима, увођењем социјалних карата овој категорији друштва омогући ће се и да лакше и без компликоване администрације, дођу до својих права.

„Министарство подржава председницу Владе, да они који касне не понављају такве грешке, јер уколико сви не будемо на време извршавали своје обавезе дешаваће се случајеви попут ових. Министарство ажурно и у складу са роковима обавља све што је у нашој надлежности. Спремни смо да и другима помогнемо како бисмо на време решавали проблеме", рекао је Ђорђевић.

Министар је подсетио и да је разговарао са представницима домаћих банака, који су показали спремност да сарађују и омогуће повољније кредите за војне инвалиде и кориснике породичне инвалиднине, који би тако успели да станове, додељене у закуп откупе, да купе нови или га реновирају и тиме реше стамбено питање. Навео је и да ће им на иницијативу председнице Владе бити пружена могућност да купе и станове који су намењени припадницима службе безбедности.

Jавнa расправa о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, коју спроводи Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, почела је данас, 12. марта 2021. године и трајаће до 02. априла 2021. године.

Заинтересовани грађани и стручна јавност примедбе, предлоге и сугестије могу да доставе електронским путем на адресу: pio@minrzs.gov.rs или писменим путем Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Немањина 22 - 26, Београд, са назнаком: „За јавну расправу о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању”.

По окончању поступка јавне расправе Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, анализираће све сугестије учесника у јавној расправи и сачинити извештај о спроведеној јавној расправи који ће објавити на својој интернет станици и на порталу е - управе.

Детаљније информације могу се пронаћи на сајту Министарства на линку: https://www.minrzs.gov.rs/sr/dokumenti/predlozi-i-nacrti/sektor-za-penz…

Програм Јавне расправе о предлогу стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији до 2020. године

1. У поступку припреме Предлогa стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији до 2020. године Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања спроводи јавну расправу.

2. Јавна расправа о Предлогу стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији до 2020. године спроводи се у периоду од 10. до 31. октобра 2016. године.
Презентације и расправе о Предлогу стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији до 2020. године биће организоване у: Београду 10. октобра 2016. године, у просторијама Националне организације особа са инвалидитетом Србије, Београд, Мутапова 12; Новом Саду 13. октобра 2016. године, у просторијама сале Рибарац, Рибарско острво, Нови Сад; Београду, дана 20. октобра 2016. године, у просторијама Палате Србија, Београд, Булевар Михајла Пупина 2; Крагујевцу 25. октобра 2016. године, у просторијама СЦ Искра, Боривоја Петровића бб, Крагујевац; Нишу, дана 26. октобра 2016. године, у холу Градске куће, 7. јула бб, Ниш; и у Београду дана 31. октобра 2016. године, у просторијама Палате Србија, Београд, Булевар Михајла Пупина 2.
Све презентације и расправе организују се са почетком у 11 часова.

3. Учесници у јавној расправи су представници органа државне управе и јединица локалне самоуправе, независних тела, организација цивилног друштва, стручне јавности и други заинтересовани учесници.
Предлози, сугестије, иницијативе и коментари учесника јавне расправе достављају се писаним путем Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, на адресу Београд, Немањина 22-26 или на електронску адресу: tatjana.prijic@minrzs.gov.rs или kotevicj@minrzs.gov.rs.

4. Текст Предлога стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији до 2020. године ће бити постављен на сајт Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, www.minrzs.gov.rs и на порталу е-управе.

5. Након завршетка јавне расправе Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ће анализирати све сугестије учесника у јавној расправи и сачинити извештај о спроведеној јавној расправи.

Извештај из става 1. ове тачке Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања објавиће на својој интерној страници и порталу е-управе најкасније у року од 15 дана од дана окончања јавне расправе.

Програм Јавне расправе60.5 KB

Акциони план за имплементацију Стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период до 2020. године464.5 KB

Мишљења, предлози, примедбе и сугестије на предлог Акционог плана36 KB

Стратегија унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији до 2020. године409.5 KB

Мишљења, предлози, примедбе и сугестије на предлог Стратегије40.5 KB

Закључак59 KB

Јавна расправа је спроведена у периоду од 26. новембра 2015. године до 17. децембра 2015. године, а текст Нацрта стратегије је био постављен на инетрнет страници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Канцеларије за људска и мањинска права, Тима за социјално укључивање и смањење сиромашта и на порталу е-Управа.

Нацрт стратегије припемили су експертска и међуресорна радна група, које су образоване од стране Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.Радне групе су, до дана подношења овог извештаја, одржале укупно четири састанка:
- 15-17.јула 2015. године
- 03-05. септембра 2015. године
- 01.септембра 2015. године
- 23.септембра 2015. године

За учествовање у јавној расправи позвани су представници ресорних органа јавне управе, представници организација цивилног друштва и други заинтересовани субјекти.

Примедбе, предлози и сугестије достављани су Канцеларији за људска и мањинска права, путем електронске поште на е-маил адресу strategija@ljudskaprava.gov.rs и поштом на адресу Канцеларија за људска и мањинска права, Булевар Михајла Пупина 2, Нови Београд са назнаком: Јавна расправа о Нацрту стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2015. до 2025. године.

Због великог интересовања почетку јавне расправе претходила су два округла стола у оквиру консултативног процеса, који су одржани у Нишу 24. новембра 2015. године и у Бујановцу 25.новембра 2015. године. У оквиру консултативног процеса на округлим столовима учествовала су 45 учесника.

У току трајања јавне расправе одржана су шест округла стола у више градова у Србији и то:
- у Београду 30.новембра 2015. године
- у Новом Саду 01.децембра 2015. године
- у Нишу 03.децембра 2015. године
- у Крагујевцу 05.12.2015. године
- у Суботици 09.12.2015. године
- у Београду 14.12.2015. године

На јавним расправама укупно је присуствовало 203 представника заинтересоване јавности и то: (представници државних органа, представници локалне самоуправе, представници невладиних организација, представници међународних организација и медији).

Партнерске невладине организације које су учествовале у организовању јавне расправе биле се: Стална конференција ромских удружења грађана Лига Рома, Ромска женска мрежа, неформална мрежа младих Рома и Ромкиња. Такође, један од партнера у организовању јавних расправа био је Национални савет ромске националне мањине.

Коментари на Нацрт стратегије пристизали су до 21. децембра 2015. године. Добијено је укупно 21 (двадесет један) документ са коментарима и сугестијама. Већина докумената има више од једног коментара, а један број њих је врло обиман и обухватан. Коментари и сугестије су начелне природе и реферирају на обимност и структуру Нацрта стратегије, али у великом броју има и оних који се односе на врло конкретна питања у погледу дефинисања циљева и мера. Предлози за измене у Нацрту стратегије односе се на потребу за редефинисањем мера и додавањем нових мера. Учесници у консултативном процесу су се освртали и на недостакат индикатора у Нацрту стратегије, као и на потребу да се одмах изради Акциони план којим ће се планиране мере конкретизовати и учинити оперативним. Пристигли коментари ће бити разматрани и у процесу израде Акционог плана за спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији.

Нова сесија Јавне расправе о Нацрту закона о правима детета и Заштитнику права детета одржана је у Дому омладине у Новом Пазару пред рекордним бројем учесника у поређењу са другим местима у Републици Србији укључених у ову јавну расправу.

Јавну расправу отворили су др Стана Божовић државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Небојша Равић, заменик градоначелника Новог Пазара, и Аднан Диздаревић, директор Центра за социјални рад Нови Пазар.

Овом догађају присуствовали су представници органа локалне самоуправе, запослени у школским управама и основним и средњим школама, представници цивилног друштва и заинтересовани родитељи. Сви учесници у расправи подржали су доношење закона, којим ће се уредити права детета и формирање института Заштитника права детета као механизма примене овог закона.

У уводном обраћању, др Стана Божовић је истакла да су подршка и ангажовање на пољу заштите деце од свих видова претњи са којима се у свом одрастању, васпитању и образовању суочавају, обезбеђивање њихових права и ојачавање положаја у друштву – приоритетни задаци Владе Републике Србије и ресорног министарства, односно, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које је, извршавајући своју обавезу да сопственим активностима доприноси унапређењу и промоцији права детета, као и општој визији, коју промовише Влада Републике Србије о држави у којој се поштују људска, грађанска и политичка права – сачинило је Нацрт закона о правима детета и Заштитнику права детета.

У радном делу Јавне расправе посебни саветник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Драган Вулевић, представио је сам Нацрт. Том приликом, навео је и коментарисао делове Нацрта, који се, поред основних одредби и набрајања основних права детета, односе на: грађанска и политичка права, право детета на заштиту од насиља, дете у породичној средини и алтернативној нези, здравље и здравствену заштиту, социјалну сигурност и заштиту, право на образовање, слободно време и културне активности, права посебних група деце и мере заштите, институт Заштитника права детета, поступање пред Заштитником прва детета.

У дискусији, коју је водила др Стана Божовић, дотакнуто је доста тема и чули су се веома корисни предлози, које ће Експертска радна група Министарства све размотрити и радити на њиховој интеграцији у финалну верзију Нацрта. На крају је истакнуто да С обзиром да се ове године свуда у свету обележава 30. годишњица доношења Конвенције о правима детета чији је потписник и Србија, да би најбољи начин за истицање важности права детета у нашем друштвеном животу било доношење једног оваквог закона.

Сви, који нису стигли да учествују у јавној расправи, своје прилоге и сугестије упуте писаним преко Интернет презентације Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у току јуна 2019. године када траје Јавна расправа.

Последњу у низу јавних расправа о Предлогу стратегије о превенцији и спречавања насиља над децом за период од 2020. до 2023. са двогодишњим акционим планом, отворили су данас државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања др Стана Божовић и градоначелник Града Врања Слободан Миленковић.

Јавној расправи присуствовали су бројни представници институција, центара за социјални рад, медија, тужилаштва, цивилног сектора, директори школа као и ученици ђачког парлемента.

Нацрт закона о финансијској подршци породици са децом (у даљем тексту: Нацрт закона) сачинила је Радна група коју су поред представника Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања чинили експерти и представници Министарства финансија, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Републичког завода за социјалну заштиту, Покрајинског секретаријата за здравство, социјалну политику и демографију, Сталне конференције градова и општина, Секретаријата за социјалну заштиту у Београду и Градске управе Нови Сад, Централног регистра, Удружења грађана – „Србија у покрету”, „Родитељ”, „Центар за маме”, Наледа и Уницефа.

Јавна расправа је одржана у периоду од 17. децембра 2015. године до 6. јануара 2016. године за представнике државних органа, јавних служби, привредне субјекте, синдикате, удружења послодаваца, стручну јавност и друге заинтересоване учеснике, а текст Нацрта закона постављен је и на сајт Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и на порталу е-управе, тако да су сви заинтересовани били у прилици да доставе мишљење, примедбе и сугестије непосредно или електронским и писаним путем.

На презентацијама и расправама о Нацрту закона, које су организоване у у малој сали Градске управе Панчево, 22. децембра 2015. године, у сали Скупштине Града Крагујевца, 23. децембра 2015. године, у сали градске Скупштине Града Ниша, 24. децембра 2015. године и у Београду у просторијама Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, 25. децембра 2015. Године, учествовали су представници градских – општинских управа служби дечије заштите, органа јавне власти - здравствених, образовних, социјалних и других, стручне јавности, удружења грађана и други заинтересовани учесници и медији.

Пре почетка званичне јавне расправе Нацрт закона представљен је и на округлом столу одржаном на Сајму књига у Београду, 1.новембра 2015. године, презентацији и у Новом Саду у Великај сала Скупштине Града Новог Сада, 27. новембра 2015. године, и на IV седници Одбора за здравље и социјалну политику Сталне конференције градова и општина одржаној у Београду у сали општине Стари град, 1. децембра 2015. године.

Након завршетка јавне расправе, извршена је анализа свих сугестија и предлога учесника у јавној расправи и сачињен коначан текст Нацрта закона, као и Извештај о спроведеној јавној расправи.

На презентацијама и расправама о Нацрту закона, одржаним у Панчеву, Крагујевцу, Нишу, Београду и Новом Саду, присуствовали су представници градских - општинских управа Панчево, Ковачица, Нови Сад, Врбас, Пећинци, Беочин, Бачка Паланка, Апатин, Суботица, Сомбор, Кањижа, Шид, Ковин, Жабаљ, Прибој, Аранђеловац, Ужице, Параћин, Крагујевац, Чачак, Лапово, Баточина, Косјерић, Нови Пазар, Кнић, Топола, Врњачка Бања, Ћуприја, Јагодина, Краљево, Ниш, Врање, Пирот, Лесковац, Сурдулица, Бела Паланка, Сврљиг, Босилеград, Лебане, Књажевац, Бујановац, Медвеђа, Владичин Хан, Смедерево, Бела Црква, Пожега, Смедеревска Паланка, Велика Плана, Зрењанин и Београд, представници Дома здравља Земун, Нови Београд и Вождовац, представници Удружења ретких болести у Србији, Удружења „Дебра“, Удружења „Јелек“, Удружења родитеља деце са инвалидитетом Нови Сад, Пријатељи деце Србије, Удружења родитеља „Клацкалица“, студенти и родитељи.

На предложени Нацрт закона своје мишљење, предлоге и сугестије у писаном облику дали су: Национална организација за ретке болести Србије, Удружење родитеља „Клацкалица“ – Нови Сад, Удружење „Јелек“, Аутономни женски центар, Мрежа организација за децу Србије - МОДС, Удружење грађана „Родитељ“, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, Тим за реформу јавне управе, Општинска Управа Врбас, грађани-родитељи: Славко Радосављевић, Никола Мавровић, Биљана Тришић, Витомир Никитовић и група мајки са инвалидитетом.

Најзаначајнији предлози и сугестије који су дати у току трајања јавне расправе односе се на право на накнаду зараде за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета и накнаду осталих прихода по основу рођења и неге детета, посебно круг лица која право могу остварити, да ли евентуално постоји дискриминација међу категоријама које право остварују у погледу дужине трајања права и максималне висине накнаде, да ли постоји могућност проширивања права на још неке категорије (лица ангажована по основу уговора о делу и ауторских уговора), као и начина обрачуна и исплате накнаде. Посебно се поставило питање могућности остваривања права незапослених мајки-породиља.
Родитељи деце са сметњама у развоју и инвалидитетом и деце са ретким болестима иницирали су потребу установљавања посебног права родитеља-неговатеља.
Када је у питању родитељски додатак расправљало се о висини и начину исплате права за четврто дете по реду рођења.
Расправа о праву на дечији додатак односила се на висину цензуса за остваривање права, висину износа дечијег додатка, број деце за коју се право може остварити, а посебно на редовноо похађање школе као услову за остваривање овог права.
Предлози и сугестије са јавне расправе који су били усмерени на побољшање предложеног текста Нацрта закона и који су у духу концепта на којима се исти заснива, уграђени су у текст Нацрта закона.