Претрага

Сајам је организован у оквиру другог Форума напредних технологија, чији је основни циљ да се Ниш представи као центар напредних технологија, и да се промоцијом производних, научно-образовних и институционалних ресурса допринесе оживљавању привреде, привлачењу инвестиција, спречавању одлива радне снаге и повећању запослености.
Форум напредних технологија организује град Ниш, у партнерству са Регионалном привредном комором Ниш, Електронским факултетом Универзитета у Нишу, нишком Филијалом Националне службе за запошљавање и Кластером напредних технологија НиKAТ.

Учесници Округлог стола размениће искуства ради сагледавања тренутне ситуације са организовањем служби правне помоћи у општинама, подизањем свести о значају постојања тих служби и планирањем активности које би допринеле да се правна помоћ организује у што већем броју општина. До сада је успостављена сарадња са 12 општина у Србији.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић изразио је данас велику част и задовољство што је, као изласланик председника Србије, примио највише признање Буњавачке националне мањине – награду "Иван Антуновић".

Он је нагласио и да је ово признање за очување идентитета Буњеваца једино које је додељено поводом националног празника Буњеваца и 20-годишњице оснивања њиховог националног савета.

"Награда, која носи име знаменитог буњевачког свештеника и писца, али пре свега родољуба, Ивана Антуновића, заслужног за буђење националне свести Буњеваца и очување вашег културног наслеђа и индетитета, заиста је велико признање које Буњевци данас додељују својој држави", рекао је министар на данашњој свечаности Националног савета буњевачке националне мањине.

Селаковић је истакао да Буњевци, баш као и Срби, често нису имали лаку судбину, а неретко су је заједнички делили кроз историју.

"Стога никада нећемо заборавити ваш допринос којим је исписана историја на овим просторима у борби за слободу и слободну отаџбину", рекао је он.

Подсетио је како су се Буњевци и Срби заједно борили против османске власти и заједно донели чувену одлуку Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена 25. новембра 1918. године којом је проглашено присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.

"За то су глас дала 84 буњевачких посланика, као и посланица, јер су баш тада први пут жене имале право гласа на овим просторима", истакао је министар.

Нагласио је и то да је буњевачки народ увек имао свој језик, песму, књигу и реч, па држава врло добро разуме потребу за очувањем идентитета и одупирањем покушаја присвајања културе или негирања идентитета.

"Нажалост, у неким другим временима и под неким другим режимима пре више деценија Буњевци су били суочени са покушајима да им се оспори право на идентитет, али данас у својој држави Србији, коју визионарски мудро води Александар Вучић, не само да имају статус националне мањине, већ могу слободно да изучавају свој језик и културу у школама, а буњевачки је и службени језик у Суботици, чији је први статут исписан баш на том језику", поручио је министар.

Председница Националног савета буњевачке националне мањине др Сузана Кујунџић Остојић захвалила је министру и осталим званицама на свечаности поводом 20-годишњице од оснивања савета.

"Дан оснивања националног савета због његове велике важности прогласили смо за један од четири национална празника", рекла је она и нагласила да се у те две деценије пресецају четири века ззивљења Буњеваца на овим просторима.

Градоначелник Суботице Стеван Бакић напоменуо је да је у току претходне две године много урадјено на очувању обичаја традиције и културе Буњеваца.

"А мај 2021. године биће уписан златним словима у историји Буњеваца, јер то је датум када је буњевачки језик уведен у службену употребу у Суботици", поручио је Бакић.

Извор: Тањуг

Фото: Игор Прерадовић

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић обишао је Општину Опово и Удружење параплегичара и квадриплегичара Опово, где се састао са председником општине др Зораном Тасићем и представницима локалне самоуправе.

Том приликом министар Ђорђевић упознао се са радом локалне самоуправе у домену активне социјалне политике, новим инвестиционим улагањима и политиком запошљавања, са радом удружења.

„Влада Републике Србије брине о свим својим грађанима, а жеља Министарства је и да помогне свим удружењима. Обилазимо различите институције како бисмо се што боље упознали са њиховим проблемима, да бисмо разговарали са локалним становништвом и пронашли најбољи могући начин да помогнемо свима којима је помоћ потребна, у складу са могућностима Министарства“ изјавио је министар Ђорђевић.

Председник Удружења параплегичара и квадриплегичара Опово Сава Лазин је посебно истакао нову стратегију Министарства, која сада врши расподелу средстава за удружења на основу њихових реалних потреба.

„Инвалидитет и није тако тежак када имаш разумевање Министарства с једне стране и локалне самоуправе с друге стране. Са оваквим односом Министарства нама је много лакше, расподела средстава се повећава из године у годину, иако има много инвалидних група којима треба изаћи у сусрет“, рекао је Лазин.

Овакво испитање послодавац није утврдио Колективним уговором, нити уговорима о раду, нити је оно предвиђенo Законом о раду.
Са запосленим Д. Л., који је анексом уговора о раду 2. јуна ове године распоређен са радног места „виљушкариста“ на радно место „живински радник“ (запослени је то прихватио), споразумно је прекинут радни однос и он је 12. јула одјављен са обавезног социјалног осигурања.
Председник репрезентативног синдиката у предузећу је инспектору рада рекао да је синдикат био упознат са испитивањем запослених на полиграфу, али да се ни један радник није обратио синдикату за заштиту. Изјавио је, такође, и да га је радник Д. Л. обавестио да ће одбити испитивање на полиграфу и да ће дати отказ.
Инспектор рада је послодавцу скренуо пажњу да је полиграфско испитивање дозвољено у кривичним поступцима и да могу да га врше само овлашћена лица, док у области радног права овај облик утврђивања истинитости навода није предвиђен. Запослени нису дужни да се подвргавају полиграфском тестирању, а због одбијања да то учине не смеју да трпе штетне последице.

У одлуци тих земаља стоји да се у возовима за мигранте не може превозити више од 940 миграната и да морају да буду праћени одговарајућим списком имена, презимена и земаља из којих долазе.

Вулин је рекао Тањугу да за Србију та одлука не представља велики проблем или напор, будући да се прављење таквих спискова и иначе ради у Прешеву, где се свим мигрантима издају одговарајућа докумемнта.

"Смањење броја самих миграната који улазе у возове изискиваће повећање броја возова од стране Хрватске и то је нешто што очекујемо. О мери влада Словеније и Хрватске обавестили смо наше колеге у Македонији и у склади са тим ћемо се и понашати према мигрантима који долазе са простора те земље", рекао је Вулин.

Он је додао да очекује да ће се и Влада Македоније прилагодити тим захтевима.

Према Вулиновим речима, одлуке Словеније и Хрватске се односе на Србију, а одлука Србије је истоветна и одмах ће се применити на Македонију.

Вулин је рекао да тренутно на териотрији Србије има око хиљаду миграната који се крећу од прихватног центра у Прешеву, према прихватним центрима у Адашевцима и у Шиду.

"Промена температуре и захлађене нас није изненадило, сви наши прихватни објекти су загрејани у свима ради грејање, а обезбедили смо чак и грејање шатора у тим прихватним центрима", истакао је Вулин.

Конак је освештао епископ рашко-призренски Теодосије у присуству министра за рад у Влади Србије Александра Вулина и пар стотина верника који су присуствовали обележавању манастирске славе.

"Обновом конака, који је био уништен пре десет година, показали смо да је живот јачи од смрти и да је много више оних који граде него оних који руше", рекао је Теодосије.

Теодосије се захвалио Влади Републике Србије односно Канцеларији за КиМ и министру Александру Вулину за кога је рекао да је био један од покретача обнове конака.

Обнова манастирског конака Св. Архангела у Призрену је једна од највећих инвестиција Канцеларије за КиМ у покрајини “али у историјском смислу може бити најзначајнија зато што је ово први пут да се на овако конкретан начин обнављају Архангели”, изјавио је Вулин.

“Ово је прва организована обнова и то говори да су Срби ту да остану, да наставе са својим животом и да Срби не одустају од себе и своје историје, а Срби и историја су једно,” рекао је Вулин.

Вулин је, осврћући се на ситуацију у Призрену где живи тридесетак Срба, истакао да ни њих не би било да није Владе Србије и да конака не би било да нема Владе Србије.

“Овако се враћа живот, овај конак је већ пун. Почеће људи да ходочасте, да се окупљају, да се упознају, неко ће доћи и да остане. Влада Србије увек води рачуна о Србима на КиМ и без обзира ко је у њој, увек ће водити рачуна о Србима на КиМ,” поручио је Вулин.

Вулин, који је претходно био директор Владине Канцеларије за КиМ, истакао је да је сваки министар у Влади Србије задужен и за Србе на КиМ и да свако од њих мора и треба да брине о Србима у покрајини.Бескрајно сам поносан на овај конак и све оно што смо урадили за овај конак и то је разлог зашто сам данас овде, рекао је Вулин.

”Договорено је да почнемо нове преговоре о фонду из којег смо већ добили 7, 4 милиона евра, који ће бити потрошени у складу са договором. Новим преговорима требало би да добијемо значајно веће своте новца током 2017. године”, поручио је министар Вулин после разговора у седишту Европске комсије у Бриселу.

Вулин је европске комесаре за преговоре о проширењу и хуманитарана питања Хана и Стилијанидеса обавестио о броју мигранта који се тренутно налазе на територији Србије и потребама државе у циљу решавања проблема мигрантске кризе.

”Упознали смо их са потребама успостављања одређених мера које ће из разлога безбедности и сигурности како за мигранте тако и за локално становништво омогућити да се и даље на исти начин понашамо према мигрантима и са великом одговорноћу према нашем становништву”, изјавио је министар новинарима после састанка.

Вулин каже да су и Европска комисија и оба комесара изразили велико поштовање према влади Републике Србије и према према грађанима Србије због начина на који се у земљи решавају последице мигрантске кризе.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са амбасадором Турске Танжу Билгичом о предстојећем потписивању Меморандума о сарадњи између ресорног министарства Републике Србије и Министарства породице, рада и социјалних услуга Републике Турске, као и о актуелним, али и предстојећим пројектима.

Министар Ђорђевић истакао је да је Влада Србије донела Одлуку да 2019. година буде година безбедности и здравља на раду и додао да ће потписивање Меморандума о сарадњи два министарства због тога имати и посебан значај.

Он је његовој екселенцији пренео и да очекује да пројекат изградње објекта ,,Материнског дома“ у Звечанској, који је финансирала Турска агенција за развој и кординацију „ТИКА“,  буде завршен у овој години. Министар је подсетио на јако добре билатералне односе Србије и Турске уз констатацију да су они све интензивнији и да иду узлазном путањом. Ђорђевић је рекао да ће нове турске инвестиције нашим грађанима донети нова радна места, бољу будућност и просперитет.

Њ.Е. Танжу Билгич предложио је да потписивање Меморандума буде у јуну ове године и навео да ће уложити напоре да се у најскоријем периоду крене са радовима на изградњи „Материнског дома“ у Звечанској. Такође, сложио се са констатацијом министра Ђорђевића да су односи две земље јако добри и да очекује да ће се они још више унапредити у будућности.