Претрага

Пројекат подржава Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, финансира Европска унија са 4,3 милиона евра, а грантове су примили представници републичких и покрајинских институција социјалне заштите, центара за социјални рад, општина и градова, удружења и фондација, институција из сфере образовања, као и јавних предузећа.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је на церемонији да је ово велика ствар нас и захвалио донаторима и свима који су направили пројекте и који ће их спровести.

Он је, захваљујући шефу Делегације ЕУ у Србији Мајклу Девенпорту на "личном напору" да до те донације дође рекао ће се у свакој од заједница широм Србије учинити нешто конкретно да људи живе боље, да добију наду, да осете да их заједница поштује, да верује у њих и да их воли.

"Пројекти који су подржани овим конкурсом су они који се тичу инклузије Рома, побољшавања положаја особа са инвалидитетом, запошљавања младих, палијативног збрињавања најстаријих и најрањивијих", истакао је министар.

Вулин је навео да то представља и велики допринос и помоћ конкретној политици владе Србије, када је у питању социјална заштита.

"Ми смо и за ову годину предвидели чак повећана средства за социјалну заштиту и за наших 710.000 корисника који су од дечјих додатака, породиљских надокнада, разних инвалиднина, туђе неге и помоћи, борачких додатака, могу слободно да кажем да не морају да се брину ни за једно своје право, јер ниједно неће бити умањено ни за један динар", поручио је Вулин.

Према његовим речима, 101 милијарда динара, предвиђена за те конкретне ствари, биће потрошена у право време и неће се каснити ниједан дан, а истиче и да ће нека од давања бити након избора повећана, а и побољшана.

"Никада од 2000. ниједна влада није више улагала у социјалну заштиту, прошле године издвојили смо више од 740 милиона динара, само за процес лиценцирања. Ниједан дом за старе, центар за социјални рад није остао без помоћи. Надамо се да ћемо ове године или завршити или сасвим привести крају процес лиценцирања, а то значи да ће квалитет услуга свуда бити исти, у складу са највишим могућим стандардима", навео је Вулин.

Вулин је навео и да е за те услуге ове године предвиђено 400 милиона динара, а прошле године за исту намену предвиђено је 50 милиона динара.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт истакао да му је част и задовољство да промовише пројекте које ЕУ подржава и финаснира за добробит краљевчана и свих грађана Србије.

"Са нама су такође амбасадори и други представници земаља чланица ЕУ, Француске, Словачке, Чешке, Холандије и ово је велика прилика да заједно промовишемо то што заједно радимо и да видимо својим очима како то изгледа, шта се ради конкретно", рекао је Девенпорт.

Наводи да је социјално укључивање, солидарност са осетљивим групама, једно од основних вредности ЕУ, које је Србија усвојила, а то, каже, потврђује и присуство министра Вулина, као и његове речи.

"Конкретно желимо да грађани из угрожених група имају боље шансе за образовање, и да са породицама воде квалитетнији живот. ЕУ је донирала више од пет милиона евра за тај пројекат. Напорно смо радили са министарством да изаберемо најбоље пројекте, да доделимо средства за тих 28 пројеката широм Србије, вредности 4,3 милиона евра", рекао је Девенпорт.

Министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић нагласила је да додела 28 грантова, као и предаја техничке документације за пројекат отпадних вода у Краљеву доста значи том граду и Србији уопште и да је то прави начин на који се брине о животној средини, којим се жели заштитити и земљиште, ваздух, вода, река Ибар.

"Ми смо се у свом мандату определили за системски приступ решавања проблема у животној средини, припремили смо документацију, она стоји, биће прослеђена ка ЕУ и очекујемо да ће почети радови, без обзира ко ће персонално бити на којој позицији. Радови ће кренути и биће у интересу и на корист грађана Краљева и Србије", рекла је Богосављевић Бошковић.

Истиче да ће пројекат за постројење отпадних вода омогућити прераду отпадних вода капацитета 90.000 становника у првој фази, са могућношћу проширења на еквивалент 120.000 становника, а да је укупна вредност тог пројекта 17,1 милион евра.

Према његовим речима, данас почиње исплата оним војним пензионерима који су потписали споразум са државом, а којих је више од 30.000, као и наследницима појединих пензионера, са којима се још потписују уговори.

"Од данас на њихове банковне рачуне уплаћује се договорен износ и то целокупан износ у једној рати", рекао је Вулин.

Он је додао да то показује да држава држи до своје речи и да том исплатом дефинитивно исправља неправду према војним пензионерима.

"Ако је ико мислио да држава неће одржати своју реч, данас може да каже и хвала. Ако мисли да треба да каже извини, може и да се извини, али то није потребно. Држава је одржала своју реч", подвукао је Вулин.

Према његовим речима, влада не прави нове дугове већ враћа старе.

Он је истакао и да су средства већ пребачена, а да је на војним пензионерима да дођу и узму новац.

Војним пензионерима, који су још 2008. остали ускраћени за повећање пензија, сада ће бити исплаћени заостаци.

Закон неће умањити већ повећати давања породиљама

Закон о финансијској подршци породицама са децом неће умањити давања породиљама, већ ће их повећати, елиминисаће злоупотребе и по први пут увести две категорије жена које никад до сад нису имале права на накнаду, изјавио је Вулин.

Реч је о женама власницама пољопривредних газдинстава и о женама које су ангажоване на уговорима о привременим и повременим пословима, објаснио је Вулин.

Такође, уколико се закон усвоји, породиље ће од 1. јула накнаду добијати директно на свој рачун, уместо преко послодавца.

Вулин је рекао да је без сумње ово Нацрт закона који никада на није регулисао питање накнаде породиљама на тако широком нивоу.

"Увели смо две потпуно нове категорије породиља, које ће добијати надокнаду, а никад до сад нису и жао ми је сто о томе нико неће да говори, што се злонамерно приказује закон и што због нечјих злоупотреба хоће да прикажу како читав закон хоће да умањи давања", рекао је Вулин новинарима у Београду.

Како је рекао, о оваковом закону се "годинама причало", и његово доношење биће велики помак.

"Закон неће умањити давања породиљама, већ ће их повећати, елиминисаће злоупотребе и по први пут увести две категорије жена које никад до сад нису имале права на накнаду", рекао је Вулин.

Изасланик председника Републике Србије Александра Вучића, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, поводом обележавања 143. годишњице Првог српско - турског рата положио је венац на споменик погинулим борцима на Калипољу и мајору Илићу на Јавору.

 

Министар Ђорђевић је након полагања венца и одавања почасти погинулим борцима, подсетио да је у Првом српско - турском рату 25.000 људи у дало своје животе за српску независност.

 

„Обележавање 143. годишњице Јаворског рата, прилика је да сагледамо своју улогу у великом делу које је остало након свих тих живота које су наши преци добровољно жртвовали, а то је наш живот и рад у слободној и сувереној, модерној српској држави“, рекао је министар.

 

Ђорђевић је такође истакао да је за један од ретких успеха српске војске у Јаворском рату био заслужан Мајор Михаило Илић, под чијим су вођством српски борци вишемесечним борбама сузбијале отоманске нападе, али и да је Илић објављивао стручне радове у којима је описивао инфраструктуру у Србији. Тим поводом подсетио је да је Република Србија у последњих неколико година у тој области, као и у многим другим сферама, остварила значајне напретке и резултате. 

 

„Председник Александар Вучић и Влада Републике Србије свесни су да је за одржив раст привреде неопходан равномерни развој свих крајева наше земље. На то су усмерени сви наши напори и инвестиције у путну инфраструктуру, али и неуморно лично залагање  председника Вучића да се у сваки од српских градова доведе неки од директних страних инвеститора, како би сваки грађанин Републике Србије могао да оствари своје право на живот, рад, заштиту и лично благостање у једној уређеној и просперитетној заједници“, рекао је министар и закључио да је улагање у развој Републике Србије у свим аспектима најбољи могући начин да се настави животно дело мајора Илића и 25.000 предака страдалих у Ослободилачким ратовима од 1876. до 1878. године.

 

Догађају су присуствовали председник општине Ивањица Зоран Лазовић, председник општине Нова Варош Радосав Васиљевић, председник хуманитарне "Стара Рашка" Рајко Добросављевић, представници Војске Србије.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић присуствовао је обележавању трећег Националног дана давања, који је ове године праћен медијском кампањом “Србија без баријера”, а има за циљ да подигне свест о положају особа са инвалидитетом у нашем друштву и значају равноправности. 

 

Министар Ђорђевић рекао је да ће се Министарство, као и у претходном периоду, активно залагати за побољшање услова живота особа са инвалидитетом, као и да је због те намере у сталном контакту са Националном организацијом особа са инвалидитетом Србије НООИС, која има највише слуха за потребе ове категорије становништва.

 

„Наша идеја јесте да нам особе са инвалидитетом кажу шта је оно што им је неопходно и у чему им је потребна наша помоћ. На тај начин ћемо бити сигурни да смо у правом смеру пружили подршку и да смо средства определили за оно што им је заиста значајно. Постоји много тога што може да се уради за унапређење њиховог положаја, али приоритете одређују управо особе са инвалидитетом, које су за те одлуке и најмеродавније“, навео је Ђорђевић.

 

Министар је подсетио да је Министарство у договору са Архитектонским факултетом увело предмет Приступачност, који ће похађати сви студенти, како би приликом израде своје пројекте ускладили са потребама особа са инвалидитетом.

 

Према речима министра, нов Закон о социјалној заштити, у који су укључене и особе са инвалидитетом, такође ће у многим сегментима побољшати њихов положај а биће и основа за промену свести грађана чиме ћемо као друштво имати више слуха за њихове потребе.   

 

Извршни директор Српског филантропског форума Веран Матић најавио је почетак кампање прикупљања средстава са циљем реновирања центра за знаковни језик за особе са оштећеним слухом. 

 

„У првој фази ове кампање, фокусирали смо се на подизање свести о овој теми, а сада је време да кренемо са конкретним активностима које ће допринети квалитету живота особа са инвалидитетом, нарочито у области приступачности, јер се сваки четврти грађанин Србије суочава са проблемом неприступачности. Оснаживањем овог центра за знаковни језик, 12.000 људи у Србији добија приступ преводиоцима на знаковни језик – укључујемо их у друштво, омогућавамо им константну комуникацију са преводиоцима и пружамо могућност да добију помоћ истог тренутка када им је она потребна“, навео је Матић.

 

Директор мисије USAID-a у Србији Мајк де ла Роса истакао је да се овогодишња тема промоције приступачности за све грађане Србије поклапа са важним догађајем у историји грађанских права у Америци – САД обележавају тридесету годишњицу од доношења закона о Американцима са инвалидитетом. 

 

„То је закон који забрањује дискриминацију на основу инвалидитета, конкретније, овај закон намеће обавезу да све зграде јавне управе буду приступачне и такође захтева од послодаваца да активно раде на унапређењу будућности за све особе са инвалидитетом. Кроз партнерство са Фондацијом Ана и Владе Дивац и члановима Коалиције за доброчинство и Саветом за филантропију помажемо да грађани Србије уживају исте слободе и права“, рекао је Мајк де ла Роса. 

 

У оквиру овогодишње кампање Коалиција је доделила 59 награда донаторима за помоћ током пандемиje изазаване вирусом COVID-19 и 5 награда донаторима у оквиру кампање Србија без баријера. Коалиција је наградила и медије који су допринели свеукупној промоцији филантропије у Србији.

 

Национални дан давања установљен је 2018. године у оквиру Пројекта за унапређење оквира за давање, који финансира Америчка агенција за међународни развој (USAID), а спроводи Коалиција за доброчинство, коју предводи Фондација Ана и Владе Дивац и одржава се под покровитељством Савета за филантропију, којем председава председница Владе Ана Брнабић. 

 

Остали чланови Коалиције су Траг фондација, „Catalyst Balkans“, „SMART“ Колектив, Српски филантропски форум, Форум за одговорно пословање и Привредна комора Србије.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, амбасадор Краљевине Норвешке Арне Бјорнстад, и в.д. директора Инспектората за рад Стеван Ђуровић говорили су на последњој едукативној радионици одржаној у оквиру пројекта “Јачање капацитета Инспектората за рад и подизање свести грађана у циљу сузбијања рада на црно” и том приликом инспекторима уручили 266 лаптоп рачунара.

 

Министар Ђорђевић рекао је да је један од приоритета рада Владе Србије, на којем активно ради, борба против рада на црно која неће престати завршетком овог пројекта, јер жели да сиву економију искорени у потпуности.

 

„Нико не сме да грађанима ускраћује право на здравствено и социјално осигурање и достојанствен рад. Не постоје привилегије ни за једног послодавца који крши закон. То је оно за шта се бори Влада Србије. Желимо да наши грађани знају да смо на њиховој страни и да спречавањем рада на црно чинимо добро за њих. У борби против сиве економије потребна нам је подршка свих грађана, али и медија који ће грађане информисати о свим позитивним резултатима које постигнемо“, рекао је Ђорђевић.

 

Ђорђевић је похвалио рад инспектора и њихове досадашње резултате истакавши да ће им Министарство увек пружати подршку, омогућавајући им савременију техничку опремљеност, боље услове рада и веће зараде. Према његовим речима, у периоду од јануара до септембра ове године, извршено је 51.602 инспекцијска надзора, што је за 43% више надзора него у истом периоду 2017 . године, када је извршено 36. 126 надзора.

 

„Након предузетих мера инспектора рада, који су затекли 12.953 лица која су радила на црно, послодавци су засновали радни однос са њих 10.440 лица. Наш задатак је да градимо модерну државу по мери њених грађана, са нултом толеранцијом на кршење закона", рекао је Ђорђевић и истакао да је Србија на правом путу и да ће ускоро бити чланица ЕУ, раме уз раме са другим државама.

 

Министар је још једном захвалио амбасадору Норвешке на помоћи истичући да ће Србија наставити да следи најбоље примере у свету и да ће додатним изменама закона грађанима створити још боље услове живота.

 

Амбасадор Краљевине Норвешке Арне Санес Бјорнстад истакао је да му је задовољство што његова земља може да помогне Србије у борби против рада на црно, чија појава много утиче на целокупно стање у држави, будући да су држави потребни приходи, а радницима лојална конкуренција и социјална права.

 

„Норвешки систем је изграђен на томе да сви поштују законе. Зато и можемо да инвестирамо и зато и имамо високи стандард, а то је оно што потребно и Србији. Надамо се да ћемо овим пројектом то и испунити", рекао је Бјорнстад и пожелео Србији успех у даљој борби против рада на црно.

 

В.д. директора Инспектората за рад Стеван Ђуровић рекао је да од покретања бесплатне телефонске линије (0800 300 307) инспекцији рада до 15. октобра 2018.године упућено 7.320 телефонских позива, као и 184 мејла  путем електронске поште.

 

Он је истакао да ће донација од 266 лаптоп рачунара умногоме ће олакшати посао запослених у Инспекторату за рад и допринети још ефикаснијој борби против нелегалног рада.

 

„На основу пристиглих пријава,  на целој територији Републике Србије извршено је 6.324 појачаних надзора  и том приликом затекли смо 3.348 лица на фактичком раду - раду ''на црно'',  од којих су послодавци са 2.567 лица одмах после надзора засновали радни однос на неодређено време“, рекао је Ђуровић и истакао да је ове године знатно повећан број инспекцијских надзора у односу на прошлу годину, која је била рекордна у откривању радника на црно.

 

У оквиру пројекта ''Реци НЕ раду на црно'', реализовано је 10 радионица (у Панчеву, Пироту, Врању, Неготину, Ужицу, Новом Пазару, Нишу,  Крагујевцу, Новом Саду и Београду) у циљу информисања запослених, послодаваца и свих заинтересованих грађана о правима и обавезама из закона и подзаконских аката  који уређују област радних односа и безбедности и здравља на раду.

Mинистар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао је да се социјални дијалог води континуирано, да постоји добра и континуирана социјално-економска конекција државе и радника, радника и послодаваца.

 

Ђорђевић је додао и да су радници незадовољни својим материјалним положајем и да су њихови захтеви оправдани јер, како каже, увек може боље.

 

"Захтеви су оправдани, јер увек може боље и плате увек треба да буду веће, али треба да се крећу у складу са могућношћу државе. Ипак радници, са друге стране, виде да се ми не задужујемо. Знају да се плате и пензије могу повећати када направимо пресек и када видимо стање финансија", наводи Ђорђевић и додаје да је добро да грађани виде да се држава не задужује да би нешто исплаћивала.

 

"Добро је кад постоји једна транспарентност и када и грађани виде у каквом положају је држава била. Виде да се ми не задужујемо да би нешто исплаћивали, већ да све радимо из неких реалних прихода и да то на један транспарентан начин желимо да поделимо, за повећање плата и пензија, а и са друге стране да улажемо у нашу земљу јер дуго година ништа се није улагало. Потребна нам је нова инфраструктура да бисмо довели нове стране инвеститоре", наводи министар.

Ђорђевић је рекао да су се неки проблеми у прошлости решавали штрајковима и протестима, а сада разговором.

 

У припреми нови закони

Осврћући се на Закона о штрајку, Ђорђевић је навео и да ће минимални процес рада по новом закону бити утврђен по колективном уговору или у неким случајевима по закону, док је то до сада радио послодавац.

 

"Знаће се минимални обим рада који треба да буде утврђен, да не би давали машти на вољу, да послодавци од случаја до случаја регулишу сами колики је минимални обим рада", рекао је министар.

 

Истиче да је до краја године планирано још доста закона који за сврху имају да побољшају пословање, положај радника и обезбеде "чистију ситуацију" када је у питању однос држава-послодавац и држава-синдикати.

 

У израду Закона о штрајку били су укључени пословни партнери – и синдикати и послодавци. Како каже Ђорђевић, одлучио се за јавну расправу и нада се да ће до краја године закон бити усвојен, али да ће на крају јавне расправе поново сести са синдикатима и послодавцима како би разговарали.

 

По питању Закона о сезонским пословима, Ђорђевић наводи да је главна критика да је у сезонске послове укључена превелика администрација.

 

"Пошто се овде ради о сезонским радницима, од којих неки раде и само један дан, претерана администрација би довела до тога да би се више бавили администрацијом него сезонским радом. Жеља је била да послодавац не може да иде преко онога што му закон дозвољава, дужан је да обавести сезонског радника о његовим правима која не смеју да буду угрожена више од онога што закон дозвољава. Могу да буду мања, што је усмени договор, а сезонски радник има право да после тога тражи написмено", закључио је министар.

 

“Право на безбедне и здраве услове на раду је основно право које никоме не сме да буде ускраћено”, поручио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић на свечаној додели националних признања за безбедност и здравље на раду за 2019. годину која је организована данас у Старом двору у Београду.

 

Према министровим речима, безбедност и здравље на раду захтева велику посвећеност и рад јер некада мали и наизглед безначајни пропусти могу довести до трагичних последица – до губитка живота. 

 

“Сваки изгубљен живот на радном месту је ненадокнадиви губитак за породицу, за послодавца и за наше друштво. Послодавци морају прихватити своју одговорност за успостављање и примену добрих стандарда безбедности и здравља на раду, јер примена ових стандарда није терет, сувишан трошак, непотребна процедура, већ саставни део успешног пословања”, рекао је Ђорђевић.

 

Он је нагласио да је обавеза послодаваца да спрече ризике којима су запослени изложени и да обезбеде обуку и информисање запослених и одговарајућа средства и опрему за личну заштиту на раду.

 

“Република Србија на челу са председником Александром Вучићем посвећена је  унапређењу положаја запослених и чини све да се обезбеди новa раднa места, смањи стопу незапослености и унапреди положај запослених. Наш циљ је да Република Србија буде безбедно, здраво и продуктивно место за рад за све запослене”, подвукао је министар.

 

Према Ђорђевићевој оцени добра и редовна комуникација на свим нивоима је од кључног значаја за постизање побољшања у безбедности и здрављу на раду. 

 

“Користим ову прилику да још једном укажем на неопходност примене свих прописаних мера Владе Републике Србије и Кризног штаба како би послодавци заштитили своје запослене од заразе изазване вирусом COVID-19.

 

Влада Републике Србије пружа пуну подршку напорима послодаваца да се политика безбедности и здравља на раду доследно примењује и није јој приоритет да се због пропуста констатованим инспекцијским надзором кажњавају послодавци већ да брига о запосленима и борба за безбедан и здрав рад буде њихов приоритет рада. Министарство уважава појединце и послодавце који спроводе добре стандарде безбедности и здравља на раду и зато им додељује национална признања која добијају само најбољи. Честитам свим добитницима националних признања”, закључио је Ђорђевић.

 

Национална признања су додељена:

 

1.     Правним лицима/предузетницима који имају више од 250 запослених – Повеља „28.април“;

 

2.     Правним лицима/предузетницима који имају мање од 250 запослених – Повеља „28.април“;

 

3.     Физичким лицима, организацијама и удружењима за постигнуте резултате и заслуге у промоцији безбедности и здравља на раду – Плакета „28.април“;

 

4.     Лицима за безбедност и здравље на раду, представницима за безбедност и здравље на раду, одборима за безбедност и здравље на раду, организацијама и удружењима која својим радом доприносе подизању свести код запослених о значају безбедности и здравља на раду – Похвалница „28.април“.

 

Добитници националних признања из области безбедности и здравља на раду за  2019. годину, према категоријама су:

     Повеља „28. април” у категорији правних лица који имају више од 250 запослених: 

1. I место предузеће за производњу гумарских и хемијских производа Трајал корпорација АД Крушевац 
2. II место Акционарско друштво метална индустрија Алфа-Плам Врање 
3. III место CRH (Србија) Д.О.О.  Поповац

 

     Повеља „28. април” у категорији правних лица који имају мање од 250 запослених:

1. I место равноправно деле INTEGRATED MICRO-ELECTRONICS ДОО Ниш и предузеће за производњу и промет воде  Власинка ДОО Београд ( Земун) 
2. II место GREINER PACKAGING  Д.О.О. Оджаци;
3. III место хотел  „SHERATON” Нови Сад

 

    Плакета „28. април”:

 

- Југослав Вељковић, начелник Одељења инспекције рада Крушевац - инспектор рада;

- Данило Недељковић, начелник Одељења инспекције рада Шабац - инспектор рада;

- Драгослав Томовић, председник Удружења за безбедност и здравље на раду Србије;

- проф. др Божо Николић (постхумно).

 

     Похвалница „28. април”:

 

- Јовица Деспотовић, лице за безбедност и здравље на раду, ГП „Напред” АД.

 

Министар је овом приликом најавио потписивање Меморандума о сарадњи у области безбедности и здравља на раду између ресора којим руководи и Министарства за рад и социјалну заштиту Руске Федерације.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић отворио је у конференцију „Дигитализација у области безбедности и здравља на раду“, која се сваке године одржава у оквиру Европске недеље безбедности и здравља на раду. Поред министра Старовића, на конференцији је учествовао и министар рада и борачко – инвалидске заштите Р. Српске Данијел Егић.

 

„Влада Републике Србије је на иницијативу председника   Александра Вучића препознала значај дигитализације и развоја електронске управе, што је допринело значајном напретку у овој области у протеклих неколико година. Дигитализацијом, као једним од приоритета Владе Р. Србије, трансформише се начин рада јавне управе и подиже се њена економичност, транспарентност и квалитет рада,  и заиста, електронска управа омогућава нам да кажемо збогом чекању у редовима, гужвама на шалтерима или погрешним бројевима телефона. Сада све административне послове можемо да обавимо комфорније, из свог дома, канцеларије, или чак у покрету, путем мобилних телефона“, истакао је министар Старовић

 

Министар је рекао да се у Републици Србији активно ради на унапређењу система безбедности и здравља на раду, где су према његовим речима главне активности усмерене на заштиту живота и здравља запослених.

 

„Право на безбедно и здраво радно место препознато је као основно људско право. Уређење и унапређење система којим се остварују безбедни и здрави радни услови, као такво је приоритет Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Активности Министарства и убудуће ће свакако бити  усмерене на промену свести целокупне јавности о важности ове области“, истакао је Старовић.

 

Министар је указао да је дигитализација од великог значаја за друштво, свет рада као и свакодневни живот, истакавши да дигиталне технологије пружају основне услуге и решења у свим секторима привреде и друштва, а да њихова интеграција у радним срединама, мења начин на који радимо, као и где и када радимо.

 

„Наш заједнички циљ, државне управе али и друштва у целини  је подизање свести о важности дигитализације у области безбедности и здравља на раду, као и њено промовисање и коришћење у свакодневном раду“, нагласио је министар Старовић.

 

Говорећи у важности дигиталне технологије, министар је рекао да се на тај начин олакшава приступ тржишту рада  свим рањивим категоријама,  посебно особама  са инвалидитетом, као и свима који се налазе у подручјима са мање развијенијим могућностима за запошљавање.

 

„Међународни дан старијих особа, због епидемије корона вируса, за разлику од ранијих година, данас обележавамо без њиховог присуства, али то нас није спречило да пронађемо адекватан начин да нашим најстаријима пошаљемо јасну поруку да бринемо о њима и њиховом здрављу и да смо на овај дан са њима у мислима“, поручио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић на конференцији за медије.

 

Према речима министра свако од нас лично треба да учини мали напор како бисмо сви заједно допринели обезбеђивању бољих услова живота наших најстаријих грађана. Како је рекао, појединац лепом речју и знаком пажње може много да им улепша живот, док ће држава, водећи се политиком председника Александра Вучића, својим механизмима наставити да унапређује њихов положај кроз законодавне оквире и различите видове помоћи.  

 

„Старије особе су наши родитељи, баке, деке, учитељице, комшије и сви они су за нас урадили много тога, а сада је на нама да им узвратимо тако што ћемо о њима бринути и уложити максималне напоре да им обезбедимо достојанствено старење“, рекао је министар. 

 

Праћење политика везаних за старење на нивоу Владе РС обавља Савет за питања старости и старења, коме Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања пружа стручну и административно техничку подршку. 

 

„Држава је протеклих година уложила и знатан напор како на подизању стандарда установа за смештај корисника (изградње, реновирања, адаптације и сл.), тако и на улагању у обуку кадрова и промени свести и ставова о заштити старијих особа. У циљу унапређења услова живота корисника издвојена су и значајна финансијска средства у правцу инвестиционих улагања у установе“, истакао је министар. 

 

Према његовим речима, Министарство у оквиру Сектора за бригу о породици и социјалну заштиту спроводи активности на три нивоа ради побољшања услова живота старијих особа: 

 

   - подршка локалним самоуправама за успостављање и одрживост услуга социјалне заштите на локалном нивоу и развој услуга намењених старијима; 

  - побољшање услова живота и третмана корисника на институционалном смештају у установама социјалне заштите; 

   - развој и унапређење професионалних ресурса 

 

Како је навео, у Министарству се тренутно ради на припреми Стратегије деинституционализације и развоја услуга у заједници као и Стратегије социјалне заштите, обе за период до 2025.год., које ће свакако једним делом бити посвећене и популацији старијих лица и могућностима унапређења квалитета живота старијих и њиховој социјалној укључености.  

 

Ове године преко механизма наменских трансфера Министарство је издвојило значајан износ средстава за развој услуга међу којима су и услуге намењене управо старијима. Средства се трансферишу пре свега оним локалним самоуправама које су испод републичког нивоа развијености и нису у стању да обезбеде из локалних буџета средства за развој услуга. 

 

„Сматрамо да је потребно развијати активан концепт социјалне политике намењен старијим људима који има за циљ: да омогући старијима да очувају своје способности и квалитет живота у кућним условима, да подиже ниво њихове социјалне сигурности, да омогући растерећење њиховим породицама, да проширује врсте услуга у контексту интегрисане бриге о старима, да омогући коришћење програма услуга свим старијим особама под једнаким условима, да негује концепт активног старења и омогући учешће остарелих кроз развој самопомоћи и солидарности и да обезбеди приступ програмима за старије људе у свим подручјима”, истакао је Ђорђевић. 

 

Он је навео да се континуирано спроводе активности на унапређењу друштвеног стандарда пензионера и за те намене сваке године се издвајају средства у висини од 0,10% планираних изворних прихода. Како каже, захваљујући бољој наплати изворних прихода Фонда, сваке године се издваја све више средстава, која у 2020. години износе 513,66 милиона динара. Тим средствима обезбедиће се бесплатан опоравак у бањама за преко 14.000 пензионера којима је висина пензије до просечног износа (сваке године око 1.500 пензионера више користи опоравак).

 

Од 2016. године редовно се исплаћују једнократне помоћи свим пензионерима, и за пет година по том основу исплаћено је пензионерима 38,3 милијарде динара.

Новчани износ као увећање уз пензију у износу до 5% исплаћује се за 1,3 милиона пензионера са пензијама до 35.840,11 динара, у складу са Уредбом Владе Републике Србије.

Са представницима фондова и завода Немачке, Аустрије, Хрватске, Мађарске, Федерације БИХ, Републике Српске и Северне Македоније Фонд ПИО редовно организује међународне саветодавне дане, на којима сваке године правну помоћ добија око 1000 странака које имају стаж у две државе, а живе у Србији.

 

Фонд ПИО је омогућио да лица са оштећеним видом добију решење и остала акта из пензијског и инвалидског осигурања штампана и на Брајевом писму, што је посебна погодност за око 800-900 лица оштећеног вида, слепих или слабовидих, колико их годишње поднесе захтев Фонду остваривање права на негу и помоћ другог лица, за телесно оштећење, инвалидску или старосну пензију. 

 

Ради се на томе да сви објекти буду прилагођени и доступни старијим особама. Поред Брајеве писаће машине, репродуктора и говорног софтвера за српски језик, међу специјална помагала која се обезбеђују из средстава Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање уврштено је још једно помагало – дејзи плејер.

 

Фонд ПИО израђује и персонализоване Пензионерске картице за све пензионере.
У циљу организовања активности међугенерацијске сарадње и солидарности, Фонд ПИО је спровео пројекат, реализован у 2020. години, чији је циљ био да испита карактеристике и садржај међугенерацијске солидарности, њено подстицање и унапређење.

 

„Нажалост, у друштву можемо видети и примере дискриминације засноване на старосном добу. Како бисмо то спречили донели смо Закон о забрани дискриминације којим је забрањена свака дискриминација. Поред тога морамо подизати свест грађана о значају учешћа најстаријих у друштву и обавезе нас млађих да о њима увек бринемо, а посебно у овом тренутку, када је епидемија корона вируса утицала вишеструко на најстарије који припадају најризичнијој категорији“, рекао је Ђорђевић. 

 

У претходне три године ресор на чијем је челу Ђорђевић, организовао је Сајам за треће доба, Сајам Једнаки, конференцију „Међугенерацијска солидарност и достојанствено старење“, обележени су јубиларни рођендани корисника домова за старе, финансијски је подржао пројекат „Град пријатељ старих“ и представило публикацију „Град прилагођен старијим особама – Путоказ за активно старење у Граду Београду што је само део активности које се свакодневно спроводе ради пружања подршке најстаријим грађанима.

 

„Поред свега овога, лично сматрам да њима највише значи када дођемо да се дружимо са њима, када прослављамо нове године заједно, као што смо то радили и претходних и када их питамо како су, јер лепа реч има велику вредност, а они то знају да цене“, закључио је Ђорђевић.

 

Потписивању Протокола присуствовао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, који је рекао да на територији РС живи 10.817 корисника пензија из Србије и да се сваке године за то одвоји око 16 милиона евра.

"Са друге стране, на територији Србије живи око 16.825 корисника пензија који су је зарадили у Републици Српској и сваке године се за то дозначи око 25 милиона евра", рекао је Вулин.

Он је рекао да корисници фондова та међусобна дуговања нису могли да осете, али је нагласио да је за државу веома важно да се то реши.

"Велика је количина новца у питању и велики је број људи у питању. На међусобни упит ПИО фондова РС и Србије открили смо 71 пензију за умрле кориснике у РС, која се исплаћивала људима који не постоје и са друге стране, 234 корисника која су се исплаћивала из ПИО фонда Србије у РС, иако нису више са нама", рекао је министар рада.

Он је додао да Федерација БиХ ПИО фонду Србије дугује око 5,5 милиона евра, што су, указао је, велика средства, док Србија Федерацији дугује неупоредиво мањи износ од око 350.000 евра.

"Ми се свакако надамо да ће надлежни органи Федерације БиХ поћи за примером ПИО фонда РС и да ћемо наша међусобна потраживања решити на обострано задовољство", рекао је Вулин.

У име ПИО фонда Србије Протокол је потписао директор Завода за социјално осигурање Србије Зоран Пановић, који је рекао да ће се на основу тог Протокола у наредним годинама извршавати плаћања, као и да су договорени механизми тих плаћања.

Директор ПИО РС Младен Милић рекао је да ће његов фонд тих пет милиона евра у наредне четири године измирити у једнаким ратама, као и да те исплате неће утицати на буџет ПИО РС, који износи око 500 милиона евра.

Директорка Републичког ПИО фонда Драгана Калиновић нагласила је да тај новац, око 550 милиона динара, много значи том фонду и да представља укупан износ свих инвестиција које су обезбеђене у финансијском плану за 2016, који укључује инвестиције у опрему, одржавање зграда, информационе технологије које су битне за модернизацију.