Претрага

Варварин – Поводом обележавања 22. годишњице страдања на Варваринском мосту државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор положио је венац и одао пошту на спомен обележије жртвама НАТО бомбардовања.

Венце су такође положили представници Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, начелник Расинског управног округа, председница општине Варварин, представници локалних самоуправа, породице жртава као и удружења и грађани.

Присутнима су се обратили државни секретар Миодраг Капор и председница општине Варварин Виолета Лутовац Ђорђевић.

Организатор комеморативног окупљања је Општинска управа Варварин.

Ваздушни напад на мост извршен је на празник Свету Тројицу и пијачни дан, када се у близини моста налазило преко 1000 људи. Тог дана било је ведро и сунчано време, што значи да су пилоти НАТО бомбардера имали добру видљивост. Бомбардери НАТО-а гранатирали су варварински мост у два наврата.

У првом нападу који је отпочео око 13:25 часова по локалном времену, мост је погођен са две ракете. Као последица погодака ракетама, мост је одвојен од средњег носача, са градске стране срушен је у реку, док је други крај склизнуо на узвишену обалу, тако да је на крају део дуг око 100 метара висио под јаким углом срушен у Морави. У првом нападу живот су изгубиле три особе, a најмање пет особа је повређено. Иако је мост већ био срушен, авиони НAТО-a су се, 3-6 минута касније вратили и извршили други напад испаливши још две ракете које су усмртиле седам и тешко повредиле још дванаест цивила који су у међувремену дошли како би помогли повређенима у првом нападу. 

Од 2014. године до данас Mинистарство за рад је за обнављање (не проширење) установа у систему социјалне заштите определило скоро 1,5 милијарду динара.
Држава је истовремено два пута годишње расписивала конкурсе путем којих је подстицала успостављање нових и подржавала већ постојеће услуге социјалне заштите у надлежности локалних самоуправа. У марту ове године усвојена је Уредба о наменским трансферима којом се обезбеђују средстава за развој услуга социјалне заштите у складу са потребама грађана у локалним самоуправама чији је ниво развијености испод републичког просека. Уредбом је у овој години наменским трансферима пренето 400 милиона динара за развој услуга социјалне заштите у 122 локалне самоуправе, а за сваку наредну годину планирана средства ће бити увећана.
Министарство, такође, преко Сектора за особе са инвалидитетом, више од 300 милиона динара путем конкурса усмерава удружењима за особе са инвалидитетом, која се често појављују као локални пружаоци услуга социјалне заштите.
Даље, осим што се у три установе на смештају налазе и деца и млади и одрасли, али у одвојеним павиљонима, није основан ни навод HRW да деца и одрасли бораве у истим просторијама, те да су због тога деца у ризику од злостављања и насиља.
Контрола здравствене заштите и давање медикаментозне терапије корисника на смештају је у надлежности Министарства здравља. Ради унапређења овог сегмента заштите, Министарство за рад је унапредило своју сарадњу са здравственим, али и са образовним системом, да би омогућило да више корисника буде обухваћено образовним процесом.
Mинистарство за рад подсећа да је преко 6.000 деце смештено у хранитељске породице, а свега око 670 у 17 институција (2010. у институцијама их је било 1.265).
На основу детаљне анализе кадровских и материјалних ресурса установа социјалне заштите за смештај деце и потреба за развој услуга на локалном нивоу, сачињен је Предлог плана трансформације установа за децу. Установе ће, према Плану, пружати услуге смештаја са мањим капацитетом, кроз мале домске заједнице, и социо-здравствене услуге. Министарство ће и даље инсистирати на индивидуалном раду са децом у установама, у складу са њиховим потребама и капацитетима, и на већем укључивању у активности у заједници.
Деца са сметњама у развоју, према Закону о социјалној заштити, имају право на додатак на туђу негу и помоћ. Деца са сметњама у развоју и инвалидитетом новим законским решењем оствариваће право на увећан дечији додатак за 50%. Родитељи деце са сметњама у развоју или инвалидитетом имају право на накнаду зараде најдуже до пете године живота детета ради неге детета.
Све установе за смештај корисника дужне су да се придржавају одредаба Правилника о забрањеним поступањима запослених у социјалној заштити, и имају обавезу да Министарство одмах и неодложно обавесте о свим околностима угрожавања здравља или безбедности корисника на смештају.
Знатан број корисника у установама за одрасле суд је лишио пословне способности, чиме су онемогућени да доносе одлуке битне за њихово здравље и живот. У систему социјалне заштите почеле су да се примењују скале функционалне процене које се односе на процену функционалности корисника и степена подршке који им је потребан, што ће отворити могућност да се пред судом покрену поступци за враћање одузете пословне способности, у неким деловима или у целини.
Mинистарство за рад, запошљавање борачка и социјална питања је посвећено поступку деинституционализације који је у току. За то време Mинистарство се стара да живот оних који бораве у установама социјалне заштите буде што квалитетнији и достојанственији, као и да се повећа квалитет и број услуга у заједници.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић присуствовао је заседању 45. скупштине Сталне конференције градова и општина (СКГО) на тему „Стратешки развој локалних самоуправа“.

    На Скупштини је истакнута важна улога локалних самоуправа и СКГО, јер се сваког дана у Србији, у градовима и општинама постављају темељи, доносе се и спроводе одлуке којима се доприноси просперитету тих општина, привлаче инвестиције и омогућавају нова радна места. Такође, наглашено је да када је реформа локалне самоуправе у питању Стална конференција градова и општина један од највећих партнера Владе Републике Србије.

    Током заседања Скупштине свечано су потписани споразуми у оквиру три пројекта: Споразума о спровођењу пакета подршке за унапређење наплате пореза на имовину у ЈЛС у оквиру пројекта „Општински економски развој - фаза два", Споразума о подршци градовима и општинама за програмско буџетирање и стратешко планирање у оквиру програма „Exchange 5", и Споразума о спровођењу општинских пројеката у оквиру ГИЗ и СКГО пројекта "Иницијатива за инклузију".

    Осим делегација градова и општина у Републици Србији, на Скупштини су учествовали и највиши представници државних органа, владиних и невладиних организација и институција, међународних организација, дипломатског кора, донаторских институција и других партнерских организација и програма.

Поводом обележавања 23. годишњице страдања на Варваринском мосту, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор положио је венац и одао пошту на спомен обележје жртвама НАТО бомбардовања.

Венце су, такође, положили представници Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, Расинског управног округа, општине Варварин, представници локалних самоуправа, породицa жртава, удружења и грађани.

Традиционално, ђак генерације je венац са Варваринског моста симболично спустио венац у Велику Мораву.

Организатор комеморативног окупљања је Општинска управа Варварин.

Ваздушни напад на мост извршен је на празник Свету Тројицу и пијачни дан, када се у близини моста налазило преко 1.000 људи. Бомбардери НАТО-а гранатирали су варварински мост у два наврата.

У првом нападу који је отпочео у 13:25 часова, мост је погођен са две ракете. Мост је одвојен од средњег носача, са градске стране срушен је у реку, док је други крај склизнуо на узвишену обалу, тако да је на крају део дуг око 100 метара висио под јаким углом, срушен у Морави. У првом нападу живот су изгубиле три особе, a најмање пет особа је повређено. Иако је мост већ био срушен, авиони НAТО-a су се, 3-6 минута касније вратили и извршили други напад испаливши још две ракете које су усмртиле седам и тешко повредиле још дванаест цивила који су у међувремену дошли како би помогли повређенима у првом нападу. 

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, проф. др Дарија Кисић Тепавчевић и представници локалних самоуправа, у среду, 26. маја 2021. године у 11.00 часова у Палати Србија - сала Југославија, (Булевар Михајла Пупина број 2,  источни улаз) потписаће уговоре о наменским трансферима, које Министарство додељује локалним самоуправама.

Молимо представнике медија да се за праћење овог догађаја акредитују (име, презиме, број личне карте) на адресу press@minrzs.gov.rs до среде 26. маја до 9 часова.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања расписало је Јавни позив за јединице локалних самоуправа за доделу бесповратних средстава за пилот спровођење иновативних решења у области локалне политике запошљавања. 

Овим позивом ће бити подржано најмање 10 јединица локалних самоуправа за спровођење иновативних решења које треба да одговоре на препознате изазове на локалном тржишту рада, на потребе теже запошљивих незапослених лица и друштвено осетљивих група, у циљу подстицања запошљавања и побољшања њиховог социо-економског положаја. 

Јавни позив отворен је 21 дан од дана објављивања, односно до 24. октобра 2022. године. 

Максимални износ средстава који се може доделити јединици локалне самоуправе по овом јавном позиву је 55.000 евра, а минимални износ је 40.000 евра. 

Текст Јавног позива и пратећа документација доступни су на интернет страни www.inovacije.minrzs.gov.rs .

Јавни позив реализује се у склопу Пројекта „Подршка Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у пилотирању иновативних решења за запошљавање“, уз техничку и финансијску подршку Програма „Миграције за развој III“, који спроводи Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), у оквиру Немачке развојне сарадње.