Претрага

Укупна вредност помоћи локалним самоуправама треће и четврте групе и девастираним подручјима износи 50.396.546,00 динара.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања саопштава да је предвиђена исплата основних права корисницима борачко - инвалидске заштите (бивши савезни прописи) за месец фебруар 20.03.2019.  године, а разлика између исплаћених и припадајућих износа за 2018. годину 28.03.2019. године.

Исплата права по републичким прописима за месец фебруар предвиђена је 25.03.2019. године, на рачуне локалних самоуправа.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је извршило обрачуне свих разлика за 2018. годину и доставило их 15.03.2019. године свим локалним самоуправама.  Исплата разлика између исплаћених и припадајућих износа за 2018. годину, као и свих других заосталих разлика за 2018. годину, вршиће се по пристизању неопходне документације из локалних самоуправа.

Статистички подаци на основу којих је извршен обрачун припадајућих примања по правима из области борачко-инвалидске заштите налазе се у табели „статистички подаци“ у наставку (извор: www.stat.gov.rs).

„Министарство је у овој години издвојило 600 милиона динара, односно 40 милиона динара више у односу на претходну годину за финансирање услуга у заједници“, поручила је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски која је представницима локалних самоуправа уручила уговоре о наменским трансферима у социјалној заштити. 

Министар је истакла да су средства издвојена за 125 локалних самоуправа и нагласила да су помоћ у кући и лични пратилац услуге у заједници које се највише спроводе и које су најзаступљеније, али да свакако треба радити и на развоју осталих услуга. 

„Персонални асистент, саветовалиште за рани развој, психолошка и педагошка саветовалишта за младе, породице и родитеље су такође услуге које ћемо настојати да развијамо у наредном периоду“, навела је Ђурђевић Стаменковски. 

Она је истакла да Министарство пружа финансијску подршку локалним самоуправама у развоју услуга социјалне заштите, али да није и не треба да буде једини извор финансирања. С тим у вези, подсетила је да је Министарство предложило и Декларацију о оснаживању услуга у заједници, којом се скреће пажња на локалне самоуправе да за те сврхе опредељују додатна средства у својим локалним буџетима. 

„Циљ нам је да систем социјалне заштите буде ефикасан, доступан и превентиван. У наредном периоду представићемо и стратешке правце за период Србија 2030 – 2035“, закључила је министар Ђурђевић Стаменковски. 

Додела уговора о наменским трансферима - Палата Србија 31.03.2026.

Линк са фотографијама можете преузети овде

Вулин је истакао да је народна кухиња у Бујановцу једина у чијем финансирању локална самоуправа не жели да учествује и да, упркос томе што има више од 1.200 корисника, општина Бујановац до сада није уложила ни један једини динар у њено функционисање. У преосталих 76 народних кухиња Влада Србије заједно са локалним самоуправама обезбеђује оброке онима којима је то најпотребније.
„Влада Републике Србије не дели оне којима је помоћ потребна на Србе, Роме или Албанце. Хиљаду двеста оних којима је помоћ потребна морају да добију своје парче хлеба, морају да га добију сваки дан, без обзира на то које су вере или националности. Јако сам тужан што локална самоуправа у Бујановцу не брине о тим људима и не занима их њихова патња.“
Министар Вулин је навео да Центар за социјални рад у Бујановцу има више од 4.000 корисника, а од тога око 1.000 њих прима новчану социјалну помоћ, а још 400 особа додатак за помоћ и негу другог лица.
Влада Србије је прошле године из наменских трансфера за помоћ у заједници за најугроженије категорије грађана општини Бујановац обезбедила 3.597.000 динара, а ове године тај износ премашује 6.297.000 динара.
„Влада Републике Србије води рачуна о свакој локалној самоуправи, о сваком грађанину на њеној територији, док општина Бујановац није у стању да води рачуна о 1.200 грађана на својој територији. За функционисање народнe кухиње у Бујановцу Влада Србије је издвојила 17.100.000 динара и поред тога обезбедила још милион динара за обнову опреме те народне кухиње, и никада неће делити људе по нацији већ ће за сваког угроженог грађанина обезбедити потребан оброк.“

Министар рада Александар Вулин на скупу у Палати Србија рекао је да солидарност није само реч, већ да она мора да се види на делима, преноси Бета.

"У овим општинама са којима сам потписао уговор остали су углавном стари људи. Наше је опредељење да држава мора равномерно да се развија и да сви треба да имају иста права, што се односи и на становнике сиромашнијих општина", каже Вулин.

Приликом потписивања уговора вредног 50 милиона динара истакао је да је у питању мала али значајна помоћ, јер показује да држава мисли на оне који су угрожени.

Председник општине Рашка Игњат Ракитић захвалио је министру Вулину на пруженој помоћи и истакао да је то значајан корак у побољшавању положаја социјално угрожених категорија становништва.

"Ова помоћ ће нам много значити, показује да се држава брине о нама, мада се надам да ће у будућности бити све мање становника који су социјално угрожени", истиче Ракитић.

Уговоре о пружању помоћи потписало је 35 локалних самоуправа које држава класификује као општине треће и четврте групе чији степен развијености износи од 60 до 80 одсто републичког просека.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије Зоран Ђорђевић присуствовао је церемонији потписивања Уговора о сарадњи на пројекту „Норвешка за вас – Србија“, између Краљевине Норвешке у Републици Србији и Канцеларије Уједињених нација за пројектне услуге – УНОПС.

Министар Ђорђевић захвалио је Краљевини Норвешкој, као једном од највећих билатералних донатора, на несебичној и континуираној подршци српском народу и додао да ће овим пројектом најугроженије локалне самоуправе добити додатну подршку у развоју, а створиће се и могућност за отварање нових радних места.

„Овај пројекат имаће за резултат успостављање уједначеног социоекономског развоја у Републици Србији путем унапређења приступа запослењу за припаднике рањивих и маргинализованих друштвених група, јачања социјалне инклузије у мање развијеним областима, као и побољшања инфраструктуре - што ултимативно доводи до складнијег социоекономског развоја, превасходно недовољно развијених области Србије“, истакао је министар. 

Ђорђевић је додао да је изузетно  поносан што су дугогодишњи партнери, Амбасада Краљевине Норвешке и УНОПС препознали залагања Министарства за обезбеђивање равномернијег развоја свих локалних самоуправа и побољшање услова живота за све становнике Републике Србије.

Амбaсадор Краљевине Норвешке у Србији Арне Санес Бјорнстад истакао је да је ово само прва фаза подршке вредна 4,5 милиона евра, за коју се нада да ће  прерасти у дугорочну иницијативу.

„Није реч само о новцу, већ о солидарности и пружању прилике заједницама у Србији да створе боље услове живота за своје становништво“, додао је Бјорнстад.

Шефица Канцеларије Уједињених нација за пројектне услуге (УНОПС) Микела Телатин захвалила је Влади Норвешке не само што је подржала овај пројекат,  већ што је допринела позитивним променама у животу људи у Србији.

„Кроз овај пројекат подршка ће бити пружена најугроженијим групама становништва којима је највише потребан приступ запошљавању и социјалним услугама што су заједнички циљеви Влада Србије и Норвешке и УНОПС-а и прилика да продубимо досадашњу успешну сарадњу“, навела је.

Након потписивања Уговора министар Ђорђевић и амбасадор Краљевине Норвешке Њ.Е. Арне Бјорнстад обишли су објекат Основне школе "Сремски фронт" у насељу Моловин који је реконструисан на иницијативу ресорног министарства уз финансијску подршку амбасаде Краљевине Норвешке кроз  пројекат „Мрежа солидарности – друга година“, који спроводи „Група 484“.

Према речима министра, овај пројекат допринеће да се обезбеде одговарајуће услуге заштите за избеглице и мигранте у Републици Србији и Републици Македонији, подстицањем међуресорне координације услуга које организације и институције пружају да би омогућиле пружање свеобухватнoг низа делотворних услуга које ће бити посебно намењене задовољавању потреба најугроженијих категорија миграната.

„Школе чији ће објекти бити реконструисани налазе се неколико километара од прихватних центра за мигранте и у наредној школској години би се у њих уписала и деца из мигрантских породица које ће трајније боравити у овим општинама“, рекао је Ђорђевић.

"Сви којима је потребна помоћ у влади и локалној самоуправи имају савезника", рекао је Вулин новинарима након посете дому.

Вулин је оценио да је та установа суштински испунила све услове да добије лиценцу, што ће бити формализовано у наредним данима.

"Колико је то важно и веома тешко постићи говори податак да од 40 државних домова свега пет је до сад добило лиценцу и очекујем да ће Смедерево бити шесто”, рекао је Вулин и додао да ће се држава трудити да у следећој години пружи и разне иновативне услуге.

Он је навео да ће улагање у све институције социјалне зашите бити настављено, без обзира да ли је оснивач република, локална самоуправа или покрајина, јер је највазњи квалитет живота корисника.

Вулин је подсетио да је у претходне две године у функционисање центра за социјални рад уложено више од 2,5 милиона динара, те да су први пут обезбеђена и значајна трансферна средства за услуге у заједници које се додељују локалним самоуправама.

"Ове године Смедерево је од министарства добило помоћ од 8,39 милиона динара за јачање услуга у заједници, геронтодомаћице, дневне боравке за децу ометену у развоју, за све што локална самоуправа сматра потребним", рекао је Вулин.

Он је додао да је политика владе - политика социјалне правде и очувања квалитета достигнутих стандарда у социјалној зашити И поручио да квалитет друства огледа у томе како се односи према најслабијима.

Вулин је захвалио најстаријим грађанима на подршци и поручио да само уједињења нација даје најбоље резултате, а да без подршке најстаријих јединство не би било могуће.

Помоћница министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Биљана Барошевић истакла је данас да деловање Министарства, на челу са министарком проф. др Даријом Кисић Тепавчевић, почива на идеји изградње модерног друштва у коме су особе са инвалидитетом равноправни чланови.

„Следећи смернице које је још као председник Владе поставио Александар Вучић, председник Републике Србије, да изградимо Србију као друштво у коме сви грађани имају право на различитост и једнаке могућности, ресорно Министарство унапређење положаја особа са инвалидитетом посматра као приоритет, настојећи да конкретним деловањем допринесе бољем положају особа са инвалидитетом”, нагласила је помоћница министра на округлом столу „Унапређивање политика приступачности и изградња друштва за све”.

Барошевић је подсетила да је Влада Србије донела Стратегију унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период од 2020. до 2024. године, као и Акциони план за спровођење Стратегије у периоду од 2021. до 2022. године.

Поред унапређења свеукупног друштвеног положаја особа са инвалидитетом, као један од приоритета рада у текућој години, навела је и наставак кампање СРБИЈА БЕЗ БАРИЈЕРА, која је покренута у сарадњи са Националном организацијом особа са инвалидитетом Србије, као и даље пружање финансијске подршке за реализацију програма који за циљ имају обезбеђивање приступачног окружења за све грађане Републике Србије.

После више деценија постојања и рада, први пут од оснивања, уз финансијску подршку Министарства, бројни објекти постали су доступни особама са инвалидитетом, попут Задужбине Илије М. Коларца, Београдског сајма, филијала ПИО фонда, општина, домова здравља, образовних и предшколских установа, установа културе и друго. 

Постављено је преко 100 рампи у више од 40 локалних самоуправа и финансирано је и преко 80 адаптација, реконструкција и опремања објеката удружења особа са инвалидитетом у више од 30 локалних самоуправа.

Како је навела Барошевић, Министарство пружа финансијску подршку за програме које реализује 33 савеза са 513 удружења у саставу са седиштем у преко 100 локалних самоуправа на територији Републике Србије, како би се особама са инвалидитетом омогућило остваривање грађанских, социјалних и других права.

Такође, подсетила је да је Министарство у претходном периоду обезбедило средства и за опремање и дигитализацију садржаја највеће библиотеке за слепе особе на Балкану „Др Милан Будимир”, увођење видео релеј услуге и услуге превођења на терену за глува и наглува лица, постављање звучне сигнализације на семафорима, изградњу и опремање инклузивних игралишта и организовање кампова за децу са инвалидитетом, реализацију иновативних програма који имају за циљ мотивисање и јачање капацитета младих особа са различитим врстама инвалидности из целе Србије.

Помоћница министра позвала је представнике локалних самоуправа да се у партнерству са удружењима особа са инвалидитетом укључе у реализацију кампање СРБИЈА БЕЗ БАРИЈЕРА како би се на јединствен и иновативан начин заједнички допринело стварању друштва које поштује различитост.

"И кад смо штедели на свему, на социјалој заштити нисмо. НИ на једном кориснику нисмо штедели ниједан динар", рекао је Вулин и захвалио председнику владе што је увек био за то да се социјална заштита никако не смањује и да се штеди на свему осим на најсиромашнијим и онима којима је помоћ неопходна.

Вулин је, приликом посете Центру за социјални рад у Горњем Милановцу, коме је упућен део средстава из наменских трансфера намењих тој општини, рекао да ће та помоћ бити сигурна у наредне три године и да може бити само већа, никако мања.

Навео је да 125 локалних самоуправа у Србији добија трансферна средства за услуге у заједници из републичког буџета, како би се обезбедило да се услуге у заједници развијају и нагласио да је то политика владе и министарства рада, све док је он министар.

"Социјална заштита ће се само унапређивати и ниједно социјално право неће бити умањено", истакао је Вулин.

Он је навео да су издвајања за социјалну заштиту у локалним самоуправама у Србији веома различита, прецизирајући да се она крећу од 0,02 одсто па до 9 одсто, а да је просек око 2,5 одсто од буџета локалне самоуправе.

Због тога је, каже, социјална заштита неравномерно развијена, те често локалне самоуправе нису у стању да издрже очување услуга за кориснике.

Зато су, каже, обезбеђена трансферна средства за услуге у заједници, односно новац који иде из буџета свим локалним смоуправама од друге до четврте категорије, којим се омогућава да услуге у заједници буду одрживе.

"Данас имате овде ваше геронто-домаћице, персоналне асистенте и у наредне три године то ће тако бити", истакао је Вулин.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – Управа за безбедност и здравље на раду, поводом питања која се односе на примену одредбе члана 37а Закона о безбедности и здрављу на раду, даје следеће обавештење:

Од 1. децембра 2022. године, послодавци у делатностима грађевинарства, пољопривреде, шумарства и рибарства, рударства, прерађивачке индустрије, снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизације (осим трговине електричном енергијом и гасовитим горивима преко гасоводне мреже), снабдевања водом, управљања отпадним водама, контролисања процеса уклањања отпада и сличним активностима, као и у делатностима здравствене и социјалне заштите, дужни су да за послове безбедности и здравља на раду имају одређено лице које има најмање стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године из научне, односно стручне области у оквиру образовно – научног поља техничко-технолошких наука, природно-математичких наука или медицинских наука.

За све неопходне информације можете се обратити Управи за безбедност и здравље на раду на е-маил: upravazabzr@minrzs.gov.rs или на телефон број 011 3347 392.

                                        Управа за безбедност и здравље на раду