Претрага

Споразумом је предвиђено јачање инфраструктурних капацитета локалних самоуправа које директно помажу мигрантима.

За програм "Јачање социјалне инфраструктуре у општинама погођеним мигрантском кризом" немачка влада је донирала 5,4 милиона евра.

"Ово је значајна помоћ за наше локалне самоуправе. Поред новца веома је значајно то да неко ван граница препознаје оно што смо радили и што радимо да помогнемо мигрантима. Уједно ово је захвалност и грађанима на стрпљењу које су показали и који су допринели да мигранти увек буду достојанствено дочекани и збринути. Све ово што будемо изградили, школе, путеве, објекте све ће то остати грађанима када мигрантска криза прође", изјавио је министар Вулин.

Директор канцеларије у Београду Немачке развојне банке (КФW) Арне Грос изразио је задовољство због потписивања споразума и што ће донација помоћи обичним људима.

"Споразум је важан за грађане који су морали доста тога да трпе током мигрантске кризе. Драго ми је што смо део помоћи и што помажемо", казао је Грос.

Министар Вулин је поновио да Србија није изазвала мигратску кризу и да Србија не може да је заустави, али жели да помогне да мигранти добију пристојне услове за боравак и да се осећају достојанствено.

Споразумом је предвиђено финансирање 27 појединачних пројеката у 14 градова и општина.

Поводом Светског дана церебралне парализе, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић и помоћница министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић посетиле су Медицинску школу  „Др. Андра Јовановић“ у Шапцу, у којој је, кроз пројекат „Без баријера, до образовања“, уграђен лифт.

Реализацију овог пројекта финансијски је подржало  Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а уградњом лифта особама са инвалидитетом омогућено је несметано похађање наставе и коришћење услуга ове школе. За ту намену Министарство је издвојило више од 3 милиона динара. 

Министарка Кисић истакла је да се сарадњом Министарства, локалних самоуправа и удружења постижу најбољи резултати, као и да је град Шабац прави пример тога. 

„Када смо удружени – препреке не постоје. Све активности које спроводи Министарство и Сектор за заштиту особа са инвалидитетом реализују се под слоганом „Србија без баријера“, а њихов заједнички циљ је побољшање квалитета живота особа са инвалидитетом“, навела је Кисић. 

Министарка Кисић је рекла да јој је веома драго што је омогућено да особе са инвалидитетом сада могу саме да дођу у медицинску школу у Шапцу и користе њене услуге. Како је навела, то је само један део активности које спроводи Министарство истакавши да је циљ свих активности стварање приступачне Србије.

Када су у питању особе са церебралном парализом у 2022. години, Министарство је за рад Савеза за церебралну и дечију парализу Србије  и 41 локалног удружења определило 19 милиона динара, док је за рад Савеза за церебралну и дечију парализу Војводине „Сунцокрет” и 9 локалних удружења издвојило око 5 милиона динара

Градоначелник Шапца Александар Пајић истакао је  да је поносан на овај велики пројекат, којим је особама са инвалидитетом омогућен долазак на услугу у Медицинској школи и навео да је ово доказ да се заједничким радом Министарства, града, школе и удружења постижу врхунски резултати. 

Председник Удружења параплегичара Мачванског округа Славиша Савић захвалио је Министарству и Сектору за заштиту особа са инвалидитетом и Граду Шапцу на подршци коју су пружили за реализацију овог пројекта којим се лицима са инвалидитетом омогућава достојанствен приступ услугама Медицинске школе „Др. Андра Јовановић“. 

Како је навео, услуге школе бесплатно могу да користе потенцијални ученици, као и све особе са инвалидитетом, што доприноси њиховом бољем здравственом стању, посебно имајући у виду да, због дугогодишње инвалидности, немају право на рехабилитацију.

Током посете, министарска Кисић и помоћница Барошевић разговарале су са представницима удружења особа са инвалидитетом са територије града Шапца о начинима за даље побољшање њиховог положаја, док су са ученицима медицинске школе разговарале о значају приступачности за интеграцију особа са инвалидитетом.

Светски дан церебралне парализе обележава се широм света 6. октобра, а у Републици Србији обележава се и Недеља солидарности са особама са церебралном и дечијом парализом.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обавештава да је наставило интензивно да обрађује податке утврђене чланом 71. Закона о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца, како би се што раније исплатила разлика за 2019. годину корисницима права, унело је обрачунате износе разлике у систем за плаћање Управе за трезор Министарства финансија до 21.04.2020. године и тиме омогућило исплату разлике.

С тим у вези, очекиване исплате разлике корисницима права утврђених  Законом о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца су,  на име:

• Личне, породичне и увећане породична инвалиднине, додатка за негу и помоћ, ортопедског додатка и накнаде за време незапослености 

за 2019. годину дана 25.04.2020. године.

Очекује се, такође, и интензивирана обрада података и унос тих података од стране служби борачко-инвалидске заштите у локалним самоуправама, како би се разлика за 2019. годину прописана чланом 53. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца, а која се односи на 

• Месечно новчано примање, породични додатак, додатак за негу, новчану накнаду за време професионалне рехабилитације и изузетно месечно новчано примање 

исплатила уз прву наредну месечну исплату.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић посетио је Центар за социјални рад и Дом за старе и пензионере у Кули где је истакао да ће Министарство активно наставити да пружа подршку свим установама социјалне заштите у Србији, како би њихови корисници добијали најквалитетнију услугу, а запослени боље услове рада.

Министар Ђорђевић рекао је да са надлежнима ових институција разговарао о плановима које имају у наредном периоду, као и о начину за унапређење њихових услуга у чему би Министарство дало свој допринос, и то не само у Кули већ и у осталим локалним самоуправама.

„Општина Кула треба да настави са оваквим радом, који даје позитивне резултате, а Министарство ће из године у годину да опредељује све већа средства за унапређење рада и услуга установа социјалне заштите, са акцентом на наменско трошење. Трудићемо се да помогнемо, не само финансијски већ и стручним саветима како би квалитет услуга био још бољи“, нагласио је министар.

Председник Општине Кула Велибор Милојичић захвалио је министру на посети и истакао да ће се у наредној години издвојити више новца из буџета са циљем да се сачува, али и унапреди постигнути ниво и квалитет услуга. Милојичић је рекао да му је посебно драго што је министар Ђорђевић похвалио Општину Кула када је у питању наменско трошења средстава.

Директорка Дома за старе и пензионере Сандра Бабић рекла је да са Министарством, на челу са министром Ђорђевићем, има изузетну сарадњу и разумевање за потребе које имају, са жељом да се таква сарадња настави и у наредном периоду како би се корисницима обезбедило здравије, лепше и богатије „треће доба“.

Директорка Центра за социјални рад Гордана Вакула истакла је да је са министром Ђорђевићем разговарала о усавршавању услуга које пружа Центар, као и начиу на који би могли да превазиђу проблеме са којима се сусрећу, а све у циљу добробити корисника и стварања квалитетнијег живота у овој локалној заједници.

Након власничке трансформације 2004. године „Рудник“ је постао први приватизовани рудник обојених метала у Србији. Захваљујући улагању у мере заштите знатно је смањен број повреда на раду, а рудник је награђен и Повељом „28. април“, националним признањем које додељује Управа за безбедност и здравље на раду Министарства за рад.

Дан рудара установљен је у знак сећања на 6. август 1903. када су се рудари Сењског рудника код Деспотовца штрајком изборили за повратак на посао тројице отпуштених колега, за бољи положај рудара и скраћење радног времена.

Отварајући скуп државни секретар је рекао да је Влада Србије 2017. годину прогласила годином међугенерацијске солидарности, која се обележава бројним активностима и манифестацијама. На овај начин утиче се на повезивање две значајне а осетљиве друштвене групе, младих и старијих, и истиче се значај међугенерацијске сарадње као облика потпоре међу њима.
Илић је нагласио да у години међугенерацијске солидарности најзначајније место заузимају волонтери, а само кроз Црвени крст Србије ангажовано је њих више од 60 хиљада. За рад Црвеног крста у овој години Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обезбедило је укупно 515 милиона динара, што значи да ће 36 хиљада корисника народних кухиња у 77 градова и општина бити збринуто, док је један део средстава намењен за опоравак деце корисника народних кухиња у одмаралиштима Црвеног крста у Нишу, Александровцу, Вршцу, Бачкој Паланци и Баошићима.
Државни секретар је истакао да је добро када је организатор волонтирања локална самоуправа − град или општина, због тога што реформом државне управе ови органи нужно морају да буду пре свега сервиси својих грађана. А волонтерски сервиси, као што је сервис београдске општине Звездара, показали су да је то могуће, одрживо, доступно, да не кошта пуно а много вреди.

На традиционалној манифестацији коју организује Управа за безбедност и здравље на раду Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, биће додељена национална признања у области безбедности и здравља на раду – похвалнице, плакете и повеље „28. април“.
Овогодишњи Светски дан безбедности и здравља на раду биће посвећен теми коју је утврдила Међународна организација рада: „Стрес на радном месту – колективни изазов“. Према проценама МОР-а, сваке године више од 2,3 милиона запослених смртно страда због повреда на раду или професионалних болести, а преко 313 милиона претрпи озбиљне повреде због којих одсуствује са рада.

Управа за безбедност и здравље на раду у сарадњи са социјалним партнерима обележила је „28. април” Дан безбедности и здрава на раду у Републици Србији доделом националних признања правним и физичким лицима.

Државни секретар Бојана Станић отворила је конференцију и у име министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања господина Зорана Ђорђевића. У свом обраћању истакла је да Министарство има обавезу да у сарадњи са  стручњацима стално промовише ову област како би заједнички подизали свест о значају примене превентивних мера што ће за резултат имати смањење повреда на раду и безбедније и здравије услове за запослене. У условима убрзаног економског развоја и живе привредне активности, брига о запосленима и заштита њиховог здравља и безбедности на раду је један од императива и циљева у раду Министарства због чега смо посвећени даљем развоју и успостављању светских норми у овој области.

В.Д. директора Управе за безбедност и здравље на раду Марина Фуртула истакла је да је Дан безбедности и здравља на раду истовремено дан среће и дан туге. Дан среће зато што имамо наш дан, Дан безбедности и здравља на раду, а дан туге зато што је ово ипак дан сећања на све смртно страдале раднике у Републици Србији и у свету. У Републици Србији у 2018. години 53 запослена изгубила су живот због повреда на раду, а од почетка 2019. године до данас 13 запослених је смртно страдало. Заједнички циљ свих нас је да водимо бригу о сваком запосленом који ће свој радни век провести у безбедној радној средини без повреда и оштећења здравља, а самим тим унапредићемо стање у области безбедности и здравља на раду на ниво најразвијенијих држава јер то дугујемо будућим генерацијама.

В.Д. директора Инспектората за рад Стеван Ђуровић и државни секретар др Стана Божовић уручили су признања награђеним правним и физичким лицима.

У категорији правних лица са више од 250 запослених Повеља „28.април”, награђени су:

1. AD ZA VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ AIR SERBIA AD BEOGRAD и NIS A.D. NOVI SAD - NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE који равноправно деле I место;
2. PREDUZEĆE ZA PROIZVODNJU PREHRAMBENIH PROIZVODA MARBO PRODUCT DОО BEOGRAD, II место;
3. TIGAR TYRES D.O.O. PIROT, III место.

У категорији правних лица до 250 запослених Повеља „28.април”, награђени су:

1. METALAC PRINT DOO GORNJI MILANOVAC и BIOSPRINGER RS D.O.O. SENTA равноправно дело I место;
2. LUNA DOO POŽAREVAC, II место;
3. PATENT CO.DOO MIŠIĆEVO, III место.

Плакета „28 април” додељена је:

1. Анастазија Берењи,
2. Бранко Радоњић (постхумно).

Похвалнице „28 април” додељена је:

1. Данијела Илић,
2. Мирослав Пузовић.