Претрага

Mинистар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић отвориће конференцију безбедности и здравља на раду под називом „Спречавање излагању опасним супстанцама” 30. октобра 2018. године, у Скупштини града Београда (Стари двор, Драгослава Јовановића 2), Свечана сала, са почетком у 11:00 часова.

Управа за безбедност и здравље на раду Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у сарадњи са Европском агенцијом за безбедност и здравље на раду организује конференцију са циљем подизања свести о значају безбедности и здравља на раду.

Поред представника Министарства, на конференцији ће учествовати социјални партнери, стручњаци из Републике Србије и представници Европске агенције за безбедност и здравље на раду.

Молимо представнике медија да своје присуство пријаве најкасније до уторка, 30. oктобра до 9 часова на адресу press@minrzs.gov.rs .

Отварајући скуп државни секретар је рекао да је Влада Србије 2017. годину прогласила годином међугенерацијске солидарности, која се обележава бројним активностима и манифестацијама. На овај начин утиче се на повезивање две значајне а осетљиве друштвене групе, младих и старијих, и истиче се значај међугенерацијске сарадње као облика потпоре међу њима.
Илић је нагласио да у години међугенерацијске солидарности најзначајније место заузимају волонтери, а само кроз Црвени крст Србије ангажовано је њих више од 60 хиљада. За рад Црвеног крста у овој години Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обезбедило је укупно 515 милиона динара, што значи да ће 36 хиљада корисника народних кухиња у 77 градова и општина бити збринуто, док је један део средстава намењен за опоравак деце корисника народних кухиња у одмаралиштима Црвеног крста у Нишу, Александровцу, Вршцу, Бачкој Паланци и Баошићима.
Државни секретар је истакао да је добро када је организатор волонтирања локална самоуправа − град или општина, због тога што реформом државне управе ови органи нужно морају да буду пре свега сервиси својих грађана. А волонтерски сервиси, као што је сервис београдске општине Звездара, показали су да је то могуће, одрживо, доступно, да не кошта пуно а много вреди.

Управа за безбедност и здравље на раду обележила је „28. април” Дан безбедности и здравља на раду у Републици Србији доделом националних признања правним и физичким лицима.

В.д. директора Управе за безбедност и здравље на раду Дуња Радојичић уручила је награђенима Плакету „28. април”, и то:

- Милораду Бероњи, дипл. инж. заштите на раду

- Драгославу Радисављевићу, дипл. инж. заштите на раду

В.д. директора Инспектората за рад Милан Цветков уручио је награђенима Похвалницу „28. април”, и то:

- Марини Јаћимовић, лицу за безбедност и здравље на раду у компанији „МИЛАН БЛАГОЈЕВИЋ - НАМЕНСКА АД ЛУЧАНИ“

- Одељењу за безбедност и здравље на раду Универзитетског клиничког центра Србије

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, проф. др Дарија Кисић Тепавчевић уручила је Повељу „28.април“ у категорији правних лица који имају више од 250 запослених и у категорији правних лица који имају мање од 250 запослених.

У категорији правних лица са више од 250 запослених Повеља „28.април”, награђени су:

1.      прво место NIS A.D. NOVI SAD и  ГРУНДФОС СРБИЈА ДОО

3.      друго место NORMA GRUPA JUGOISTOČNA EVROPA DOO SUBOTICA

4.      треће место PRIVREDNO DRUŠTVO ZA PROIZVODNJU KOTLOVA I GREJNIH TELA FOS DOO SURDULICA

 У категорији правних лица до 250 запослених Повеља „28.април”, награђени су:

1.      прво место LPO DOO ADA

2.      друго место ESSEX FURUKAWA MAGNET WIRE BALKAN D.O.O.

3.      треће место TERAX NISKOGRADNJA DOO SUBOTICA

Догађај поводом доделе националних признања из области безбедности и здравља на раду за 2020. годину је одржан 28. априла 2021. године у Клубу посланика.

Након власничке трансформације 2004. године „Рудник“ је постао први приватизовани рудник обојених метала у Србији. Захваљујући улагању у мере заштите знатно је смањен број повреда на раду, а рудник је награђен и Повељом „28. април“, националним признањем које додељује Управа за безбедност и здравље на раду Министарства за рад.

Дан рудара установљен је у знак сећања на 6. август 1903. када су се рудари Сењског рудника код Деспотовца штрајком изборили за повратак на посао тројице отпуштених колега, за бољи положај рудара и скраћење радног времена.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски уручила је данас уговоре о наменским трансферима представницима 120 јединица локалних самоуправа широм Србије. За ову намену Министарство је издвојило укупно 560 милиона динара, чиме ће се значајно унапредити доступност и квалитет услуга социјалне заштите на локалном нивоу.

Средства ће бити искоришћена за развој и унапређење услуга као што су: помоћ у кући за стара и угрожена лица, услуга личног пратиоца за децу са сметњама у развоју, дневни боравци за децу и младе са инвалидитетом, услуге персоналне асистенције, и друге облике социјалне подршке за најугроженије категорије становништва.

„Ове услуге су директна подршка породицама, особама са инвалидитетом и сметњама у развоју, као и нашим најстаријима које не смемо заборавити и о којима посебно морамо бринути“, истакла је министар Ђурђевић Стаменковски.

Она је нагласила да ће Министарство наставити да буде поуздан ослонац и активан партнер свим општинама и градовима у Србији у циљу стварања одрживог и доступног система социјалне заштите.

„Брига о људима мора да буде темељ сваке политике, јер само задовољни, безбедни и подржани грађани могу да граде стабилно, праведно и успешно друштво“, поручила је министар.

Уговори о наменским трансферима представљају један од најважнијих инструмената кроз који држава унапређује територијалну равномерност у пружању социјалних услуга и доприноси већој социјалној правди.

Национална служба за запошљавање обележава 95 година постојања и том приликом биће уручена признања и захвалнице послодавцима и локалним самоуправама који су, у сарадњи са НСЗ, дали највећи допринос запошљавању током 2016. године.
Дан Националне службе за запошљавање обележава се од 14. децембра 1921. године када је објављен Закон о заштити радника којим је у Краљевини СХС уређено оснивање Средишне берзе рада у Београду и свих месних берзи рада у већим привредним центрима.
.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић у име Владе Републике Србије, предводиће церемонију полагања венаца и одавања почасти код Споменика „Победе Српске Војске“ на брду Зебрњак код Кумановa у Републици Северној Македонији, 20. октобра 2019. године у 11 часова.

Организатор церемоније је Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Амбасадом Републике Србије у Републици Северној Македонији. После церемоније полагања венаца и одавања почасти планирано је протоколарно обраћање и уметнички програм.

Поред државног секретара венце ће положити и изасланик одбране Војске Србије у Републици Северној Македонији,  представници Владе Републике Северне Македоније, представници локалних самоуправа из Србије и Северне Македоније, чланови Собрања Северне Македоније, као и представници удружења српских заједница у Републици Северној Македонији опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. 

Најзначајника битка Првог балканског рата одиграла се у кумановској долини 21. и 22. октобра 1912. године. Српска војска победила је тада надмоћније турске трупе и после више од пет векова донела слободу старим средњовековним српским областима.

Споменик кумановским јунацима првобитно висок преко 48 метара, рад истакнутог српског архитекте Момира Коруновића, подигнут је 1937. године да би свега пет година касније био већим делом уништен од стране бугарских окупационих трупа.

У крипти споменика положени су посмртни остаци више стотина српских јунака страдалих у Кумановској бици.

Том приликом министар Вулин је рекао да су сва лица из поплављених насеља збринута и да је у центру „Миленијум“ током ноћи било смештено 79 особа, док је у Дому за децу и омладину у Белој Цркви смештено 42 становника ових села.
„Током целе ноћи председник Републике Србије, Александар Вучић, и министар унутрашњих послова, Небојша Стефановић, су били у непосредној комуникацији и руководили акцијом спасавања, сви делови наших служби за спашавање су били на терену. Посебно се захваљујем Жандармерији и Сектору за ванредне ситуације, као и Центру за социјални рад и волонтерима Црвеног крста који су несебично понудили помоћ.“
Министар Вулин је рекао да су сви угрожени медицински збринути и имају кров над главом, као и да им је обезбеђена храна, одећа, ћебад, постељина, пелене и све остало што им је потребно.
„Локална самоуправа води рачуна о људима, а ми ћемо наставити да радимо све што је потребно да се они што пре врате кућама. Али пре тога морамо помоћу пумпи и доступне механизације да избацимо воду из њихових домова и да извршимо дезинфекцију и дератизацију. Након тога можемо да пређемо на чишћење кућа и процену штете, и да људе вратимо у њихове домове“.

„Пројекат „Услуге социјалне заштите за осетљиве групе“ допринео је развоју институција социјалне заштите на локалном нивоу. Дакле, на оном нивоу који је у директном додиру са грађанима, и који је надлежан да одговара на конкретне, животне захтеве и питања грађана. Остварењем тог циља, помогли смо локалним самоуправама да оснаже своје капацитете за социјалну заштиту, успостављањем нових услуга потребних осетљивим групама о којима бринемо – старима, особама са инвалидитетом, породицама које брину о својим немоћним члановима“, изјавио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић на конференцији поводом завршетка петогодишњег пројекта који у оквиру Немачкe развојне сарадње спроводио ГИЗ,  а учествовали су и други партнери.

Министар је рекао да са задовољством можемо да сагледамо резултате успешне сарадње са ГИЗ-м, који су  значајно унапредили услуге социјалне заштите, како на националном, тако и на локалном нивоу, међу којима је и оснаживање нормативно правног оквира. Селаковић је подсећајући, да уколико не би постојале услуге  попут помоћи у кући, дневног боравака,  личног пратиоца, персоналног асистента,  рекао да би њихови корисници морали да напусте своје породице и подршку потраже у институцијама за смештај.

Нагласивши колико је за систем социјалне заштите Р. Србије важно јачање ЈЛС за преузимање обавеза из ове области, министар је рекао да оне морају да препознају своју улогу у пружању подршке кориснику у заједници у којој живи, да планирају већа финансијска средства за услуге у њиховој надлежности у будућности, да те исте услуге учине доступнијим својим грађанима, али и да буду одговорни за квалитет услуга које пружају.

„Обилазећи градове и општине по Србији, сусрећем се са новоуспостављеним услугама које пружају  локални Центри за пружање услуга социјалне заштите. И искуства која имају, како запослени у Центрима, али на првом месту корисници тих услуга, су за сваку врсту похвале. Ако нешто недостаје, то је већи број пружалаца услуга, конкретно када говорим о персоналним асистентима, личним пратиоцима, када говоримо о особама које пружају помоћ у кући нашим најстаријим суграђанима“, истакао је Селаковић.

Министар се осврнуо и на питање бриге родитеља чија деца имају одређене здравствене проблеме. „Када разговарате са родитељима деце која имају одређене проблеме, задовољни су што је њихово дете добило личног асистента. Међутим што је родитељ старији, то је брига о томе како ће се водити рачуна и каква ће брига постојати о детету у оном моменту када више не буду на овом свету, је једно питање које највише оптерећује те људе,“, нагласио је министар Селаковић. Он је рекао да је ширење мреже услуга у заједници уједно и циљ  државе, што је од изузетног значаја за наше грађане, имајући у виду да смо земља са ниским природним прираштајем, као и са великим бројем старије популације, која има потребу за различитим услугама помоћи.

Министар је указао да захваљујући пројекту  данас има 297 лиценцираних пружаоца услуга из различитих сектора, јавног, приватног и  цивилног, што је огромно повећање,  јер их је, према његовим речима, 2014. године било само 24. „Увећање броја пружаоца услуга допринело је повећању запослености, јер активни пружаоци услуга социјалне заштите запошљавају више од 8.000 радника. Број запослених, у периоду од 2016. до 2021. године, порастао је за 167%, што је директна последица повећања броја пружалаца услуга и ширења капацитета за пружање услуга. И као најважније, услуге социјалне заштите данас се пружају у 91% општина у Р. Србији, а присуство у окрузима је значајно уједначеније него раније“,  рекао Селаковић.

Истакавши да  се ГИЗ показао као један од најпоузданијих, али истовремено и најфлексибилнијих и најприступачнијих сарадника, подржавајући управо оне активности за које је Министарство затражило подршку, Селаковић се уједно и захвалио на досадашњој подршци. Министар  је најавио  наставак сарадње, кроз пројекат „Социјална инклузија у Србији“, укупне вредности око 5,5 милиона евра, који ће подржати партнере у Србији у јачању социјалног и економског укључивања најосетљивијих група у наше друштво.  

„Подршка Немачке у оквиру овог пројекта је посебно допринела развоју Стратегије за деинституционализацију. Иза ове речи стоји значајан помак ка пружању услуга социјалне заштите у заједници. Подржавамо наше српске партнере да наставе реформе у социјалној политици. Сваки корак на овом путу је истовремено и корак ближе заједничкој европској будућности“, изјавила је амбасадорка СР. Немачке у Србији  Анке Конрад.

На конференцији су поред, министра Селаковића и амбасадорке Конрад, учествовале министарка за демографију и бригу о породици Дарија Кисић и повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

На традиционалној манифестацији коју организује Управа за безбедност и здравље на раду Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, биће додељена национална признања у области безбедности и здравља на раду – похвалнице, плакете и повеље „28. април“.
Овогодишњи Светски дан безбедности и здравља на раду биће посвећен теми коју је утврдила Међународна организација рада: „Стрес на радном месту – колективни изазов“. Према проценама МОР-а, сваке године више од 2,3 милиона запослених смртно страда због повреда на раду или професионалних болести, а преко 313 милиона претрпи озбиљне повреде због којих одсуствује са рада.