Претрага

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дејан Антић присуствовао је Свечаној академији поводом прославе 56. годишњице постојања Факултета заштите на раду Универзитета у Нишу.

Честитајући Дан Факултета заштите на раду у име министра Николе Селаковића, Дејан Антић је изразио задовољство због вишегодишње плодоносне сарадње коју Министарство за рад и Управа за безбедност и здравље на раду остварују са овом високошколском установом.

„Професори и сарадници вашег факултета стални су чланови радних група за припрему прописа у области безбедности и здравља на раду, а посебно је било корисно њихово залагање приликом израде новог Закона о безбедности и здрављу на раду. Такође, од формирања Савета за безбедност и здравље на раду, ваш факултет има своје представнике који пружају велики допринос у раду поменутог тела. Према нашој евиденцији, Факултет заштите на раду увек активно учествује у пројектима и активностима Министарства за рад - Управе за безбедност и здравље на раду, попут Доделе националних признања поводом обележавања 28. априла, Дана безбедности и здравља на раду у Републици Србији и обележавање Европске недеље безбедности и здравља на раду“ – рекао је државни секретар.

Антић је наставницима, сарадницима и студентима Факултета заштите на раду пожелео да у годинама које долазе наставе да нижу успехе како на научно-истраживачком, тако и на образовно-педагошком плану.

Након тога, министар Вулин ће се у просторијама ПУ састати са председником општине Бор, Живорадом Петровићем, и директорима установа које су у надлежности Министарства за рад: директорком филијале Фонда ПИО Бор, Верицом Чарапић, директорком борске филијале НСЗ, Соњом Станковић, директорком Центра за социјални рад у Бору, Мирјаном Митровић, и шефицом Одсека Инспектората за рад за Борски округ, Јасминком Везурић.
Министарство за рад је у протекле три године кроз конкурсе за унапређење положаја ОСИ у Републици Србији финансијски подржало 16 пројеката којима је путем уклањања архитектонских баријера омогућен приступ у 36 објеката који су од значаја за особе са инвалидидтетом. Поред тога, Министарство је до сада финансирало и уклањање архитектонских баријера испред 24 зграде полицијских управа широм Србије и на још десетак установа.

У протекла четири месеца Инспекција рада Јужнобанатског округа обавила је 649 инспекцијских надзора. Затечених лица на црно било је 80. За 75 лица је заснован радни однос. Донета су 134 решења у налагању мера, поднето је 65 прекршајних пријава.
Директор Инспектората за рад, Бојан Јоцић, навео је пример послодавца у Моравичком округу који је, пошто су му откривена два радника „на црно“, пријавио 111 запослених. Јоцић је истакао да законски оквир за борбу против сиве економије постоји, а напори који се улажу значајни су за читаво друштво.
Поред представника локалних самоуправа са територије јужног Баната, скупу су присусуствовали и представници привредних субјеката са ове територије, као и регионалне привредне коморе.

Председник Републике Србије Александар Вучић, министар за рад запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић учествовали су на скупу челника 91 локалне самоуправе укључене у пројекат "Норвешка за вас - Србија" у Алексинцу.

Председник Вучић је присутнима поручио да се кроз пројекте, као што је "Норвешка за вас - Србија" учи начин на који се транспарентно и одговорно обавља посао у локалним самоуправама и захвалио Краљевини Норвешкој и амбасадору Арне Санес Бјорнстаду на пружању помоћи кроз различите донације, која траје од 2000. године и износи 250 милиона евра.

"Хвала на свакој врсти подршке и помоћи, изузетно то ценимо и желимо још много тога да научимо од вас и да људи у Србији виде и осете део живота, начин на који живите у Норвешкој и у једном делу развијеног света", рекао је Вучић и додао да је Србија захвална Норвешкој јер њихова подршка иде у различитим правцима - од борбе против насиља над женама, преко владавине права, демократије до подршке у најтежим тренуцима, као што је то било у Обреновцу 2014. године.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић истакао је да је пројекат „Реци НЕ раду на црно“, који је спроведен у сарадњи са Краљевином Норвешком, пројекат који је дао изванредне резултате, када је у питању сузбијање сиве економије.

„Краљевина Норвешка је наш партнер, а амбасадор Арне Санес Бјорнстад мој велики пријатељ, и веома сам им захвалан на подршци коју пружају нашој земљи. Захваљујући добрим односима и политици коју води наш председник Александар Вучић, грађани Републике Србије, поред подршке своје земље коју имају у потпуности, могу да рачунају и на иностране партнере, који су добродошли и позвани да улажу у Србију, на заједничку корист“, рекао је Ђорђевић.

Он је истакао да имати Норвешку за пословног партнера, значи имати земљу која заиста брине о пројектима у које улаже, прати његово спровођење и постигнуте резултате и подстиче да се ради боље, јаче и да се остварују још бољи ефекти.

„Инспекција рада је у претходној години успела да изврши 31 одсто више надзора него у години пре ње, што је допринело смањењу нелојалне конкуренције и  омогућило радницима да искористе своја права“, рекао је Ђорђевић и додао да ће министарство наставити да ради на побољшању положаја и права радника, и стварању повољније климе за долазак нових инвеститора.

Он је нагласио да је Влада Републике Србије ову годину прогласила „Годином безбедности и здравља на раду“, што је још један доказ да је брига о грађанима Србије један од највећих приоритета. Како каже, ресорно министарство се у многим областима угледало на рад скандинавских земаља, а то ће наставити и у наредном периоду.

Ђорђевић је поручио да Србија жели да постане лидер у региону, модерна, богата и уређена држава као и да ће том циљу сигурно допринети пројекти који су се у пракси показали са добрим резултатима.

Данашњим скупом,  на ком су представљени примери релевантних пројеката спроведених уз подршку норвешких донација, као и текућих пројеката и програма који се у нашој земљи реализују уз помоћ Норвешке, обележава се дугогодишње успешно партнерство Норвешке и Србије.

„За подршку програму народних кухиња Црвеног крста у 2026. години издвојили смо више од 420 милиона динара“, поручила је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски која је са генералним директором Црвеног крста Љубомиром Миладиновићем потписала Споразум о сарадњи.

Она је нагласила да су средства распоређена на 77 локалних самоуправа које користи преко 31 хиљада корисника. 

„Овај споразум представља доказ да држава брине о онима којима је помоћ потребна. Желимо да, унапређујући сарадњу са Црвеним крстом, покажемо да хумано лице Србије постоји већ вековима. Црвени крст је дом солидарности, хуманости, љубави и подршке“, навела је министар. 

Ђурђевић Стаменковски нагласила је да ће Министарство наставити да учествује у организацији летовања у одмаралиштима Црвеног крста у Баошићима, за социјално угрожену и децу без родитељског старања.

„Остајемо партнери и чврст ослонац за угрожене породице. Наше заједничке активности ће бити видљиве, сарадња  конструктивна, а народне кухиње ефикасне у пружању подршке“, закључила је министар.

Генерални директор Црвеног крста Љубомир Миладиновић изразио је захвалност Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања за континуитет у сарадњи која је, како је навео, до сада била веома успешна. 

„Досадашња сарадња ојачала је континуитет и омогућила јачање капацитета организација на терену. Верујемо да ће се та успешна сарадња настави и у будућности“, нагласио је Миладиновић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић отворио је конференцију „Безбедност и здравље на раду у дуалном образовању“.
         Министар је рекао да и поред развоја индустрије, дигитализације и најновијих технологија увек се кроз историју показало и доказало да ништа не може без човека, његовог знања и умећа. 
„Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Управа за безбедност и здравље на раду у сарадњи са Европском агенцијом за безбедност и здравље на раду, кроз организацију ове конференције желе да укажу на важност подизања свести о значају безбедности и здравља на раду, као и да скрену пажњу свим послодавцима да су животи и здравље ученика у дуалном образовању најбитнији и да ученици треба да обављају искључиво оне послове који неће негативно утицати на њихов духовни и телесни развој“, истакао је министар Ђорђевић.
Право безбедности и здравља на раду не односи се само на запослене и послодавце, већ то право, како је рекао министар, имају и ученици и студенти који се налазе на професионалној пракси или практичној настави, као и лица која се налазе на стручном оспособљавању, преквалификацији или доквалификацији код послодавца.
„Министарство за рад залагаће се за смањење рада на црно, смањење повреда на раду, спровођење превенције и појачан инспекцијски надзор над применом мера безбедности и здравља на раду. За остваривање добрих резултата у овој области потребно је да се укључе сви запослени, синдикати, послодавци, државни органи, невладине организације, образовне установе, научне институције и сви други заинтересовани“, нагласио је министар.
Министар је указао на то да су ученици посебно угрожени јер немају потребно искуство у обављању одређених послова, што значи да је за њих неопходно обезбедити одговарајућу едукацију о безбедности и здрављу на раду коју мора да прати свест о могућим опасностима.
„У наредном периоду нас очекује усвајање новог Закона о безбедности и здрављу на раду и Стратегије безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2018. до 2022. године“, рекао је министар и додао да је важно искористити сваку прилику за квалитетну размену мишљења, јер је то допринос промени свести о важности безбедности и здравља на раду за друштво у целини. 
„Улагање у безбедност и заштиту на раду представља миран сан“, поручио је министар Ђорђевић.

Вулин је рекао да је министарство је за ПИТ пројекат, односно за реновирање објекта у Водоводској улици на Чукарици издвојило 15 милиона динара, а да очекује да ће се од бројних донатора добити значајна материјална средства којим ће се у потпуности завршити опремање тог објекта.

"Захваљујући томе нећемо имати само посебан интензивни третман за дечаке са проблемима у понашању већ и за девојчице. Тада ћемо захваљујући овом објекту по први пут моћи да се боримо за другу шансу не само дечака, већ и девојчица", рекао је Вулин новинараима након обиласка објекта.

Наводећи да су тренутни капацитети недовољни, он је истакао да ће на овај начин капацитети бити много бољи, али да и они нису довољни.

"Боримо се приотв феномена деце улице, деце која се злоупотребљавају на најмонструознији начин, која просјаче...зато смо у више од 115 локалних самоуправа и центара за социјални рад направили посебне тимове који се баве и боре искључиво са овим проблемом", рекао је Вулин.

Међутим, како је додао, без адекватних смештајних капацитета та деца не би имала где да се пошаљу.

Према његовим речима, једно је пронаћи дете и одвојити га од улице, а дурго је питање шта онда радити са њим, јер нису сва деца одмах за институције или хранитељске породице, већ са њима мора посебно да се ради што омогућава ПИТ програм.

Министар је истакао да се у то програму лече њихове трауме и даје им се друга шанса, а као пример је навео два дечака, брата која су напала и познатог писца Рашу Попова.

Вулин је рекао да су ти дечаци прошли ПИТ програм, а да је млађи дечак, који има девет година, сада најбољи ђак у свом разреду.

Директор Завода за васпитање деце и омладине "Васа Стајић" Драган Роловић рекао је да се данас почње са радовима на кући која је добијена од Дирекције за управљање одузетом имовином.

Он је навео да ће најкасније за два месеца успети да се постојећи капацитети од шесторо деце прошире.

"Хладно је, ми смо већ једну групу деце преко наших капацитета склонили са улице и сместили у завод", рекао је Роловић и изразио наду да ће такве деце бити све мање.

Он је навео да је за 11 година кроз ПИТ програм прошло 208 дечака, од седам до 14 година.

"Капацитет у нашем заводу је шест места, а ми их данас имамо 11 што значи да смо отворили још један простор како би збринули децу која су била на улици", рекао је Роловић.

Помоћница министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић посетила је са представницима Фондације „Хумано срце“ општину Блаце, где је са председником те општине Иваном Бургићем и његовим сарадницима разговарала о унапређењу положаја особа са инвалидитетом.

На састанку је разговарано и о сарадњи на реализацији пројекта те фондације „Пожели жељу“, који за циљ има унапређење квалитета живота деце и младих. 

Барошевић је истакла да је општина Блаце пример како унапредити услове живота особа са инвалидитетом и побољшати приступачност институција, што доказује и постављена рампа за особе са инвалидитетом на улазу у ту општину.

Помоћница Барошевић је нагласила да само заједничким снагама државе и локалних самоуправа особама са инвалидитетом може бити обезбеђен још квалитетнији и садржајнији живот.

„Заједно стварамо Србију без баријера, Србију једнаких могућности за све наше грађане“, поручила је Барошевић.

Циљ прве редовне седнице Социјално-економског савета која је данас одржана након укидања ванредног стања био је да социјални партнери добију извештај о предузетим мерама током ванредног стања као и да им се представе мере које ће се предузимати у будуће. 

Резултате свог рада изнели су Министарство финансија, Министарство привреде, Министарство здравља, Министарство државне управе и локалне самоуправе, Привредна комора Србије, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Инспекторат рада, Национална служба за запошљавање, Управа за безбедност и здравља на раду, Агенција за мирно решавање радних спорова. Представници Министарства просвете су такође били позвани, али су због неодложних обавеза били спречени да присуствују.

Током ванредног стања Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је редовно на свом сајту обавештавало грађане о свим мерама које су предузете. 

Са жељом да се грађани што брже и веродостојније информишу о правима радника која не смеју бити прекршена ни током ванредног стања, покренут је портал „е-Портал“. Путем овог портала грађани су обавештавани о правима радника.

„ Идеја о формирању портала „е-Портал“ је наишла на веома позитивне коментаре, с обзиром да путем ове апликације грађани могу на врло  једноставан  начин видети која су права радника, као и да уколико је неко од права угрожено, грађани одмах могу проблем да пријаве Инспекцији рада. Овај начин информисања је похваљен од стране репрезентативних синдиката, уније послодаваца и привредне коморе “, објаснио је Ђорђевић.

Доказ да је портал „е-Портал“ веома користан је податак који показује да је на данашњи дан овај портал посетило 11.286 радника.

Друга ствар коју је Министарство за рад, запошљавање,борачка и социјална питања урадило је формирање такозване Вибер заједница, која служи да  путем ње грађани за веома кратко време добију корисне информације у вези са ванредним стањем.

„ Путем Вибер заједнице смо информисали грађане о свакој мери које је предузело ово министарство на основу одлуке Владе. Вибер заједница има 32.194 члана, што говори да су информације које су стизале благовремено биле од великог значаја грађанима“ објаснио је Ђорђевић.

Како би показали да је свака мера коју је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донело веома корисна и уједно изводљива, само министарство је спровело сваку меру у свом раду и било пример добре праксе, као на пример рад од куће и коришћење боловања. 

Једна од мера било је и увођење тајног клијента, како би се проверио начин рада током ванредног стања.

„ Тајни клијенти су имали обавезу да зову центре за социјални рад, да провере да ли се јављају и јесу ли љубазни. Овим смо желели да видимо какав квалитет услуге се пружа током ванредног стања“, закључио је Ђорђевић.

Како би грађани били упућени у целокупан рад установа социјалне заштите подаци су објављени на сајту Министарста за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. 

„ Било је и оних који нису испунили наша очекивања, а о томе су такође грађани обавештени  путем сајта министарства “- закључио је Ђорђевић.

Конференцији ће присуствовати представници локалних самоуправа и служби пошто ће у фокусу рада бити утицај миграција на развој локалних средина.