Претрага

Управа за безбедност и здравље на раду у сарадњи са социјалним партнерима обележила је „28. април” Дан безбедности и здрава на раду у Републици Србији доделом националних признања правним и физичким лицима.

Државни секретар Бојана Станић отворила је конференцију и у име министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања господина Зорана Ђорђевића. У свом обраћању истакла је да Министарство има обавезу да у сарадњи са  стручњацима стално промовише ову област како би заједнички подизали свест о значају примене превентивних мера што ће за резултат имати смањење повреда на раду и безбедније и здравије услове за запослене. У условима убрзаног економског развоја и живе привредне активности, брига о запосленима и заштита њиховог здравља и безбедности на раду је један од императива и циљева у раду Министарства због чега смо посвећени даљем развоју и успостављању светских норми у овој области.

В.Д. директора Управе за безбедност и здравље на раду Марина Фуртула истакла је да је Дан безбедности и здравља на раду истовремено дан среће и дан туге. Дан среће зато што имамо наш дан, Дан безбедности и здравља на раду, а дан туге зато што је ово ипак дан сећања на све смртно страдале раднике у Републици Србији и у свету. У Републици Србији у 2018. години 53 запослена изгубила су живот због повреда на раду, а од почетка 2019. године до данас 13 запослених је смртно страдало. Заједнички циљ свих нас је да водимо бригу о сваком запосленом који ће свој радни век провести у безбедној радној средини без повреда и оштећења здравља, а самим тим унапредићемо стање у области безбедности и здравља на раду на ниво најразвијенијих држава јер то дугујемо будућим генерацијама.

В.Д. директора Инспектората за рад Стеван Ђуровић и државни секретар др Стана Божовић уручили су признања награђеним правним и физичким лицима.

У категорији правних лица са више од 250 запослених Повеља „28.април”, награђени су:

1. AD ZA VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ AIR SERBIA AD BEOGRAD и NIS A.D. NOVI SAD - NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE који равноправно деле I место;
2. PREDUZEĆE ZA PROIZVODNJU PREHRAMBENIH PROIZVODA MARBO PRODUCT DОО BEOGRAD, II место;
3. TIGAR TYRES D.O.O. PIROT, III место.

У категорији правних лица до 250 запослених Повеља „28.април”, награђени су:

1. METALAC PRINT DOO GORNJI MILANOVAC и BIOSPRINGER RS D.O.O. SENTA равноправно дело I место;
2. LUNA DOO POŽAREVAC, II место;
3. PATENT CO.DOO MIŠIĆEVO, III место.

Плакета „28 април” додељена је:

1. Анастазија Берењи,
2. Бранко Радоњић (постхумно).

Похвалнице „28 април” додељена је:

1. Данијела Илић,
2. Мирослав Пузовић.

Споразумом је предвиђено јачање инфраструктурних капацитета локалних самоуправа које директно помажу мигрантима.

За програм "Јачање социјалне инфраструктуре у општинама погођеним мигрантском кризом" немачка влада је донирала 5,4 милиона евра.

"Ово је значајна помоћ за наше локалне самоуправе. Поред новца веома је значајно то да неко ван граница препознаје оно што смо радили и што радимо да помогнемо мигрантима. Уједно ово је захвалност и грађанима на стрпљењу које су показали и који су допринели да мигранти увек буду достојанствено дочекани и збринути. Све ово што будемо изградили, школе, путеве, објекте све ће то остати грађанима када мигрантска криза прође", изјавио је министар Вулин.

Директор канцеларије у Београду Немачке развојне банке (КФW) Арне Грос изразио је задовољство због потписивања споразума и што ће донација помоћи обичним људима.

"Споразум је важан за грађане који су морали доста тога да трпе током мигрантске кризе. Драго ми је што смо део помоћи и што помажемо", казао је Грос.

Министар Вулин је поновио да Србија није изазвала мигратску кризу и да Србија не може да је заустави, али жели да помогне да мигранти добију пристојне услове за боравак и да се осећају достојанствено.

Споразумом је предвиђено финансирање 27 појединачних пројеката у 14 градова и општина.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић састао се са замеником директора Канцеларије за мањинска и људска права Драгољубом Ацковићем како би разговарали о унапређењу заштите и превенције припадника ромске популације од вируса COVID-19.

Министар Ђорђевић рекао је да је договорено да се Министарству достави списак свих ромских насеља у Србији, са информацијом о локацији и бројем, како би се свима обезбедила неопходна помоћ и додао да ће локалним самоуправа наложити да изврше периодичне дезинфекције тих насеља.

„Сви грађани Републике Србије су за нас једнаки, без обзира на националну и верску припадност и зато морају да имају једнаку заштиту. Ромским насељима који немају воду за пиће, локалне самоуправе су дужне да обезбеде цистерне са водом, а са Црвеним крстом ћемо договорити достављање неопходних намирнице. Такође, како се отпад и смеће не би разносили, у овим насељима нужно је поставити довољан број контејнера“, истакао је Ђорђевић.  

Заменик директора Канцеларије за мањинска и људска права Драгољуб Ацковић захвалио је министру на ангажовању и истакао да ће начини који су предложени сигурно допрнети већој заштити ромске популације. Како је навео, да би се грађани ове категорије становништа боље упознали са штетним последицама вируса које могу да имају уколико се не буду придржавали прописаних мера, удружења рома у Србији обезбедиће им и потребну едукацију.

У циљу промоције безбедности и здравља на раду и унапређења културе превенције у Републици Србији, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Управа за безбедност и здравље на раду организовала је такмичење „Безбедност и здравље на раду свуда око нас за време COVID-19” за избор 3 најбоље фотографије.

Јавни позив за учешће на такмичењу је био постављен на сајту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а такмичење је организовано у периоду од 8. јануара до 5. фебруара 2021. године.

На конкурс је у наведеном периоду приспело 135 фотографија. Комисија је изабрала 3 најбоље фотографије и 18 фотографија чији су аутори послали јасну поруку о важности безбедности и здравља на раду у условима епидемије вируса COVID-19.

Приликом избора фотографија у обзир су узети следећи критеријуми: важност безбедности и здравља на раду у условима пандемије, превенција ризика, заштита живота и здравља запослених, добра праксу безбедности и здравља на раду, креативност аутора.

Испред компаније „Аматек доо“ из Суботице награђену фотографију под називом „Један сасвим обичан дан у доба ковид-19“ послала је Силвана Корица, сарадник за процену ризика.

Награђену фотографију под називом „Суво Рудиште“ испред компаније „Телеком Србија ад“ Београд послао  је Небојша Максимовић, стручњак за послове безбедности и здравља на раду.

Награђену фотографију  „Добродошли у извор осмеха и радости“ испред компаније „Хотел Извор“ из Аранђеловца  послао је Мирољуб Алексић.

Догађај поводом доделе награда за 3 најбоља аутора је одржан 28. априла 2021. године у Клубу посланика.

Састанак на тему безбедности и здравља на раду одржан је у Неготину 27.03.2018. године на иницијативу Владимира Величковића, председника општине Неготин.

Марина Фуртула, В.Д. директора Управе за безбедност и здравље на раду, разговарала је са привредницима из Борског управног округа о важности доследне примене мера безбедности и здравља на раду, као и са проблемима у њиховој примени са којима се сусрећу у свакодневном раду. Када је у питању унапређење безбедности и здравља на раду, истакнута је улога послодавца као лидера и руководства компаније, док су са друге стране важне иницијативе које долазе од стране запослених, односно од Одбора за безбедност и здравље на раду. Закључено је да и даље треба радити на промени свести о важности ове области и развијању културе превенције у циљу заштите здравља и живота запослених. Марина Фуртула истакла је да Управа за безбедност и здравље на раду, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања стоји на располагању заинтересованим странама у Републици Србији за све активности које имају за циљ унапређење ове области. После одржаног састанка, организован је обилазак Хидроелектране Ђердап 2 у циљу представљања добре праксе безбедности и здравља на раду.  

Састанку је присуствовао Мирослав Кнежевић, начелник Борског управног округа, као и представници локалне самоуправе општине Неготин.

Министар је, приликом обиласка Удружења деце са сметњама у развоју у тој општини нагласио да његово Министарство подржава услуге у заједници и посебно води рачуна о особама са инвалидитетом.

“Помоћ је потребна, посебно у слабије развијеним срединама и управо зато Министарство је ове године по први пут покренуло велику количину трансферних средстава, новца из буџета, управо да би помогла слабије развијениим заједницама. Сви наш корисничи заслужују да имају подједнак квалитет услуга, да ли је то Бајина Башта или Београд”, рекао је министар.

Према његовим речима, та локална ламоуправа кроз трансферна средства добила је од Министарства више од два милиона динара, које ће искористити за услуге у заједници, а искористиће их за услугу помоћ у кући, геронтодомаћице.

“Ова услуга ради се заједно са Црвеним крстом. Министарство је и ове године одвојило 510 милиона динара за функционисање Црвеног крста. Без Министарства рада, функционисање Црвеног крста једноставно не би било могуће, народне кухињ е не би функционисале, не би било пакета хигијенских, свега онога што Црвени крст ради, али управо зато Министарство постоји и веома поштујемо напор и рад активиста Црвеног крста”, рекао је Вулин.

Нагласио је да је и ове године одвојена иста количина новца, али, како је рекао, и са истом количином новца успеће се у намери да се унапреде услуге, само другачијом расподелом.

“Политика овог министарства јесте да особе са инвалидитетом не доживљава као некакве особе са посебним потребама. Они имају потребе као ви или ја, желе да се друже, да раде, да имају породицу, да буду поштовани као део друштва и на нама је да то испунимо”, рекао је министар.

Додао је да особе са инвалидитетом имају исте потребе, исте жеље, наде, страхове, те да зато сви морају да се потруде да им помогну и да им квалитет живота у Бајиној Башти или у Београду буде потпуно исти.

“Не можете мерити друштво по томе како се понаша према својим најснажнијим и најбогатијим, већ како се понаша према својим најслабијим и најсиромашнијим”, рекао је Вулин.

Сарадница Црвеног крста, дефектолог Оливера Ђуровић рекла је да је 2004. покренут програм Црвеног крста “Помоћ младим особама са инвалидитетом”, као и да се у оквиру тог пројекта раде радионице са децом са сметњама у развоју два пута недељно, мануелне, педагошко-психолошке и едукативне.

“Много тога смо урадили кроз овај програм, отворено је одељење за децу са сметњама у развоју, развојна група у оквиру предшколске дечје установе “Невен”. Надамо се да ћемо услугу дневног боравка, коју је подржала и ЕУ, оформити и да ћемо моћи да се поносимо и том услугом коју ћемо развити на локалном нивоу. Врло смо поносни на ову децу и на све што радимо овде”, истакла је Ђуровић.

У Удружењу деце са сметњама у развоју и њихових родитеља у Бајиној Башти спроводи се и пројекат “Ја имам сан”, чија је сврха подршка социјалној инклузији рањивих група на територији те општине, а Министарство за рад подржало је и пројекат “Мој кутак” тог удружења са 356.000 динара, а та средства намењена су набавци фрижидера, штедњака, лаптопа, интерактивне табле и пројектора.

Након власничке трансформације 2004. године „Рудник“ је постао први приватизовани рудник обојених метала у Србији. Захваљујући улагању у мере заштите знатно је смањен број повреда на раду, а рудник је награђен и Повељом „28. април“, националним признањем које додељује Управа за безбедност и здравље на раду Министарства за рад.

Дан рудара установљен је у знак сећања на 6. август 1903. када су се рудари Сењског рудника код Деспотовца штрајком изборили за повратак на посао тројице отпуштених колега, за бољи положај рудара и скраћење радног времена.

Отварајући скуп државни секретар је рекао да је Влада Србије 2017. годину прогласила годином међугенерацијске солидарности, која се обележава бројним активностима и манифестацијама. На овај начин утиче се на повезивање две значајне а осетљиве друштвене групе, младих и старијих, и истиче се значај међугенерацијске сарадње као облика потпоре међу њима.
Илић је нагласио да у години међугенерацијске солидарности најзначајније место заузимају волонтери, а само кроз Црвени крст Србије ангажовано је њих више од 60 хиљада. За рад Црвеног крста у овој години Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обезбедило је укупно 515 милиона динара, што значи да ће 36 хиљада корисника народних кухиња у 77 градова и општина бити збринуто, док је један део средстава намењен за опоравак деце корисника народних кухиња у одмаралиштима Црвеног крста у Нишу, Александровцу, Вршцу, Бачкој Паланци и Баошићима.
Државни секретар је истакао да је добро када је организатор волонтирања локална самоуправа − град или општина, због тога што реформом државне управе ови органи нужно морају да буду пре свега сервиси својих грађана. А волонтерски сервиси, као што је сервис београдске општине Звездара, показали су да је то могуће, одрживо, доступно, да не кошта пуно а много вреди.

в.д. директора Управе за безбедност и здравље на раду Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања  Дуња Цицмил,  отворила је семинар „Здрава радна места: Превенција мускулоскелетних поремећаја повезаних са радом у финансијском сектору. Том приликом Цицмил је истакла да се Министарство као повереник Европске агенције за безбедност и здравље на раду у Р. Србији, придружило кампањи, са циљем да се укаже на значај превенције поремећаја мишићно-скелетног система.

Цицмил је подсетила да је  Управа  поводом обележавања Европске недеље безбедности и здравља на раду, посебну пажњу посветила заштити младих у систему дуалног образовања, јер резултати истраживања показују да већ школска деца осећају бол у мишићно-скелетном систему у раном узрасту. „Подизање свести о овом питању, што је раније могуће, у интересу је свих нас“,  истакла је директорка Цицмил на семинару, који је организовао Републички  синдикат запослених у банкама, осигуравајућим друштвима и другим финансијским организацијама  Р. Србије БОФОС.

Она је напоменула  да су у Европи, најчешћа обољења у вези са радом, управо болести мишићно скелетног система,  бол у леђима, бол у мишићима као и бол у врату, раменима и горњим екстремитетима. Када је реч о безбедности и здрављу на раду запослених, директорка Цицмил је подсетила да се овакви поремећаји спречавају применом превентивних мера, утврђених проценом ризика на радном месту.

Семинару су присуствовали и представници Светске организације радника и Савета европског центра за радничка питања, руководилац Центра за ЕУ интеграције, као и учесници 13 земаља који су представили примере добре праксе у превенцији мускулоскелетних поремећаја.