Претрага

Нова возила за домове здравља на северу Србије

СУБОТИЦА - Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин обишао је данас радове на објекту Службе за здравствену заштиту жена и деце Дома здравља у Суботици, где је уручио кључеве за четири амбулантна возила за службе Хитне помоћи домовима здравља у том граду, Сомбору, Шиду и Кањижи.

Адаптација Дома здравља у Суботици део је пројекта немачке хуманитарне организације "Хелп", која обухвата реконструкцију пет домова здравља у Србији, набавку нове медицинске опреме и по једно амбулантно возило са опремом за хитне интервенције.

Вредност донације "Хелпа" за Дом здравља у Суботици износи око 110.000, а укупна вредност целог пројекта 875.000 евра.

Министар Вулин је захвалио влади Немачке и хуманитарној организацији "Хелп" на помоћи у мигрантској кризи и локалном становништву.

"Људи у Сомбору, Кањижи, Шиду и Суботици су за време мигрантске кризе били добри, честити и показали се као људи који разумеју туђу муку и хоће да помогну другима у невољи. Ово је начин да се њима каже хвала и да се покаже колико вреди бити добар човек и помоћи другима у невољи", рекао је Вулин.

Он је навео да се увек нађе неко ко хоће да помогне грађанима, прецизирајући да је вредност пројекта 875.000 евра и да се односи на четири општине које су погођене мигрантском кризом, а да је вредност пројекта адаптације Дома здравља у Суботици 110.000 евра.

Вулин је рекао да то није све и да је влада Швајцарске већ издвојила 100.000 швајцарских франака за уређење посебног објекта за малолетне мигранте без пратње који су најугроженији.

Министар је захвалио здравственим радницима на пожртвованости и раду чиме су, каже, допринели да држава буде успешна и ефикасна у решавању мигрантске кризе.

"Ми смо показали своје најбоље лице у мигрантској кризи", поручио је Вулин и захвалио бројним донаторима и представницима свих општина које су највише погођене.

Први секретар немачке амбасаде за привредну сарадњу Јирген Шмид рекао је да је лепо видети све што је до сада урађено у Дому здравља у Суботици и да је веома задовољан што је амбасада Немачке учествовала у тим активностима.

"То је посебно важно сада када славимо 15 година развојне сарадње Немачке и Србије. Веома смо поносни на износ од 1,6 милијарди евра који смо у том периоду донирали Србији", рекао је Шмид.

Он је рекао да није могуће увек планирати кризне ситуације, али да је могуће бити добро припремљен и на прави начин реаговати ако до њих дође.

Он је рекао да је адаптација објекта Дома здравља у Суботици и донација амбулантних возила практично добитна ситуција да се пружи помоћ и мигрантима и локалном становништву.

Регионални кординатор "Хелпа" за Црну Гору и Србију Клаус Мок рекао је да је та организација активности на помоћи здравстеним установама у Србији започела уз помоћ немачке амбасаде.

Он је рекао да је од великог значаја помоћ локалној заједници.

"Без помоћи немачке помоћи не бисмо могли да реализујемо све те активности", рекао је Мок и подсетио да је од августа 2015. до фебруара ове године од немачке владе Србији опредељено 1,6 милиона евра.

Члан Градског већа Суботице Милимир Вујадиновић захвалио је представницима "Хелпа", али и ресорног министарства и владе, што помажу у побољшању услова у установама здравствене и социјалне заштите.

Он је рекао да ће локална самоуправа бити поуздан партнер донаторима и представницима Владе Србије.

Начелница Службе хитне медицинске помоћи Дома здравља у Суботици Корнелија Јакшић Хорват рекла је да је ово први пут да здравствене службе у Суботиви добију такав санитет који је добро опремљен за хитне интервенције.

Она је рекла да ће захваљујући донацији бити могуће обавити већи број интервенција на терену.

Она је рекла да се још очекује могућност набавке ургентног ултразвука, који ће помоћи у бржој дијагностици на терену, а првих седам лекара већ је прошло обуку за то.

"Тиме ће се побољшати квалилтет рада на терену", рекла је Јакшић Хорват.

Категорија садржаја

Vesti

Новац за лечење деце уместо за НВО

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин одлучио да два милиона евра намењених конкурсу за невладине организације из буџета буду уплаћени Фонду за лечење ретких болести деце.

Министар Александар Вулин истиче да је новац намењен конкурсу за невладине организације отишао на боље место.

"Паре су отишле на боље место, биће више могућности да неком 'шврћану' дамо шансу за бољи живот. Сигуран сам да ће родитељи деце бити захвални Влади Србије", рекао је Вулин на конференцији за новинаре у Београду.

Нада се да ће то подржати и Министарство финансија.

"Ова прича је за мене завршена, али не и за Државну ревизорску институцију. Она ће рећи да ли је било злоупотреба у давању НВО и на конкурсу. Сваки папир мора да се прегледа", истиче Вулин.

Додаје да је одлуком о пребацивању новца за лечење деце поступио као човек, а не као министар.

Вулин наводи да не би требало бринути за кориснике социјалних давања, јер 93,66 одсто буџета Министарства рада чине социјална давања, а буџет је огроман и једино социјална давања нису смањена.

Упитан о могућој реакцији ЕУ, Вулин је одговорио да је он још увек министар у Србији и да је реч о новцу из буџета Србије, а не ЕУ.

Додаје и да би адвокати у штрајку требало да се обрате Агенцији за мирно решавање спорова.

"Агенција је решила пет штрајкова, прекинута је блокада међународног железничког саобраћаја, прекинут је штрајк у Прокупљу и прекида се штрајк у Ђердапу", поручује Вулин.

Вулин: Хрвати, не тражите од нас оно што ни сами не радите

На конференцији за новинаре, министар Вулин позвао је Хрватску да не тражи од Србије оно што сама није спремна да уради.

"Ми не сматрамо да је хрватска влада усташка зато што у Хрватској има много људи који себе сматрају усташама и носе усташке симболе, а хрватска влада се не ограђује од њих. Не сматрамо да је Хрватски сабор усташка бојна јер никада није направио резолуцију о певачу Марку Перковићу Томпсону и разбијању ћириличних табли", истиче Вулин.

Он је, поводом захтева Хрватске да се Србија огради од изјава председника Српске радикалне странке Војислава Шешеља, истакао да се не може тражити од људи да ништа друго не раде него да се ограђују од сваког фашисте.

"Од председника Владе Србије Александра Вучића тражите људско разумевање, али вам не пада на памет да покажете то исто људско разумевање за говор мржње који Вучић сваки дан трпи од Шешеља", рекао је Вулин на конференцији за новинаре.

Он је упитао зашто се Србија тера да поклања претерану пажњу Шешељу а онда и да се стално ограђује од "некога и нечега".

"Председник Владе Хрватске Зоран Милановић мораће да тражи дозу разумевања од хрватских грађана јер пропушта прилику да се у Београду види са свим премијерима региона и једним од најважнијих премијера на планети Земљи, кинеским премијером", каже Вулин.

Наводи да је Вучић за шест месеци мандата видео очи у очи, билатерално, више светских лидера него Милановић за цео мандат, па би било логично да искористи прилику коју му пружа Србија.

Милановић је недавно рекао да му "људски" смета изјава Вучића да Хрватска није у стању да заштити десет ћириличних табли у Вуковару.

Вулин наводи да је био у праву када је рекао да се Шешељ користи као средство притиска на Србију и средство враћања Србије уназад.

"Види се да нисам погрешио и да нису у питању никакве теорије завере", каже Вулин.

Категорија садржаја

Vesti

Говор министра Старовића на обележавању 106. годишњице пробоја Солунског фронта

Говор министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немање Старовића након одавања почасти и полагања венаца на Српском војничком гробљу Зејтинлик, на обележавању 106. годишњице пробоја Солунског фронта

„Након здружене офанзиве армија Немечке, Аустро- угарске и Бугарске војске у октобру 1915. године, Србија се нашла у веома тешком положају. Пошто је на Косову уништила и закопала сву тешку опрему коју није могла даље носити, пробијајући се усред страшне зиме преко ледом и снегом окованих албанских и црногорских планина, без икаквих намирница зимске одеће и муниције, српска војска је извела чувено повлачење на Јадранску обалу, која спада у најтеже одступне маршеве у ратној историји света.

То повлачење српских војника, али и Краља и Владе, државних институција и цивила, представља нешто јединствено у целокупној историји човечанства и остало је упамћено у нашој колективној свести као „Албанска голгота“.

По доласку на Јадранско приморје, Срби нису затекли ништа: ни храну, ни оружје, ни муницију, као ни савезнике. После дугих дипломатских борби и преговора који су трајали готово читав месец дана, постигнут је договор се српски див - јунаци пребаце на острво Крф.

Услед продужених патњи, број настрадалих српских војника достигао је стравичне размере. Остаци српске војске најзад су превезени на Крф 18. јануара и 23. фебруара 1916. године – изузев 9.000 војника који су превезени у Бизерту и 13.000 војника који су до априла остали у области Валоне. Укупно је спасено 158.000 српских војника.

Многи су, међутим, били толико исцрпљени да се нису могли опоравити. Тако је за кратко време на Крфу и у Бизерти умрло више од 7.750 изнемоглих српских војника. Догађало се да је само у току једне ноћи на Крфу умирало више од 500 људи. Пошто није било могуће толики број лешева закопати, највећи број преминулих војника чамцима је одвожен са острва Вида, где су били смештени најтежи болесници, па су спуштани у море, које је постало њихова „плава“ гробница.

Преживели војници полако су се опорављали. Захваљујући исхрани и нези коју су им савезници пружали, благој медитеранској клими на Крфу, том бастиону хришћанства над којим бди Свети Спиридон и широкој морској пучини која их је штитила од насртаја непријатеља, њиховим оронулим и од екстремних напора напаћеним телима, поново је прострујао живот. То су били први знаци препорода српске војске, која још није казала своју последњу реч, иако је непријатељ био уверен да је она у оперативно – стратегијском смислу у потпуности уништена.

Најзад, после вишемесечних преговарања и убеђивања, на међусавезничкој конференцији у Шантијеу, средином марта 1916. године, прихваћено је решење према коме ће савезничке снаге које су остале код Солуна после напуштања Србије и Галипоља, добити своје задатке држећи непријатељске снаге под константном претњом офанзиве, везујући их тиме за фронт далеко од других, веровало се судбинских бојишта Великог рата. Тиме је уједно спречено даље опадање угледа Антанте на Балкану и Блиском истоку. У исто време донета је је одлука да се српска војска, после опоравка и реорганизације на Крфу, пребаци у Солун и да јој се додели посебан део фронта.

Пробој Солунског фронта 1918. године, који је условио ослобођење Краљевине Србије и довео до окончања Првог светског рата, с правом је златним словима уписан у историји, како српског народа, тако и читаве Европе.

„Бежите живи, иду мртви!“, викали су бугарски регрути, повлачећи се пред налетом васкрсле српске војске која је победоносно јуришала натраг у Отаџбину.

„62.000 српских војника одлучило је рат! Срамота!“, телеграфисао је немачки цар Вилхелм владару Бугарске , чија је армија од 700.000војника избачена из рата.

Период од 1914. до 1918. године, остао је у нас Срба упамћен као време великог страдања, али исто тако и као време највећег херојства и непролазне славе. Знамените победе српског оружја дале су важан допринос одлучујућој победи Антантиних савезника.

Своје херојство, српски војник је читавом свету приказао на Церу, Колубари, Кајмакчалану, Солунском фронту и свим другим местима на којима су српски горостаси оставили своје гробове као вечну успомену на њихово јунаштво и мучеништво. Њихова храброст и родољубље и данас нас на све надахњује и представља неисцрпан извор националног поноса.

Ми, њихови потомци, имамо задатак и обавезу да се запитамо какве поруке и путоказе можемо да извучемо из овог подвига, без сумње, најславнијег нараштаја у нашој историји.

Зато се данас, на овом месту, обележавајући годишњицу пробоја Солунског фронта, клањамо сенима наших, у сећању српскога народа неумрлих див - јунака и поручујемо да ћемо слободу коју нам подарише чувати за будуће нараштаје.

Нека вам је вечна слава и хвала за све што учинисте,“ рекао је министар Старовић у свом говору на обележавању 106. годишњице пробоја Солунског фронта.

Након државне церемоније полагања венаца и одавања почасти, поводом обележавања пробоја Солунског фронта, министар Старовић је положио венац и на гроб дугогодишњег чувара гробља Ђорђа Михаиловића.

Министар Старовић је заједно са министром одбране Братиславом Гашићем открио спомен – бисту Ђорђу Михаиловићу, дугогодишњем чувару Српског војничког гробља Зејтинлик.

Фото галерија

188535

Категорија садржаја

Vesti

У установама социјалне заштите и домовима за смештај одраслих и старих заражено 2.160 корисника и 915 запослених

У установама социјалне заштите и домовима за смештај одраслих и старих потврђено је присуство вируса Ковид 19 код 2.160 корисника и 915 запослених.

Укупно је излечено 1.656 корисника и 827 запослених.

Присуство вируса COVID -19 потврђено је у:

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Стари град;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Звездара;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Чукарица;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Раковица;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Земун;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Палилула;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Врачар;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Нови Београд;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Лазаревац;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Вождовац;

- Градском центру за социјални рад у Београду, Одсек за опште послове;

- Геронтолошком центру у Крагујевцу;

- Геронтолошком центру у Новом Саду, РЈ Дом Лиман, РЈ Дом Ново насеље, РЈ Дом Футог и РЈ Помоћ и нега у кући;

- Геронтолошком центру Београд, Дом Бежанијска коса;

- Геронтолошком центру Београд, Дом Карабурма;

- Геронтолошком центру Београд, Дом Вождовац;

- Геронтолошком центру Београд, РЈ Стационар;

- Геронтолошком центру у Зрењанину;

- Геронтолошком центру у Панчеву;

- Геронтолошком центру у Обреновцу;

- Геронтолошком центру ''Срем'', Рума;

- Геронтолошком центру у Сомбору, РЈ Дом пензионера и РЈ Дом за негу и стара лица;

- Геронтолошком центру у Младеновцу;

- Геронтолошком центру у Бачкој Паланци;

- Геронтолошком центру у Суботици;

- Геронтолошком центру у Бечеју;

- Геронтолошком центру у Нишу;

- Геронтолошком центру у Крушевцу;

- Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи;

- Геронтолошком центру у Врбасу, Домском одељењу у Куцури;

- Геронтолошком центру у Вршцу;

- Геронтолошком центру у Књажевцу;

- Геронтолошком центру у Шапцу;

- Служби Помоћ у кући Геронтолошког центра Београд;

- Служби општих и заједничких послова Геронтолошког центра Београд;

- Служби Помоћ у кући Центра за социјални рад у Руми;

- Служби Помоћ у кући Центра за социјални рад у Вршцу;

- Служби Помоћ у кући при Центру за социјални рад у Новом Пазару;

- Служби помоћ у кући Савеза јеврејских општина Србије, Београд;

- Служби Помоћ у кући Геронтолошког центра Кикинда;

- Центру за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју, Београд;

- Центру за социјални рад у Ћуприји;

- Центру за социјални рад у Новом Саду;

- Центру за социјални рад за општине Љиг, Лајковац и Мионица-Служба ''Помоћ у кући;

- Центру за социјални рад у Врању;

- Центру за социјални рад у Шапцу;

- Центру за социјални рад ''8.Мај'', Бела Црква;

- Центру за социјални рад у Пријепољу;

- Центру за социјални рад ''Добрич'', Житорађа;

- Центру за социјални рад у Краљеву;

- Центру за социјални рад у Пожаревцу;

- Центру за социјални рад у Кучеву;

- Центру за социјални рад у Чачку;

- Центру за социјални рад у Зајечару;

- Центру за социјални рад у Новом Бечеју;

- Центру за социјални рад у Дољевцу;

- Центру за социјални рад у Крагујевцу;

- Центру за социјални рад ''Солидарност'' у Панчеву;

- Центру за социјални рад, Чока;

- Центру за социјални рад у Бечеју;

- Центру за социјални рад Бољевац;

- Центру за социјални рад у Бајиној Башти;

- Центру за социјални рад у Апатину;

- Центру за социјални рад Жабари;

- Центру за социјални рад општине Темерин;

- Центру за социјални рад за општине Власотинце и Црна Трава;

- Центру за социјални рад у Богатићу;

- Центру за социјални рад ''Дунав'' у Инђији;

- Центру за социјални рад у Ужицу;

- Центру за социјални рад Ириг;

- Центру за социјални рад у Ћићевцу;

- Центру за социјални рад у Вршцу;

- Центру за социјални рад у Крушевцу;

- Центру за социјални рад Мерошина;

- Центру за социјални рад у Крупњу;

- Центру за социјални рад Кнић;

- Центру за социјални рад Нови Кнежевац;

- Центру за социјални рад Врбас;

- Центру за социјални рад у Зрењанину;

- Дому за децу и омладину ''Вера Радивојевић'', Бела Црква;

- Дому за децу и омладину ометену у развоју, Ветерник;

- Центру за социјални рад општине Алексинац, и Служби Помоћ у кући Центра за социјални рад општине Алексинац;

- Градском центру за услуге социјалне заштите у Ужицу;

- Дневном боравку у Новом Саду Дома за децу и омладину ометену у развоју, Ветерник;

- Установи за одрасле и старије ''Гвозден Јованчићевић'', Велики Поповац;

- Дневном боравку за децу и младе са сметњама у развоју при Центру за социјални рад општине Алексинац;

- Дневном боравку за децу, младе и одрасле са сметњама у развоју при Центру за социјални рад у Руми;

- Саветовалишту за брак и породицу Градског центра за социјални рад у Београду;

- СОС Дечијем селу у Краљеву;

- Установи за децу и младе у Шапцу;

- Центру за развој услуга социјалне заштите ''Кнегиња Љубица'', Крагујевац;

- Центру за развој локалних услуга социјалне заштите у Врању;

- Републичком заводу за социјалну заштиту, Београд;

- Покрајинском заводу за социјалну заштиту, Нови Сад;

- Заводу за васпитање деце и омладине, Београд;

- Центру за заштиту одојчади, деце и омладине Звечанска, Београд, РЈ Стационар и РЈ Матерински дом;

- Дому за смештај одраслих лица Кулина;

- Дому за одрасле ''Свети Василије Острошки-чудотворац'', Нови Бечеј;

- Дому за одрасла инвалидна лица, Београд;

- Дому за одрасла инвалидна лица, Дољевац;

- Дому за душевно оболела лица, Чуруг;

- Дому за лица ментално ометена у развоју, Тутин;

- Дому за децу и лица ометена у развоју ''Др Никола Шуменковић'', Стамница;

- Дому за децу ометену у развоју ''Колевка'', Суботица;

- Дому за децу и омладину ''Јефимија'', Крушевац;

- Заводу за смештај одраслих лица ''Мале пчелице'', Крагујевац;

- Дому за душевно оболела лица ''1. Октобар'', Стари Лец;

- Дому за лица ометена у менталном развоју ''Оттхон'', Стара Моравица;

- Дому за лица ометена у менталном развоју ''Срце у јабуци'', Јабука;

- Центру за заштиту жртава трговине људима, Београд;

- Центру за породични смештај и усвојење у Београду;

- Центру за породични смештај и усвојење у Крагујевцу;

- Центру за породични смештај и усвојење у Ћуприји;

- Центру за породични смештај и усвојење у Нишу;

- Центру за породични смештај и усвојење у Новом Саду;

- Центру за породични смештај и усвојење у Милошевцу;

- Домском одељењу за смештај старих и пензионера, Пожега;

- Установи за одрасле и старије у Лесковцу;

- Установи за одрасле и старије при Центру за социјални рад Кучево;

- Установи за одрасле и старије при Центру за социјални рад, Љубовија;

- Установи за децу и младе ''Сремчица'', Београд;

- Дому за смештај старих лица, Димитровград;

- Дому за смештај старих лица, Сурдулица;

- Домском одељењу у Деспотовцу;

- Дому за старе и пензионере у Апатину;

- Домском одељењу Извор, Параћин;

- Дому за смештај старих лица у Прокупљу;

- Дому за смештај старих лица у Крупњу;

- Дому за старе и пензионере у Молу;

- Дому за старе и пензионере у Кули, објекту у Кули;

- Дому за смештај старих лица, Смедерево;

- Домском одељењу за смештај одраслих и старих, Забучје;

- Дечијем селу, Сремска Каменица;

- Дому за децу и омладину ''Мирослав Антић- Мика'', Сомбор;

- Услузи социјалне заштите Становање уз подршку Дома за децу и омладину без родитељског старања ''Споменак'', Панчево

- Хуманитарној организацији ''Дечје срце'', услузи социјалне заштите лични пратилац детета, Београд;

- Служби дневних услуга у заједници Дома за старе и пензионере у Молу;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Бакина и декина прича'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Elite Home Star'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Melior Vita'', Јаково, Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Melior Vita'', Земун, Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Дом Јана'', Уб;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''BG DOM 56'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Сењачки кутак'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Дом Топаловић'', Кладово;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Кућа Добра Деспотовић'', Ваљево;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Бреза'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Дом Старчевић'', Зрењанин;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Златно доба'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Senekta'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Дом Јаковљевић'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Костић Дом'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Алтина 2'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Луг'', Младеновац;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Антић-Кан'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Лара'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Свети Георгије'', Петроварадин;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Стари пријатељ'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Чегарска долина'', Ниш;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Наш други дом'', Нови Сад;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Andrea'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Кнежеви конаци'', Врњачка Бања;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Вишњица'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Снежана Капра- Јанков'', Зрењанин;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Хомољски рај'', Пожаревац;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Царски конак'', Тршић;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Оаза мира'', Смедерево;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Агација'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Mass Green House'', Петроварадин;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Николић'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Арија'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Свети Никола'', Младеновац;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Jela dom II'', Сурчин, Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Авалска оаза'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих '''Викторија'', Бежанијска коса, Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих '''Викторија'', Дедиње, Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Свети Трифун'', Миљаковац, Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Свети Трифун'', Железник, Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Бор;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Vila Ancora'', Палић;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Fortis Vita'', Зрењанин;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Вожд 011'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Принцип'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Адам плус'', Ковачица;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Хомољски рај'', Кучево;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Заплање- мој дом'', Гаџин Хан;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Паун'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Family garden'', Панчево;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Оаза силка'', Сремска Митровица;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Sweet Home-Su'', Суботица;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Medikalija'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Vitae Residence'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Zvezdara lux'', Београд.

Дом за смештај одраслих и старијих ''Доживети стоту'', Београд, Дом за смештај одраслих и старијих ''Стара пруга'', Умка и Дом за смештај одраслих и старијих ''Радост'' у Неготину, решењем о забрани рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, не пружају услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донело је решење о забрани рада Дома за смештај одраслих и старијих ''Нада'', у Београду.

Корисници у установама социјалне заштите за које постоји процена да могу бити потенцијални преносиоци вируса смештени су у изолацију, док запослени у установама социјалне заштите, код којих постоји оваква опасност, не долазе на посао и налазе се у кућној изолацији.

Укупан број Установа социјалне заштите чији је оснивач Република Србија и АП Војводина износи 74, са капацитетом од 14.512 корисника. Од тога је: 56 Установа за одрасле и старије (9 Домских одељења при Центрима за социјални рад, 23 Геронтолошких центара, 7 Домова за смештај одраслих и старих, 3 Установе за смештај особа са инвалидитетом и 14 Установа за смештај особа са менталним и интелектуалним тешкоћама) и 18 Домова за децу и младе (10 Домова за децу и младе без родитељског старања, 3 Завода за васпитање деце и омладине и 5 Установа за децу и младе са сметњама у развоју).

Укупан број приватних пружалаца услуге социјалне заштите домски смештај одраслих и старијих на територији Републике Србије износи 237, са капацитетом од 8.801 корисника.

Категорија садржаја

Vesti

Јавни позив за избор консултанта за извођење активности у оквиру компоненте 4 пројекта за унапређење конкурентности и запошљавања

Међународна банка за обнову и развој и Република Србија уговориле су зајам за финансирање Пројекта за унапређење конкурентности и запошљавања.

Споразум је билатерално потписан 7. октобра 2015. године, док је Закон о потврђивању Споразума, Народна Скупштина РС усвојила је 29. децембра 2015. године. Објављен у Службеном Гласнику Републике Србије – међународни уговори, бр.24/15 ступио је на снагу 7. јануара 2016. године.

Рок за завршетак Пројекта је 30. јун 2019. године.

Основни циљ Пројекта је ублажавање и отклањање препрека за повећање конкуретности и повећање запослености. Битан сегмент на који је Пројекат усмерен јесте однос потражње и понуде радне снаге, како са аспекта радника тако и од стране компанија, односно послодаваца. Циљане реформе су одређене на основу приоритета Владе Републике Србије, постојећих програма Светске банке на тему конкурентности и подизања запослености, као и на основу аналитичких активности из области релевантних за овај пројекат. Активности су углавном усмерене ка областима у којима Влада троши значајне ресурсе и где постоји намера за бољим искоришћењем расположивих ресурса. Стога се овај Пројекат фокусира на делотворније трошење постојећих средстава, уместо на повећање расхода државе ради остваривања циљева овог пројекта.

Активности на Пројекту спроводиће - као главни корисници: Министарство привреде, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања са Националном службом за запошљавање, Министарство просвете, науке и технолошког развоја у координацији са Фондом за иновациону делатност и Републички секретаријат за јавне политике.

Више информација о пројекту можете сазнати: ОВДЕ

Пројектом је предвиђено ангажовање експерата и консултантских фирми, специјализованих из области потребних за спровођење планираних активности.

Компонента 4. овог пројекта, у надлежности је Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у сарадњи са Националном службом за запошљавање (НСЗ), а подразумева подршку спровођењу програма Републике Србије у области рада и запошљавања, односно, унапређењу услуга НСЗ, ефективности активних мера запошљавања и транзицији/активацији корисника социјалне помоћи у формалне послове.

Пројектом је предвиђено ангажовање експерата, специјализованих из области потребних за спровођење планираних активности и то:

1. Lead expert on Public Employment Services (PES) Processes and Methodologies.381.55 KB

2. Specialist on Public Employment Services (PES) Processes and Methodologies.381.09 KB

Молимо кандидате да своје биографије доставе на енглеском језику. Огласе за ангажовање експерата за извођење активности можете видети у наставку.

Категорија садржаја

Vesti

Министарка Кисић Тепавчевић на Копаоник Бизнис Форуму 2021

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић представила је на Копаоник Бизнис Форуму 2021 планове у области социјалне политике у условима пандемије и истакла да је циљ Министарства да се ефекти Ковид 19 у што мањој мери одразе на најосетљивије категорије становништва.

Све ванредне ситуације и кризе најјаче погађају најосетљивије категорије становништва и зато је наш циљ да се, различитим мерама и стратегијама, уради све како би се та категорија становништва заштитила, рекла је Кисић Тепавчевић.

Кисић Тепавчевић је навела да је најважнији задатак Министарства у условима пандемије очување живота и здравља корисника установа социјалне заштите и запослених и спречавање уласка вируса у колективе, што је у највећем броју тих установа и постигнуто.

Министарка је нагласила да су за то заслужни запослени у тим установама, који су уложили огроман рад и труд да смање ризик уноса и ширења вируса у установама.

Кисић Тепавчевић је истакла да је Министарство, поред осталог, набављало заштитну медицинску и другу опрему, тестове за детектовање свих потенцијалних носилаца вируса, а подсетила је да је процес вакцинације управо почео од најстаријег дела становништва – корисника геронтолошких центара.

„Показали су како се понаша одговорно и савесно. До овог момента око 90 одсто корисника установа социјалне заштите је вакцинисано“, рекла је Кисић Тепавчевић.

Како је додала, Министарство је у време пандемије ојачало кадровске капацитете установа социјалне заштите, запословши 825 особа на неодређено време.

Кисић Тепавчевић је напоменула и да за време трајања пандемије ниједно право није ускраћено корисницима и да није било кашњења исплата социјалних давања.

Министарство је, како је додала, покренуло израду различитих закона и стратешких докуменатта који ће омогућити лакше и брже спровођење различитих услуга социјалне заштите – донет је Закон о социјалној карти, који ће допринети праведнијој расподели социјалне помоћи, покренут је процес израде измена и допуна Закона о социјалној заштити, као и Стратегије деинституционализације и развоја услуга у заједници.

Кисић Тепавчевић је нагласила да Министарство спроводи низ активности у циљу очувања сваког радног места, да је у фебруару усвојена Стратегија запошљавања за период 2021-2026, као и да се континуирано креирају мере активне политике запошљавања, где приоритет имају теже запошљиве категорије.

Како је нагласила, значајни ресурси су усмерени ка подстицају запошљавања особа са инвалидитетом, па је за то у складу са Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом ове године издвојено милијарду и 175 милиона динара.

Кисић Тепавчевић је нагласила да је током пандемије заживео програм „Моја прва плата“, у оквиру кога је ангажовано више од 8.000 младих, и најавила да ће Министарство наставити са реализацијом овог програма.

Министарка Кисић Тепавчевић је рекла и да је један од циљева Министарства унапређење нормативних оквира у области рада, па се, поред осталог, ради на изради закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима, са циљем смањења рада на црно.

Фото галерија

184515

Категорија садржаја

Vesti

Установе социјалне заштите за смештај корисника и домовима за смештај одраслих и старих заражено 1957 корисника и 912 запослених

На дан 17.12.2020. године, у установама социјалне заштите и домовима за смештај одраслих и старих, потврђено је присуство вируса COVID – 19 код 1957 корисника и 912 запослених.

Укупан број излечених корисника установа социјалне заштите износи 2065, а број излечених особа које су запослене у установама социјалне заштите износи 920.