Претрага

Година борбе за повећање запослености

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања - слика вести

БЕОГРАД - Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин очекује да ће ово бити година борбе за повећање запошљавања, посебно младих људи и да ће мере које је влада предузела лане бити видљиве крајем 2015.

"Крајем 2015, ће без сумње, мере бити видљиве. Најпре, ми ћемо решити проблем предузећа у реструктуирању. Сваке године смо одвајали 708 милиона евра само за предузећа у реструктуирању, а сада то више неће бити случај", рекао је министар истакавши да радници нису остављени на улици.
"Обезбедили смо им одговарајући социјални програм, отпремнине, пензије, или како се већ ко одлучио", рекао је Вулин за Танјуг.

Ефекти свих уштеда, на пензијама, платама, бенефицираном радном стажу, биће видљиви за годину дана, додао је он.

Мерама активне политике запошљавања НСЗ биће обухваћени радници у предузећима у реструктурирању, указао је Вулин и подсетио да ће та служба ове године имати више средстава на располагању у односу на претходну.

За мере активне политике запошљавања НСЗ, каже, опредељено је 2,8 милијарде динара, и још 500 милиона за особе са инвалидитетом.
"Мислимо да ћемо са тиме моћи да збринемо око 130.000 људи, који ће се на овај или на онај начин наћи у комуникацији са Националном службом за запошљавање", рекао је Вулин.

"Нико од људи, који постају вишак у смислу радног ангажовања, неће отићи на улицу без отпремнине и одговарајућег социјалног пакета", поручио је министар Вулин истичући и да је важно да се види која од тих предузећа ће успети да нађу стратешког партнера Или да буду приватизована.

Ми смо обезбедили у транзиционом фонду, који ће се првенствено односити на ова предузећа 16 милијарди динара, а настојаће се у томе да што већи број предузећа буде спашен, додао је министар.

Већ сада је приметан "природни одлив", односно повећан број оних који су поднели захтев за пензионисање услед измена закона о ПИО који је практично с првим даном нове године ступио на снагу.

Говорећи о стопи незапослености која је крајем протекле године износила 17,6 одсто, Вулин је казао да ниједно министарство само не може да се избори са проблемом незапослености, али држава и друштво целокупно, итекако може.
"Успели смо да смањимо незапосленост на 17,6 процената, што сматрамо да је још увек превисоко, али је итекако добар резултат с обзиром да смо 2012. године затекли незапосленост од 25,6 процената", рекао је Вулин.

Ове године водиће се рачуна да се што више новца уложи у запошљавање младих, па је зато уведен пакет стручне праксе, за који ће Национална служба за запошљавање плаћати део зараде младима који немају искуство, а хоће да раде, а послодавац ће бити дужан да још шест месеци задржи особу на послу.
"Постоји низ планова како ћемо да се боримо за незапосленошћу. За све оне који су сумњали у проценат незапослености, подсетићу да је ПИО фонд забележио пораст наплате доприноса од девет процената што је готово идентичан проценат у смислу смањења незапослености у односу на прошлу годину, и ти подаци су више него јасни" , прецизирао је Вулин.

Поновио је да ове године упркос мерама штедње неће бити умањено нити укинуто ниједно социјално давање.
"Изборили смо се за то и желим да се захвалим и влади и председнику Владе што су подржали моју орјентацију, а то је да се у години кризе, не сме штедети на онима који су најсиромашнији и на нашој будућности", поручио је Вулин.

Говорећи о Закону о раду, Вулин је казао да је допринео паду стопе незапослености и побољшању свеукупног привредног амбијента, али да он није једини разлог томе.
"Закон о раду је све оне злонамерне нападе на њега демантовао, односно пракса је демантовала. Нити се десило да нам је економија постала економија на одређено време, као што се говорило, напротив, чак смо имали значајно повећање уговора на неодређено време, из простог разлога што су обавезе и права послодавца и радника први пут тако јасно дефинисана, да се послодавац не плаши да запосли раднике на неодређено време", рекао је Вулин.

Такође, додао је није дошло до масовног отпуштања, већ је напротив, дошло до пада незапослености, навео је Вулин.
"Закон о раду је дао сигурност послодавцима и радницима", рекао је Вулин и најавио појачану активност инспекције рада у 2015.

"Фебруар ће како је казао, бити месец контроле послодаваца, да ли постују закон о запошљавању особа са инвалидитетом истичући да инспекција рада нигде долазити са идејом да затвори или казни послодавца већ да утиче на њега да се прилагоди закону и да га поштује.

Он је казао да је на сличан начин покренут процес проверавања старачких домова у прошлој години, а обављено је више од 100 различитих контрола, и до сада је затворено двадесетак сатарчких домова, зато што нису постовали закон.

Најављује и живу законодавну активност министарства на чијем је челу истакавши да ће Закон о раду бити промењен у складу са директивама ЕУ и Међународне организације рада, као и конвенцијама .

Размишља се каже о сету закона које је потребно променити, а реч је о законима о запошљавању, социјалном предузетништву, социјалној заштити, финансијској подршци породицама са децом, али и неким деловима породичног закона.

Ова година ће, према рачима Вулина, бити година капиталних инвестиција. Биће, каже, изграђено неколико герентолошких центара, а завршни они чија градња је у току.

За решење питање војних пензионера биће формирана радна група и влада ће, уверава, веома брзо покушати да реши њихове захтеве.

Конкурс за додељивање средстава невладиним организацијама биће расписан чим пре, можда већ крајем јануара или почетком фебруара.

Подсетио је да је позвао Државну ревизорску институцију да испита детаље у вези са претходним конкурсом који је обустављен због сумње да је било злоупотреба.

Категорија садржаја

Vesti

Споразум Министарства и Фондације "Тијана Јурић"

СУБОТИЦА - Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин и оснивач Фондације “Тијана Јурић” Игор Јурић потписали су данас Споразум о међусобној сарадњи у области безбедности и заштите деце између Министарства рада и Фондације “Тијана Јурић”.

Вулин је том приликом изразио задовољство, што може “бар мало да помогне” на повећању безбедности деце, на побољшању квалитета живота свих.

“Не треба родитељу нико да објашњава колико је потребно бринути о безбедности деце, колико је потребно препознати зло и спречити га пре него што се оствари", рекао је он.

Према Вулиновим речима, Фондација “Тијана Јурић” је много тога већ урадилиа, помогла да препознамо где су проблеми, шта се дешава и већ је радила на још непознатим облицима претње за децу, као што су друштвене мреже, интернет.

"То су све феномени за које тек сазнајемо, да људско зло може да се појави тамо где мислимо да смо заштићени и где га не очекујемо”, рекао је министар након потписивања Споразума.

Додао је да се деца упознају преко интернета са предаторима, из безбедности и удобности својих домова, као и да је то зло које мора да се препозна и суочи.

Каже да државни механизми нису довољни и да читаво друштво мора да се укључи у заштиту наше деце.

“То морамо да радимо заједно, то је начин да то радимо и да се боримо да свако наше дете буде мало безбедније, самим тим, и живот сваке породице и сваког од нас биће смисленији и сигурнији, ако су нам деца сигурна”, рекао је Вулин.

Он је додао да се не може заштити свако дете или сваки човек од зла, али може да се да све од себе.

Он се и лично захвалио Игору Јурићу на храбрости са којим ради.

“Као родитељ изражавам своје дивљење на храбрости и упорности са којим радите то што радите, не знам колико родитеља би могло то да ради и хвала вам за то, јер нам показујете да све то има смисла и да борити се за свако дете има смисла”, рекао је Вулин.

Директор Фондације Игор Јурић нагласио је да је Споразум за његову фондацију од изузетног значаја, јер је држава препознала да се треба борити за побољшање услова за бољу безбедност наше деце, као и да има планове и пројекте које без државе не може да уради.

“Нашој Фондацији више је потребан техничка, а не финансијска помоћ. Неке ствари још нису довољно добре у нашој земљи и то морамо да побољшамо, надам се да ћемо, уз државне институције, Министарство рада, имати боље могућности и сигуран сам да ми као држава на томе морамо много више да радимо', рекао је Јурић.

Истакао је да безбедност деце још увек није на задовољавајућем нивоу, да се ради много да се на то укаже и родитељима и држави, јер је безбедност деце обавеза и одговорност свих.

“У земљи је нестало 700 деце протекле године, то је изузетан број и негативна ствар и управо због тога смо потписали овај споразум и због тога смо га и тражили”, рекао је Јурић.

Фондација “Тијана Јурић” основана је 2015. у Суботици, са задатком да превентивним деловањем и едукацијама побољша безбедност деце.

Први корак за већу безбедност остварен је изменама Закона о полицији, названом “Тијанин закон”, по којима је предвиђено да је полиција дужна да у случајевима нестанка особа, без одлагања користи расположиве мере и радње, одмах по пријави нестанка.

Девојчица Тијана Јурић трагично је настрадала јуна 2014. године када је отета а потом и убијена у Бајмоку, а њен отац Игор је основао Фондацију.

Категорија садржаја

Vesti

Република Србија у потпуности посвећена достизању циљева одрживог развоја

Државна секретарка Стана Божовић учествовала је на Регионалном форуму лидера који координирао циљевима одрживог развоја у Минску од 20. до 22. фебруара. одржав.

Састанак је отворио Премијер Белорусије Андреј Кобијак и заменица Генералног секретара Уједињених нација гђа Амина Мохамад.

Главне поруке које су упућене на овом Форуму односе се на значај и неопходност партнерства свих земаља у достизању циљева одрживог развоја.

Учесници су представили нове и позитивне трендове, као и успешне иницијативе у имплементацији Агенде 2030. Циљеви одрживог развоја примењују се на глобалном, регионалном, националном, градском и на нивоу заједнице - како у развијеним земљама, тако и у земљама у развоју што је једини могући начин да се они и остваре.

Државна секретарка Стана Божовић је у свом излагању нагласила пуну посвећеност Србије имплементацији Циљева одрживог развоја. Нагласивши на које начине се имплементирају циљеви за које је надлежно Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а то су циљ 1. окончати сиромаштво свуда и у свим облицима, циљ 4. обезбедити инклузивно и квалитетно образовање и промовисати могућности доживотног учења за све; циљ 5. постићи родну равноправност и оснаживати жене и девојчице; циљ 8. промовисати инклузивни и одрживи економски раст, запосленост, и достојан рад за све; циљ.10. смањити неједнакост између и унутар држава и циљ 16. промовисати мирољубива и инклузивна друштва за одрживи развој, обезбедити приступ правди за све и изградити ефикасне, поуздане и инклузивне институције на свим нивоима.

У претходној, а и у наредној години посебно смо се посветили циљу бр. 5 - постизању родне равноправности и оснаживању жена и девојчица – истакла је гђа Божовић између осталог у својем излагању.

Закључак Форума је да ће напори да никога не оставимо за собом бити тест наше заједничке визије, одлучности и генијалности. Да је неопходно укључити што већи број актера у њихову реализацију и поделити одговорност за одрживост Планете са свим њеним становницима.

На састанцима на маргинама са колегама из региона госпођа Божовић је разменила искуства о изазовима са којима се сусрећемо у имплементацји циљева одрживог развоја и договорила будућу сарадњу. Посебно се издваја састанак одржан са замеником Министра рада и социјалне заштите Републике Белорусије Валеријем Кавалковим. Састанак је одржан у складу са добрим и пријатељским односима између Србије и Белорусије и договорена је сарадња у следећем:

Размена искустава у области рада, запошљавања и социјалне политике (кроз добре праксе, трансфер знања и подршку као и у области родне равноправности, посебно код економског оснаживања жена и подршка женама на селу и подршку кроз дигитализацију која би помогла женама кроз нове алате у укључивање и лакшем савлађивање препрека у предузетништву и укључивању у све поре друштва. Ово је посебно важно имајући у виду да је Белорусија пета земља на свету у инфокомуникационим технологијама.

Заменик Министра Кавалков понудио је и подршку у размени искустава у борби против незапослености (стопа незапослености у Белорусији према званичним подацима из октобра 2017. г. од укупног броја радно способног становништва је 0,6%)

Фото галерија

174969

Категорија садржаја

Saopštenja

Старовић – Република Србија и Република Српска желе мир и знаће како да га сачувају

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић и председник Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у име Владе Републике Србије, одао је почаст и положио венац на церемонији 82. годишњице од Битке на Козари, коју заједнички обележавају Влада Републике Србије и Влада Републике Српске.

Министар је истакао да је реч Козара синоним за безусловну и бескомпромисну жељу за слободом, али и за безумно и немилосрдно убијање српских цивила: немоћних стараца, жена и деце у Другом светском рату.

„Сећање на овај геноцидни ратни злочин, служи као подсетник да зло заиста хода земљом због чега морамо да чувамо будност, како се оно никада више не би поновило. Зато у свом делању морамо пратити и следити одлуке недавног одржаног Свесрпског сабора, увек инсистирајући на поштовању међународног јавног права и Дејтонског споразума, за који данас неки политичари у Сарајеву говоре да је био грешка, свесно се правећи да не знају да нам је управо Дејтонски споразум донео, безмало 30 година мира,“ нагласио је министар Старовић.

Министар је указао да су им последњих дана уста пуна мржње које изливају према Републици Српској. „Свакога дана су им пуна уста рата, претњи за распарчавањем, разбијањем и укидањем Републике Српске. Зато наша порука са овог светога места, свима њима мора бити јасна и гласна. Србија и Република Српска желе мир и знаће како да га сачувају. Никаквог рата на овим просторима не може и неће бити, а Републике Српске ће бити док је света и века. Биће је докле год сунце буде излазило на истоку, а залазило на западу,“ поручио је министар Старовић.

Подсећајући да је за немилосрдно убијање и уништавање Срба био одговоран главнокомандујући немачких снага генерал Фридрих Штал, министар је напоменуо да је он мирно преминуо у свом родном граду 1979. године за разлику од хиљаде козарачке деце чији гробови нису опојани?

„Толико о лицемерству и лекцијама о суочавању са прошлошћу оних који се данас представљају као мерило и идеал уређености, правде и честитости. Историја није скупила нити храбрости нити воље да се из правог угла присети трагедије Козарачке деце која су одвођена од својих породица са свесном намером да се од њих прави робље. У XX веку, веку који је проглашен добом напретка, науке и технологије, поново су покушали од Срба да праве робље,“ рекао је у свом обраћању министар Старовић.

Министар је указао да је у другој половини 1942. године само у селима Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац, убијено и заклано на стотине људи и деце, и да данас ова места имају исти или мањи број становника у односу на колико је убијено у та три, црна дана.

„Ове жртве су пале, од комшијске односно братске руке, што за собом оставља низ још увек нерешених моралних, правних и људских питања,“ рекао је Старовић.

Министар је указао да укупна страдања цивилног становништва током Другог светског рата на Козари износе преко 40. 000 Срба, а да је међу њима 12.000 деце испод 15 година старости.

„Гробови Козарчана, од ове планине па до Јасеновца, од Јасеновца па до Земуна, и од Земуна до Немачке и далеке Норвешке и данас нам говоре о мржњи према Србима, мржњи према људском роду и правди!, Бранко Ћопић је давно написао „Седам стотина година спомињаће се слава Козаре“. Ми данас носимо завет не да се сећамо наших мученика у наредних 700 година, већ све док постоји српског имена и српског рода,“ нагласио је министар Старовић.

У име институција Републике Српске венце су положили председник Републике Српске Милорад Додик и министар рада и борачко – инвалидске заштите Данијел Егић.

На Меморијалном зиду централног споменика уписана су имена 9.921 погинулог борца у борбама на овом подручју током Другог светског рата.

Битка на Козари симбол је страдања и отпора српског народа у борби против нациста и усташа, у којој је убијено 40.000 цивила, док је 68.000, међу којима више од 23.000 деце, заробљено и одведено у логоре махом Јасеновац и Стару Градишку.

Фото галерија

188349

Категорија садржаја

Vesti

У установама социјалне заштите и домовима за смештај за смештај одраслих и старих заражено 2.105 корисника и 892 запослених

У установама социјалне заштите и домовима за смештај одраслих и старих потврђено је присуство вируса Ковид 19 код 2.105 корисника и 892 запослених.

Излечено је 2.280 корисника установа социјалне заштите и 1.020 запослених.

Присуство вируса COVID -19 потврђено је у:

- Геронтолошком центру Београд, Дом Бежанијска коса;

- Геронтолошком центру Београд, Дом Вождовац;

- Геронтолошком центру Београд, РЈ Стационар;

- Геронтолошком центру у Крагујевцу;

- Геронтолошком центру у Новом Саду, РЈ Дом Лиман, РЈ Дом Ново насеље, РЈ Дом Футог, Прихватилиште и РЈ Помоћ и нега у кући;

- Геронтолошком центру у Зрењанину;

- Геронтолошком центру у Панчеву;

- Геронтолошком центру у Обреновцу;

- Геронтолошком центру ''Срем'', Рума;

- Геронтолошком центру у Сомбору, РЈ Дом пензионера и РЈ Дом за негу и стара лица;

- Геронтолошком центру у Младеновцу;

- Геронтолошком центру у Бачкој Паланци;

- Геронтолошком центру у Суботици;

- Геронтолошком центру у Бечеју;

- Геронтолошком центру у Крушевцу;

- Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи;

- Геронтолошком центру у Врбасу, Домском одељењу у Куцури;

- Геронтолошком центру у Вршцу;

- Геронтолошком центру у Књажевцу;

- Геронтолошком центру у Шапцу;

- Геронтолошком центру ''Јеленац'' Алексинац, РЈ у Алексинцу;

- Геронтолошком центру ''Јеленац'' Алексинац, РЈ у Тешици;

- Служби Помоћ у кући Геронтолошког центра Београд;

- Служби помоћ у кући Савеза јеврејских општина Србије, Београд;

- Служби Помоћ у кући Геронтолошког центра Кикинда;

- Центру за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју, Београд;

- Дому за децу и омладину ''Вера Радивојевић'', Бела Црква;

- Дому за децу и омладину ометену у развоју, Ветерник;

- Центру за социјални рад општине Алексинац, и Служби Помоћ у кући Центра за социјални рад општине Алексинац;

- Градском центру за услуге социјалне заштите у Ужицу;

- Дневном боравку у Новом Саду Дома за децу и омладину ометену у развоју, Ветерник;

- Установи за одрасле и старије ''Гвозден Јованчићевић'', Велики Поповац;

- Дневном боравку за децу и младе са сметњама у развоју при Центру за социјални рад општине Алексинац;

- Дневном боравку за децу, младе и одрасле са сметњама у развоју при Центру за социјални рад у Руми;

- СОС Дечијем селу у Краљеву;

- Установи за децу и младе у Шапцу;

- Центру за развој услуга социјалне заштите ''Кнегиња Љубица'', Крагујевац;

- Центру за развој локалних услуга социјалне заштите у Врању;

- Покрајинском заводу за социјалну заштиту, Нови Сад;

- Заводу за васпитање деце и омладине, Београд;

- Центру за заштиту одојчади, деце и омладине Звечанска, Београд, РЈ Стационар;

- Дому за смештај одраслих лица Кулина;

- Дому за одрасле ''Свети Василије Острошки-чудотворац'', Нови Бечеј;

- Дому за одрасла инвалидна лица, Београд;

- Дому за одрасла инвалидна лица, Дољевац;

- Дому за душевно оболела лица, Чуруг;

- Дому за лица ментално ометена у развоју, Тутин;

- Дому за децу и лица ометена у развоју ''Др Никола Шуменковић'', Стамница;

- Дому за децу ометену у развоју ''Колевка'', Суботица;

- Дому за децу и омладину ''Јефимија'', Крушевац;

- Заводу за смештај одраслих лица ''Мале пчелице'', Крагујевац;

- Дому за душевно оболела лица ''1. Октобар'', Стари Лец;

- Дому за лица ометена у менталном развоју ''Оттхон'', Стара Моравица;

- Дому за лица ометена у менталном развоју ''Срце у јабуци'', Јабука;

- Домском одељењу за смештај старих и пензионера, Пожега;

- Установи за одрасле и старије у Лесковцу;

- Установи за одрасле и старије при Центру за социјални рад Кучево;

- Установи за децу и младе ''Сремчица'', Београд;

- Дому за смештај старих лица, Димитровград;

- Дому за смештај старих лица, Сурдулица;

- Домском одељењу у Деспотовцу;

- Дому за старе и пензионере у Апатину;

- Домском одељењу Извор, Параћин;

- Дому за смештај старих лица у Прокупљу;

- Дому за смештај старих лица у Крупњу;

- Дому за старе и пензионере у Молу;

- Дому за старе и пензионере у Кули, објекту у Кули;

- Дому за смештај старих лица, Смедерево;

- Домском одељењу за смештај одраслих и старих, Забучје;

- Дечијем селу, Сремска Каменица;

- Дому за децу и омладину ''Мирослав Антић- Мика'', Сомбор;

- Центру за заштиту жртава трговине људима, Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Бакина и декина прича'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''La Mia Vita'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Катарина'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Elite Home Star'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Дом Јана'', Уб;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''BG DOM 56'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Сењачки кутак'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Дом Топаловић'', Кладово;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Кућа Добра Деспотовић'', Ваљево;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Бреза'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Златно доба'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Senekta'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Дом Јаковљевић'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Костић Дом'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Алтина 2'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Луг'', Младеновац;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Лара'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Стари пријатељ'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Чегарска долина'', Ниш;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Andrea'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Кнежеви конаци'', Врњачка Бања;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Вишњица'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Снежана Капра- Јанков'', Зрењанин;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Царски конак'', Тршић;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Оаза мира'', Смедерево;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Агација'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Николић'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Арија'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Свети Никола'', Младеновац;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Jela dom II'', Сурчин, Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Авалска оаза'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих '''Викторија'', Бежанијска коса, Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих '''Викторија'', Дедиње, Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Свети Трифун'', Миљаковац, Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Авенија 1990'', Чукарица, Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Бор;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Vila Ancora'', Палић;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Fortis Vita'', Зрењанин;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Вожд 011'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Принцип'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Адам плус'', Ковачица;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Хомољски рај'', Кучево;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Заплање- мој дом'', Гаџин Хан;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Паун'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Family garden'', Панчево;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Падина'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Оаза силка'', Сремска Митровица;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Sweet Home-Su'', Суботица;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Medikalija'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Vitae Residence'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Елизабета'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Торлак'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''ABC Medic'', Београд;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''С.Никола'', Неготин;

- Дому за смештај одраслих и старијих ''Реа Мартиа'', Београд;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Стари град;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Звездара;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Раковица;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Палилула;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Нови Београд;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Лазаревац;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Вождовац;

- Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељење Чукарица;

- Градском центру за социјални рад у Београду, одсек за финансијско рачуноводствене послове;

- Центру за социјални рад у Ћуприји;

- Центру за социјални рад у Новом Саду;

- Центру за социјални рад за општине Љиг, Лајковац и Мионица-Служба ''Помоћ у кући;

- Центру за социјални рад у Врању;

- Центру за социјални рад у Шапцу;

- Центру за социјални рад у Пријепољу;

- Центру за социјални рад ''Добрич'', Житорађа;

- Центру за социјални рад у Краљеву;

- Центру за социјални рад у Пожаревцу;

- Центру за социјални рад у Кучеву;

- Центру за социјални рад у Чачку;

- Центру за социјални рад у Зајечару;

- Центру за социјални рад у Новом Бечеју;

- Центру за социјални рад у Дољевцу;

- Центру за социјални рад у Крагујевцу;

- Центру за социјални рад ''Солидарност'' у Панчеву;

- Центру за социјални рад, Чока;

- Центру за социјални рад у Бечеју;

- Центру за социјални рад Бољевац;

- Центру за социјални рад у Бајиној Башти;

- Центру за социјални рад у Апатину;

- Центру за социјални рад Жабари;

- Центру за социјални рад општине Темерин;

- Центру за социјални рад за општине Власотинце и Црна Трава;

- Центру за социјални рад у Богатићу;

- Центру за социјални рад ''Дунав'' у Инђији;

- Центру за социјални рад у Ужицу;

- Центру за социјални рад Ириг;

- Центру за социјални рад у Ћићевцу;

- Центру за социјални рад у Вршцу;

- Центру за социјални рад у Крушевцу;

- Центру за социјални рад Мерошина;

- Центру за социјални рад у Крупњу;

- Центру за социјални рад Кнић;

- Центру за социјални рад Нови Кнежевац;

- Центру за социјални рад Врбас;

- Центру за социјални рад у Зрењанину;

- Центру за социјални рад Мали Иђош;

- Центру за породични смештај и усвојење у Београду;

- Центру за породични смештај и усвојење у Крагујевцу;

- Центру за породични смештај и усвојење у Ћуприји;

- Центру за породични смештај и усвојење у Нишу;

- Центру за породични смештај и усвојење у Новом Саду;

- Центру за породични смештај и усвојење у Милошевцу;

- Служби Помоћ у кући Центра за социјални рад у Руми;

- Служби Помоћ у кући при Центру за социјални рад у Новом Пазару;

- Служби Помоћ у кући при Центру за социјални рад општина Петровац и Жагубица.

Дом за смештај одраслих и старијих ''Доживети стоту'', Београд, Дом за смештај одраслих и старијих ''Стара пруга'', Умка и Дом за смештај одраслих и старијих ''Радост'' у Неготину, решењем о забрани рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, не пружају услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донело је решење о забрани рада Дома за смештај одраслих и старијих ''Нада'', у Београду.

Корисници у установама социјалне заштите за које постоји процена да могу бити потенцијални преносиоци вируса смештени су у изолацију, док запослени у установама социјалне заштите, код којих постоји оваква опасност, не долазе на посао и налазе се у кућној изолацији.

Укупан број Установа социјалне заштите чији је оснивач Република Србија и АП Војводина износи 74, са капацитетом од 14.512 корисника. Од тога је: 56 Установа за одрасле и старије (9 Домских одељења при Центрима за социјални рад, 23 Геронтолошких центара, 7 Домова за смештај одраслих и старих, 3 Установе за смештај особа са инвалидитетом и 14 Установа за смештај особа са менталним и интелектуалним тешкоћама) и 18 Домова за децу и младе (10 Домова за децу и младе без родитељског старања, 3 Завода за васпитање деце и омладине и 5 Установа за децу и младе са сметњама у развоју).

Укупан број приватних пружалаца услуге социјалне заштите домски смештај одраслих и старијих на територији Републике Србије износи 237, са капацитетом од 8.801 корисника.

Категорија садржаја

Vesti

Министар Вулин посетио ивањички центар за социјални рад и дневни боравак за децу ометену у развоју "Отворена врата"

Ивањица - Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин је данас посетио ивањички центар за социјални рад и дневни боравак за децу ометену у развоју "Отворена врата".

Вулин је изразио задовољство радом установе за децу ометену у развоју "Отворена врата", рекавши да се малишани тамо образују и добијају пажњу која им понекад можда и недостаје.

"Види се напредак деце која прођу кроз дневни боравак за разлику од оних која то не могу то да приуште, јер локалне заједнице нису у ситуацији да одвоје средства за овакве установе", казао је Вулин Танјугу.

Оценио је да су оне посебно важне за децу са сеоског подручја изразивши очекивање да ће ускоро у овом центру моћи да се похвале и услугом "предаха".
"То подразумева да деца могу остати викендом и током ноћи како би њихови родитељи могли да оду негде или посвете време једни другима што је веома важно и значајно", навео је Вулин.

Он је обећао да ће министарство учинити све да се ова услуга реализује у догледно време.
"Ово су времена штедње и наше министарство је до сада уштедело 1,83 милијарде динара, али ниједан једини динар није уштеђен науштрб остваривања права особа са инвалидитетом, давања социјалне помоћи породичних права, дечијих додатака и тако ће бити убудуће", рекао је Вулин.

Вулин је рекао да ће центри за социјални рад и даље бити снабдевани оним што им је неопходно за рад, и то по могућству од домаћих произвођача и фирми у којима су запослене особе са инвалидитетом.

Он је, приликом обиласка Центра за социјални рад у Ивањици, рекао да га не погађају критике када је у питању куповина опреме за установе тог типа.
"Ми нисмо купили ниједно возило за Београд, Нови Сад, Суботицу или било који већи град, али за мале општине и планинска места у којима су корисници километрима удаљени купили смо теренска возила и то "ладе ниве" које могу да прођу по свим теренима. То ће помоћи да им се однесе пензија, храна, лекови, а некога могу одвести лекару ако буде потребе", рекао је Вулин Тањугу.

Министар је најавио да ће се од идуће године ући у промене низа закона, почев од Породичног, Закона о социјалној заштити, Закона о финансијској подршци породицама са децом, као и Закона о запошљавању особа са инвалидитетом.
"Уколико буде Скупштина имала термине до краја ове године биће усвојен и закон о употреби знаковног језика и пса водича и закон о безбедности на раду", рекао је Вулин.

Коментаришући новоустановљено признање "Човек године" које је покренуло Министарство рада, Вулин каже да је то начин да се захвали запосленима у центрима за социјални рад, геронтоцентрима, установама за бригу о деци без родитељског старања, установама за бригу о деци са посебним потребама, као и најбољим хранитељским породицама, али и пензионерима који су свој радни век провели у центрима за социјални рад.
"Хоћемо да прикажемо Србији најлепше лице социјалне заштите јер о овим установама се пише и говори лоше", казао је Вулин.
Додела овог признања је прилика да се види ко су људи који брину о више од 700.000 корисника, а којих је у сиситему социјалне заштите 2.100.

"Осим захвалнице, "Човек године" добиће статуу и биће му уручена новчана награда", рекао је Вулин.

Говорећи о ивањичком Центар за социјални рад, он је рекао да то није једна од најнеуређенијих установа у Србији, али да предмети стоје на поду у ходнику и сутра када се загуби неки папир биће криви радници.
"Није важно то што неко није купио орман, али се из приложеног види да је битан сав инвентар за установу, јер стари рачунар који је у овом центру не препознаје софтвер ни програме, а од рачунара очекујемо тачну и брзу евиденцију на једном месту", рекао је он.

Директорка ивањичког Центра за социјални рад Светлана Јелић похвалила је залагање и напор ресорног министарства и министра Вулина.
"Он је први министар који је обишао ову установу. Очекујем наставак добре сарадње јер је министар препознао потребе нашег центра како бисмо унапредили рад са корисницима", рекла је Светлана Јелић Танјугу.

Категорија садржаја

Vesti

У установама социјалне заштите за смештај корисника и домовима за смештај одраслих и старих заражено 2058 корисника и 892 запосленa

На дан 22.12.2020. године, у установама социјалне заштите и домовима за смештај одраслих и старих, потврђено је присуство вируса COVID – 19 код 2058 корисника и 892 запосленa.

Укупан број излечених корисника установа социјалне заштите износи 2362, а број излечених особа које су запослене у установама социјалне заштите износи 1050.