Претрага

Како је предвиђено планом посете, Вулин ће се састати и са сталним представником Руске Федерације при Уједињеним нацијама у Женеви, амбасадором Алексејом Бородавкином, генералним директором Међународне организације за миграције Вилијамом Лејсијем Свингом, генералним секретаром Међународне федерације друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца Елхађом Ас Сајем.

Након тих састанака, Вулин ће разговарати и са Високим комесаром за избеглице Уједињених нација Антониом Мануелом де Оливеира Гутерешом.

Маурер поштује напоре Србије по питању миграната

Председник Међународног комитета Црвеног крста Питер Маурер изразио је велико разумевање и поштовање за све оно што ради Влада Србије када су у питању мигранти, изјавио је Вулин.

Он је рекао да је на састанку са Маурером договорено да се ради заједно на проценама шта нас чека, шта ће се дешавати ове зиме, колико људи још може да дође и, како је нагласио, то су подаци који ће Србији заиста бити од огромног значаја.

Како је речено Тањугу у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Вулин је замолио председника Међународног комитета Црвеног крста да искористи свој ауторитет и ауторитет организације којом председава, да упозори међународну заједницу да се на Балкану дешава нешто што може да прерасте у хуманитарну катастрофу.

"То посебно када се подигне мађарски зид и када кретање миграната буде још више отежано. Сложили смо се да Србија није крива за овај проблем, али да се носи са последицама тог проблема и да се носи добро", рекао је Вулин.

Он је истакао да је на првом месту скретање пажње међународној јавности шта се заправо дешава са приливом миграната у Србији.

"Србија није земља која је крива за проблем миграција, али је Србија транзитна земља, кроз коју пролазе стотине хиљада људи и сходно томе она мора да нађе одговарајући начин да одговори на њихове потребе. То без подршке међународне заједнице неће бити могуће", нагласио је српски министар рада.

Председник Црвеног крста Србије Драган Радовановић рекао је да је то било право место за разговор, зато што је, како је навео, Међународни комитет Црвеног крста главни, или кључни фактор у међународној хуманитарној сфери, као и да је подршка те организације у овако озбиљним и кризним ситуацијама, као што је са мигрантима, веома важна.

"Тим пре, што је главни мандат Међународног комитета Црвеног крста боравак и рад у зонама конфликта, а то су управо оне зоне из којих добијамо највећи број миграната и процене и њихова гледишта заиста су веома значајни, како би ми могли да се оријентишемо и правимо стратегију за време које долази", рекао је Радовановић.

Како је предвиђено планом посете, Вулин ће се састати и са сталним представником Руске Федерације при Уједињеним нацијама у Женеви амбасадором Алексејом Бородавкином, генералним директором Међународне организације за миграције Вилијамом Лејсијем Свингом, генералним секретаром Међународне федерације друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца Елхађом Ас Сајем.

Након тих састанака, Вулин ће разговарати и са Високим комесаром за избеглице Уједињених нација Антониом Мануелом де Оливеира Гутерешом.

На дан 2.2.2021. године, у установама социјалне заштите и домовима за смештај одраслих и старих, потврђено је присуство вируса COVID – 19 код 400 корисника и 299 запослених.

Укупан број излечених корисника установа социјалне заштите износи 4920, а број излечених особа које су запослене у установама социјалне заштите износи 2063.

Присуство вируса COVID -19 потврђено је у:

• Геронтолошком центру Београд, Дом Бежанијска коса;
• Геронтолошком центру Београд, РЈ Стационар;
• Геронтолошком центру у Крагујевцу;
• Геронтолошком центру у Новом Саду, РЈ Прихватилиште, РЈ Помоћ и нега у кући;
• Геронтолошком центру у Зрењанину;
• Геронтолошком центру у Панчеву;
• Геронтолошком центру у Јагодини;
• Геронтолошком центру у Бачкој Паланци;
• Геронтолошком центру у Матарушкој Бањи;
• Геронтолошком центру у Вршцу;
• Геронтолошком центру у Књажевцу;
• Геронтолошком центру у Шапцу;
• Геронтолошком центру ''Јеленац'' Алексинац, РЈ у Тешици;
• Геронтолошком центру у Кикинди;
• Геронтолошком центру у Суботици;
• Служби Помоћ у кући Геронтолошког центра Београд;
• Дому ''Ветерник'' у Ветернику; 
• Установи за одрасле и старије ''Гвозден Јованчићевић'', Велики Поповац;
• Дневном боравку за децу и младе са сметњама у развоју при Центру за социјални рад општине Алексинац;
• СОС Дечијем селу у Краљеву;
• Установи за децу и младе у Шапцу;
• Центру за развој локалних услуга социјалне заштите у Врању;
• Заводу за васпитање деце и омладине, Београд;
• Дому за одрасла инвалидна лица, Београд;
• Дому за одрасла инвалидна лица, Дољевац;
• Дому за душевно оболела лица, Чуруг;
• Дому за децу и лица ометена у развоју ''Др Никола Шуменковић'', Стамница;
• Дому за децу и омладину ''Јефимија'', Крушевац;
• Заводу за смештај одраслих лица ''Мале пчелице'', Крагујевац;
• Дому за душевно оболела лица ''1. Октобар'', Стари Лец;
• Установи за одрасле и старије при Центру за социјални рад Кучево;
• Установи за децу и младе ''Сремчица'', Београд;
• Домском одељењу у Деспотовцу;
• Дому за старе и пензионере у Апатину;
• Дому за смештај старих лица у Прокупљу;
• Дому за смештај старих лица у Крупњу;
• Дечијем селу, Сремска Каменица;
• Установи за одрасле и старије у Лесковцу;
• Домском одељењу за смештај одраслих и старих, Забучје;
• Дому за децу и омладину ''Мирослав Антић- Мика'', Сомбор;
• Центру за заштиту жртава трговине људима, Београд;
• Заводу за васпитање деце и омладине у Књажевцу;
• Домском одељењу за смештај старих и пензионера, Пожега;
• Дому за децу ометену у развоју ''Колевка'', Суботица;
• Дому за децу и омладину ''Вера Благојевић'', Бања Ковиљача;
• Дому за лица са оштећеним видом ''Збрињавање'', Панчево;
• Центру за развој услуга социјалне заштите ''Кнегиња Љубица'', Крагујевац;
• Центру за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју, Београд;
• Центру за самостални живот особа са инвалидитетом Србије, услузи социјалне заштите пресонална асистенција, Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Катарина'', Београд; 
• Дому за смештај одраслих и старијих ''BG DOM 56'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Сењачки кутак'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Костић Дом'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Лара'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Сигурно доба'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Гардош'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Чегарска долина'', Ниш;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Кнежеви конаци'', Врњачка Бања;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Вишњица'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Царски конак'', Тршић;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Агација'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Долина сунца'', Панчево;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Бор;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила Катарина'', Књажевац;
• Дому за смештај одралих и старијих ''Viva flora'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Национални дом'', Владимировци;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Плави хоризонти'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Medikalija'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Елизабета'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Зелени дом'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Вила двор'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Жарковачки врт'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Luana'', Шид;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Juventas'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Dolce vita kej 2019'', Земун, Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Dolce vita kej 2019'', Палилула, Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Aridom Sava'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Анастазија'', Суботица;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Агапе'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Златно доба'', Суботица;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Кућа за одмор Танасић'', Београд;
• Дому за смештај одраслих и старијих ''Нина'', Београд;
• Градском центру за услуге социјалне заштите у Ужицу;
• Центру за социјални рад у Ћуприји;
• Центру за социјални рад у Врању;
• Центру за социјални рад у Шапцу;
• Центру за социјални рад у Пријепољу;
• Центру за социјални рад ''Добрич'', Житорађа;
• Центру за социјални рад у Краљеву;
• Центру за социјални рад у Пожаревцу;
• Центру за социјални рад у Ковачици;
• Центру за социјални рад у Опову;
• Центру за социјални рад у Кучеву;
• Центру за социјални рад у Чачку;
• Центру за социјални рад у Дољевцу;
• Центру за социјални рад у Смедереву;
• Центру за социјални рад у Крагујевцу; 
• Центру за социјални рад у Бајиној Башти;
• Центру за социјални рад за општине Власотинце и Црна Трава;
• Центру за социјални рад у Богатићу;
• Центру за социјални рад у Ужицу;
• Центру за социјални рад у Крушевцу;
• Центру за социјални рад у Крупњу;
• Центру за социјални рад Петровац на Млави;
• Центру за социјални рад Пландиште;
• Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Нови Београд;
• Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Чукарица;
• Градском Центру за социјални рад у Београду, Одељењу Обреновац;
• Градском Центру за социјални рад у Београду, Одсеку за опште послове;
• Центру за социјални рад у Суботици;
• Центру за социјлани рад у Новом Кнежевцу;
• Центру за социјални рад у Темерину;
• Центру за социјални рад у Врбасу;
• Центру за социјални рад у Сенти;
• Центру за социјални рад општине Алексинац, и Служби Помоћ у кући Центра за социјални рад општине Алексинац;
• Центру за породични смештај и усвојење у Београду;
• Центру за породични смештај и усвојење у Крагујевцу;
• Центру за породични смештај и усвојење у Ћуприји;
• Центру за породични смештај и усвојење у Нишу;
• Центру за породични смештај и усвојење у Новом Саду;
• Центру за породични смештај и усвојење у Милошевцу;
• Центру за социјални рад у Новом Пазару;
• Центру за социјални рад у Кикинди;
• Служби Помоћ у кући Геронтолошког центра Панчево; 
• Служби Помоћ у кући Центра за социјални рад у Шапцу.

Решењем о суспензији лиценце Дом за смештај одраслих и старијих ''Доживети стоту'', Београд иДом за смештај одраслих и старијих ''Стара пруга'', Умка не пружају услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Дом за смештај одраслих и старијих ''Радост'' у Неготину, решењем о забрани рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, не пружа услугу социјалне заштите домског смештаја одраслих и старијих. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донело је решење о забрани рада Дома за смештај одраслих и старијих ''Нада'', у Београду.

Корисници у установама социјалне заштите за које постоји процена да могу бити потенцијални преносиоци вируса смештени су у изолацију, док запослени у установама социјалне заштите, код којих постоји оваква опасност, не долазе на посао и налазе се у кућној изолацији.

Укупан број Установа социјалне заштите чији је оснивач Република Србија и АП Војводина износи 74, са капацитетом од 14.512 корисника. Од тога је: 56 Установа за одрасле и старије  (9 Домских одељења при Центрима за социјални рад, 23 Геронтолошких центара, 7 Домова за смештај одраслих и старих, 3 Установе за смештај особа са инвалидитетом и 14 Установа за смештај особа са менталним и интелектуалним тешкоћама) и 18 Домова за децу и младе (10 Домова за децу и младе без родитељског старања, 3 Завода за васпитање деце и омладине и 5 Установа за децу и младе са сметњама у развоју). 

Укупан број приватних пружалаца услуге социјалне заштите домски смештај одраслих и старијих на територији Републике Србије износи 238, са капацитетом од 8.987 корисника.

Национална признања за допринос, резултате и заслуге постигнуте у области безбедности и здравља на раду биће додељена правним лицима, предузетницима, Одбору за безбедност и здравље на раду, синдикалним организацјама и појединцима, и то:
- Повеља "28. април";
- Плакета "28. април";
- Похвалница "28. април".
Детаљније информације можете наћи у обавештењу у условима за доделу признања у области безбедности и здравља на раду за 2015. годину.
Рок за подношење пријава и предлога за доделу признања је 4. април 2016. године.
Национална признања из области безбедности и здравља на раду биће додељена на манифестацији, поводом обележавања Светског дана безбедности и здравља на раду и Дана безбедности и здравља на раду у Републици Србији.
За све остале информације, особа за контакт: Биљана Ђурић, 011/33-47-391, е-пошта: biljana.djuric@minrzs.gov.rs

МИНИСТАРСТВО ЗА РАД, ЗАПОШЉАВАЊЕ, БОРАЧКА И СОЦИЈАЛНА ПИТАЊА  -УПРАВА ЗА БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ-

ОБАВЕШТЕЊЕ О УСЛОВИМА ЗА ДОДЕЛУ НАЦИОНАЛНИХ ПРИЗНАЊА У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ ЗА 2015. ГОДИНУ

1. НАЦИОНАЛНА ПРИЗНАЊА

Ради унапређења безбедности и здравља на раду у Републици Србији, правним и физичким лицима, Одбору за безбедност и здравље на раду, организацијама и удружењима, за изузетна постигнућа у области безбедности и здравља на раду, могу се доделити национална признања из области безбедности и здравља на раду
Национална признања за допринос, резултате и заслуге постигнуте у области безбедности и здравља на раду биће додељена правним лицима, предузетницима, Одбору за безбедност и здравље на раду, синдикалним организацјама и појединцима, и то:
- Повеља „28. април”;
- Плакета „28. април”;
- Похвалница „28. април”.

1.1. ПОВЕЉА „28. април”

Повеља „28. април” ће бити додељена у две категорије: за правна лица / предузетнике који имају мање од 250 запослених и за правна лица / предузетнике са више од 250 запослених - за посебан допринос и афирмацију безбедности и здравља на раду, кроз њихово законито, благовремено и превентивно поступање у примени утврђених мера.

Комисија за доделу Националних признања ће при доношењу одлуке о додели признања узети у обзир следеће критеријуме:

• број повреда на раду у протекле три године;
• број професионалних обољења;
• број изгубљених радних дана у току године због боловања које је последица повреде на раду или професионалног обољења;
• рад представника запослених у области безбедности и здравља на раду, односно Одбора за безбедност и здравље на раду;
• примена акта о процени ризика;
• уређивање права, обавеза и одговорности у складу са Законом о безбедности и здравље на раду (колективни уговор, правилник о безбедности и здрављу на раду, уговор о раду);
• информисање запослених о питањима из области безбедности и здравља на раду (описати начин, нпр: преко Одбора за безбедност и здравље на раду, електронским путем, преко огласне табле, интерним часописом, и др.);
• учешће или иницијативе запослених и њихових представника у унапређењу и постизању безбедних и здравих услова рада;
• мере безбедности и здравља на раду примењене на запослене из посебно угрожених група (млади, труднице, старији од 55 година…);
• иновације и инвестиције у циљу унапређења безбедности и здравља на раду;
• оспособљавање и усавршавање знања у области безбедности и здравља на раду (врсте оспособљавања и обухват запослених);
• друге врсте активности у области безбедности и здравља на раду у оквиру друштвено – одговорног пословања.

1.2. ПЛАКЕТА „28. април”

Плакета „28. април” додељује се физичким лицима, организацијама и удружењима за постигнуте резултате и заслуге у промоцији безбедности и здравља на раду.
Плакета „28. април” може бити додељена:

• појединцу који је престао да се бави активностима у области безбедности и здравља на раду услед болести или старости, а активно је радио на развоју и унапређењу безбедности и здравља на раду;
• појединцу за допринос, резултате и заслуге за промоцију безбедности и здравља на раду у медијима, новинарству и публицистици;
• угледним научним радницима и појединцима у области безбедности и здравља на раду, за животно дело;
• појединцима и образовним институцијама на пољу образовања у области безбедности и здравља на раду и организацијама за изузетан допринос развоју безбедности и здравља на раду.

1.3. ПОХВАЛНИЦА „28. април”

Похвалница „28. април” је врста признања која се додељује лицима за безбедност и здравље на раду, представницима запослених за безбедност и здравље на раду и/или Одбору за безбедност и здравље на раду, као и синдикалним организацијама које су кроз свакодневне активности или пројекте допринели подизању свести код запослених о значају безбедности и здравља на раду и одговорности коју сваки запослени има на том плану, за:
• доследну примену и спровођење прописа о безбедности и здрављу на раду;
• конкретне активности и постигнуте резултате у области безбедности и здравља на раду;
• организовање саветовања, семинара, конференција и др.;
• иновације, иницијативе и предлоге у циљу унапређења области безбедности и здравља на раду.


2. НАЧИН ПРИЈАВЉИВАЊА

На такмичење за доделу признања Повељa „28. април” могу се пријавити правна лица и предузетници из Републике Србије. Пријава мора обавезно садржати Образац 1 и Образац 2 који треба да буду јасно и читко попуњени. Образац 1 и Образац 2 можете преузети са званичне интернет презентације Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања: www.minrzs.gov.rs. Електронским путем може се доставити и пропратна документација, која ће помоћи Комисији за доделу Националних признања да процени квалитет пријављених кандидата и помогне при доношењу одлуке о добитницима признања. Уз пријаву је неопходно доставити и сагласност послодавца односно одговорног лица (скенирани документ са потписом и печатом одговорног лица) за учешће на такмичењу.

Иницијативу за доделу националних признања Управи за безбедност и здравље на раду могу поднети правна и физичка лица, предузетници, организације запослених и послодаваца и друга удружења.
Испуњеност услова за доделу националних признања испитује Управа за безбедност и здравље на раду уз учешће представника социјалних партнера, односно репрезентативних организација запослених и послодаваца, инспектора рада и других стручњака из области безбедности и здравља на раду.
Иницијатива за доделу Националних признања подноси се Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Управи за безбедност и здравље на раду (Немањина 22-26, 11000 Београд) електронским путем на е-пошту: biljana.djuric@minrzs.gov.rs., или у писаном облику са посебном назнаком за коју се врсту признања се иницијатива предаје и треба да садржи податке и потребну документацију на основу које се може утврдити да ли су испуњени услови за доделу признања.

Рок за подношење предлога за доделу признања је 4. април 2016. године.

3. НАЧИН ДОНОШЕЊА ОДЛУКЕ

У циљу процене достављених иницијатива за доделу Национална признања Комисија ће обићи пријављене кандидате.
Предлог за доделу признања Управа за безбедност и здравље на раду доставља министру надлежном за рад.
За све остале информације, особа за контакт: Биљана Ђурић, 011/33-47-391, е-пошта: biljana.djuric@minrzs.gov.rs


4. НАЧИН ДОДЕЛЕ НАЦИОНАЛНИХ ПРИЗНАЊА

Национална признања из области безбедности и здравља на раду се додељују једном годишње, поводом обележавања Светског дана безбедности и здравља на раду и Дана безбедности и здравља на раду у Републици Србији – 28. април.

Преузмите: Образац I и II85.5 KB

Вулин је са директором НСЗ Зораном Мартиновићем и директором "Džonson elektriku" Сашом Младеновићем у Нишу, уручио 29 уговора полазницима обуке за познатог послодавца у тој фабрици.

Обуку у "Džonson elektriku" ће проћи укупно 85 људи.

"Нама на тржишту рада недостају прецизна знања и вештине које послодавци данас траже. НСЗ је одличан начин и метод да одговоримо на потребе послодаваца", рекао је Вулин новинарима у Нишу након доделе уговора.

Он је истакао да послодавцима није потребно опште знање, већ тачно, уско специјализовано знање.

Наводећи да је 85 људи добило прилику да научи нешто ново, да се запосли и самим тим промени своју судбину на боље, захваљујући "Дзонсон електрику", Вулин је рекао да је из те конкретне мере опредељено овогодишњим буџетом простор за 820 људи.

"Надамо се да ћемо то испунити, а идуће године смо предвидели повећање на 1.000 особа од којих послодавци сутра могу да траже специфичне обуке", рекао је Вулин.

Он је навео да ће се из пројекта ИПА 2013 добити средства за још 1.000 таквих обука.

Наводећи да то није једина мера, Вулин је истакао да слична пракса једна од врло важних мера која се односи на људе који имају неко знање, али им је потребно да то знање примене и да га први пут осете у пракси.

Тако је, према његовим речима, ове године 4.095 људи завршило стручну праксу и на тај начин пронашло себи посао.

"Наставићемо да улажемо у Националну службу за запошљавање, односно, улажемо у актвине мере које могу да омогуће људима да нађу посао. Сваке године влада одвоји више новца за активне мере запошљавања него што се радило протеклих година", рекао је Вулин.

Он је рекао да ће се трудити, а то је предвиђено и новим акционим планом о запошљавању да се, колико је могуће, олакша обавеза послодавцу да се лакше опредељују и долазе у НСЗ и користе подстицаје.

Како је рекао, идуће године ће бити још лакше доћи у НСЗ и наћи простор за запошљавање новог радника.

На питање о запошљавању уз партијску књижицу, а не уз квалификације и диплому, Вулин је рекао да су деценије показале да је то тако, али да је актуелна влада прва која је себи везала руке и увела забрану запошљавања.

Мартиновић је рекао да је велико задовољство сарађивати са компанијом која у 23 земље запошљава око 26.000 људи, наводећи да ће "Дзонсон електрик" у Нишу и Србији имати више од 1.000 запослених.

У овој години ће укључити 85 особа директно у програм обуке, а наредне године очекује се још већи број људи.

Он је навео да је за Србију добро да су позитивни трендови на тржишту рада који су почети у другој половини 2014. године, а који су настављени и током целе ове године.

"Кад направимо пресек броја незапослених на евиденцији НСЗ, то је 2,7 одсто мање него за исти период прошле године, али тај податак не би био примењив да нема и већег запошљавања, што је негде око 6,1 одсто", рекао је Мартиновић.

Традиционална манифестација ”Дечија недеља” обележава се ове недеље у читавој Републици Србији под слоганом ”подељена срећа два пута је већа”. Организациони покровитељ Дечије недеље је хуманитарна организација Дечије срце, уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Данас су наши најмлађи суграђани имали прилику да посете значајне културно-образовне установе у престоници и упознају са са значајем образовања и науке у друштву.

Деца су прво посетила Музеј књиге, који представља својеврсну књижевну ризницу наше земље. "Код нас се налази право благо Србије - два милиона књига, важни и вредни експонати који су темељ српске културе и независности: од писма Хајдук Вељка Петровића до писама Црњанског, Киша, Андрића... Па ипак, највредније што Србија има заправо су њена деца. Тек бригом о будућим генерацијама заједно са вековима ствараном баштином, Србија има праву будућност. Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности у оквиру Удружења Адлигат увек ће бити окренути новим генерацијама. Част нам је и задовољство да смо имали прилику да ове године подржимо организацију Дечије недеље", каже Виктор Лазић, председник Удружења Адлигат, књижевник и адвокат. 

Након тога, сви учесници данашње манифестације посетилу су Музеј Николе Тесле, где су се на њима занимљив и интерактиван начин упознали са животом и радом нашег најзнаменитијег научника, као и његовим изумима којима је задужио свет. 

За крај дана, учесници дечије недеље имали су прилику да посете редакцију Политикиног забавника, магазина за младе са великом традицијом дугом више од 80 година. Била је ово јединствена прилика да се наши најмлађи суграђани из прве руке упознају са радом редакције, виде развој култног магазина кроз време и добију увид у теме којима се млади баве све од средине прошлог века до данас.

Влада Републике Србије прогласила је 2020. годину Годином солидарности и сарадње, желећи да нагласи значај тих вредности за стабилност и напредак друштва, посебно у време пандемије вируса COVID – 19. Дечија недеља је тако ове године ити организована на другачији начин него иначе, водећи рачуна о здрављу и безбедности на првом месту деце, а потом и свих осталих учесника манифестације. Солидарност, сарадња и инклузија су у фокусу активности које се спроводе ове седмице а сутрашњи дан посвећен је управо тим вредностима. Централно дешавање биће у кафићу на Чубури ”Звуци срца”, у коме су запослени људи са сметњама у менталном развоју.

 Дечија недеља слави право деце да уживају у детињству и младости и то је такође прилика а деца покажу своје таленте, вештине и способности. Основни документ за планирање и спровођење активности током Дечије недеље је Конвенција Уједињених нација о правима детета, усвојена 1989. године, а програмски циљеви пројекта се из године у годину прилагођавају потребама и проблемима деце. Дечија недеља представља успешан модел сарадње државе, разних цивилних и професионалних организација, који повезује све важне актере у области заштите дечјих права.

Београд,

8. октобар 2020. године 

Једним санитетом буде збринуто између 4.500 и 5.000 људи, а ново возило, вредно око 45.000 евра, набављено је у оквиру пројекта "Србија: Систем сталне испоруке помоћи мигрантској популацији у Србији", којим је Банка за развој Савета Европе нашој земљи прошле године одобрила 2,3 милиона евра бесповратне помоћи.

Након уручења кључева Вулин се захвалио Развојној банци Савета Европе која наставља да нас подржава и помаже у ублажавању последица мигрантске кризе.

Та помоћ је, како каже, увек била директна и стизала је на време, баш ономе коме је потребна.

Он је истакао да је Београд поднео вероватно највећи терет мигрантске кризе, јер су скоро сви мигранти који су прошли кроз земљу, прошли и кроз главни град.

"Овде су се задржали некада краће, некад дуже, али су увек успели да добију помоћ и пажњу, а ниједан мигрант и ниједно дете није остало без здравствене заштите", рекао је Вулин, истакавши да то не би било могуће без Хитне помоћи.

Зато је донирање возила, начин да се изрази захвалност и искаже да је Хитна помоћ препозната као једна од најважнијих институција у борби са последицама мигрантске кризе.

"На овај начин помажемо и Београђанима који ће добити још бољу здравствену заштиту и живот ће им бити мало једноставнији", рекао је Вулин и казао да ће донација на првом месту помоћи нашим грађанима, којима ћ еостати на услузи када мигрантска криза прође.

Он је поручио да је Хитна помоћ изузетно значајна служба, те да није потребно наглашавати колико запослени раде, да нису никада одбили ниједан позив и да ниједан мигрант није остао у парку или на улици јер нема здравствено осигурање.

"Свако људско биће је у овој земљи добило помоћ и овде се и осећало баш тако, као поштовано људско биће. Без Хитне помоћи то не би било могуће", рекао је Вулин.

Захваливши министру на знацајној донацији, директор Градског завода за медицинску помоћ Горан Чолаковић казао је да возило много значи Хитну помоћ, којој је то основно средство за рад, те да између 4.500 и 5.000 људи буде спашено једним возилом.

Он је захвалио Вулину и његовом министарству што су, како је рекао, препознали пожртвованост екипа Хитне помоћи у збрињавању миграната за време њиховог проласка и боравка у Београду.

Подсетивши да је та служба пре пет месеци добила пет торби за масовну несрећу, те да је Хитна помоћ препозната као ударну иглу у здравству, он је додао да Завод има 80 возила која су у употреби, а да је до 100 возила потребно за нормално функционисање.

Заменик градоначелника Андреја Младеновић рекао је да је град покренуо набавку пет возила за дијализу те да се та возила очекују до краја године.

"Планирамо да се возни парк обанвља сваке године, да бисмо дошли до оптималног броја возила", рекао је он.

У оквиру овог пројекта помоћи једно санитетско возило добиће и Дом здравља у Лесковцу.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић отвориo je Научну конференцију поводом 80. година од ослобођења Београда и Србије у Другом светском рату под називом  „Култура сећања и неговање историјске истине“.

Говорећи на панелу „Одбрана историјске истине о другом светском рату - значај за савременост”, министар Старовић је истакао да чување и заштита истине о догађајима из Другог светског рата није само предмет културе сећања, већ и важна компонента борбе против манипулације и фалсификовања информација.

“Историја мора остати објективна, заснована на чињеницама, а не на тренутним или далекосежним политичким интересима. У времену када се хероји проглашавају за издајнике, а издајници се проглашавају херојима, постоји само један начин да се супротставимо таквим фалсификатима, а то је свакодневна, неодустајна борба за истину. Објављивање докумената и аутентичне архивске грађе мора бити примаран задатак стручних установа и завода", поручио  је министар Старовић.

Министар је указао да  је историја Другог светског рата важан темељ изградње модерног идентитета код многих нација, посебно на простору бивше Југославије и  некадашњег Совјетског Савеза.

"Очување историјске истине у XXI веку представља велики изазов и важан задатак за све нас. Успех ће зависити понајвише од предавача у школама и установама културе, али и од става јавних медија. Зато нам је потребна широка коалиција стручњака и јавних делатника како бисмо повећали општу информисаност о овоме страшном делу наше националне и опште историје. Потребни су нам и већи материјални ресурси, мотивисана академска заједница, пуна политичка подршка и наравно, афирмативни приступ јавности“, нагласио је министар.  

Он је додао да свесно смањивање броја убијених Срба по концетрационим логорима недвосмислено осликава политику програмираног умањења кривице оних који су довели до геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата.

Истичући да манипулација колективним историјским сећањем друштва, може послужити и оправдавању преокрета на политичком и идеолошком плану, Старовић је рекао да је ревизија као појам увек добродошла у свакој науци, али да  према његовим речима,  искривљене историјске истине може да буде озбиљна претња за стабилност сваког друштва. 

"Нема потребе да наглашавам како су наша дужност и обавеза да чувамо успомену на жртве и ратнике из Другог светског рата. Због њих, због њиховог херојства и страдања, ми морамо наставити да се одлучно супротстављамо свим покушајима да се истина о прошлости уништи, заборави или искриви",истакао је министар Старовић.

Вулин је рекао да тај закон не може да реши проблеме, ни запошљавања, ни инвестиција, али да представља један од одговора на питање како ће бити решен тај проблем и да ће из закона о раду, који је кровни, произаћи закони о државним службеницима и платним разредима, који ће регулисати питање како ће државни службеник да буде оцењен.

Министар је у Јутарњем програму ТВ Пинк истакао да је "први талас најгоре пљачкашке приватизације иза нас" и да је страх који радници понекад са правом осећају према послодавцу последица те пљачкашке приватизације.

Тада су се фабрике куповале да би биле затворене и да би постале грађевинско земљишта, али тога више нема, нагласио је Вулин.

"Сада људи, који држе фабрике, хоће да организују производњу, да неког запосле и да та производња доноси профит", рекао је Вулин.

Вулин је казао да закон о раду први пут јасно регулише како се добија отказ, дакле, која су права послодавца, али и која су права радника.

Он је илустровао да радник може да добије отказ за теже повреде радне дисциплине или на пример, за алкохол на радном месту, али да се водило

рачуна и о томе да се обезбеди могућност колективног преговорања, да послодавац не може да донесе правилник о раду, уколико не почне преговоре са синдикатом.

Подсетивши да је више од 700.000 људи незапослено, Вулин је најавио да ће бити нађени механизми да се плаћа пракса код неког послодавца и да ће се са том мером кренути убрзо, већ после ребаланса буџета.

Говорећи о првих 100 дана рада министарства на чијем је челу, Вулин је рекао да није задовољан и да је требало и морало бити урађено много више и боље, али да је донето неколико важних закона међу којима и закон о раду као и о пензионом и инвалидском осигурању. За још 14 закона покренуте су радне групе и одговарајуће законодавне групе, подсетио је Вулин.

Вулин, који је јуче разговарао са представницима управе и синдиката предузећа "Гранит Пешчар", који су у петак прекинули штрајк због неисплаћених зарада, рекао је да људи хоће да раде. На питање новинара да ли ће им бити исплаћене зараде, Вулин је одговорио потврдно, да је сачињен прецизан план и да ће то бити учињено до краја августа.               

Вулин је најавио да је циљ закона о стечају и приватизацији да се реши питање предузећа у реструктирирању и њихових дугова.

Венце у највећем јасеновачком стратишту у име Републике Србије положили су премијер Александар Вучић и саветник председника Србије Оливер Антић, председник Републике Српске Милорад Додик, као и премијерка РС Жељка Цвијановић.

У спомен страдалим Ромима, Јеврејима и Србима венце су положиле и делегације преживелих логораша, борачких удружења, Израела, дипломатски кор...

Обележавање Дана сећања почело је светом архијерејском литургијом у цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици, коју је служио епископ бањалучки Јефрем.

Премијер Србије Александар Вучић поручио је у Доњој Градини да је мали злочин који је учињен над српским народом колико су "наше главе високо" и додајући да не мисли у територијалном, него у духовном смислу:

"Живела Српска! Живела Србија! Живела слобода! И слава онима који су дали своје животе за ту слободу", рекао је премијер Србије. Он је додао да српски народ не пристаје за смрт и да ће се борити за живот и да се жртве које су пале никад не забораве.

"Мали је ваш злочиначки подухват колико су наше главе високо, не у територијалном него у духовном смислу. Преостаје нам да подигнемо главу, високо, и кажемо: ви, крвници, урадили сте свој посао, али слабо", додао је Вучић.

После премијера Србије, присутнима се обратио председник Републике Српске Милорад Додик, који је истакао да су се на овим просторима увек водили ратови без потребе.

Осим премијера Србије и саветника председника Републике, обележавању Дана сећања присуствују и министри у Влади Србије Небојша Стефановић, Александар Вулин, Братислав Гашић, Вања Удовичић, Жељко Сертић, Никола Селаковић, заменик председнице Скупштине Србије Игор Бечић, као и директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић.

Дан сећања на жртве Јасеновца обележава се поводом ослобађања усташког концлогора Јасеновац, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у поробљеној Европи, који историчари називају и "српски Аушвиц".

За датум обележавања узет је 22. април - дан када је група од 1.075 преосталих логораша тог дана 1945. кренула у пробој из логора Јасеновац, а само њих 127 се домогло слободе.

Систем логора смрти такозване НДХ обухватао је око 80 логора.

Према проценама које је на основу првих ексхумација извршила државна Комисија ФНРЈ, а које је потврдио и Центар "Симон Визентал", у јасеновачким логорима је нестало 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.

НДХ је у једном надмашила нацисте - била је једина држава која је имала посебне логоре за децу - Сисак и Јастребарско, кроз које је прошло 33.000 малишана, а убијено близу 20.000 деце до 14 година старости.

Доња Градина је највеће стратиште у систему концентрационих логора "Јасеновац", формиран је у августа 1941. године.

Премијер Вучић: Јасеновац понор који морамо премостити

Јасеновац је најстрашније стратише и својеврсни понор људске врсте, али је на нама да премостимо тај понор искреним праштрањем, казао је данас премијер Србије Александар Вучић рекавши да је то потез који захтева свест, али и храбар потез који морамо учинити сви заједно.

Вучић је, на церемонији обележавања Дана сећања на жртве геноцида у концентрационом логору Јасеновац, на спомен обележју у Меморијалном центру Доња Градина у Републици Српској, поручио да на том месту јасно српски народ каже да не пристаје на смрт, да ће чувати своју отаџбину и род, и да ће се борити за живот, без жеље да се икада свети, али и да никада неће заборавити.

Како је навео, у овој плодној равници, убрзо по формирању усташке Независне државе Хрватске, успостављен је највећи логор смрти, који је уједно био и један од највећих у Европи, где је вршено систематско ликвидирање цивила, а страдалници су били криви само зато што су Срби, Јевреји, Роми и они који нису желели да служе усташким и окупационим снагама.
"Овде је мрачна страна људске врсте исписала своје најстрашније стране", нагласио је Вучић додајући да су ту покушали да истребе Србе, да затру наше ћирилично писмо, наше семе, без милости и гриже савети.

Како је навео, када је долазио на ово стратиште није знао шта да ради, да ли да ћути, пошто смрт ћути, а велики број жртава захтева вечну тишину; да ли да вришти, зато што сваки злочин вришти, а оволики злочин тражи да вришти читав свет; или да плаче, јер су нестали многи, међу њима 20.000 деце, који нису могли да се радују свом детињству и умрли су у пакленим мукама.

Према његовим речима Јасеновац је место нашег највећег страдања, али и постојања и додао да су нас овде скупљали да нас униште, а да ћемо се скупљати да живимо и да више никада не дозволимо да нас убијају.

О обиму злочина говори чињеница да се и 70 година од пробоја заточеника обављају истраживања, идентификују жртве, јер хиљаде породица не постоје на списковима, а на нама је да не дозволимо да се забораве.
"Не смемо и нећемо да дозволимо да нас понижавају говорећи како многи који су убијени у ствари нису ни живели. Сукобе 90-тих немогуће је разумети без схватања значења речи Јасеновац, дубине бола и патње српског народа, колективног страха од истребљења западно од реке Дрине. Наше сећање није математичко ни политичко, већ људско, засновано на исконској потреби да се саосећа са онима над којима се врши насиље, посебно овако страшно", поручио је Вучић.

Он је истакао да Јасеновац и његове безбројне жртве не смеју да раздвајају будуће генерације.

Јасеновац мора да постане место заједничког окупљања, сећања, учења и суочавања са прошлошћу, молитве и праштања, подвукао је он.

Мржња која је градила Јасеновац и Градину је страшна, туга коју изазива је страшна, а чак и опростити овде је страшно - морамо и можемо, али је страшно.
"С тога овде можемо само две ствари овде да урадимо. Прва је погнемо главу, да је спустимо у положај оних који је нису спуштали ни пред клање, да одамо почаст и покажемо да се сами кајемо пред сваким злочином који је починила наша врста, која се зове човек, понекад без икаквог разлога, а после да подигнемо главу високо и кажемо: ви крвници сте урадили свој посао, али слабо, ми смо опстали и живимо. Живи Србија, живи Српска”, нагласио је Вучић.

"Ево нас са обе стране Дрине и немамо намеру да одемо било где, немамо намеру да се склонимо. Никада нећемо да нестанемо. Ми смо Срби где год да живимо и шта год други да нам раде. Ми смо баш они Срби који хоће и могу да буду велики народ. И не требају нам нове територије, не треба нам промена граница на Балкану, поштујемо све друге, поштујемо Босну, поштујемо Хрватску, никакав рат нећемо. Подићићемо себе на своме. Изградицћемо и запослићемо. Створићемо и то што створимо биће толико велико колико смо и ми велики", подвукао је он.

Колико је за време Другог светског рата Јасеновац био својеврсни понор људске врсте,, како је наставио Вучић, на нама је да тај понор премостимо истинским и искреним праштањем, и пруженом руком помирења савремених генераицја свих овдашњих народа.

То је, према његовим речима, потез који захтева свест и одговорност за будућност, а изнад свега храбар потез који морамо учинити сви заједно.
"Данас недалеко од Окамењеног цвета у Јасеновцу јасно кажемо: Не пристајемо на срмт, чуваћемо своју српску отаџбину, борићемо се за живот без жеље да се икада светимо али без намере да икада заборавимо. На то нас нико не може натерати. Мали је тај ваш злочиначки посао колико су наше главе високо и Србија и Српска велике, не територијално већ духовно, не да би некога нападале, већ да би пркосно опстајале и снажно напредовале. На данашњи дан кажемо поносно и уздигнута чела: Живела Српска, живела Србија, слобода и вечна слава онима који су ту слободу овде направили и нама у је аманет оставили", закључио је Вучић у свом говору.

Данас се обележава "Дан сећања" на жртве геноцида усташког концентрационог логора Јасеновац, у спомен на 22. април 1945. године, када је само 127 логораша, од преосталих 1.075 , успело да се домогне слободе.

Церемонији у највећем стратишту тог логора, у Доњој Градини у Републици Српској, поред премијера Вучића присуствује и председник РС Милорад Додик, као и члан Председништва БиХ Младен Иванић.

У логору Јасеновац убијено је 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин, почео је рад на новој дужности посетом СОС Дечијем селу "Др Милорад Павловић" у Сремској Каменици, чијим је штићеницима предао помоћ од пет тона средстава за хигијену, дар новосадске компаније "Албус". "Једно друштво и његов успех мери се по томе колико се брине о својим најслабијима, каже министар Александар Вулин. Морамо да будемо штедљивији, дисциплинованији и морамо да научимо да плаћамо порез", нагласио је Вулин.

Министар Вулин је изјавио да је у нашем друштву потребно више штедљивости и дисциплине, нагласивши да, између осталог, "морамо да научимо да плаћамо порез", како бисмо овој деци и другим социјалним категоријама могли на прави начин да помогнемо. "Једно друштво и његов успех се мери по томе колико се брине о својим најслабијима. Деца без родитељског старања морају да имају нашу највећу пажњу и пуну негу", истакао је Вулин.

"Држава Србија није толико сиромашна да би ова деца упознала оскудицу и немаштину. Држава је ту да помогне колико може", рекао је министар напоменувши да је ових дана читао како неки "познати људи" у Србији једни другима купују скупе рођенданске поклоне, "силне мерцедесе" и друго.

"Радујем се због тога али мораћу да замолим пореску инспекцију да провере да ли је и пореска пријава дародавца баш на нивоу тако великог поклона. Ако није, тај дародавац требало би да зна да је узео од ове деце", казао је Вулин.

Напомињући да је поклон који је предат установи СОС Дечије село није финансиран из буџета, него да су радници "Албуса" одвојили део свог профита за то, министар је нагласио да би требало да буде промењен однос према дародавцима - да они који одвајају део својих прихода за социјалне потребе буду ослобођени пореза или да се на неки други начин стимулише такво друштвено одговорно понашање.

Директор Дечјег села Срђан Егић захвалио је Вулину што је свој рад на новој дужности почео баш из ове значајне установе, са 40 година дугом традицијом, нагласивши да на тај начин држава показује да схвата важност те институције.

Радници у јавном сектору нису криви за дугове и кризу

Вулин је изјавио да не сматра да су радници у јавном сектору криви за кризу у Србији, дубиозе и направљене велике дугове, напомињући да евентуалним протестима против Владиних мера опште рационализације проблеми које имамо неће моћи да буду решени.

Истичући да се ускоро очекује примена донетих мера као и доношење нових мера рационализације, он је напоменуо да постоје одлуке које мора да донесе Влада Србије, али има и оних које у оквиру министарстава "можемо и сами да урадимо, на пример да се одрекнемо дневница или да смањимо непотребан путовања".

Сремска Каменица, министар рада и социјалне политике Александар Вулин,
о плану рационализације у јавном сектору и смањењу плата

Сремска Каменица, министар рада и социјалне политике Александар Вулин,
о плану рационализације у јавном сектору и смањењу плата

Одговарајући на питање да ли се могу очекивати протести у школству, здравству или другим секторима, због примене рестриктивних мера, он је напоменуо да може да разуме евентуалне протесте запослених али је додао да се на тај начин ствари не могу решити.

Мањак у државној каси може бити надокнађен штедњом или задуживањем, сматра Вулин и наглашава да, уколико наставимо задуживање, "потрошићемо школу ове деце, потрошићемо њихово здравство".

"Ми смо, на срећу или нажалост, дошли у време када дугови морају да се плаћају, што значи да не можемо да правимо нове", нагласио је министар Вулин. Понављајући да ће разумети сваки евентуални протест против нових мера, он је истакао да ћемо у наредном периоду морати много боље да се организујемо и одговорније понашамо јер "другог избора немамо".