Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић посетио је Центар за социјални рад и Дом за старе и пензионере у Кули где је истакао да ће Министарство активно наставити да пружа подршку свим установама социјалне заштите у Србији, како би њихови корисници добијали најквалитетнију услугу, а запослени боље услове рада.

Министар Ђорђевић рекао је да са надлежнима ових институција разговарао о плановима које имају у наредном периоду, као и о начину за унапређење њихових услуга у чему би Министарство дало свој допринос, и то не само у Кули већ и у осталим локалним самоуправама.

„Општина Кула треба да настави са оваквим радом, који даје позитивне резултате, а Министарство ће из године у годину да опредељује све већа средства за унапређење рада и услуга установа социјалне заштите, са акцентом на наменско трошење. Трудићемо се да помогнемо, не само финансијски већ и стручним саветима како би квалитет услуга био још бољи“, нагласио је министар.

Председник Општине Кула Велибор Милојичић захвалио је министру на посети и истакао да ће се у наредној години издвојити више новца из буџета са циљем да се сачува, али и унапреди постигнути ниво и квалитет услуга. Милојичић је рекао да му је посебно драго што је министар Ђорђевић похвалио Општину Кула када је у питању наменско трошења средстава.

Директорка Дома за старе и пензионере Сандра Бабић рекла је да са Министарством, на челу са министром Ђорђевићем, има изузетну сарадњу и разумевање за потребе које имају, са жељом да се таква сарадња настави и у наредном периоду како би се корисницима обезбедило здравије, лепше и богатије „треће доба“.

Директорка Центра за социјални рад Гордана Вакула истакла је да је са министром Ђорђевићем разговарала о усавршавању услуга које пружа Центар, као и начиу на који би могли да превазиђу проблеме са којима се сусрећу, а све у циљу добробити корисника и стварања квалитетнијег живота у овој локалној заједници.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић састао се директором Електропривреде Србије Милорадом Грчићем и председником Синдиката ЕПС Миланом Ђорђевићем и његовим замеником Александром Ранковићем.
Представници синдиката ЕПС упознали су министра Ђорђевића са плановима и условима рада свих запослених, посебно оних који раде на коповима у Колубари. Председник синдиката радника ЕПС-а Милан Ђорђеевић  упознао је министра Ђорђевића и са проблемима радника посебно оних коју произилазе из Закона, а који су у надлежности Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Министар Ђорђевић упознао је представнике синдиката радника ЕПС-а  са плановима када је реч о Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а тичу се радника ЕПС-а  и истакао да је отворен за сваки вид разговора и сарадње како би им били омогућени што бољи услови и безбедност на раду.
Директор ЕПС-а и представници синдиката исказали су захвалност на пријему министру Ђорђевићу, на издвојном времену и разумевању проблема са којима се сусрећу запослени, посебно рудари.

Министар  за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић  је у име ресора на чијем је челу уручио 3.000 заштитних маски Удружењу приватних домова као помоћ угроженим групама у борби против вируса COVID-19, које ће бити прослеђене приватним домовима широм Србије.

„Посетили смо Удружење приватних домова како бисмо донирали 3.000 заштитних маски корисницима приватних домова али и разговарали са председником удружења Радославом Миловановићем о наставку и унапређењу сарадње“, рекао је Ђорђевић.

Према његовим речима циљ је да се наши најстарији грађани, који спадају у најугроженију групу, што боље заштите.

„У плану је израда новог Закона о социјалној заштити. Овим  законом, између осталог, желимо да обезбедимо што боље услове пријема корисника у домове, њихов боравак у истим али и олакшамо пословање власницима домова. У складу са тим донели смо одлуку да у изради новог закона учествује и представник Удружења домова за старе“, објаснио је Ђорђевић. 

Председник Удружења приватних домова Радослав Миловановић истакао је да је ово још једна у низу донација и изразио захвалност на несебичној подршци.

„Министарство је по козна који пут донирало нашем удружењу заштитну опрему у виду маски, на чему смо веома захвални, јер ће ова донација умного помоћи у даљем раду. Све оно што смо до сада радили наставићемо још боље, сврсисходније, практичније, спајамо теорију и праксу“, истакао је Миловановић.

Министар је овом приликом подсетио на то колико је важно да се поред ношења заштитних маски поштују и све остале мере које је донео Кризни штаб за сузбијање заразне болести COVID– 19 и ресорно министарство, а које подразумевају забрану посета и редовне дезинфекције свих просторија.

Венце ће положити представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране и Војске Србије, града Београда, као и представници невладиних организација опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. Организатор церемоније је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије Владе Републике Србије.

Радомир Путник, рођен 24. јануара 1847. године у Крагујевцу, био је српски војсковођа, војвода, начелник Главног ђенералштаба Војске Краљевине Србије у балканским и Првом светском рату.

Радомир Путник је војничко звање стекао на Артиљеријској школи у Београду. После многих прекоманди и напредовања у служби, 1903. године постављен је за начелника Главног ђенералштаба. Творац је модерне српске војске − у оквиру школовања и обуке официра увео је решавање тактичких задатака, војску је осавременио новим наоружањем и на кључна места поставио талентоване официре. Заједно са Живојином Мишићем припремио је све ратне планове за балканске и Први светски рат. Бавио се теоријом ратовања и аутор је неколико дела: „Служба ђенералштаба“ I и II, „Служба и мирно доба“ и „Служба у ратно доба“. Течно је говорио немачки језик.
У периоду од 1912. до 1916. године налазио се на положају начелника Врховне команде. После Кумановске битке 1912. године постао је први српски високи официр са почасним чином војводе. Са грчког острва Крф 1916. године отишао је на лечење у Ницу, у Француској, где је и преминуо 17. маја 1917. године.
Радомир Путник, први високи официр српске војске са чином војводе, био је један од назначајнијих војних заповедника и стратега у националној нововековној историји. Његове посмртни остаци су из Нице пренети у посебну гробницу која се налази у оквиру комплекса београдског Новог гробља.

По налогу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Инспекција рада је одмах изашла на терен. Надзором је утврђено да је у току заливања кромпира на пољопривредном добру организационе јединице ПЦ „ПЛАНТА“ Футог трактор који се кретао уназад ударио Љ.П. који је притом задобио озбиљне повреде главе због којих је преминуо.

Инспектор рада ће наставити надзор ради утврђивања свих релевантних чињеница које су довеле до смртне повреде и предузети законом прописане мере.

У оквиру церемоније одржаће се парастос код Спомен-крста и полагање венаца на централном спомен-обележју.
Након церемоније, у 11:15 часова, уследиће обраћање министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије, Александра Вулина, и министра рада и борачко-инвалидске заштите у Влади Републике Српске, Миленка Савановића.
Обележавање битке на Козари је од ове године део Државног програма обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије.
Церемонији ће присуствовати студенти Криминалистичко-полицијске академије из Београда, представници Министарства одбране и Војске Србије, као и удружења опредељена за неговање традиција.

У пролеће 1942. године партизани су ослободили територију реке Саве на југу, до планине Козаре и Грмеча. Око 11.000 Немаца и 20.000 усташа у јуну су почели офанзиву у циљу заузимања тог стратешки значајног простора. Партизанска формација на Козари, Други крајишки партизански одред, бројала је око 3.000 војника. Након битке, у ноћи 3. јула, неке партизанске јединице пробиле су обруч, али велики број партизана који нису успели да се провуку су брутално убијени. Преживели партизани су одведени у концентрационе логоре, махом у Јасеновац и Стару Градишку. Према усташким и немачким документима у козарачкој офанзиви је заробљено 68.000 људи.

Реновирани Дневни боравак отворен је у просторијама Удружења пензионера у Новом Саду у Поштанској улици.

"Услуге које пружа Дневни боравак, међу којима су фризерски и кројачки салон, перионица веша и просторије за дружење од велике су помоћи пензионерима који користећи их остају у својим становима где имају квалитетније услове за живот и не морају ићи у старачке домове", рекао је Вулин.

Према његовим речима, циљ министарства је да се такве услуге прошире и буду доступне што већем броју пензионера, а план је и да се у другим местима Србије изграде такви објекти.

"Ово је и један од начина да се одужимо пензионерима за оно што су створили током свог радног века. Волео бих да и моја генерација може на крају свог радног века да каже да је нешто изградила. Ови пензионери то могу", нагласио је Вулин.

Он је додао да ће Министарство рада и у будуће пружати сваки вид помоћи удружењима пензионера.

Вучевић је рекао да је град заједно са Министарством рада и Удружењем пензионера учествовао у реализовању овог пројекта.

"Видимо да су пензионери задовољни што имају овако модеран објекат. Наш циљ је да се пензионери не осећају запостављенима и да покажемо да је на делу међугенерацијска солидарност и да су пензионери укључени у све области живота", рекао је Вучевић.

Он је најавио да ће ребалансом градског буџета бити издвојена средства за замену крова на згради Удружења пензионера, након чега ће то удружење имати репрезентативан објекат.

"Старе људе треба поштовати и ценити, обезбедити им да се друже и да буду корисни чланови друштва и са тим циљем је отворен и овај Дневни боравак", рекао је председник Удружења пензионера Новог Сада Момо Чолаковић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић присуствовао је обележавању 70 година од оснивања Међународне организације СОС Дечија села, где је поручио да је брига о најмлађим грађанима Републике Србије приоритет ове Владе.

Том приликом представљени су резултати рада ове организације у 2018. години и каријерног Центра “Јаки млади” који је у протекле три године помогао више од 350 младих који су одрасли без родитељског старања. На конференцији је представљен и нови програм СОС Дечијих села Србија, намењен подршци младима који излазе из социјални заштите.

„Ова организација представља пример добре праксе када је ова област у питању. Ресорно министарство посвеђује посебну пажњу унапређењу положаја деце, побољшању услова живота и унапређивању система њихове заштите“, рекао је Ђорђевић и додао да Република Србија планира да ове године донесе Закон о правима детета који ће знатно унапредити ову област.

СОС Дечија села Србија чланица су Међународне организације СОС Дечија села која постоји 70 година и помаже око 1.200.000 људи у 135 земаља. У Србији, организација већ 15 година ради на унапређењу квалитета живота деце и младих без родитељског старања, оснаживању породица у ризику, економском осамостаљивању младих из рањивих група, као и пружању помоћи у ургентним ситуацијама локалном становништву и избеглицама кроз различите видове подршке.

Инспекцијским надзорима било је обухваћено 196 привредних субјеката који се баве различитим делатностима, а непријављени радници су затечени код 52 послодавца.
Због утврђених прекршаја инспектори рада су поднели 33 захтева за покретање прекршајног поступка против правног и одговорног лица, односно против предузетника, и донели 40 решења о отклањању утврђених неправилности. Послодавцима је наложено заснивање радног односа са особама затеченим на раду „на црно“.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања увек је отворено за дијалог и све конструктивне предлоге који воде унапређењу система социјалне заштите у Републици Србији, социјалној сигурности и добробити свих њених грађана, поручила је министарка проф. др Дарија Кисић Тепавчевић на Tематском друштвеном дијалогу о систему социјалне заштите у Републици Србији. 

Кисић Тепавчевић је истакла да су социјална сигурност и пружање социјалне заштите онима којима је помоћ најпотребнија међу приоритетима рада Владе Републике Србије и Министарства.

Водећи се тим циљем, Министарство је, како је навела Кисић Тепавчевић, свакодневно посвећено унапређењу стања социјалне заштите, од израде нових закона и стратешких докумената, побољшања система социјалних услуга, до јачања кадровских капацитета институција социјалне заштите.

Кисић Тепавчевић је подсетила да су у изради два важна стратешка документа – Стратегије о социјалној заштити и Стратегије деинституционализације и развоја услуга социјалне заштите у заједници за период 2021-2026. године, са пратећим акционим плановима, а да се ради и на изради измена Закона о социјалној заштити.

„Доношење нових закона и стратегија није само по себи циљ, то ће нам омогућити да ефикасније и рационалније усмеримо све наше активности и пружимо помоћ онима којима је најпотребнија“, нагласила је Кисић Тепавчевић.

Како је подсетила, у фебруару ове године усвојен је, након више деценија, Закон о социјалној карти, који ће омогућити да се на основу идентификовања социо-економског статуса појединца препознају они којима је помоћ најпотребнија, који ће много лакше и брже моћи да остварују своја права.

Министарка Кисић Тепавчевић је нагласила да током пандемије Ковид 19 исплата социјалних давања није каснила и да, за разлику од неких других држава, није било никаквих застоја.

Проф. др Кисић Тепавчевић је рекла и да у највећем броју установа социјалне заштите вирус није успео да уђе, чему су највише допринели запослени у тим установама, који су прави хероји пандемије. 

Подсећајући да је процес вакцинације у нашој земљи почео у геронтолошким центрима, Кисић Тепавчевић је рекла да је у тим установама обухват вакцинације око 90 одсто, док је међу запосленима тај проценат око 80 одсто, што је најбољи обухват када су у питању професионалне категорије. 

Друштвени дијалог на тему система социјалне заштите у Републици Србији организовало је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, а министарка Гордана Чомић рекла је да је циљ да размена мишљења допринесе још бољем раду надлежних институција и побољшању услуга за све непосредне кориснике социјалне заштите.