Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић говорио је на пословном Српско - грузијском форуму где је поручио да, поред заједничке посвећености истим вредностима и обостраног поштовања суверенитета и територијалног интегритета међународно признатих земаља, Србија и Грузија имају потенцијал да развијају билатералне односе и на економском плану.
Министар Ђорђевић истакао је да је Србија препозната као земља са највећим страним инвестицијама у региону са позитивном пословном климом и навео да је Грузија изузетно добар амбијент за инвестиције и пословање и високо је рангирана на Дуинг бизнис листи Светске банке, те да ће њена искуства на том пољу Србији бити од великог значаја.
„Наша земља је отворена за све сугестије како би унапредила услове живота и рада њених грађана, а тиме и напредовала на свом европском путу. Желимо да све донесене одлуке буду у складу са потребама послодаваца, као и радника, јер то је једини начин да наша земља има позитивно пословање. Обзиром да постоји потенцијална сарадња са Грузијом у области инфраструктуре, у плану је и потписивање Споразума о социјалној заштити како би радници обе земље имали сва права“, рекао је Ђорђевић и подсетио да су Србија и Грузија укинуле визе за држављане обе земље и тиме створиле и повољан пословни амбијент за улагање.
Министар је такође рекао да ће Влада Србије и Министарство наставити са борбом против сиве економије у којој нико неће бити повлашћен и истакао да ће сузбијањем сиве економије Србија економски јачати и бити корак ближе чланству у Европској унији.
ШАБАЦ - Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин отворио је данас у Установи за децу и младе "Шабац" сензорну собу намењену деци и омладини са поремећајем сензорне интеграције.
Уређење сензорне собе у тој установи, која се налази у оквиру Центра за социјални рад, покренуто је на иницијативу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и ЕПС-а, који је за опремање собе издвојио милион динара.
Вулин је након отварања сензорне собе рекао да тај простор треба да побољша преостале способности те деце и омладине, те да ичини да буду срећнији.
"Не можете наћи бољи и лепши поклон, нема бољег терапијског средства за њих и од данас је могуће учинити њихов живот бољим", рекао је Вулин.
Он је захвалио представницима ЕПС-а што су део свог профита инвестирали за те намене и позвао и остале компаније у Србији да пођу истим путем и део свог профита инвестирају у заједницу и намене је онима којима је заиста потребна помоћ.
Вулин је рекао да је отварање сензорне собе у установи у Шапцу доказ да држава није одустала ни од једног члана друштва, а да су деца заслужила да се боримо за њих и помогнемо им.
"Зато драги суграђани, када не платите рачун за струју сетите се да сте можда нешто узели и овој деци, да сте одузели од рудара у Колубари и од једне компаније која је друштвено одговорна", навео је министар.
Вулин је додао да држава од ове деце није окренула главу, нити дигла руке.
"Србија не диже руке ни од једног свог члана, ни најслабијег, ни најјачег. За нас свако у друштву има право на живот и потребу за срећом", казао је Вулин и позвао грађане да буду хумани према свим члановима нашег друштва и помогну онима којима је најтеже.
Вулин је рекао и да не би смели да заборавимо ниједно дете, како у Шапцу, тако и у Београду, Новом Саду или било ком другом граду, те да би локалне заједнице требало такође да учине напоре у том правцу, као и да се заједнички помогне родитељима деце којима је помоћ потребна.
Вулин је захвалио представицима локалне самоуправе, особљу које ради са децом, истичући да њихов посао није лак, а да они према њима свакодневно показују пажњу, љубав и нежност.
ЕПС је већ донирао милион динара за комплетне радове и опремање неопходном опремом сензорне собе у Дому Драгутин Филиповић - Јуса у Београду, а из те компаније најављују даље хуманитарне и друштвено одговорне активности.
Директор Центра за социјални рад Милан Васић рекао је да ће 25. септембра бити организована обука за раднике те установе, како би се корисницима омогућуило коришћеје сензорне собе.
Он је рекао да ће за сада та услуга бити доступна деци и омладини која живе у дому, потом и корисницима дневног боравака, а да ће се размотрити и проширење услуге на остале суграђане којима је помоћ потребна.
Заменик градоначелника Шапца Немања Пајић захвалио је Министарству и ЕПС-у, истичући да је могућност коришћења сензорне собе додатна услуга, која ће допринети да корисници побољшају своје визуелне и социјалне карактеристике.
Како је казао, на тај начин ће им се олакшати свакодневни живот, а помоћи ће и њиховим родитељима, да се растерете.
На иницијативу министарке за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарије Кисић Тепавчевић у ресорном министарству је одржан састанак са заштитником грађана Зораном Пашалићем поводом случаја Ђорђа Јоксимовића из Крагујевца.
Министарка Кисић Тепавчевић је обавестила заштитника грађана да је Министарство затражило од Центра за социјални рад „Солидарност“ из Крагујевца целокупну документацију у вези поменутог случаја.
Поступајући центар је Министарство обавестило о свим предузетим радњама од 2015. године до данас на овом случају, исте поткрепило свом потребном документацијом, коју је министарка Кисић Тепавчевић предала Пашалићу на даље поступање.
Министарка Кисић Тепавчевић и заштитник Пашалић су се сагласили да је интерес деце у овом случају од приоритетног значаја за обе институције.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић потписали су Споразум о учинку Националне службе за запошљавање за 2019. годину, којим су утврђени конкретни задаци и циљеви на спровођењу мера активне политике запошљавања.
Министар Ђорђевић рекао је да Република Србија истраживањем тржишта, преквалификацијом радника и привлачењем страних инвеститора, жели грађанима да омогући да се баве пословима помоћу којих ће моћи боље да зарађују и остану да живе у својој земљи.
„Од ове године са Министарством просвете и Министарством привреде почињемо да радимо на детаљном плану развоја наше земље. Тако ћемо тачно знати, у ком месту и у којим гранама индустрије је потребан одређени инвеститор. Желимо да наши грађани буду задовољни у својој земљи, да напредују и образују се у складу са потребама тржишта. На тај начин ћемо смањити незапосленост и побољшати демографску слику Србије“, рекао је Ђорђевић.
Министар је истакао да је процес преквалификације доступан како незапосленима, тако и запосленим грађанима и истакао да увођењем дуалног образовања и процесом волонтирања које је ресорно министарство увело прошле године, млади имају прилику да виде да ли заиста желе да се баве оним за шта се и школују. Како каже, човек је најбољи у свом послу када ради оно што воли, а Влада Србије се залаже да у својој земљи створи управо такву радну атмосферу.
„Циљ Министарства јесте смањење незапослености, неформалног запошљавања, као и подстицање теже запошљивих категорија да учествују у мерама активне политике запошљавања. Потребно је још доста тога унапредити, али желимо и да се фокусирамо на медијску промоцију онога што ради и нуди НСЗ“, рекао је Ђорђевић и додао да је од велике важности приликом запошљавања и то што ће се изменама и допунама Закона о социјалној заштити омогућити да корисници социјале помоћи не губе право на социјалну помоћ у оном тренутку када се запосле, већ постепено.
Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић рекао је да је у 2018. години забележена најнижа стопа незапослености од 11,3 одсто и додао да је НСЗ потписивањем овог споразума, преузела задатак да постави јасне параметре колико лица ове године треба да се укључи кроз различите мере на тржиште рада.
„У 2019. години, за реализацију мера активне политике запошљавања, нам је на располагању 4 милијарде и 550 милиона динара из централног буџета, као и 200 милиона из средстава ЕУ. Очекујемо и да локалне самоуправе до 20. фебруара, аплицирају за средства за финансирање локалних акционих планова. То ће бити значајан ресурс којим можемо да подигнемо ниво запошљавања људи, које се налазе на евиденцији НСЗ кроз различите обуке, процесе преквалификације и образовања“, рекао је Мартиновић и додао да и многи запослени могу да рачунају на покретање сопственог бизниса и запошљавање код приватника.
Позивамо вас да присуствујете последњој едукативној радионици у оквиру пројекта “Јачање капацитета Инспектората за рад и подизање свести грађана у циљу сузбијања рада на црно” („ Реци НЕ раду на црно“ ), која ће се одржати у уторак, 16. октобра 2018. године, са почетком у 8.30 часова, у просторијама Клуба посланика (Толстојева 2).
Пре почетка едукативне радионице присутнима ће се обратити министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, који ће представити досадашње резултате овог пројекта, као и в.д. директора Инспектората за рад Стеван Ђуровић и амбасадор Краљевине Норвешке Арне Санес Бјорнстад.
Инспекторима из целе Србије ће на радионици бити подељено и 266 лаптопова, који ће убрзати и унапредити њихов досадашњи рад.
Едукативне радионице у оквиру пројекта „Реци НЕ раду на црно“ одржане су у градовима целе Србије са циљем ефикасније борбе против сиве економије и подизања свести грађана о штетности рада „на црно“.
Молимо представнике медија да своје присуство пријаве најкасније до уторка, 16. oктобра до 8 часова на адресу press@minrzs.gov.rs.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са амбасадорима Норвешке, EУ, Сједињених Америчких Држава и Турске на скупу посвећеном оснаживању и запошљавању грађана, посебно рањивих група у Рашкој области, којем су присуствовали и представници Бошњачког националног већа.
Ђорђевић je својим саговорницима пренео снажну одлучност Владе Републике Србије да унапреди положај мањина у српском друштву, посебан фокус биће на оснаживању жена, нарочито у локалним заједницама.
„Србија је пример државе која брине о положају мањина, што доказују и бројне похвале упућене Влади Републике Србије. Ако бих морао да се фокусирам на приоритете, подсетио бих на оно на чему председник Александар Вучић инсистира, а то је инвестирање у инфраструктуру и даље развијање аутопутева, како би и најудаљенији делови Србије били повезани, и били интересантни за инвеститоре. Као министар, тврдим, да Влада Републике Србије у том смислу не раздваја Војводину, Рашку, Шумадију, источну Србију или Косово и Метохију. Све је то Србија и сви њени делови треба да буду равномерно развијени“, рекао је министар.
Ђорђевић је овом приликом истакао и да је у току јавна расправа о Нацрту закона о родној равноправности и Закона о спречавању дискриминације, који ће допринети да и мушкарци и жене имају једнака права, не само на тржишту рада него и у свим сферама српског друштва.
,,Нови Пазар, Сјеница, Рашка и Тутин су посебно специфични градови због своје мултикултуралности. Република Србија је поносна нa културну и верску разноликост својих грађана, и омогући ће да сви њени грађани остваре сва своја права у складу са Уставом и законом“, истакао је Зоран Ђорђевић.
Скуп je организовала Амбасада Краљевине Норвешке у Београду, која је уједно и стратешки партнер Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са одлазећим амбасадором Сједињених Мексичких Држава Њ.Е. Марком Антониом Гарсија Бланком којем је захвалио на досадашњој успешној сарадњи и личном доприносу када су у питању традиционално пријатељски односи наше две земље.
Министар Ђорђевић истакао је да су Србија и Мексико, у току мандата амбасадора, потписали пет билатералних споразума, што показује да су односи две земље на високом нивоу, као и да ће наставити да се унапређују у наредном периоду.
„Наша држава ће настојати да са Мексиком настави да унапређује сарадњу у свим областима од обостраног интереса, поготово када је реч о привлачењу инвестиција и трговинској размени. Једна од највећих иностраних компанија у Србији је управо у власништву инвеститора из Мексика, a заиста се надамо и доласку нових“, рекао је Ђорђевић и подсетио да је приликом његове посете Мексику потписан Меморандум о разумевању између Министарства за рад, запошљавања, борачких и социјалних питања и Министарства за рад и социјалну заштиту Мексика у области рада и запошљавања.
Ђорђевић је захвалио Мексику на подршци коју пружа Србији када је у питању територијални интегритет и истакао да верује да ће наша земља и са наследником Њ.Е. Бланка имати одличну сарадњу.
Амбасадор Сједињених држава Мексика Марко Антонио Гарсија Бланко захвалио је министру на ангажовању које је пружио када је у питању унапређење односа Србије и Мексика и додао да је српски народ веома гостољубив и да му је боравак у нашој земљи био изузетно пријатан.
„Ове године обележава се 74. године од успостављања билатералних односа Србије и Мексика, што доказује дугогодишње пријатељство и успешну сарадњу. Верујем да ће наши односи наставити да се крећу само узлазном путањом и у будућности“, рекао је Бланко и додао да ће Мексико наставити и даље да подржава Србију по питању непризнавања независности самопроглашене тзв. Републике Косово.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, на конференцији „Међугенерацијска солидарност и достојанствено старење“, обавестио је најстарије грађане Србије, да су Министарство и ПИО фонд, омогућили израду јединствене пензионе картице која ће им омогућити безбедније остварење свих права и додатне погодности, које до сада нису имали, уз подршку друштвено одговорних компанија.
Поред ове вести, која је обрадовала наше најстарије грађане, министар Ђорђевић осврнуо се на њихов положај и бригу коју им Влада Републике Србије континуирано пружа, како би им обезбедила сигурну и лепу старост.
Његов говор преносимо у целости:
„Почетак новог миленијума на планетарном нивоу обележен је новим и непредвиђеним појавама и изазовима попут Светске економске кризе и Мигрантске кризе. Поред њих, суочавамо се и са изазовима који су производ вишедеценијских глобалних трендова. Један од највећих изазова тог типа јесу демографске промене и глобално старење становништва. Подсетићу Вас да се само у другој половини двадесетога века, од 1950. до 2000. године, број старијих лица на планети повећао за више од три пута, односно са 131 милиона порастао на 417 милиона људи.
Тренд на почетку овог века указује да се демографско старење одвија још брже. Према одређеним проценама, број старијег становништва, на месечном новоу, увећава се за око 850 хиљада људи. Тим темпом, средином 21. века, број старијих од 65 година могао би бити милијарду и 478 милиона, то јест око 16,2 одсто од укупног пројектованог броја становника. У високо развијеним државама, тај удео би захватио више од четвртине, односно чак 26,2 процента становништва.
Када је реч о демографсим кретањима у Европи, назив ,,Стари континент“ задобија своје дословно значење. Средином 20. века, старији су чинили 8,2 процената популације. Почетком 21. века број је скоро удвостручен, са тенденцијом повећања удела старијих на 20,8 одсто популације до 2050. године. Дакле, са изузетком Јапана, све остале демографски најстарије земље света припадају нашем континенту.
Према подацима Републичког завода за статистику из новембра 2017. године, удео становништва старијег од 65 година износи 19 процената. Деца у узрасту до 17 година чине 17 одсто популације, док 64 процената представља становништво у старосној доби између 18 и 64 године. Србија се налази у самом врху држава са најстаријим становништвом на планети.
Председник Александар Вучић недавно је истакао податак да Република Србија дневно губи 99 становника услед негативног демографског тренда. Нема сумње да ће свака наредна државна стратегија подразумевати веће ангажовање на решавању проблема демографије. Желео бих да нагласим да је у оквиру тог веома важног питања за наш државни и национални опстанак брига о старим и немоћним лицима од кардиналне важности, јер, као што знамо, мирна старост најстарије популације уско је повезана са безбрижним детињством најмлађих чланова друштва.
Питања старења и старости популације на глобалном новоу, колико год правилно антиципирана и прецизно пројектована, у добром делу могу представљати непознати оквир рада праћен многобројним изазовима. Ту се, пре свега, мисли на спремност држава да се суоче са старењем нације на афирмативан начин, вреднујући све предности, могућности, знања и искуства људи треће животне доби. Такође, у свакодневном животу присутни стереотипи и предрасуде чак и у друштвима са дугом демократском традицијом заштите људских и мањинских права, могу стварати озбиљан отпор политици заснованој на знању и искуству старијих.
Предрасуде засноване на старосној стигматизацији и дискриминацији најчешће се изражавају фаворизовањем појмова као што су болест, спорост, отуђеност, себичност, или немоћ старих лица. Дискрминација старијих и принудна искљученост из друштва, заједнице, па чак и породице, нажалост, не представљају реткост.
Изговори за настанак предрасуда, у овом случају базираних на старосној и генерацијској различитости, свакако јесу бројни, али наша је дужност да не поклекнемо пред њиховом бројношћу. Оно што људски род, изузев разума, уздиже изнад животињског света јесте и чињеница да старији чланови друштва задржавају своју специфичну социјалну улогу унутар заједнице и након окончања продуктивне животне фазе.
Дужност нам је да не допустимо да борба за материјалну егзистенцију, ма како отежана убрзањем животног темпа услед константног технолошког развоја, постане разлог за потпуно отуђење и стварање непремостивог јаза између чланова породице и друштва. Активни социјални живот свих чланова друштва, који је предуслов за међусобно уважавање и разумевање појединаца, заснива се, првенствено, на међусобној посвећености, љубави и поштовању међу члановима породице. Уколико не подигнемо грађанску свест о том глобалном проблему и не афирмишемо позитиван приступ, он може постати погодан терен за даље продубљивање разлика и неразумевања међу генерацијама, што би даље могло узроковати озбиљне друштвене проблеме.
Зато је важно данас истаћи да је приступ социјалној заштити старијих у Републици Србији заснован на међународним стратешким документима, домаћем законодавству, стратегијама и акционим плановима о старењу, социјалној заштити и смањењу сиромаштва. Приступ за који смо се определили концептуално подразумева следеће основе:
• доживотни развој појединца;
• унапређење и заштиту свих људских права и основних слобода;
• обезбеђивање економске и социјалне сигурности и квалитета живота у
старости;
• омогућавање пуне интеграције старијих лица у заједницу и њихове партиципације у њој;
• елиминација свих облика друштвеног занемаривања услед опадања
функционалних способности у старости и инвалидности;
• ангажовање на остваривању родне равноправности;
• поштовање различитости и последично другачијих потреба припадника старије популације;
• промовисање међугенерацијског и унутаргенерацијског трансфера,
солидарности и дијалога;
• успостављање партнерства на свим нивоима: Владе, невладиног сектора,
приватног сектора и између самих старијих грађана и грађанки;
• остваривање једнаких могућности за све;
• афирмисање личне одговорности.
Министарство на чијем сам челу, развија политику бриге о старијима на индивидуалном приступу, подстичући могућности и капацитете и обезбеђујући помоћ у мери која је потребна. Систем лиценцирања пружалаца услуга као и континуирана контрола њиховог рада један је од механизама стратешког развоја система социјалне заштите старијих. У Републици Србији, услугу смештаја пружа око 180 установа, са тенденцијом повећања капацитета и обезбеђивања посебних услова за дугорочну негу и палијтивно збрињавање.
Када је реч о услугама на локалном нивоу, Министарство је ове године издвојило близу 700 милиона динара за наменске трансфере. Овај новац додељен је општинама као подршка државе за развој потребних услуга у заједници. Такође, наставиће се пројектно финанисирање удружења и НВО са циљем да се кроз конкретне активности подржи развој социјалне заштите старијих.
Као посебан вид подршке Министарства старијима, у оквиру Геронтолошког центра Београд, успешно функционише Инфо центар намењен одраслим и старим лицима. Телефонским позивом на број 0800 115 116, грађани Републике Србије могу се бесплатно информисати о правима и начинима оставаривања права из области као што су социјална и здравствена заштита, пензиjско и инвалидско осигурање, услуге које се пружају на нивоу локалне самоуправе, комуналне и друге службе, образовање, култура, банкарске услуге и многе друге.
Посебно бих желео да истакнем да је Влада Републике Србије 2017. годину прогласила годином међугенерацијске сарадње и солидарности. Програми, засновани на стратегијама о старењу и младима, Стратегији о социјалној сигурности грађана, Стратегији за смањење сиромаштва, подстицање међугенерацијског дијалога, биће и даље приоритет Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
На крају цитирао бих Агату Кристи: „Нико не стари само зато што је проживио године свог живота. Ми старимо тако што напуштамо наше идеале. Године нам могу изборати кожу, али одрицање од ентузијазма нам бора душу“.
Ми не губимо ентузијазам, ми имамо идеал. Идеал нам је Србија а ентузијазам је да она буде богата, модерна, Србија по мери свих грађана“, закључио је Ђорђевић.
