Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић  разговарао је са амбасадорима Норвешке, EУ, Сједињених Америчких Држава и Турске на скупу посвећеном оснаживању и запошљавању грађана, посебно рањивих група у Рашкој области, којем су присуствовали и представници Бошњачког националног већа.  

 

Ђорђевић je својим саговорницима пренео снажну одлучност Владе Републике Србије да унапреди положај мањина у српском друштву, посебан фокус биће на оснаживању жена, нарочито у локалним заједницама.

 

„Србија је пример државе која брине о положају мањина, што доказују и бројне похвале упућене Влади Републике Србије. Ако бих морао да се фокусирам на приоритете, подсетио бих на оно на чему председник Александар Вучић инсистира, а то је инвестирање у инфраструктуру  и даље развијање аутопутева, како би и најудаљенији делови Србије били повезани, и били интересантни за инвеститоре. Као министар, тврдим, да Влада Републике Србије у том смислу не раздваја Војводину, Рашку, Шумадију, источну Србију или Косово и Метохију. Све је то Србија и сви њени делови треба да буду равномерно развијени“, рекао је министар.

 

Ђорђевић је овом приликом истакао и да је у току јавна расправа о Нацрту закона о родној равноправности и Закона о спречавању дискриминације, који ће допринети да и мушкарци и жене имају једнака права, не само на тржишту рада него и у свим сферама српског друштва.

 

,,Нови Пазар, Сјеница, Рашка и Тутин су посебно специфични градови због своје мултикултуралности. Република Србија је поносна нa културну и верску разноликост својих грађана, и омогући ће да сви њени грађани остваре сва своја права у складу са Уставом и законом“, истакао је Зоран Ђорђевић.

 

Скуп je организовала Амбасада Краљевине Норвешке у Београду, која је уједно и стратешки партнер Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

 

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са одлазећим амбасадором Сједињених Мексичких Држава Њ.Е. Марком Антониом Гарсија Бланком којем је захвалио на досадашњој успешној сарадњи и личном доприносу када су у питању традиционално пријатељски односи наше две земље.

 

Министар Ђорђевић истакао је да су Србија и Мексико, у току мандата амбасадора, потписали пет билатералних споразума, што показује да су односи две земље на високом нивоу, као и да ће наставити да се унапређују у наредном периоду.

 

„Наша држава ће настојати да са Мексиком настави да унапређује сарадњу у свим областима од обостраног интереса, поготово када је реч о привлачењу инвестиција и трговинској размени. Једна од највећих иностраних компанија у Србији је управо у власништву инвеститора из Мексика, a заиста се надамо и доласку нових“, рекао је Ђорђевић и подсетио да је приликом његове посете Мексику потписан Меморандум о разумевању између Министарства за рад, запошљавања, борачких и социјалних питања и Министарства за рад и социјалну заштиту Мексика у области рада и запошљавања.

 

Ђорђевић је захвалио Мексику на подршци коју пружа Србији када је у питању територијални интегритет и истакао да верује да ће наша земља и са наследником Њ.Е. Бланка имати одличну сарадњу.

 

Амбасадор Сједињених држава Мексика Марко Антонио Гарсија Бланко захвалио је министру на ангажовању које је пружио када је у питању унапређење односа Србије и Мексика и додао да је српски народ веома гостољубив и да му је боравак у нашој земљи био изузетно пријатан.

 

„Ове године обележава се 74. године од успостављања билатералних односа Србије и Мексика, што доказује дугогодишње пријатељство и успешну сарадњу. Верујем да ће наши односи наставити да се крећу само узлазном путањом и у будућности“, рекао је Бланко и додао да ће Мексико наставити и даље да подржава Србију по питању непризнавања независности самопроглашене тзв. Републике Косово.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, на конференцији „Међугенерацијска солидарност и достојанствено старење“, обавестио је најстарије грађане Србије, да су Министарство и ПИО фонд, омогућили израду јединствене пензионе картице која ће им омогућити безбедније остварење свих права и додатне погодности, које до сада нису имали, уз подршку друштвено одговорних компанија.

 

Поред ове вести, која је обрадовала наше најстарије грађане, министар Ђорђевић осврнуо се на њихов положај и бригу коју им Влада Републике Србије континуирано пружа, како би им обезбедила сигурну и лепу старост.

Његов говор преносимо у целости:

„Почетак новог миленијума на планетарном нивоу обележен је новим и непредвиђеним појавама и изазовима попут Светске економске кризе и Мигрантске кризе. Поред њих, суочавамо се и са изазовима који су производ вишедеценијских глобалних трендова. Један од највећих изазова тог типа јесу демографске промене и глобално старење становништва. Подсетићу Вас да се само у другој половини двадесетога века, од 1950. до 2000. године, број старијих лица на планети повећао за више од три пута, односно са 131 милиона порастао на 417 милиона људи.

 

Тренд на почетку овог века указује да се демографско старење одвија још брже. Према одређеним проценама, број старијег становништва, на месечном новоу, увећава се за око 850 хиљада људи. Тим темпом, средином 21. века, број старијих од 65 година могао би бити милијарду и 478 милиона, то јест око 16,2 одсто од укупног пројектованог броја становника. У високо развијеним државама, тај удео би захватио више од четвртине, односно чак 26,2 процента становништва.

 

Када је реч о демографсим кретањима у Европи, назив ,,Стари континент“ задобија своје дословно значење. Средином 20. века, старији су чинили 8,2 процената популације. Почетком 21. века број је скоро удвостручен, са тенденцијом повећања удела старијих на 20,8 одсто популације до 2050. године. Дакле, са изузетком Јапана, све остале демографски најстарије земље света припадају нашем континенту.

 

Према подацима Републичког завода за статистику из новембра 2017. године, удео становништва старијег од 65 година износи 19 процената.  Деца у  узрасту до 17 година чине 17 одсто популације, док 64 процената представља становништво у старосној доби између 18 и 64 године. Србија се налази у самом врху држава са најстаријим становништвом на планети.

 

Председник Александар Вучић недавно је истакао податак да Република Србија дневно губи 99 становника услед негативног демографског тренда. Нема сумње да ће свака наредна државна стратегија подразумевати веће ангажовање на решавању проблема демографије.  Желео бих да нагласим да је у оквиру тог веома важног питања за наш државни и национални опстанак брига о старим и немоћним лицима од кардиналне важности, јер, као што знамо, мирна старост најстарије популације уско је повезана са безбрижним детињством најмлађих чланова друштва.

 

Питања старења и старости популације на глобалном новоу, колико год правилно антиципирана и прецизно пројектована, у добром делу могу представљати непознати оквир рада праћен многобројним изазовима.  Ту се, пре свега, мисли на спремност држава да се суоче са старењем нације на афирмативан начин, вреднујући све предности, могућности, знања и искуства људи треће животне доби. Такође, у свакодневном животу присутни стереотипи и предрасуде чак и у друштвима са дугом демократском традицијом заштите људских и мањинских права, могу стварати озбиљан отпор политици заснованој на знању и искуству старијих.

 

Предрасуде засноване на старосној стигматизацији и дискриминацији  најчешће се изражавају фаворизовањем појмова као што су болест, спорост, отуђеност, себичност, или немоћ старих лица. Дискрминација старијих и принудна искљученост из друштва, заједнице, па чак и породице, нажалост, не представљају реткост.

 

Изговори за настанак предрасуда, у овом случају базираних на старосној и генерацијској различитости, свакако јесу бројни, али наша је дужност да не поклекнемо пред њиховом бројношћу. Оно што људски род, изузев разума, уздиже изнад животињског света јесте и чињеница да старији чланови друштва задржавају своју специфичну социјалну улогу унутар заједнице и након окончања продуктивне животне фазе.

 

Дужност нам је да не допустимо да борба за материјалну егзистенцију, ма како отежана убрзањем животног темпа услед константног технолошког развоја, постане разлог за потпуно отуђење и стварање непремостивог јаза између чланова породице и друштва. Активни социјални живот свих чланова друштва, који је предуслов за међусобно уважавање и разумевање појединаца, заснива се, првенствено, на међусобној посвећености, љубави и поштовању међу члановима породице. Уколико не подигнемо грађанску свест о том глобалном проблему и не афирмишемо позитиван приступ, он може постати погодан терен за даље продубљивање разлика и неразумевања међу генерацијама, што би даље могло узроковати озбиљне друштвене проблеме.

 

Зато је важно данас истаћи да је приступ социјалној заштити старијих у Републици Србији заснован на међународним стратешким документима, домаћем законодавству, стратегијама и акционим плановима о старењу, социјалној заштити и смањењу сиромаштва. Приступ за који смо се определили концептуално подразумева следеће основе:

 

• доживотни развој појединца;

• унапређење и заштиту свих људских права и основних слобода;

• обезбеђивање економске и социјалне сигурности и квалитета живота у

старости;

• омогућавање пуне интеграције старијих лица у заједницу и њихове партиципације у њој;

• елиминација свих облика друштвеног занемаривања услед опадања

функционалних способности у старости и инвалидности;

• ангажовање на остваривању родне равноправности;

• поштовање различитости и последично другачијих потреба припадника старије популације;

• промовисање међугенерацијског и унутаргенерацијског трансфера,

солидарности и дијалога;

• успостављање партнерства на свим нивоима: Владе, невладиног сектора,

приватног сектора и између самих старијих грађана и грађанки;

• остваривање једнаких могућности за све;

• афирмисање личне одговорности.

 

Министарство на чијем сам челу, развија политику бриге о старијима  на индивидуалном приступу, подстичући могућности и капацитете и обезбеђујући помоћ у мери која је потребна. Систем лиценцирања пружалаца услуга као и континуирана контрола њиховог рада један је од механизама стратешког развоја система социјалне заштите старијих. У Републици Србији, услугу смештаја пружа око 180 установа, са тенденцијом повећања капацитета и обезбеђивања посебних услова за дугорочну негу и палијтивно збрињавање.

 

Када је реч о услугама на локалном нивоу, Министарство је ове године издвојило близу 700 милиона динара за наменске трансфере. Овај новац  додељен је општинама као подршка државе за развој потребних услуга у заједници. Такође, наставиће се пројектно финанисирање  удружења и НВО са циљем да се кроз конкретне активности подржи развој социјалне заштите старијих.

 

Као посебан вид подршке Министарства старијима, у оквиру Геронтолошког центра Београд, успешно функционише Инфо центар намењен одраслим и старим лицима. Телефонским позивом на број 0800 115 116, грађани Републике Србије могу се бесплатно информисати о правима и начинима оставаривања права из области као што су социјална и здравствена заштита, пензиjско и  инвалидско осигурање, услуге које се пружају на нивоу локалне самоуправе, комуналне и друге службе, образовање, култура, банкарске услуге и многе друге.

 

Посебно бих желео да истакнем да је Влада Републике Србије 2017. годину прогласила годином међугенерацијске сарадње и солидарности. Програми, засновани на стратегијама о старењу и младима, Стратегији о социјалној сигурности грађана, Стратегији за смањење сиромаштва, подстицање међугенерацијског дијалога, биће и даље приоритет Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

 

На крају цитирао бих Агату Кристи: „Нико не стари само зато што је проживио године свог живота. Ми старимо тако што напуштамо наше идеале. Године нам могу изборати кожу, али одрицање од ентузијазма нам бора душу“.

Ми не губимо ентузијазам, ми имамо идеал. Идеал нам је Србија а ентузијазам је да она буде богата, модерна, Србија по мери свих грађана“, закључио је Ђорђевић.

 

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић одржао је састанак са представницима послодавaца „Magna Seatingˮ доо Оџаци, који као велики инвеститор на тржишту наше земље послује од 2012. године и бави се производњом пресвлака за аутоседишта, а на европском тржишту послује у још 18 земаља. 

 

Од отварања прве фабрике у Оџацима, када је овај послодавац запошљавао око 400 радника, данас овај послодавац запошљава око 2000 радника, углавном са територије општине Оџаци. Захваљујући позитивном пословном окружењу и програмима подршке које спроводи Влада Републике Србије, план је и намера овог послодавца отварање још једног производног погона у веома кратком року, у којем би се запослило још 1500 радника, чиме би овај послодавац на крају инвестиционог циклуса запошљавао укупно 3500 радника. 

 

Представници послодавца упознали су министра са отпочињањем преговарања послодавца и синдиката ради закључивања колективног уговора код овог послодавца, како би се права, обавезе и одговорности из радног односа уредили на повољнији начин у односу на законске одредбе, наставило са унапређењем услова рада запослених и подизањем њихових радних права на виши ниво. Жеља је да се и личним примером укаже на овај веома значајан део социјалног дијалога и поспеши закључивање колективних уговора у привреди. 

 

Закључујући састанак министар је навео да постоји снажна подршка и јасно опредељење Министарства за рад, запошљавање, борачких и социјалних питања и Владе Републике Србије за поспешивање закључивања колективних уговора, посебно у приватном сектору, како би се омогућило запосленима уживање већих права из радног односа и обезбедили бољи услови ради, јер само задовољан запослени доприноси пословном успеху компаније и представља њеног најбољег промотера.

 

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Милица Ђурђевић Стаменковски, говорила је на свечаној академији посвећеној сећању на Сурдуличке мученике.

 

У сали Сурдуличког културног центра, министарка је нагласила да је дугогодишње настојање Српске православне цркве да очува сећање на сурдуличке жртве коначно добило снажан институционални ослонац.

„Задовољство ми је што ове године имам прилику, као ресорни министар, да обавестим јавност да је Дубока долина званично проглашена заштићеним знаменитим местом — на срећу потомака, на поштовање предака, а можда и на жалост неких инвеститора.“

 

Она је посебно истакла да се на гробовима не граде хале, стадиони и паркинзи, већ се полаже цвеће, пале свеће и одаје пошта — да сећање опстане и преноси будућим генерацијама.

 

Министарка је подсетила да, иако је српски народ свестан страдања у Јадовну, Јасеновцу, Пребиловцима, Кравицама и другим местима, Свети сурдулички мученици често остају на маргинама колективног памћења.

 

„О тим страшним и зверским догађајима у Сурдулици мало се зна. Данас, можда понека реченица уђе у уџбенике, али широка јавност и даље није довољно упозната са страхотама које су овде задесиле наше претке“, нагласила је Ђурђевић Стаменковски, подсетивши и на сведочанства Арчибалда Рајса који је настојао да свету пренесе истину о сурдуличком страдању.

 

Она је поручила да Сурдулица заслужује поштовање, развој и живот, „да би имао ко да памти и празнује“.

 

„Сурдулички мученици нису били само лица и бројеви — они су упоришта нашег идентитета и наше опредељености да, без обзира на цену, увек пригрлимо слободу“, истакла је министарка.

 

У свом обраћању, подсетила је да Сурдулицу нису заобишле ни трагедије Другог светског рата, нити НАТО бомбардовање 1999. године, када је варош три пута погођена.

 

„Тај историјски удес који се Сурдулици дешавао не сме да буде разлог да је видимо само као симбол страдања. Она је општина-херој — увек се гађа у срце народа, увек се циља на легло где су соколови, а овај крај је својим страдањем то херојство посведочио“, закључила је министарка Ђурђевић Стаменковски.

 

„У односу на трећи квартал то је смањење од 0,8 одсто, а у односу на 2012, када је незапосленост била 23,8 одсто, видимо како је то велико смањење. Али, то свакако није довољно, наш циљ је неких 11 одсто, што јесте европски просек, а свакако и мање од тога. Међутим, није важна само формална запосленост, већ је наша борба и да унапредимо квалитет запослености, у смислу одрживости, трајности радног места и, наравно, плаћености.“
„Да би повећање зарада у приватном сектору било могуће, треба понудити образовану радну снагу и политички стабилну земљу у којој вреди инвестирати и улагати.“
Министар Вулин је рекао да се држава Србија труди да буде врло конкурентна и истакао да као друштво треба да дамо све могућности потенцијалном инвеститору да изабере управо Србију.
„За то нам је потребна образована радна снага, стабилна земља и надам се да успевамо и једно и друго.“

Напомињући да је Минситартво уложило 40 милиона динара, обезбедило и неке машине, тракторе, косачицу, вешерај и угаљ, Вулин је констатовао да је добро што "нову годину почињемо са једном капиталном инвестицијом" и захваио се свима који су почели да раде објекат и који су радећи, брунули о стању и стандарду корисника дома.

Све што су они започели, ми ћемо завршити, јер без обзира на величину кризе, људи који овде живе и раде не смеју да је осете, истакао је министар.

Он је најавио да ће ове године бити започети и неки нове објекти, "да се види да је Србији стало до њених људи, до сваког корисника у социјалној заштити и да јој је стало да се развија".
"Ми смо током протекле године уштедели 1,83 милијарди динара, али нисмо штедели на капиталним инвестицијама, на стандарду наших корисника и социјалним давањима", казао је Вулин.

Према његовим речима, година 2015. мора да буде година борбе за стандард наших корисника, када је у питању социјална заштита, очување њиховог положаја и стандарда, а за све нас остале, то мора да буде година у којој ће реч солидарност добити своје право значење.

Директор Дома Саша Милојевић је рекао да је изградња дома била предвиђена акционим планом из 2008. године, а рок звршетка радова и усељење је предвиђен за 2009. Због разних околности то се продужило, па је прва грађевинска фаза завршена 2010. године, друга 2011, а трећа 2012. године.

У 2013. години смо остали без средстава, због ребаланса, а онда су уз велико ангажовање министра Вулина одобрена средства и зграда ће ове године бити усељена, казао је Милојевић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић и амбасадор Краљевине Норвешке у Републици Србије, Њ.Е. Арне Санес Бјoрнстад потписали су споразум о реализацији пројекта „Јачање капацитета Инспектората за рад и подизање свести грађана у циљу сузбијања рада на црно“.    

Министар Ђорђевић захвалио је Влади Краљевине Норвешке и амбасадору на личном ангажовању и препознавању значаја ове области, као и подршци коју су пружили Влади Републике Србије у јачању капацитета Инспектората за рад. 

„Закон о инспекцијском надзору омогућава заједничко деловање Пореске управе и Инспектората за рад на терену читаве Србије. Циљ је да заједничким радом у Србији искоренимо сиву економију и рад на црно. Надам се да ће инспектори својим заједничким радом успети у томе, јер је у интересу свих грађана Србије, радника, послодаваца и страних инвеститора да сива економија не постоји“, навео је Ђорђевић.

Амбасадор Норвешке у Србији Њ.Е. Арне Санес Бјорнстад истакао је да је инспекцијска контрола кључна када је у питању примена закона. 

„Ова иницијатива ће допринети поштовању закона, стварању бољих услова за раднике и наравно приливу у буџет Србије који ће моћи да се искористи за добробит свих грађана Србије“, рекао је амбасадор Норвешке у Србији.

Ђорђевић је додао да се потписивањем овог Споразума и самим пројектом очекује подизање капацитета инспекције за рад, која треба да буде оспособљена, оперативна и добро технички опремљена, како би била ефикаснија у спровођењу закона и сузбијању рада на црно и допринела повећању безбедности и заштите на раду. 

Активности финансиране кроз овај пројекат, реализоване у сарадњи са инспекцијом Пореске управе, биће усмерене на додатне обуке инспектора, информисање грађана кроз радионице и округле столове о правима и обавезама које проистичу из закона и подзаконских аката који уређују ову област, као и на израду интерактивног веб-портала.

На састанку ће бити представљена иницијатива ЕИБ и Европске комисије за улагање у дугорочно економско оснаживање у области социјалне политике.
Сниматељима и фоторепортерима биће омогућено снимање почетка скупа, а након састанка уследиће саопштење. Акредитације за медије треба послати најкасније до уторка, 24. маја, до 13:00 часова, на адресу press@minrzs.gov.rs.