Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић обишао је општину Тутин и почетак радова на изградњи трафостанице, коју је председник Александар Вучић обећао грађанима Тутина.

 

Министар Ђорђевић истакао је да проблем несташице електричне енергије, са којим се грађани Тутина суочавају још од 1983. године, више неће постојати и да они могу безбрижније да дочекају следећу зиму.

 

„Председник Александар Вучић, када је био у посети Тутину, обећао је да ће држава решити проблем несташице електричне енергије и изградити нову трафостаницу. Дошли смо да се лично уверимо да радови теку по плану и да ће, оно што је председник обећао, бити и учињено. Обезбеђено је 250 милиона динара за изградњу саме трафостанице, као и 70 милиона за изградњу 110 киловатног поља. Верујем да за општину Тутин и њене грађане следе бољи дани, јер Влада Србије се залаже да се у сваком делу наше земље осети бољитак живота“, рекао је министар.

 

Ђорђевић је такође обишао и локацију где ће бити изграђен нови Дом за лица ментално ометена у развоју, како би сви корисници имали квалитетнију услугу, а запослени боље услове рада.

 

„Обезбеђена су финансијска средства за покретање израде пројекта за изградњу новог дома који верујем да ће бити завршен до средине ове године, док се почетак радова очекују почетком следеће године.  То је заиста лепа вест за све грађане Тутина“, истакао је министар и додао да ће нови дом бити изграђен по светским стандардима.

 

Према речима Ђорђевића, Влада Србије додатну пажњу и бригу пружа унапређењу социјалне заштите и доказ за то је управо изградња овог новог дома, а како је рекао, уверен је да ће сви који раде у овој установи то искористити на најбољи начин и корисницима пружити најквалитетнију услугу.

 

Државни секретар Заим Реџеповић истакао је да му је изузетно драго што Влада Републике Србије препознаје Тутин као место где треба улагати и инвестирати. Како је навео, министар Ђорђевић је за кратко време већ трећи пут у Тутину, а од претходне посете прошло је само месец дана.

 

„Изградња нове трафостанице је веома важна и решиће вишедеценијске проблеме грађана Тутина“, рекао је Реџеповић и захвалио министру Ђорђевићу и на подршци за изградњу новог Дома за лица ментално ометена у развоју.

 

Директор Дома за лица ментално ометена у развоју Омер Ђондић истакао је да министар Ђорђевић показује да је један од ретких министара који испуњава сва своја обећања и да му је веома драго што ће Тутин коначно добити нови дом.

 

„Министарство је обезбедило значајна средства за израду пројекта техничке документације за изградњу новог дома у Тутину и то је заиста радосна вест за све нас. Управо на овој лепој пространој ливади, која је у нашем власништву, биће изграђен комплекс зграда, павиљона, медицински блок и сви други пропратни програми који су потребни за један квалитетан и леп живот корисника и квалитетније услове рада за наше запослене“, рекао је Ђондић. 

 

Посети Тутину присуствовала је в.д. помоћника министра у Сектору за социјалну заштиту и бригу о породици Слађана Чабрић.

Изасланик председника Републике Србије Александра Вучића и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић предводио је церемонију поводом обележавања 109. годишњице од Битке на Врањевцу.

 

„На овом брду 1915. године, народ Браничевског краја писао је једно од најсветлијих поглавља наше војне историје. Исказана истрајност и спремност да се брани сваки педаљ наше отаџбине, превазишла је храброст античких јунака, као што и дан данас инспирише свакога коме је на срцу будућност и част наше отаџбине,“ рекао је изасланик председника Р. Србије министар Старовић.

 

Говорећи о снази и јачини српске војске, Старовић је указао да је тадашњи главнокомандујући здружених немачких, аустро-угарских и бугарских снага, својим јединицама уочи напада на Србију, упозоравао своју војску да  иду на српски фронт где народ  воли слободу и љуби своју Отаџбину, који се бори и жртвује до последњег.

 

„Заиста, Срби су и век касније, народ који и даље воли слободу и љуби своју отаџбину, а што јасно показује политика Владе Републике Србије која, поштујући међународно право и војно неутрални статус, чува самосталност наше државе. Србија коју преводи председник Александар Вучић је безброј пута показала да, без обзира на све притиске, ударе и споља и изнутра, никада неће одустати од своје слободарске политике, „истакао је Старовић.

 

Он је додао да  јунаци који су бранили овај део наше Отаџбине, били свесни да се боре и за будућност нашег народа.

 

„Данас, више од једног века након боја на Врањевцу, сећајући се жртве наших хероја, имамо обавезу да размишљамо и о будућности. Ровови данашњице су у борби за економски напредак и свеопшти просперитет нашег друштва. Изградња мостова и путева, привлачење инвестиција, увођење нових технологија и запошљавање младих, то су битке у којима морамо побеђивати свакога дана, “ нагласио је Старовић.

 

Изасланик председника Р. Србије министар Старовић одао је почаст и положио је венац код Спомен комплекса „Врањевац“.

 

Спомен обележје подигнуто је у част и славу 23.560 палих бораца, цивила и жртава у Великом рату у Браничевском округу, а у ослободилачким ратовима Србије у времену од 1912-1918.

 

Министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања Зоран Ђорђевић и власник ТВ Пинк Жељко Митровић, у оквиру акције “Kонвој солидарности”,  Дому за незбринуту децу у Звечанској уручили су донацију која укључује, између осталог, комплете “Бенетон” гардеробе и обућу за више од 400 штићеника ове установе, играчке, спортску опрему, дечију козметику, колаче, торте, разне слаткише и грицкалице, као и додатна дезинфекциона средства за установе које обухвата Дом за незбринуту децу у Звечанској.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић захвалио је Жељку Митровићу, али и свим компанијама које су учествовале у овој акцији.

 

„У ово време које је стварно тешко и када се боримо против епидемије сваког дана, ови тренуци сигурно падају тешко деци која су изолована и не могу да изађу напоље. Управо ове друштвено одговорне фирме, на челу са ТВ Пинк, учиниће ово време лепим, и да схвате да у овим тешким временима постоје лепи тренуци. Захваљујем се свима на томе, они ће сигурно наставити са оваквим друштвено одговорним понашањем и мислим да ће обрадовати још много деце широм Србије“, рекао је министар Зоран Ђорђевић и напоменуо да сви ови пакетићи неће ући директно у зграду, већ ће директор предузети све мере како би се ова роба дезинфиковала.

 

Захвалност за ову донацију Звечанској изразио је и директор дома Зоран Милачић.

 

„Велико је задовољство што данас, у тешким временима епидемије, заједно са Жељком можемо да обележимо овај дан и да обрадујемо децу. Жељко је са својим пријатељима, представницима успешних компанија обезбедио све ове производе који ће причинити велико задовољство и радост за децу. Ово је сигурно нешто што унапређује раст и развој наше деце и ја се захваљујем свима“, рекао је Милачић.

 

Жељко Митровић рекао је да ће се сваки наредни пут овакве хуманитарне акције, пре свега за децу без родитељског старања, спровести у сарадњи са свима који су учестовали и у овој и обезбедили велике количине средстава. 

 

„Ја бих рекао да је ово једна од највећих донација која се икад десила у Звечанској, а подразумева и гардеробу, средства за хигијену, козметику, обућу и разне друге ствари. Веома је важно, и веома сам срећан због тога, што је нашом хуманитарном иницијативом побуђен велики број привредника, који су се сами јавили да се прикључе следећим акцијама које су хуманитарног карактера и које осликавају једну општу друштвену солидарности“, рекао је Жељко.

 

У оквиру акције “Kонвој солидарности”, коју су покренули Жељко Митровић и његова компанија “Пинк Медиа Гроуп” и која траје месец дана, до сада је подељено више од 50.000 заштитних визира и специјалних наочара, онима који су на првој линији одбране од коронавируса, као и онима који су најугроженији. Овој акцији добровољно се прикључило неколико фирми, које су међу најуспешнијима у Србији. 

 

У донацији за малишане из Звечанске, поред ТВ Пинк, учествовале су и грађевинска компанија “М ЕНТЕРИЈЕР ГРАДЊА”, фабрика за производњу сточне хране “Геби”, компанија за производњу кућне и индустријске хемије “ Vukochem”, хотел “Тулип Ин Путник” у Београду и кондиторска компанија “Свислајн Таково”.

 

Доношењем Закона о принудно несталим лицима регулисало би се питање законског уређења проблематике несталих лица, на системски, свеобухватан и мултидисциплинаран начин, изјавила је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић на првом састанку Радне групе за израду Нацрта закона о принудно несталим лицима.

 

Кисић Тепавчевић је нагласила да се велики број лица која се воде као нестала по престанку оружаних сукоба на простору бивше СФРЈ, са правом сматра једном од најтрагичнијих последица, што представља тешко кршење основних људских права.

 

Проф. др Кисић Тепавчевић је подсетила да је Република Србија 2011. године ратификовала Међународну конвенцију о заштити свих лица од принудних нестанака и тиме се обавезала да препозна присилно нестало лице, као и да жртвама и породицама жртава обезбеди право на истину, правду и сатисфакцију.

 

Како је додала, правни поредак Србије до сада није регулисао проблематику присилно несталих лица, односно није била препозната категорија принудно несталог лица као жртве, нити по том основу права породица принудно несталих.

 

Законом ће се регулисати и питање нестанка лица пре конфликта на Косову и Метохији 1999. године, за време конфликта, као и током мандата међународне мисије Уједињених нација, као и решавање питања статуса избеглог становништва из Босне и Херцеговине и Републике Хрватске, који су свој статус трајно регулисати у Републици Србији, а и даље трагају за члановима својих породица, навела је Кисић Тепавчевић.

 

Иницијативу за доношење Закона о несталим лицима покренула је Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије, а подржао ју је и председник Републике Србије Александар Вучић. 

 

Председник владине Комисије за нестала лица Вељко Одаловић захвалио је председнику Србије и министарки Кисић Тепавчевић на подршци и што се за првих 100 дана рада Владе Србије препознала потреба за доношењем овог закона.

 

Одаловић је додао да ће се у наредном периоду спровести све потребне активности на изради Нацрта и изразио уверење да би тај акт на јесен могао да буде у скупштинској процедури.

 

Председник Координације српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије  Драган Пјевач нагласио је да породице несталих више од 20 година чекају своје најрођеније и још увек верују да нису нестали.

 

„Надам се да ће закон бити донет, у име породица молим да се овај закон донесе“, рекао је Пјевач.

 

У Влади Републике Србије свечано је потписан Меморандум о сарадњи на реализацији пројекта „Повећање прилика за запошљавање сезонских радника“. Меморандум су потписали министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић, државни секретар Министарства финансија Јелена Стојовић, директор немачке развојне агенције у Србији - ГИЗ, Герхард Зипел, заменица менаџера ГИЗ Отвореног регионалног фонда за Југоисточну Европу Амира Омановић и председник Управног одбора НАЛЕД-а Александар Ружевић. На свечаном потписивању Меморандума о сарадњи био је присутан и немачки амбасадор у Републици Србији, Аксел Дитман.

Главни циљ пројекта је подршка ресорним институцијама у стварању законског оквира за успостављање система поједностављеног ангажовања сезонских радника, као и подршка имплементацији нових решења. Циљеви пројекта јесу и пуна заштита права сезонаца, стимулисање послодаваца за поштовање прописа, сузбијање сиве економије, смањење бирократије и развој е-управе кроз увођење новог електронског сервиса.

„Само у последњем кварталу 2016 . године је, према анализама, утврђено да је око 65 одсто сезонских радника радило без уговора, што ће реализацијом овог пројекта бити промењено. Тиме ћемо смањити број незапослених и бити сигурни да ће запосленима за оно што раде бити уплаћено све што им следује по закону и на шта имају право“ , истакао је министар.

Министар Ђорђевић је најавио низ мера у сузбијању сиве економије и рада на црно већ од јесени, где ће, према његовим речима, контрола бити спроведена на територији целе земље и нагласио да је важно створити свест да рад на црно не представља штету само за државу, већ и за све раднике који су ускраћени за сва права која им следују, а то су пензијско и здравствено осигурање као и осигурање за случај незапослености. “Подизање свести и јача контрола су кључ успеха”, закључио је министар Ђорђевић.

Министар Ђорђевић захвалио се НАЛЕД-у и Немачкој развојној агенцији ГИЗ као и амбасадору Немачке у Републици Србији Акселу Дитману, који су омогућили да се овај пројекат реализује.

Вулин је прецизирао да је, од како је усвојен Закон о инспекцијском надзору, у прошлој години било око 57.000 надзора, где је откривено да 16.408 људи ради на црно, а откривене су и читаве “непостојеће фирме”.

“Откривено је 539 непријављених субјеката, највише у угоститељству, услугама, кладионицама, али веровали или не, затекли смо и непријављене вртиће, непостојећи вртић. Замислите неког ко своје дете оставља у вртићу који је непријављен”, зачудио се Вулин говорећи на представљању НАЛЕД-ове Сиве књиге.

Министар је нагласио да је у последње две године затворено 37 илегалних домова за старе, док их је, приметио је, у последњих девет година, затворено исто толико.

“Ми смо за две године урадили нешто за шта је другеима требало девет година”, рекао је.

Вулин је навео да је од укупног броја затечених који су радили на црно, њих 16.408, накнадно је запослено њих 12.240.

“По регистру обавеза социјалног осигурања видимо да расте број пријављених, а да послодавци којима смо издали решења пријављују и лица која нисмо затекли, јер су видели да долазимо поново и да инспекција ради свој посао”, истакао је министар.

Он је рекао да је, само на основу нове мере, на основу могућности инспектора да на лицу места издаје прекршајну казну, уплаћено 36 милиона динара.

Ускоро ваучери уместо уговора за сезонце

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин најавио је данас да ће, одмах након избора, бити регулисано да ангажовани на сезонским пословнима раде по систему ваучера.

“Они који буду ангажовани на сезонским пословима, радиће по основу ваучера, уместо да за 10 дана брања вишања потписују уговоре”, рекао је Вулин на представљању НАЛЕДОВЕ Сиве књиге.

Формира се, како је навео, радна група која ће радити на закону о сезонским пословима, који ће увести систем ваучера за сезонско ангажовање.

Такође, према његовим речима, ради се и на закону о упућивању радника на привремени рад у иностранство.

Вулин је навео да је већ 25 послодаваца у овој години пријавило да су упутили на рад у иностранство више од 600 радника, док је, како је приметио, целе прошле године пријављен 901 радник.

“Сада је само за десетак дана пријављено њих више од 600”, приметио је.

Вулин се осврнуо и на предлог НАЛЕД-а у Сивој књизи за једноставније процедуре за породиље додајући да је закон који регулише ту материју већ готов и очекује да ће и тај пропис ускоро бити на реду.

“Накнаде за породиље неће више бити уплаћиване преко послодавца, већ ће ићи директно на рачун породиље”, указао је.

Указујући да то министарство иде у добром правцу, он је рекао да ће бити донет и закон о социјалном предузетништву.

Вулин је, такође, констатовао да ове планове министарства предстојећи ванредни парламентарни избори неће променити.

„Српски народ у молитвама за мртве има припев „вјечнаја памјат“. Дакле вечно сећање је оно што у нашој хришћанској традицији живи дугују мртвима. Али та врста императива у односу према прецима је старија од хришћанства. Она је иманентна људском роду. Без сећања на оне који су били пре нас смо напросто мање људи. Обичај је да се на комеморативним скуповима мртвима пошта одаје минутом ћутања, међутим када би свака жртва нацистичког и фашистичког терора на просторима наше некадашње државе добила заслужену једноминутну почаст, ћутали бисмо до наредне календарске године. Толике су биле размере страдања на овим просторима, а то страдање није ничим ни призвано ни заслужено.  

 

Када нешто бројем превазилази границе пребројивог и могућег, у нашем језику се посеже за изразом „не зна им се броја“. И до данас је то дословна истина када говоримо о Другом светском рату. Нико никад није поуздано и коначно утврдио колико је жртава нацизма и фашизма било на југословенским просторима, јер разлике у проценама су и по неколико стотина хиљада. Постоји међутим универзална сагласност да тај број није мањи од милион, да су убедљиву већину међу жртвама чинили цивили и да су међу убијенима огромну већину чинили припадници српског народа. Разни покушаји пописивања жртава никада нису дали финални резултат, некад због политичких или методолошких разлога, а некада зато што је покољ био толико темељан да није остало неког ко би могао да пријави да су појединци и породице постојали а да их више нема. Дан-данас Музеј жртава геноцида ажурира попис жртава у Другом светском рату и готово свакодневно том списку и нашем сећању придодаје се понеко ново име.   

 

Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату уведен је као државни празник из више разлога. Први је тај што страдални народи не смеју себи да дозволе заборав, јер историја каткад има обичај да се понавља, због чега сећање постаје услов самоодржања. Не мање важан разлог је тај што мањински народи, а на уму пре свега имам Јевреје и Роме, само уколико постоји институционализовано сећање могу да имају гаранцију да њихове жртве неће бити статистички релативизоване и утопљене у некакве збирне прегледе страдалника, а тиме и заборављене. На крају, култура сећања је најснажнија брана покушајима ревидирања историје, односно потчињавања истине тренутним идеолошким потребама, како је то било у времену након 1945. године, па до почетка '90 или политичким интересима једног круга моћних и утицајних земаља, како је то и данас. 

 

У складу са тим је могуће да се данас неки злочини карактеришу као геноцид, а да се по трагичном билансу и по појавним облицима стоструко страшнији злочин над српским народом у Другом светском рату у међународној комуникацији не описује као геноцид, и штавише се и не помиње у западним историјским уџбеницима.   

 

Даме и господо, на данашњи дан је 1945. године групица болесних и изгладнелих људи успела да се бегом спасе из злогласног усташког логора „Јасеновац“. Ти хероји су одбили да као овце пођу на клање, а клани су буквално као овце. Сладострашће у убијању људи, какво су показивале усташе на територији некадашње НДХ, било је крајњи домет зла, хипербола зверства. Иако су злочини чињени свуда, широм окупиране Краљевине Југославије, дан пробоја јасеновачких логораша одабран је као датум посвећен жртвама нацизма и њему блиских идеологија управо као симболична победа живота над злом митских размера. 

 

Као потомци оних који су страдали у вихору Другог светског рата - а свако од нас је изгубио понеког члана породице или сродника - несумњиво имамо личну обавезу да се сећамо. Ту обавезу имамо и као припадници националног али ширег људског колектива, руковођени осећајем солидарности и човечности. Но, сећање није само себи сврха. 

 

Оно је коректив, јер свакодневно утиче на наше сагледавање света и опредељује наше потезе у будућности. Сећање дакле у сваком друштву има и функционални значај.

 

Када говоримо о слободарској природи нашега колектива, а њега чине Срби, Јевреји, Роми и многи други који су страдали од злочиначке руке нациста, неопходно је да схватимо вредност слободе у каквој данас живимо, а пречесто је узимамо здраво за готово. Слобода нам није поклоњена, већ је скупо плаћена стотинама хиљада живота. Када неко себи данас дозволи малодушност и помисли да би нам било боље и лакше уколико бисмо пристали на колективно бекство од слободе, управо треба да се сети високе цене којом је наша слобода плаћена. Пристајањем на могућност да на савремене политичке и дипломатске притиске одговарамо клечањем, уместо као што то чине слободни људи, пркосно и високо уздигнута чела, била би нам ускраћена и слобода и право на сећање и наша суштина.   

 

И треба ли нам веће потврде да је тако од ускраћивања права председнику Србије да се у Јасеновцу поклони сенима својих предака страдалих од руке усташа, или недавне забране једном министру Владе Србије да посети то место бола и страдања. Покушавају да нам забране да се сећамо и да одајемо почаст својим жртвама, и то чине бахато и самовољно, не страхујући да би ико из наводно антифашистичке Европе могао да им ишта замери. Ако на то пристанемо, пристаћемо на то да нам пишу уџбенике историје и да нам се над гробовима наших страдалих више никада не пусти суза или уздах туге. 

 

Много пута сам био у прилици да од страних саговорника чуjем став да Србија и српски народ не треба да буду окренути прошлости, већ да треба да се оријентишу ка будућности. За нас је то несхватљиво становиште, јер одрицање од прошлости је исто што и одрицање од самосвести, а народи и државе без самосвести немају ни будућност, бар не будућност на коју могу сами да утичу, већ ону коју ће им увек и без изузетка кројити други. А онда када нам се дозволи да се осврћемо у прошлост, то је увек пропраћено захтевом да се, како кажу, са прошлошћу суочимо. При том они који себи данас дају за право да народе стигматизују као геноцидне, често и сами избегавају да се суочавају са сопственом прошлошћу, зато што би их она сигурно подсетила на епизоде нечовечнпости у којима су и сами били актери.

 

Србија ће наставити да се сећа и никоме, баш никоме, неће дозволити да јој ускрати право да то чини, и да жали достојно и достојанствено за онима које је однела идеологија мржње. Ако их заборавимо, умреће поново, а заборавом ћемо амнестирати и злочинце који су их усмртили. Србија је у неким тренуцима у прошлости била нехајна, и када је реч о подизању меморијалних комплекса и када је реч о изградњи културе сећања код младих генерација. У времену пред нама такве грешке нећемо више правити, а то значи да ћемо наставити заједнички рад са Републиком Српском на подизању меморијалних центара посвећених јасеновачким жртвама у Београду и у Доњој Градини; да ћемо у нашем образовном систему посебну пажњу посветити најболнијим тренуцима наше историје. Наставићемо да се са браћом по страдању, нашим суграђанима Јеврејима и Ромима, заједнички боримо против занемаривања прошлости, јер неке ствари се морају памтити док је света и века, макар зато да се никада више не би поновиле.

 

И наставићемо да се боримо за оно право које нам је изнедрила свака жртва, свака невина жртва у претходним ратовима, а нарочито у Другом светском рату. На нашој страни није било жртве која није била невина, јер нашој земљи рат није ни објављен, наша земља је била небрањена, у нашој земљи свако ко је пао, пао је зато да бисмо ми у њој живели слободно и слободно и самостално одлучивали о својој будућности. Наставићемо да се боримо за такву будућност, недозвољавајући никоме да нас понижава и да према нама демонстрира двоструке аршине који почивају на законима лицемерја. 

 

Нека је вечна слава свим жртвама нацизма и фашизма!

Свим жртвама невино страдалим у Другом светском рату!

Да се никада не заборави!

Живела Србија!“

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић посетио је Словачку Републику где је са министром рада, социјалних питања и породице Јаном Рихтером потписао Протокол о сарадњи Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије и Министарства рада, социјалних питања и породице Словачке Републике, у области рада и запошљавања.

Током састанка министри су разговарали о бројним темама, а договорени су и додатни видови сарадње двеју земаља.

Ђорђевић је рекао да је сарадња земаља у региону у области спречавања рада на црно од великог значаја, јер за циљ има обезбеђивање пуне заштите грађана на раду у иностранству, уз истовремено поштовање важећих прописа обе државе.

„У заједничком је интересу да се додатно ојача сарадња двеју Влада, као и министарстава у овој области, посебно у борби против нелегалног рада, као и у бољем протоку информација у циљу спречавања рада на црно и рада нелегалних агенција“, истакао је министар.

Према речима министра, надлежне службе министарства су појачале контролу лиценцираних агенција, а и интензивно сарађују са осталим институцијама надлежним за контролу субјеката који обављају послове запошљавања без дозволе за рад.

„Ово министарство наставља да предузима све неопходне мере из своје надлежности у циљу спречавања нелегалног запошљавања српских грађана у иностранству, тако да су од почетка ове године одузете две дозволе за рад агенцијама које су запошљавале у Словачкој Републици, док с друге стране, пет привредних субјеката није добило дозволу, јер су обављали послове запошљавања без дозволе“, рекао је министар Ђорђевић.

Протокол о сарадњи Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије и Министарства рада, социјалних питања и породице Словачке Републике, у области рада и запошљавања регулисаће, између осталог и борбу против рада на црно, имајући у виду чињеницу да велики број држављана Републике Србије одлази на привремени рад у Словачку Републику.

„Желимо да унапредимо досадашње добре билатералне односе између Републике Србије и Словачке Републике у свим областима, а нарочито у области рада и запошљавања и закључивање Протокола о сарадњи између наша два министарства, који представља значајан корак ка достизању заједничког циља, а то је да се обезбеде гаранције за заштиту грађана на раду у иностранству и сузбије рад на црно“, нагласио је Ђорђевић.

Овакав начин билатералне сарадње је најбржи вид обезбеђивања гаранције за заштиту грађана на раду у иностранству и чланова њихових породица, нарочито имајући у виду да за његово ступање на снагу није потребно спровести поступак ратификације, који поступак је сложен и додатно би одлагао решавање актуелних питања.

 

Вулин је изразио задовољство радом установе за децу ометену у развоју "Отворена врата", рекавши да се малишани тамо образују и добијају пажњу која им понекад можда и недостаје.

"Види се напредак деце која прођу кроз дневни боравак за разлику од оних која то не могу то да приуште, јер локалне заједнице нису у ситуацији да одвоје средства за овакве установе", казао је Вулин Танјугу.

Оценио је да су оне посебно важне за децу са сеоског подручја изразивши очекивање да ће ускоро у овом центру моћи да се похвале и услугом "предаха".
"То подразумева да деца могу остати викендом и током ноћи како би њихови родитељи могли да оду негде или посвете време једни другима што је веома важно и значајно", навео је Вулин.

Он је обећао да ће министарство учинити све да се ова услуга реализује у догледно време.
"Ово су времена штедње и наше министарство је до сада уштедело 1,83 милијарде динара, али ниједан једини динар није уштеђен науштрб остваривања права особа са инвалидитетом, давања социјалне помоћи породичних права, дечијих додатака и тако ће бити убудуће", рекао је Вулин.

Вулин је рекао да ће центри за социјални рад и даље бити снабдевани оним што им је неопходно за рад, и то по могућству од домаћих произвођача и фирми у којима су запослене особе са инвалидитетом.

Он је, приликом обиласка Центра за социјални рад у Ивањици, рекао да га не погађају критике када је у питању куповина опреме за установе тог типа.
"Ми нисмо купили ниједно возило за Београд, Нови Сад, Суботицу или било који већи град, али за мале општине и планинска места у којима су корисници километрима удаљени купили смо теренска возила и то "ладе ниве" које могу да прођу по свим теренима. То ће помоћи да им се однесе пензија, храна, лекови, а некога могу одвести лекару ако буде потребе", рекао је Вулин Тањугу.

Министар је најавио да ће се од идуће године ући у промене низа закона, почев од Породичног, Закона о социјалној заштити, Закона о финансијској подршци породицама са децом, као и Закона о запошљавању особа са инвалидитетом.
"Уколико буде Скупштина имала термине до краја ове године биће усвојен и закон о употреби знаковног језика и пса водича и закон о безбедности на раду", рекао је Вулин.

Коментаришући новоустановљено признање "Човек године" које је покренуло Министарство рада, Вулин каже да је то начин да се захвали запосленима у центрима за социјални рад, геронтоцентрима, установама за бригу о деци без родитељског старања, установама за бригу о деци са посебним потребама, као и најбољим хранитељским породицама, али и пензионерима који су свој радни век провели у центрима за социјални рад.
"Хоћемо да прикажемо Србији најлепше лице социјалне заштите јер о овим установама се пише и говори лоше", казао је Вулин.
Додела овог признања је прилика да се види ко су људи који брину о више од 700.000 корисника, а којих је у сиситему социјалне заштите 2.100.

"Осим захвалнице, "Човек године" добиће статуу и биће му уручена новчана награда", рекао је Вулин.

Говорећи о ивањичком Центар за социјални рад, он је рекао да то није једна од најнеуређенијих установа у Србији, али да предмети стоје на поду у ходнику и сутра када се загуби неки папир биће криви радници.
"Није важно то што неко није купио орман, али се из приложеног види да је битан сав инвентар за установу, јер стари рачунар који је у овом центру не препознаје софтвер ни програме, а од рачунара очекујемо тачну и брзу евиденцију на једном месту", рекао је он.

Директорка ивањичког Центра за социјални рад Светлана Јелић похвалила је залагање и напор ресорног министарства и министра Вулина.
"Он је први министар који је обишао ову установу. Очекујем наставак добре сарадње јер је министар препознао потребе нашег центра како бисмо унапредили рад са корисницима", рекла је Светлана Јелић Танјугу.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић отворио је конференцију „Права, једнакост и грађанство“ и обратио се присутнима, а његов говор преносимо вам у целости:

 

„Желим да свима вама се овом приликом захвалим за то што мислите на Србију и њену будућност, и што улажете велике напоре да бисте допринели унапређењу права и једнакости свих њених грађана. Желео бих да вам пружим своју пуну подршку у томе.

 

Велико ми је задовољство да констатујем да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, својим озбиљним и одговорним приступом послу, уз свестрану помоћ министарства за ЕИ и моје колегинице министарке Јадранке Јоксимовић, заслужило поверење наших партнера из Европске уније, и успело да Република Србија, почев од 02. јула ове године, од свих земаља Западног Балкана постане прва учесница Програма за право, једнакост и држављанство од 2014. до 2020. године, за чију реализацију средства обезбеђује Европска комисија.

 

Данас имамо приступ буџету од 440 милиона евра, односно 63 милиона евра годишње, који омогућава свим државним институцијама, невладиним организацијама и академској заједници да поднесу и спроводе предлоге пројеката који треба да се односе на  борбу против дискриминације, спречавање и сузбијање расизма, ксенофобије, хомофобије и других видова нетолеранције, промоцију права особа са инвалидитетом, једнакост полова, превенцију насиља над децом, младима, женама и другим ризичним групама, заштиту права деце, заштиту података, јачање права потрошача и заштиту права која произилазе из грађанства Европске уније.

 

Јавни позиви налазе се на званичној интернет страници нашег министарства које је обезбедило 20 одсто учешћа за све оне пројекте који желе да уз подршку министарства аплицирају на овај отворен позив.

Напоменуо бих и да је минимални буџет пројектног предлога 75.000 евра.

 

Такође, неопходно је истаћи да ћемо наведеним Програмом испунити и део обавезa које су обухваћене Поглављима 19, 23 и 24, ојачаћемо капацитете Србије и  приближити је крупним корацима европској породици народа.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у највећој могућој мери, у оквиру својих надлежности, доприноси унапређењу положаја и статуса сваког појединца који живи у нашој земљи, без обзира на верску, националну и расну припадност, као и на лична уверења и опредељеност.

 

Институција на чијем сам челу постоји зарад грађана Србије и увек ће им бити на располагању. Из тих разлога, тежимо да будемо активно укључени у различите програме и пројекте у циљу уклањања препрека у стварању равноправног, ненасилног и инклузивног друштва.

 

Подсетићу вас да је ресорно министарство у том смислу формирало посебан Сектор за антидискриминациону политику и родну равноправност, који у оквиру креирања и примене антидискриминационих мера у посебном фокусу има и припаднике ромске националне мањине.

 

Настојимо да реализујемо мере предвиђене Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији, у које између осталих спадају и мере активне политике запошљавања. Побољшање положаја Рома оствариће се управо и Програмом „Права, једнакост и држављанство“ и изменама и допунама Закона о забрани дискриминације.

 

Посебно бих навео да ћемо у све што будемо радили укључивати и представнике цивилног друштва, да бисмо усвајали квалитетна решења и  примењивали их на одржив начин, са оптималним успехом.

 

Када је реч о родној равноправности, разматрају се примедбе на Закон о родној равноправности, при чему нам асистенцију пружају нордијске земље, које се са правом могу сматрати најдаље одмаклим на том пољу, и имамо у плану да крајем године са њима организујемо конференцију на ту тему.

 

Влади Републике Србије, Министарству и мени лично један од најзначајнијих приоритета је и унапређење положаја особа са инвалидитетом, за чије запошљавање је из буџета издвојено 555 милиона динара.

 

Позивам удружења, савезе и друге организације особа са инвалидитетом да искористе могућност и да преузму иницијативу, предложе пројекте у оквиру Програма „Права, једнакост и држављанство“, као и да буду што активнији у побољшању свог положаја, а држава ће бити ту да пружи сваку врсту подршке и помоћи. Неопходан је знатно већи ангажман цивилног сектора да бисмо искористили предности Програма на најоптималнији начин, то јест да би грађани, у условима позитивне конкуренције артикулисали и по важности рангирали приоритетне проблеме и препреке са којима се суочавају, и да би активно учествовали у њиховом отклањању, почев од оних најкрупнијих.

 

С обзиром на то да је развој и заштита породице и заштитa жена и деце међу најважнијим задацима нашег друштва, уверавам вас да ћемо све наше напоре усмерити да осигурамо њихову безбедност и уважавање њихових права.

Посебан проблем данас који је присутан не само у Србији већ у целој Европи је проблем демографије.

 

Сви морамо уложити максималне напоре како бисмо зауставили негативне трендове и појаве у тој области, а одговорна политика коју воде Председник Александар Вучић и Влада Републике Србије довела нас је и до сазнања да је, поред едукације становништва и опредељивања све већих средстава за социјална давања из године у годину, здрава економска база и политика привредног опоравка земље, која се најпре огледа кроз велике инфраструктурне пројекте и привлачење страних инвестиција којима се обезбеђује све већи број радних места за наше грађане, заправо неопходан предуслов за спречавање демографске катастрофе која је нашем народу претила у не тако далекој будућности ако би се наставило са неким старим навикама и политикама које, на срећу, припадају прошлости.

 

Желим да нагласим да ћу као министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања тежити да својим и радом својих запослених омогућим да грађани уживају своја права, која су у доменима институције на чијем сам челу, као и да Република Србија сваким даном буде све ближа пуноправном чланству у Европској унији.

 

Драги пријатељи, позивам вас да сви заједно радимо не тако као да нам је Европска унија што пре потребна, већ да бисмо ми што пре били потребни Европској унији.

 

Очекујемо вас и на предстојећем Сајму од 21 до 28 октобра у Београду, где ће бити присутно и наше министарство, верујем, имати још добрих вести за наше грађане“.