Mинистар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић присуствоваће на Директорској и експертској конференцији Центра јавних служби за запошљавање земаља југоисточне Европе (CPESSEC) у понедељак, 24. септембра, са почетком у 09:30 часова, у Скупштини града Београда, (Драгослава Јовановића 2).
Поред министра Ђорђевића, присутнима ће се обратити директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић, који ће и отворити конференцију, као и амбасадор Аустрије у Београду Николаус Лутероти и градоначелник Београда Зоран Радојичић.
Изјаве за медије планиране су након уводних излагања.
Регионални Центар јавних служби за запошљавање чини 10 земаља чланица: Румунија, Мађарска, Бугарска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија, Хрватска, Словенија, Турска и Србија и представља врло значајну регионалну иницијативу, чији је циљ промоција запошљавања и унапређење сервиса за тржиште рада ових земаља.
Поводом саопштења за јавност које је упутио Заштитник грађана у коме је позвао Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да у што хитнијем року изврши непосредни надзор у Дому за смештај одраслих и старијих "Радост" у Неготину, пошто је у тој установи потврђена инфекција коронавирусом, ради истинитог обавештавања јавности истичемо да је ово Министарство инспекцијски надзор над радом ове установе извршило пре апела који је упутио Заштитник грађана, што представља не само одговорно понашање већ и дужност, односно обавезу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања која је прописана законом.
Напомињемо да Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања надзор у установама социјалне заштите врши правовремено сваки пут када постоје индиције да је било пропуста.
Надзори у области социјалне заштите током ванредног стања због ширења вируса COVID-19 врше се појачаним темпом, а поред планираних надзора спроводе се и ванредни инспекцијски надзори у свим установама социјалне заштите на територији Републике Србије.
Поред овог Министарства, контролу примене превентивних мера у установама социјалне заштите врше и Министарство унутрашњих послова и Безбедносно информативна агенција, а приликом утврђивања евентуалних пропуста у примени мера или раду, утврђује се одговорност и поступа у складу са законом.
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и овог пута, као и у ранијим случајевима, доставиће Омбудсману тражену документацију.
Варварин – Поводом обележавања 21. годишњице страдања на Варваринском мосту државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић положио је венац и одао пошту на спомен обележије жртвама НАТО бомбардовања.
Венце су такође положили представници Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, начелник Расинског управног округа, председник општине Варварин, представници локалних самоуправа, породице жртава као и удружења и грађани.
Организатор комеморативног окупљања је Општинска управа Варварин.
Ваздушни напад на мост извршен је на празник Свету Тројицу и пијачни дан, када се у близини моста налазило преко 1000 људи. Тог дана било је ведро и сунчано време, што значи да су пилоти НАТО бомбардера имали добру видљивост. Бомбардери НАТО-а гранатирали су варварински мост у два наврата.
У првом нападу који је отпочео око 13:25 часова по локалном времену, мост је погођен са две ракете. Као последица погодака ракетама, мост је одвојен од средњег носача, са градске стране срушен је у реку, док је други крај склизнуо на узвишену обалу, тако да је на крају део дуг око 100 метара висио под јаким углом срушен у Морави. У првом нападу живот су изгубиле три особе, a најмање пет особа је повређено. Иако је мост већ био срушен, авиони НAТО-a су се, 3-6 минута касније вратили и извршили други напад испаливши још две ракете које су усмртиле седам и тешко повредиле још дванаест цивила који су у међувремену дошли како би помогли повређенима у првом нападу.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић положио је венац код Споменика „Жртвама геноцида у Другом светском рату“ у оквиру комплекса некадашњег нацистичког логора смрти „Старо сајмиште“ поводом обележавања Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату.
Након церемоније полагања венаца министар Ђорђевић обратио се присутнима, а његов говор преносимо у целости:
„Данас у свечаној тишини обележавамо национални Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату.
22. априла 1945. године две групе јасеновачких логораша, око 600 мушкараца од укупно нешто више од 1000 преосталих заточеника, голоруки, гладни и измучени људи, покушали су да пробију усташке страже и нађу се на слободи. Свега 100 њих је и успело у томе.
У геноциду над нашим народом на територији Хрватске, Босне и Херцеговине и Срема страдало је 700 хиљада мушкараца, жена и деце претежно српске, али и ромске и јеврејске националности. У тој монструозној, вештачкој фашистичкој творевини, Независној Држави Хрватској, од средине 1941. до средине 1945. године, даноноћно су радила и три концентрациона логора намењена искључиво убијању деце: Логор Сисак, Логор Јастребарско и Логор Горња Ријека, кроз које је прошло више од 33 хиљаде деце, од којих је убијено 20 хиљада. Спасила су се само она деца којој су имена и религија промењени тако да су постали део већинског хрватског, католичког становништва.
У НДХ било је довољно да се неко зове српским именом и да припада православној вери да би изгубио живот. Расни закони у Павелићевој Хрватској по својој монструозности могли су се поредити једино са оним у Хитлеровој Немачкој. НДХ могла би се назвати једном веома педантно вођеном институцијом смрти. Она је створена на геноциду над српским народом и док год је постојала спроводила је геноцид над српским народом.
Иако после ових чињеница о страдању нашег народа у Другом светском рату сваки човек мора занемети од ужаса и жалости, последње што треба да радимо јесте да ћутимо о геноциду који нам се догодио и да се претварамо да он није оставио никакве последице.
Један од закона НДХ забрањивао је сваку употребу ћириличког писма. Познато је да је службено писмо Српске православне цркве управо ћирилица. Многи српски свештеници, који су само обављали своју дужност, били су мучени и убијани од стране усташке војске и полиције, а тај злочин био је прописан словом хрватског закона.
Српски народ је 27. марта 1941. године масовно подржао обарање владе која је потписала војни пакт са нацистичком Немачком. Краткотрајни Априлски рат у ком је војска Краљевине Југославије покушала да пружи отпор нацистичкој агресији која је уследила, испоставило се, био је довољно дуг да за неколико седмица одложи планирану Хитлерову инвазију на Русију, и у значајној мери је допринела да нацистичке трупе не стигну до Москве пре доласка руске зиме која их је трајно зауставила у напредовању на Источном фронту. Српски језик је један од ретких европских језика који се није могао чути приликом нацистичке опсаде Стаљинграда.
Историјски догађаји могу нам понешто рећи и о садашњем тренутку. Први нам говори о томе да само фашистички и нацистички режими нису поштовали прокламовану војну неутралност неке државе. Зато од наших демократских партнера и на Истоку и на Западу очекујемо да у пуној мери поштују војну неутралност Републике Србије. Други догађај нам говори о томе да су духовне и емоционалне везе српског и руског народа толико трајне и снажне, да би појављивање евентуалних притисака на Републику Србију да уведе санкције Русији изазвало масовно незадовољство грађана Србије. Социјално-политичке последице тог незадовољства би, несумњиво, вишеструко премашиле економске ефекте санкција.
Поред војне неутралности, стратешки циљ Владе Републике Србије јесте и пуно чланство у Европској Унији. Сматрамо да су војна неутралност и европски пут Србије, сарадња са свим партнерима и на Истоку и на Западу на равноправној основи, као и посвећеност Председника Вучића и Владе Републике Србије развијању најбољих могућих односа са суседима и превазилажењу разлика и сукоба из прошлости, најбољи пут наше земље и залог трајном миру и одрживом развоју како Србије, тако и читавог региона.
Дан који данас обележавамо још један је од доказа да Србија припада Европи, јер је број жртава које смо као народ поднели у борби против фашизма један од највиших на нашем континенту. А без пропасти фашизма, не би могла настати ни велика породица равноправних европских народа, чији део желимо да постанемо.
И зато се са посебним поштовањем данас сећамо свих жртава фашизма и свих који су страдали у борби за ослобођење од фашизма.
Слава им!“
Церемонији су присуствовали градски менаџер Београда Горан Весић, преживели заточеници логора смрти, чланови породица пострадалих, представници Савеза Јеврејских општина Србије, представници Савета Ромске националне мањине, дипломатског кора, удружења и грађани.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са амбасадором Кубе Густавом Тристом дел Тодом о спровођењу Меморандума о сарадњи у области рада и социјалне политике између два ресорна министарства, потписаног прошле године приликом службене посете министра Зорана Ђорђевића тој земљи.
Током састанка ресорног министра са његовом екселенцијом, било је речи о унапређивању сарадње две земље у областима од заједничког интереса. Министар Ђорђевић истакао је да постоји простора да се пријатељски односи Србије и Кубе, који трају пуних седамдесет година још више прошире, посебно у областима које се тичу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и у вези са тим рекао, да би томе посебно допринела посета министарке рада и социјалне сигурности Кубе.
Њ.Е. Густав Трист дел Тод захвалио је министру Ђорђевићу на досадашњем ангажовању у циљу приближавања и продубљивања билатералних односа Србије у Кубе. Он је истакао да ће приоритетни планови рада ресорног министарства наићи на подршку Кубе у наредном периоду и поручио да ће настојати да министарка рада и социјалне сигурности Маргарита Гонзалес посети Србију.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са новопостављеним градоначелником Града Ваљева Лазаром Гојковићем, први дан његовог мандата, о даљој сарадњи са ресорним министарством и плановима за наредни период.
Министар Ђорђевић пожелео је Гојковићу успех у раду истакавши да је политика Владе Србије да младим људима даје шансу да напредују и да својим знањем и радом допринесу просперитету наше земље, али и да себи обезбеде боље услове живота. Како каже, Гојковић је прави пример тога.
„Приоритет Владе Србије јесте смањење економских миграција. Желимо да младим људима пружимо најбоље услове за живот у рад у Србији, а обезбедићемо и нова радна места, што је рекао и председник Александар Вучић представивши план „Србија 2020-2025“, рекао је Ђорђевић и додао да верује да ће Гојковић, као млад човек, најбоље препознати потребе младих у Ваљеву.
Градоначелник Града Ваљева Лазар Гојковић захвалио је министру на посети истакавши да је један од приоритета његовог рада управо смањење незапослености у овом граду и обезбеђивање нових радних места, што је једна од области за коју је управо надлежно ресорно министарство. Како каже, добра сарадња са Министарством и министром Ђорђевићем сигурно ће много допринети да тај циљ и оствари.
Oдељење за инспекцијски надзор је организациона јединица Сектора за бригу о породици и социјалну заштиту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Обавља послове који се односе на инспекцијски надзор над радом установа социјалне заштите и других правних и физичких лица која обављају делатност социјалне заштите односно психолошке делатности у погледу примене закона, других прописа и општих аката; послове издавања, суспензије и одузимања лиценце организацијама социјалне заштите; контролу поступка пријема корисника у установу социјалне заштите за смештај корисника у погледу потреба корисника и капацитета установе; контролу прописаних евиденција; приговоре на рад установа социјалне заштите од стране корисника, запослених, грађана и других институција; инспекцијски надзор над радом органа којима је поверено вршење инспекцијског надзора (покрајина, град), даје предлоге за увођење нових облика и метода рада и едукацију сарадника у установама социјалне заштите за примену истих, сагласност за накнаде трошкова смештаја у интернат средњих школа и трошкова оспособљавања деце и омладине ометене у развоју, и друге послове из делокруга Одељења.
Годишњи план инспекцијских надзора инспекције социјалне заштите за 2019. годину усмерен је на:
• Успостављање квалитета услуга социјалне заштите кроз лиценцирање организација социјалне заштите и контролу поштовања прописаних услова и стандарда, и
• Сузбијање илегалног сектора пружалаца услуга социјалне заштите
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић свечано је отворио нову зграду Центра за социјални рад у Алексинцу где је поручио да је у плану да сви градови на територији Србије имају центре за социјални рад по светским стандардима, чиме ће се побољшати услови рада и услуга.
„Брига о осетљивим категоријама становништва је приоритет рада ресора којим руководим, а како би корисници у систему социјалне заштите имали најбољу услугу од стране запослених, неопходно је објекти буду у складу са светским стандардима, а да просторије буду адекватне и уређене по прописаним критеријумима“, истакао је министар.
Ђорђевић је у Алексинцу разговарао и са новопостављеним председником те општине Далибором Радичевићем где је истакао да верује да ће ново руководство, својим идејама, плановима и вредним радом остварити још боље резултате од претходника, како би Општина Алексинац напредовала у сваком смислу.
„Сарадња локалне самоуправе и Министарства је од велике важности. Неопходно је да је константно унапређујемо и да будемо у контакту, јер сви имамо један исти задатак, а то је да обезбедимо нашим грађанима квалитетније услове живота“, истакао је министар.
Mинистарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић разговарала је данас у Алибунару са директоркама центара за социјални рад са територије Јужнобанатског округа о унапређењу рада ових институција и услуга социјалне заштите.
Састанку су присуствовале директорке 8 центара за социјални рад из Панчева, Вршца, Ковачице, Ковина, Опова, Алибунара, Пландишта и Беле Цркве.
Министарка Кисић Тепавчевић је истакла да је социјална заштита један од приоритета Владе Републике Србије и Министарства, што је потврђено и трансфером новца који ће бити намењен развоју услуга социјалне заштите у локалним самоуправама, за шта је ове године издвојено 556 милиона динара.
Тим трансферима је ове године обухваћено 5 општина на територији Јужног Баната, којима је опредељено више од 15 милиона динара.
Кисић Тепавчевић је позвала локалне самоуправе да укажу на потребе у области социјалне заштите, како би Министарство на најефикаснији начин усмерило средства у те сврхе.
„Које су заиста потребе на нивоу локалних самоуправа можемо најбоље да видимо уколико дођемо на лице места и зато смо данас у Алибунару, да видимо које су потребе и које су најосетљивије категорије становништва на подручју општина Јужнобанатског округа и да све наше активности усмеримо према онима којима је та помоћ најпотребнија“, рекла је Кисић Тепавчевић.
Кисић Тепавчевић је навела да је на састанку разговарано о јачању кадровских капацитета установа социјалне заштите, као и о инвестицијама, попут адаптације одређених објеката.
Министарка Кисић Тепавчевић је разговарала и са председницом општине Алибунар Зораном Братић и начелницом Јужнобанатског управног округа Марином Томан, а обишла је и Општинско удружење пензионера и Општинско удружење инвалида рада у Алибунару, коме Сектор за заштиту особа са инвалидитетом пружа редовну финансијску подршку у циљу реализације инклузивних активности за особе са инвалидитетом.
Кисић Тепавчевић је навела да је подршка организацијама које окупљају особе са инвалидитетом и запошљавању ове групе грађана међу приоритетима Министарства.
На реализованом Програмском конкурсу обезбеђена су средства за финансирање 33 савеза са 513 локалних организација у саставу.
На територији Јужнобанатског округа, додала је, постоји 24 удружења особа са инвалидитетом, за чији рад је Министарство у току ове године издвојило нешто више од 5,5 милиона динара.
Кисић Тепавчевић је рекла и да је за запошљавање особа са инвалидитетом ове године Министарство издвојило 625 милиона динара.
„На подручју Јужнобанатског округа постоје 4 оваква предузећа, где више од 50 одсто запослених чине особе са инвалидитетом. За субвенције њихове зараде и побољшање услова рада за ову годину издвојено је преко 23 милиона динара“, рекла је Кисић Тепавчевић.
Полазећи од идеје изградње модерног друштва у коме су особе са инвалидитетом равноправни чланови, један од приоритета у текућој годиин је наставак реализације кампање „СРБИЈА БЕЗ БАРИЈЕРА“, која се реализује у сарадњи са Националном организацијом особа са инвалидитетом.
Министарство ће и у 2021. години у партнерству са организацијама особа са инвалидитетом, реализовати пројекте који имају за циљ обезбеђивање приступачног окружења за све грађане Србије, као што су изградња инклузивних игралишта за децу са инвалидитетом и постављање рампи, обезбеђивање адекватних услова за рад удружења особа са инвалидитетом, набавком рачунарске опреме и намештаја и реконструкцијом просторија удружења.
Састанцима су присуствовале и државна секретарка др Стана Божовић и помоћнице министра Биљана Зекавица и Биљана Барошевић.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са новопостављеним амбасадором Руске Федерације Александром Боцан Харченком и пожелео му успешан мандат у нашој земљи истакавши да су Србија и Русија одувек биле пријатељске земље као и да су односи између њих данас на највишем могућем нивоу, али да увек постоји додатног простора за унапређење.
Министар Ђорђевић похвалио је досадашњу сарадњу коју Србија има са Русијом, посебно са Министарством рада и социјалне заштите Руске Федерације и навео да су доказ тога многобројни потписани споразуми. Ђорђевић је амбасадора информисао и са планираним радовима на Гробљу ослободилаца Београда који би требало да буду готови на Дан ослобођења Београда.
Како је рекао, посебно му је драго што је од ове године манифестација Бесмртни пук, на иницијативу Министарства, постала догађај од државне важности.
„Међународна конференција ,,Бесмртни пук“ која ће се одржати 25. септембра у Србији и у Русији, још једном ће потврдити снажне и пријатељске односе који постоје између две земље“, рекао је министар и упознао амбасадора и са планом да се до краја године одржи још једна велика међународна конференција на којој се очекује између осталих и доста високих званица из Руске Федерације.
Амбасадор Руске Федерације Александар Боцан Харченко захвалио је министру на доприносу развоју билатералних односа Републике Србије и Руске Федерације, а посебно на његовој посвећености када је реч у области заштите ратних меморијала и додао да ће настојати да током свог дипломатског мандата подржи све активности ресорног министарства.
Када је реч о организовању конференције Бесмртни пук у Београду, амбасадор је истакао да је то јако добра замисао и да ће имати посебан значај за Републику Србију, као и да је треба организовати на најбољи могући начин те да има подршку амбасаде, али и њега лично.
