ВАЉЕВО - Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин и амбасадор Уједињених Арапских Емирата Џума Рашид Сејф Зајид Ал Дахери обишли су данас радове на изградњи четири куће у Ваљеву, које се граде донацијом УАЕ.
Вулин је после обиласка рекао новинарима да Србија има пријатеље и на истоку и на западу и да води политику која омогућава нова пријатељства, а да су УАЕ на примеру изградње кућа у Ваљеву, као и донацијама у Крупњу у Обреновцу, показали да су били са људима који су патили и којима је било тешко.
"Можемо само да будемо неизмерно захвални. Уједињени арапски емирати нису земља која нам нешто дугује, нисмо их задужили, а они су потпуно уз нас. То је нешто што морамо да ценимо", рекао је Вулин.
Он је рекао да се у Ваљеву граде четири куће из донација УАЕ, девет кућа из донација ЕУ и 13 кућа које се такође граде из донација ЕУ, али радове спроводе Уједињене нације.
Вулин је истакао да је држава много урадила и обезбедила помоћ и за оне којима куће нису срушене, али којима је потребно реновирање.
Он је додао да је држава обезбедила помоћ за пресејавање 180 хектара земље, као и материјалну помоћ за све погођене поплавама.
"Нажалост, било је покушаја злоупотребе помоћи и према онима који су то радили биће предузете одговарајуће санкције. То је на тужилаштву, нека правосудни органи покажу како пролазе они који покушавају да искористе народну муку и несрећу", рекао је Вулин.
Он је захвалио и владама Јапана и Алжира на помоћи у отклањању последица поплава.
Амбасадор УАЕ рекао је да су УАЕ донирали новац за изградњу четири куће у Ваљеву и да је то поклон њиховог народа, како је навео, "од срца срцу".
"Ово потврђује блиске везе између две земље које ће да расту. Ту смо да пружимо помоћ, надамо се да неће бити нових природних катастрофа. Желимо да ове породице у Ваљеву проведу зиму безбедне, добро је што је рок за усељење 6. децембра пре зиме", рекао је амбасадор.
Четири куће које се граде у Ваљеву из донација УАЕ намењене су породицама Пешић, Ракић, Јовичић и Јанковић, а куће су величине 60, 80 или 100 квадратних метара.
Стална координаторка УН у Србији и стална представница програма УНДП Ирена Војацкова Солорано изразила је задовољство што су сви радили и реаговали брзо како би куће биле изграђене.
"Радујемо се што ћемо им ускоро уручити кључеве", рекла је она новинарима после обиласка кућа.
Директор владине Канцеларије за обнову после поплава Марко Благојевић рекао је да канцеларија настоји да буде у комуникацији са свима који пружају помоћ поплављенима, која год врста помоћи да је у питању, као и са свима који зидају куће, како би се на ефикасан начин располагало ограниченим ресурсима.
"У овом тренутку, захваљујући свим донаторима, имамо на располагању довољно кућа, имамо довољно новца да исплатимо помоћ свима којима су куће срушене. Имамо новца да исплатимо материјалну помоћ за оштећене стамбене објекте", рекао је Благојевић.
Према његовим речима, за изградњу кућа, укључујући и три општине на истоку Србије, потребна је помоћ свих људи, организација и фондација.
Благојевић је рекао да су негде радови на изградњи кућа у поодмаклој фази, као што је то случај са четири куће у Ваљеву, наводећи изградњу кућа у Обреновцу - 25 кућа из донације Кувајта, 14 кућа из донације УАЕ, осам из донације ЕУ, као и 17 кућа у Крупњу.
Додао је да се ради на томе да се радови убрзају и заврше у року од месец дана.
Геронтолошки центар у Ваљеву ће бити завршен
Александар Вулин изјавио је да ће дати све од себе да Геронтолошки центар у Ваљеву буде завршен, али да ће поставити питање зашто то није учињено до сад.
Вулин је новинарима, након обиласка четири куће које се граде од донација УАЕ после поплава у Ваљеву, рекао да не зна зашто тај објекат још није завршен, али да ће сазнати јер је, како је навео, новац који је за то добијен од владе Јапана био довољан да се направи читав Геронтолошки центар.
"Новац је потрошен, Геронтолошки центар није завршен и ја ћу сазнати зашто није завршен", рекао је Вулин.
Он је рекао да је о томе је разговарао и са амбасадором Јапана у Србији, али да не жели да пренесе садржај тих разговора.
"Јапан помаже Србији, какав интерес Јапан може да има у Београду или Ваљеву осим људски. Даћу све од себе да завршимо Геронтолошки центар и то ће се видети у буџету за идућу годину. То ће тражити Министарство рада", рекао је Вулин.
Он је навео да смо у ситуацији да велика инвестиција стоји и никоме не користи.
"Мора користити граду и читавом региону. Ми ћемо геронтолошки центар завршити, али ћемо поставити питање зашто није завршен до сад", рекао је Вулин, који на на питања новинара није могао да прецизира кад ће центар бити завршен.
Председниче Покрајинске Владе поштовани Игоре, уважени председниче Скупштине Аутономне покрајине Војводине поштовани господине Пастор, уважена изасланице председника Републике Србије, поштовани потпредседници Владе госпођо Гојковић и господине Вучевићу, уважене колеге министри, уважена потпредседнице Народне скупштине и потпредседници Покрајинске скупштине, уважени чланови Покрајинске Владе и скупштине Аутономне покрајине Војводине, поштовани председниче Матице српске, поштовани лауерати, часни оци, даме и господо, браћо и сестре,
Када је 1847. године објављен Његошев "Горски вијенац" био је то, рекли бисмо данас, догађај од националног значаја, али заправо је био много више од тога.
То је било полагање једног од камена темељаца за изградњу националне идеје народа који је тада живео, не само у разним државама и царствима, већ у различитим цивилизацијама, а нација је била само у најави.
Та 1847. била је најзначајнија година у српској култури 19. века, јер осим поменутог Његошевог спева, изашли су Вуков превод "Новог завјета", затим "Песме" Бранка Радичевића и Даничићев "Рат за српски језик и правопис".
И сетимо се одакле су они: Његош са Цетиња, Вук из Тршића, Бранко из Славонског Брода, Даничић из Новог Сада. Четири српска барда, вођена истом идејом, а рођена на тако различитим местима, на крилима обнове српске државности у Шумадији, усудили су се да сањају о јединственом српском националном колективу, уједињеном пре свега заједничком идејом о себи и сопственом идентитету.
Почињем ову беседу евоцирањем кључне године епохе српског романтизма, да бисмо боље осетили атмосферу у којој је, само годину дана касније, на Мајској скупштини проглашена Српска Војводина.
Наш знаменити књижевни историчар Јован Деретић је својевремено "Горски вијенац" описао као "прелаз из успаваности у будност, из стања мировања у стање борбе, из стешњености у слободу".
Тим речима је најбоље описати и немирну 1848. и читав процес конституисања српске нације у 19. веку.
Мајска скупштина дакле није била изоловани политички акт Срба пречана, како су их тада називали сународници јужно од Саве, већ део велике националне слагалице, која је деценијама касније, када су све њене коцке дошле на своје место, крунисана и политичким националним уједињењем. Зато је, уосталом, годишњица Мајске скупштине ове године уврштена у државни програм обележавања значајних историјских догађаја, чиме је и формално постала, свесрпска национална светковина.
Немогуће је у једном кратком осврту на Мајску скупштину аргументовати зашто је она један од најважнијих догађаја у нововекововној српској историји.
Мајска скупштина само ономе ко не зна ништа о националним покретима на Балкану може да изгледа као унутрашње политички догађај унутар Хабзбуршке монархије или Угарске. Истина је да на оснивање Српске Војводине можемо гледати у контексту сучељавања националних идеја и борбе за националну еманципацију у оквиру једне мултиетничке царевине, међутим данас је јасно да је она, посматрано у ширем контексту, била и корак ка политичком уједињењу српског народа.
Важно је истаћи и демократски карактер Мајске скупштине, јер у њој је кроз посланике било заступљено свако српско село у Војводини, сваки сталеж, а учешће су узеле и жене. Срби, који су до тада били социјална категорија и колектив којем је Беч признавао конфесионалну посебност, али непризнати као посебна нација, у мају 1848. у Сремским Карловцима потврдили су своју посебност.
Из њихове колективне свести рођен је величанствен Проглас, који је подједнако био заснован на народном искуству као и на најсавременијим правним и филозофским концепција тога времена.
Срби су се тим прогласом декларисали не само као народ са посебним идентитетом и амбицијама, већ као "просвећен народ". Србија је те револуционарне 1848. слањем добровољаца помогла својој браћи, али и Срби из Војводине су вишеструко вратили својој матици тако што су се бројне најученије главе нашега рода страствено укључиле у изградњу младе обновљене српске државе. Готово да нема културне и научне институције у Србији за чије оснивање захвалност не дугујемо управо Србима из Војводине.
Постоје у историји свих народа тренуци међаши, када су њихови дотадашњи колективи прерасли у нешто сасвим ново, а после таквих тренутака није се више могло назад.
Јасно је да је средином 19. века претила опасност да Срби у Хабзбуршкој монархији, потоњој Аустријској монархији буду асимиловани, покрштени, утопљени у неке веће и политички доминантне народе царевине, међутим после Мајске скупштине тако нешто више није било могуће, јер српски народ на овим просторима неопозиво је ушао у једну нову фазу свога постојања. Када прогласите свога патријарха и војводу и створите кључне националне институције, после тога може да уследи само нешто веће, и за то веће се наш народ стрпљиво борио наредних седам деценија.
Даме и господо, браће и сестре,
Мислим да је овом пригодом важно нагласити да проглашење Српске Војводине, иако је било велики тренутак националног буђења, није било сепаратистички акт. Срби тога времена су у Аустријској Царевини били лојалисти и, како су сами навели у прогласу, истакли су само оно што им припада, и нису тражили туђе. А то што им припада захтевали су на основу "правице и закона".
Ово истичем како се неко не би досетио да прави неумесне паралеле са извесним савременим догађајима. "И све учинисмо по закону, у миру, и поредку, као просвештен народ, као верни поданици, као права браћа између себе" - тако су то радили Срби у Војводини 1848. године.
Данас, међутим, неки народи желе своје искајући туђе, мимо закона и поретка, и не марећи много за мир. А српски народ, баш као и 1848. године, сматра да само мир и закон у савременом свету дају легитиман оквир за заштиту националних интереса. Ми и данас непоколебљиво настојимо да своје државне и националне интересе остварујемо у миру и не тражећи туђе, јер то је начин и пут просвећених народа.
Ближећи се крају, волео бих да истакнем још једну важну поуку Мајске скупштине. Она нам казује да успешни национални покрети, иако често настају у страсти и егзалтацији, никада нису били једнократни и ствар тренутка, већ плод вишегенерацијског прегнућа. То је процес који никада не престаје.
Нација и држава су организми који су у сталном процесу настајања и редефинисања. Колективи се мењају и сазревају под утицајем окружења и унутрашње динамике, али једно је сигурно - захтевају континуитет и заједнички рад.
То је оно што деца овог века каткад заборављају дајући предност сопственим тренутним хтењима над оним што нам је претходило и оним што ће нам бити наредно.
Оваквим догађајима зато не градимо само културу сећања, већ учвршћујемо и осећај одговорности према колективној будућности.
Срби и данас живе у различитим државама, у којима поштују законе а за своја права се боре зато што осећају да им она припадају у складу са савременим цивилизацијским нормама, и то чине мирно и на праву и правди утемељен начин.
Драги пријатељи,
Вечерас сам више пута изговорио "Србија" и "српски", не губећи ниједног тренутка из вида да Војводина ни тада, средином 19. века, није била, а ни данас није само српска. Оно што су Срби од Беча тражили тада - право на идентитет, правду и једнакоправност, борили су се не само за себе, већ и за друге и то јесу цивилизацијске тековине које у Војводини живе до данас.
Војводина, као аутономна покрајина Србије, јесте дом многим народима, и сви они у њој имају једнака права и шансе. Национална и верска шароликост Војводине је била и остала њено богатство, и наставићемо да га чувамо, допуњујемо и оплемењујемо и у деценијама и вековима пред нама.
Ни ова данашња Војводина не би била могућа да није било 1848. и зато сам уверен да је сасвим умесно да данашњи празник сагледавамо, не само као свесрпску светковину, већ као празник свих оних који у Војводини живе, чинећи од ње јединствено место на свету. Као место иних који се данас боре да стварајући нова радна места, боље услове и виши животни стандард, учине је још бољим местом за живот. Малопре рече потпредседник Владе госпођа Гојковић да долази право из Кнића и да је на данашњи дан открила споменик војводи Стевану Книћанину. Господин Мировић рече то је нека коинциденција, а онда се исправи и рече, па неће баш бити да је коинциденција, уреди то неко и виши од нас.
Желим вам срећан празник. Честитам Дан Српске Војводине. Живела Војводина, живела Србија.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић и министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић, присуствовали су потписивању Анекса колективног уговора између представника Србија Зиђин Копер и репрезентативних синдиката у тој компанији.
Министар Селаковић је истакао да је потписивање Анекса колективног уговора значајан и велики дан за запослене у Србија Зиђин Копер, за читав Борски округ, али и све наше грађане који живе у том делу државе. „ И људе који стичу свој хлеб са седам кора, како се назива рударски хлеб, онај који се зарађује тешким, марљивим и одговорним послом, рада у руднику,“ нагласио је Селаковић.
Подсећајући како је дошло до стратешког партнерства између Зиђин групације и некадашњег РТБ Бора, Селаковић је рекао да је то директан резултат челичног пријатељства и изузетно добрих личних односа председника Републике Александра Вучића и председника Народне Републике Кине Си Ђи Пинга.
„Да данас Бор постаје све више и више мотор развоја Србије, да управо и овим анексом уговора видимо како расту основне зараде. Основна зарада је 144 хиљаде динара по овом анексу, топли оброк 16 хиљада динара, регрес за годишњи одмор је 121.200 динара, и када поделите на 12. месеци, дођете до тога да је буквално основна зарада, плус регрес, плус топли оброк око 170 хиљада динара месечно,“ рекао је министар Селаковић након потписивања Анекса колективног уговора.
Истичући важност и значај повећања основних зарада у Зиђин Коперу, Селаковић је навео да после последњег повећања од 10% министарска плата у Србији износи 150 000 динара, а да је основна зарада у Зиђину, са топлим оброком, преко 160 000 динара, плус регрес.
„Ово све говори о томе колико Влада Републике Србије озбиљно и одговорно ради на и равномерном регионалном развоју, коришћењу природних потенцијала наше државе, ресурса који обезбеђују и озбиљно увећан извоз наше земље, ресурса који обезбеђују много више уплата за порезе и доприносе о чему је министарка Ђедовић и говорила у буџет Републике Србије, али и оно што је за нас веома важно, за оба министарства, то су заштита здравља и безбедности на раду, много бољи услови рада, заштита самих радника, јер то нису само обавезе и права у вези са радом, то су оне ствари које се тичу њиховог здравља и услова њиховог рада,“ истакао је министар Селаковић.
Министарка Ђедовић је нагласила да додатно повећање цене рада резултат доброг пословања компаније, али и социјалног дијалога, односно споразума између послодаваца и синдиката, који је постигнут после два месеца преговора, у којима су посредовали и представници Министарства рударства и енергетике и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
„Једну компанију не чине само багери, камиони и механизација већ људи и драго ми је што сам данас присуствовала потписивању Анекса колективног уговора између представника Србија Зиђин Копера и репрезентативних синдиката у тој компанији. Плате близу 6.200 запослених у Србија Зиђин Копер и пре договореног повећања биле су око 45 одсто веће од просека у Србији, а са новом ценом основна зарада запослених у компанији просечна нето плата износиће око 144.000 динара. Зиђин има велике амбиције кад је реч о повећању производње, посебно са реконструисаном топионицом, али је једнако важно да то све прате и зараде, адекватан систем награђивања и безбедност на раду. Снага енергетских и рударских предузећа је пре свега у њиховим запосленима, чије знање, искуство и енергија су права покретачка снага компанија“, рекла је министарка након потписивања колективног уговора у Влади Србије.
Ђедовић је додала да ће као резултат нових услова у колективном уговору бити повећане и уплате Србија Зиђин Копера у државни буџет по основу пореза и доприноса на зараде, које би у 2024. години требао да износе око 6,4 милијарди динара.
Министар Селаковић је након потписивања уговора најавио да ће са министарком Ђедовић отићи у Бор, како би видели где наши грађани раде и како би цела Србија схватила зашто се велике плате везују за тежак и напоран рад.
Од успостављања стратешког партнерства у некадашњем РТБ Бору Зиђин је инвестирао око 2,6 милијарди долара и налази се међу прва три извозника у Србији, а на име разних пореза и накнада уплатила је близу 500 милиона долара у буџет Републике Србије.
У ситуацијама када запосленом престаје радни однос независно од његове воље или воље послодавца због престанка рада послодавца у складу са одредбом чл. 176. ст. 1. тач. 5. Закона о раду указујемо на следеће:
Могућа су да начина престанка послодавца – привредног друштва и то:
Ликвидација привредног друштва, која се спроводи у ситуацији када привредни субјект има довољно финансијских средстава за покриће свих својих финансијских обавеза и сам поступак ликвидације је под контролом чланова - оснвача привредног друштва, који сами одређују ликвидационог управника. Потраживања се пријављују ликвидационом управнику. Поступак ликвидације уређен је члановима 524-548 Закона о привредним друштвима.
Стечај привредног друштва, спроводи се када имовина привредног друштва није довољна за намирење свих потраживања поверилаца. Стечајни поступак спроводи надлежни привредни суд, а сви запослени имају могућност да пријаве потраживање у законом предвиђеном року. Поступак стечаја, уређен је Законом о стечају.
Да би запослени остварили право у стечајном поступку, потребно је да пријаве потраживање за неисплаћене зараде, накнаде зараде, накнаде штете, отпремнине због одласка у пензију у складу са чланом 125. Закона о раду и то надлежном привредном суду (стечајном суду) у року који је регулисан чланом 70. став 1. тачка 5 Закона о стечају и који не може бити краћи од 30 дана од дана доношења Решења, којим се отвара стечајни поступак.
Када надлежни суд донесе Решење којим су призната потраживања запосленог (потраживања за неисплаћене зараде или накнаде зараде морају бити призната и утврђена решењем суда у 1. исплатном реду), запослени подноси захтев Фонду Солидарности у року од 45 дана од дана пријема одлуке суда, којом је утврђено потраживање. Уколико пропусти овај рок, запослени губи право на ово потраживање пред Фондом Солидарности. Поступак за остваривање права запослених регулисан је члановима 139. до 145. Закона о раду.
Сходно члану 125. Закона о раду, у случају стечајног поступка, запослени може остварити право на исплату:
1) зараде и накнаде зараде за време одсутности са рада због привремене спречености за рад по прописима о здравственом осигурању, који је био дужан да исплати послодавац у складу са ЗОР за последњих 9 месечи пре отварања стечајног поступка,
2) накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор кривицом послоавца за календарску годину у којој је отварен стечајни поступак, ако је то право имао пре отварања стечајног поступка,
3) отпремнине због одласка у пензију у календарској години у којој је отворен стечајни поступак, ако је право на пензију остварио пре отварања стечајног поступка;
4) накнаде штете на основу одлуке суда донете у календарској години у којој је отворен стечајни поступак, због повреде на раду или професионалног обољења, ако је одлука постала правоснажна пре отварања стечајног поступка.
Сви запослени којима је престао радни однос због престанка послодавца уз услов да су обавезно осигурани најмање 12 месеци непрекидно или са прекидима у последњих 18 месеци (с тим да се непрекидним осигурањем сматра и прекид обавезног осигурања краћи од 30 дана) остварују право на новчану накнаду преко Националне службе за запошљавање сходно члановима 66. и 67. став 1. тачка 5. Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености.
Посебна заштита од отказа уговора о раду и инспекцијски надзор
За време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду. Запосленом који је засновао радни однос на одређено време, уговор о раду се продужава до истека коришћења права на одсуство. Решење о отказу уговора о раду је ништаво, ако је на дан доношења решења послодавцу било познато постојање околности, или ако је запослени у року од 30 дана обавестио послодавца о наведеним околностима и о томе доставцио одговарајућу потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа, а како је прописано одредбом чл. 187. Закона о раду.
Дакле, у овој ситуацији инспектор рада по захтеву запосленог или по службеној дужности предузима мере и запосленог враћа на рад и овклашћен је да наложи послодавцу да запосленом достави обрачун накнаде зараде и да му исту исплати у складу са законом.
Изузетно, уколико је запосленом престао радни однос независно од његове воље или воље послодавца у случају престанка рада послодавца у складу са одредбом чл. 176. ст. 1. тач. 5. Закона о раду, инспектор рада није овлашћен да предузима мере, већ у овој ситуацији запослене (труднице или породиље) упућује да своја права оствари преко Националне службе за запошљавање сходно Закону о запошљавању и осигурању за случај незапослености.
Чланом 10. Закона о финансијској подршци породици са децом («Службени гласник РС», бр. 16/02, 115/05 и 107/09) утврђено је да право на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета остварују запослени код правних и физичких лица и лица која самостално обављају делатност.
Сходно члану 11. ст. 1. и 2. Закона накнада зараде за лица запослена код правних и физичких лица утврђује се у висини просечне основне зараде запосленог за 12 месеци који претходе месецу у коме отпочиње коришћење одсуства, увећане по основу времена проведеног на раду, за сваку пуну годину рада остварену у радном односу у складу са Законом, а највише до пет просечних месечних зарада у Републици Србији, а уколико су лица запослена код правних и физичких лица била у радном односу мање од 12 месеци, накнада зараде утврђује се тако што се за месеце који недостају до 12 месеци као зарада узима 50% просечне месечне зараде у Републици Србији, према подацима које објави републички орган надлежан за послове статистике, у месецу који претходи месецу отпочињања одсуства.
У складу са чланом 13. Закона обрачун и исплату накнаде зараде врши послодавац истовремено са обрачуном и исплатом зарада запосленима, а пренос средстава послодавцу врши се по пружању доказа да је извршио исплату накнаде зараде запосленом.
Чланом 29. Закона прописано је да о праву на накнаду зараде у првом степену решава општинска односно градска управа у којој је седиште послодавца запосленог.
Исплату накнаде зараде у складу са Упутством овог министарства, о поступку и начину обрачуна и исплате накнаде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета за запослене код послодавца над којим је покренут стечајни поступак и послодавца који у дужем временском периоду (више од три месеца) не исплаћују зараде, број: 183-00-2315/2002-10 од 10.12.2002. године, могуће је вршити само у току трајања радног односа и коришћења одсуства.
Поменутим упутством је предвиђено да доказ о чињеници да је над послодавцем покренут стечајни поступак обезбеђује сам послодавац или орган општинске-градске управе по службеној дужности, а доказ о чињеници да послодавац дужи временски период не исплаћује зараде подноси сам послодавац у облику потврде надлежне организације за послове платног промета или на неки други начин.
Запослени код послодавца који у дужем временском периоду (више од три месеца) не исплаћује зараде имају право на месечни износ накнаде зараде у висини минималне зараде утврђене за месец за који се врши исплата, а уколико послодавац, код кога је запослен корисник накнаде зараде, накнадно обрачуна и исплати зараде за запослене у вишем износу од минималне зараде запосленом припада разлика до износа зараде коју би то лице остварило да ради пуно радно време и остварује стандардни учинак.
Обрачун и исплату накнаде зараде у висини минималне зараде врши послодавац на основу обрасца НЗ-1-Списак обрачунатих накнада и исплата накнада- овереног у општинској–градској управи по преносу средстава из буџета Републике.
Требовање средстава за исплате накнада зараде за запослене из овог упутства, врши се на обрасцу НЗ-2-Обрачун укупно потребних средстава за исплате права утврђених Законом.
Исплату накнаде зараде запосленима на које се односи ово упутство врши послодавац на начин на који се врши исплата зарада осталим запосленима, а по преносу средстава из буџета Републике на основу поменутог обрасца НЗ-1 претходно овереног од стране општинске–градске управе, док обрачун и исплату пореза на зараде и других јавних прихода послодавац врши на одговарајуће уплатне рачуне.
За запослене код послодавца над којима је покренут стечајни поступак, обрачун и исплату минималне зараде врши општинска, односно градска управа из средстава обезбеђених у буџету Републике.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић говорећи на Бизнис форуму, истакао је да ће у 2018. години приоритети односити на политику запошљавања у Републици Србији односно на побољшање услова на тржишту рада и унапређења институција тржишта рада, подстицање запошљавања и укључивања теже запошљивих лица, на подршку регионалној и локалној политици запошљавања, на унапређење квалитета радне снаге и улагање у људски капитал.
Министарство је у свом раду посебно фокусирано на четири области, а то су: запошљавање, пензије, нормативи и сузбијање рада на црно, јер оне имају највећи утицај на сиву економију и фискалну консолидацију.
„Остварени резултати показују да је Србија на правом путу и правцу развоја политике запошљавања, који је утврђен националним Акционим планом запошљавања за 2018. Поједине мере су модфиковане, а све са циљем обезбеђења конкуретне радне снаге која може да одговори на захтеве савременог тржишта рада, истовремено остваривањем политике једнаких могућности на тржишту рада за категорије теже запошљивих лица“, рекао је министар.
Када је реч о нормативном уређењу, министар је нагласио да Србију очекује низ измена и допуна као и нових Закона у 2018. години. Неки од најважнијих су Закон о раду преко агенција за привремено запошљавање, затим Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима, Закон о упућивању радника на привремени рад у иностранство, Закон о социјалном предузетништву и Закон о социјалним картама.
„Политика Владе од 2014. даје позитивне резултате и ствара здраве еконмске односе за реално и континуирано повећање пензија, како је то најавио председник Србије Александра Вучић“, рекао је Ђорђевић.
Приоритет у раду министарства, јесте борба против рада на црно и Министарство се активно бави овим проблемом.
“Сарадњом са Норвежанимa спроводим пројекат “Реци не раду на црно”, како би радници, између осталог били информисани о својим правима, али и шта све губе тиме што нису пријављени, почев од здравственог до пензијског осигурања. Влада Србије појачано ради на сузбијању сиве економије. Ради се на стварању бољих материјалних услова инспектора, на повећању њихових овлашћења, смањењу администрације и усклађивању радног времена са радним временом послодавца, повећању броја инспектора, повећању покретљивости и набавци возила“, рекао је Ђорђевић.
"Више од 20 година се чекало на Закон о социјалним картама. Овај Закон треба да нам да увид у реално стање, како бисмо имали правичнију расподелу социјалних права. Закон је нужан услов за располагање тачним подацима о социјално-економском статусу, како бисмо унапредили постојеће стање. Неопходно је спречити злоупотребу и побољшати статус оних којима је социјална помоћ потребна ", нагласио је Ђорђевић.
Министар Ђорђевић захвалио је свим скандинавским земљама Норвешкој, Данској, Шведској и Финској, као и њиховим амбасадорима у Србији, на подршци коју пружају Министарству и Влади Србије. Он је истакао да ће се сарадња са њима на разним пројектима наставити и у будућности, јер Србија жели да покуша да их копира тамо где су најбоље.
„Са Данском интензивно радимо на пројекту социјалних карата, са Норвешком на пројекту сузбијања рада на црно, са Финском имамо два пројекта – задржавање младих који су експерти у фундаменталним наукама и СОС телефон, а са Шведском сарађујемо на изради најбоњег Закона о родној равноправности“, појаснио је Ђорђевић.
Министар је рекао да су пред Владом Србије били и остаће бројни изазови, али да се нада да ће се са сваким од њих успешно изборити.
„Влада Републике Србије ради тимски. Учимо се на туђим грешкама и користимо пројекте који су се и пракси показали са добрим резултатима. Неке економске мере које смо спровели и које ћемо тек спровести су тешке, али Србија не жели да пропусти прилику, већ да постане лидер у региону“, рекао је Ђорђевић и поручио да је визија Србије да постане модерна, богата и уређена држава.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић гостовао је у Јутарњем дневнику Радио-телевизије Србије, и том приликом одговарао на питања везана за статус пензионера, о сивој економији, родној равноправности и о питањима везаним за старо сајмиште.
„Када је реч о пензионерима, ми знамо да они данас имају проблем приликом доказивања свог статуса и да из тог разлога морају увек са собом да носе последњи чек, који сам по себи је проблематичан, јер садржи податке који су лични, као нпр. адресу, примање, што само по себи носи ризик. Један од начина да им помогнемо јесте да добију нешто попут сениорских картица које су се показале као одличне у Београду. Имамо велику потражњу по Србији, где пензионери очекују да локалне самоуправе дају неки вид сениорских картица и попуста и да се не разликују од пензионера у Београду. Пензионерском картицом, коју ће добити сви пензионери у Србији, они ће доказивати свој статус. На њој ће бити исписано име, презиме, филијала у којој примају пензију и имаће идентификациони број који ће их везивати у бази података Пензионог фонда. Ми као министарство, али и Пензиони фонд, покушаћемо да анимирамо што већи број друштвено одговорних компанија које су у могућности и желе да дају попусте нашим пензионерима. Верујем, с обзиром да се ради о великој популацији, да ће одзив бити итекако добар“, истакао је Ђорђевић.
Он је напоменуо да ће пензионерске картице бити подељене ускоро и да ће сваки пензионер моћи да је добије на кућну адресу или ће моћи да је подигне у филијали на општини на којој живи, док убудуће ће сваки будући пензионер уз решење о пензији добијати и ову картицу.
Пензионери су најредовнији у наградној игри „Узми рачун и победи“, ви сте пре неколико дана дали нове детаље и нова правила која важе за ову наградну игру, чули смо шта могу да очекују сви они који учествују у наградној игри, али шта очекује држава, да ли су то тренутни резултати, само неколико месеци колико траје наградна игра или заиста имају дугорочнији утицај на сиву економију?
„Ми смо 2014. Године, када је Александар Вучић био председник Владе, донели стратешку одлуку да Србија крене у борбу против сиве економије. У том смеру смо тада и кренули, није било лако с обзиром на стање које смо затекли, држава није била у финансијском стању у каквом треба да буде и у каси је био велики минус. Добрим планом успели смо да превађемо кризу и данас се налазимо на добром путу. Међутим ми морамо да мењамо навике људи, културу, однос, наши грађани морају да знају шта могу да очекују од тога, они морају да знају да наплатом фискалних рачуна корист имају сви, и држава и грађани, да уколико наплатимо порез и уколико смањимо сиву економију држава ће добити више вртића, школа, обданишта, веће плате. Велики део новца се налази у сивој зони, уместо да иде на праву страну, а то су “руке” грађана. Ми желимо да кажемо и покажемо људима да та наша борба јесте борба за наше грађане, за бољи материјални статус и да тиме што желимо да наплатимо порез. Желимо да уложимо у нашу државу да сви живе боље“, рекао је министар у Јутарњем Дненику РТС.
Када је реч о резултатима наградне игре, Ђорђевић је рекао да 2014. године када смо кренули, добили смо добар резултат, а ове године поред понављања наградне игре и добрих резултата, желимо да уз нове акције и пројекте боримо и изборимо против сиве економије, у том смислу Министарство рада се укључило и покренуло акцију “стоп раду на црно“.
„Сви смо заједнички у борби против сиве економије и сматрам да ћемо у наредном периоду имати још више нових акција, не само у подучавању, већ и у мењању свести наших грађана. Желимо да коренито променимо нашу државу када је реч о овој теми“, рекао је Ђорђевић.
Када је реч о одзиву грађана, министар Ђорђеић рекао је да је и пре него што је расписана занично наградна игра, стигао велики број коверти и да је 500.000 коверти “већ нашло пут у руке грађана”. Министар је изразио очекивање и да ће коверти бити много више него у претходној наградној игри.
У којој је фази у овом тренутку Закон о родној равноправности, има доста заинтересованих страна, доста полемика о томе? Нацрт закона је у вашем Министарству?
„Тако је, ми смо имплементирали све примедбе, имали смо јавну расправу, објављен је на нашем сајту Нацрт закона, људи су давали примедбе. Ја сам имао 12. фебруара састанак са госпођом Леном Аг, која је директорка Агенције за родну равноправност у Шведској. Шведска је, када је у питању родна равноправност у самом врху и ми желимо да искористимо пример праксе у Шведској и њихова искуства, а они су вољни да раде са нама“, рекао је Ђорђевић.
Да ли тај Закон подразумева и Савет за родну равноправност?
Не, Савет за родну равноправност је нешто што је проистекло из надлежности министарства, јер Закон о министарствима донет 29. јуна о.г. омогућио да формирамо сектор који се бави родном равноправношћу у оквиру министарства. Када су се створили услови да постоји тај сектор више није било потребе за Координациним телом. Ми се захваљујемо на свему ономе што је оно урадило, јер је њихов рад допринео да сектор тј. министарство има основ да успешно настави даље и ми ћемо сигурно у току ове године добити квалитетан Закон по мери свих наших грађана. Договорили смо са Швеђанима да им пошаљемо Нацрт Закона, и да они не само да нам помогну у изради и нам дају евентуалне сугестије, већ да касније заједно са нама прате саму имплементацију Закона.
Оставићемо могућност и да га у ходу мењамо, уколико буде било потребе и желим да када је реч о Закону о родној равнопраности, станемо раме уз раме са најразвијеним земљама Европске уније. Нама није само циљ да донесемо овај закон, али и све друге законе само “реда ради”, ми не желимо да будемо неко ко само пуко испуњава обавезе, већ желимо да будемо много испред других. Не желимо да нас неко доживљава како испуњавамо обавезе само да би Србија ушла у ЕУ пошто пото, ми се боримо за наше грађане и урадићемо неке ствари, много боље него што су можда у Европској Унији јер то интерес Србије и наших грађана.
Медији су пренели да је код вас стигао и Закон о Старом сајмишту и о њему се много говорило, много пута, треба узети у обзир разне ставове, какви су ту рокови?
„Радна група која је раније формирана, урадила је Нацрт закона и предат је нашем Министарству, који ће га интерно погледати и преправити, онако како правнички треба да изгледа сваки закон. Очекујем да се након тога Закон брзо нађе у интерресорној процедури и на Влади. Сматрам да Србија треба да има један такав Закон, треба да се сећамо прошлости, никада не треба да заборавимо шта се дешавало, јер то ће бити најбољи гарант да нам се исто то више никада не понови”, закључио је министар Ђорђевић.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић у име Владе Републике Србије, предводиo je уз пуне војне и државне почасти, централну државну церемонију полагања венаца и одавања почасти код Спомен - костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату.
Тим поводом обратио се присутнима:
„ Данас свечано обележавамо Дан примирја у Првом светском рату.
Једанаестог часа, једанаестог дана, једанаестог месеца 1918. године представници оружаних сила Немачког Царства потписали су примирје са врховним заповедником сила Антанте, француским маршалом Фердинандом Фошом у вагону његовог воза за ту прилику посебно стационираног у Компјењској шуми.
Тај догађај фактички је означавао крај Првог светског рата, као и безусловну капитулацију и потпуни слом Другог Рајха. Романтичарско уверење да се коначно завршио ,,Рат који ће окончати све ратове”, и нада да након четири године крвавих битака, глади, епидемија, милионских жртава, долази дуги период благостања, међутим, ниcy се обистиниле.
Наш српски народ, много је пропатио у Првом светском рату:
Сразмерно укупном броју становника, поднео је једну од највећих жртава у Европи и свету. Изгубио је шездесет процената мушке популације. Дословно, био је десеткован.
Наталијина рамонда коју данас носимо, позната је као цвет феникс, означава веру и наду учесника албанске голготе у свој подвиг коначне победе на Солунском фронту и повратка у отаџбину након три године мука, неизвесности и борбе.
Херојска српска изгнаничка војска, делујући преко и изнад својих могућности, вођена једино мишљу о ослобађању поробљене отаџбине. Наша војска дала је немерљив допринос победи Антанте у Првом светском рату.
У Версајској Европи и новонасталој Југославији, о чему сведочи и беседа владике Николаја Велимировића, људи су прибегавали хедонизм, бивало је све мање емпатије и солидарности, а догађаји из ратних дана олако су заборављени.
Зато, најмање што наша и будуће генерације могу да учине је, да негујемо успомену на наше претке-ослободиоце из периода ослободилачких ратова и увек изнова опомињемо на значај њиховог надљудског подвига, на величину њиховог духа и снагу њихових уверења.
Из пепела разарања у Великом рату, супротно очекивањима, није се родио феникс Златног доба са почетка двадесетог века.
Тек након незамисливих злочина и разарања које су претрпеле у Другом светском рату, европске државе су одустале од реваншизма и почеле интензивно да раде на интегративном процесу заснованом на демократским принципима и начелу равноправности.
Данас, француско-немачка сарадња представља једну од најважнијих основа Европске Уније. Нажалост, регион Западног Балкана морао је проћи крозјош једно крваво историјско раздобље да би се коначно нашао на путу евроинтеграција.
Али, управо због тога што је наше сећање на ратну беду и ужасе свежије, утолико је и наша вера у европске интеграционе процесе снажнија, чак и када се на другим местима на нашем континенту њихов значај отворено доводи у питање.
Сада смо спремни да на примеру наших некадашњих непријатеља, а данас пријатеља и партнера Немаца учимо и усвојимо нешто чему до сада нисмо били вични: не само да побеђујемо по сваку, а често веома високу цену, већ да из сваког нашег евентуалног пораза изађемо снажнији и мудрији.
Стратешко опредељење Републике Србије зато су евроинтеграције и војна неутралност. Инвестициона политика и мере фискалне консолидације које Влада Републике Србије спроводи усмерене су ка томе да за наше становништво, уз социјалну одговорност и солидарност са најугроженијим грађанима, обезбедимо одрживо квалитетне услове за живот и рад у Србији.
И данас, 99 година након Дана примирја у Првом светском рату, и након свега што смо у том периоду прошли заједно са својим суседима, можемо потврдити да не постоји рат који ће окончати све ратове, али да мир, разумевање, сарадња и испружена рука пријатељства могу бити почетак нечег што нам је, можда неправедно, до сада бивало ускраћено.
Нека је вечна слава и хвала палим српским јунацима!“
Министар Ђорђевић положио је венац и на Гробљу Комонвелта на Новом гробљу у Београду поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату.
Венце су положили и представници Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Града Београда, дипломатског кора, удружења која негују традиције ослободилачких ратова и бројни грађани.
БЕОГРАД - Министри рада и привреде Александар Вулин и Жељко Сертић позвали су данас запослене и бивше запослене у предузећима која су у процесу приватизације да искористе могућност повезивања радног стажа и пријаве се за социјални програм до краја ове године.
С обзиром да ће приватизација тих предузећа бити завршена до краја године та могућност им неће бити на располагању у 2016. години, навели су они.
Држава је прихватила да реши тај проблем, али завршетком процеса приватизације то право више неће моћи да остваре, оценили су учесници округлог стола "Празнине у стажу због неплаћања доприноса за ПИО и повезивање стажа према закључцима Владе Републике Србије" у ПКС.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Вулин истакао је да је то прилика да радници и руководства у тим предузећима искористе своја права, јер у времену које предстоји држава више неће моћи да се понаша на тај начин.
ПИО фонд је за последњих девет месеци повукао 9,9 милијарди динара мање из буџета, јер јер је повећана наплата доприноса, рекао је Вулин и истакао да је број заполсених у реалном сектору порастао за 5,6 одсто, односно да је број запослених који уплаћују доприносе порастао за 56.000.
Држава је на себе преузела да тај проблем реши, јер је циљ да се стање у друштву побољша, рекао је министар и додао да је влада социјално одговорна и да је зато прихватила да реши проблем десетине хиљада радника који нису криви што су остали без стажа.
Ово је време када се подвлачи црта, јер држава неће вечно исплаћивати туђе дугове и мешати се у привредна кретања, нагласио је он.
Министар привреде Сертић је нагласио да је до 9. октобра 112 запослених завршило процес повезивања радног стажа и за ту намену је из буџета исплаћено 29,2 милиона динара.
Сертић је рекао да ће до краја године 95 одсто приватизације бити завршено, а усласком у 2016. годину циљ ће бити увођење економије у рационалне, одрживе и тржишне принципе.
Он је нагласио да убудуће неће бити могуће да предузећа не плаћају обавезе већ ће морати да се понашају према тржишним приципима као и приватне компаније.
Сертић је подсетио да је у овој години Србија ушла у процес преговора са ЕУ, да је прихватила аранжман са ММФ, а сваки од тих односа носи одређене обавезе и увођење нових стандарда.
"Проблем је што су ти стандарди писани за развијене земље, а наша земља је у преговоре и прихватање стандарда ушла неприпремљена, јер смо око 30 година времена понашали неодговорно", рекао је Сертић.
Он је нагласио да је више од 60 одсто предуећа, која се налазе у поступку приватизације, пријавило да има дуг по том основу.
Само са раздела Министарства привреде од 2008. до 2013. године је уплаћено више од 48 милијарди динара за око 500 предузећа у приватизацији, истакао је Сертић.
"Плус не знам колико гаранција, плус не знам колико пара је плаћено Србијагасу, Електропривреди Србије, да не причам о локалним порезима и таксама, колико је оштећен ПИО фонд и колико десетина хиљада радника нису остварили своја редовна права која им је држава другим законима гарантовала, јер та предузећа су била заштићена", рекао је Сертић.
Према његовим речима, никада ниједна инспекција није ушла у та предузећа а и када би се најавила, синдикати би у договору са директором подигли штрајк.
Та ситуација нас је довела до тога да приватизацију решавамо у готово немогућим условима, истакао је министар.
Председник ПКС Марко Чадеж нагласио је да ће решавање тог проблема олакшати позицију предузећа, јер ће их растеретити бар дела дуга према радницима и увећати шансе да дођу до нових власника.
Чадеж је рекао је да ПКС са Пио фондом и ресорним министарствима спроводи активности у циљу да фирме и руководства мотивишу да ажурније раде и користе погодности.
Како је казао, до сада је проблем био више непознавање процеса и процедура, а не отпор.
"Завршетак процеса приватизације је квантни скок што се тиче Србије и привреде и економске политике после неколико деценија, а у последње две деценије смогли смо снаге да разјаснимо шта је привреда, реални сектор, а шта није, шта је оно где држава даје новац, а нема резултата", рекао је Чадеж новинарима.
Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић поздравио је одлуку владе о повезивању стажа за оне који нису својом кривицом остали без те могућности.
"Ми се радујемо опредељењу да ће ово бити последња година у којој ће реални део сектора и привреде да издржава оне који су годинама црпели наше могућности у враћању дугова и у даљим нашим инвестиционим потезима", рекао је он.
Атанацковић је казао да је дошло време да се изједначи реални део привреде са привредом у државном власништву.
Влада Србије донела је 18. јуна ове године закључак којим се предвиђа да се из средстава буџета појединим категоријама запослених и бивших запослених уплати допринос за пензијско и инвалидско осигурање и то у предузећима која се налазе у поступку приватизације, која су ове године отишла у стечај као и предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом.
Вулин: 13.000 људи може да повеже стаж,искористити то право
Вулин је позвао грађане, којих је око 13.000, да до краја године искористе право, које им је омогућео закључком Владе Србије и повежу радни стаж.
"То показује да је влада социјално одговорна и да водимо рачуна и о онима који су већ отишли у пензију, бившим запосленима и они који тек треба да оду, јер нису они криви што им нису уплаћивани доприноси. Важно је и да им посаљемо поруку да искористе закључак владе и то право до краја године", рекао је Вулин након обраћања на скупу "Празнине у стажу због неплаћања доприноса за ПИО и повезивање стажа према закључцима Владе".
Вулин је у Привредној комори Србије новинарима рекао да сви који имају право на то не треба да чекају и да је сада прилика и време да то учине.
"Држава кад заврши процес приватизације за ових 536 предузећа више неће бити у обавези да повезује стаж или обезбеђује социјални програм и искористите ову прилику сада", поручио је министар истичући да за решење овог питања треба да се обрате ПИО фонду.
Дешавало се да, казао је министар, у претходном периоду радници нису били добро обавештени о томе или да су руководства предузећа пропуштала да се обрате држави на време за социјални програм за који је намењен новац.
Вулин је навео податак да је од 7. децембра када је донета уредба о забрани новог запошљавања у јавном сектору број запослених у том сектору смањен за 4,6 одсто, а да је у реалном сектору тај број порастао за више од пет одсто, тачније за 56.000 људи.
Како је казао, зато је ПИО фонд за дотације за пензије из буџета повукао 9,9 милијарди динара мање.
"Тај резултат остварен је зато што је повећана уплата доприноса, постоји 56.000 нових имена и на свако име које је престало да ради у јавном, појавило се двоје у приватном сектору", рекао је Вулин.
Упитан шта се може очекивати и да ли је ПИО фонд пред колапосом како се говори, он је одговорио да ПИО фонд никако није пред колапсом и да напротив, чак бележи све боље резултате.
Вулин је као пример између осталог навео да ће Фонд ПИО својим средствима исплатити надокнаде погребних трошкова свима који су били оштећени неким ранијим погрешним одлукама.
То важи и за војне пензионере, рекао је Вулин.
"Повећава се финансијска дисциплина и није ПИО фонд пред колапсом, за пензије ће бити, оне ће бити редовне, стизаће у динар онако као до сада, и у дан и ми немамо никавних дугова и кашњења. Од привреде ће зависити како ће функционисати пензиони систем, а радићемо на томе да он буде што ефикаснији", казао је Вулин.
Директорка Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање Драгана Калиновић рекла је да сви запослени који су радили у тим предузећима и отишли у пензију а сами себи иплаћивали стаж такође су обухваћени закључком владе о повезивању стажа али под условом нису упутили тужбе или преко суда тражили своја потраживања из радног односа.
Њима ће, како је казала, та средства бити рефундирана
Како је казала, Фонд сада нема прецизан податак колико је таквих, али ће се то знати за око десетак дана.
Калиновић је казала да средства постоје и поручила "да се ни случајно не може говорити да фонду прети колапс или банкрот".
"Фонду чак не прети ни немогућност да редовно исплаћује све своје принадлежности од пензија до осталих накнада", рекла је.
Упитана којим средствима ће бити омогућено повезивање стажа она је казала да су то искључиво средства ПИО фонда која су омогућена делом из прихода, делом из дотација и у оквиру су финансијског плана намењеног за ову годину.
"Ниједан динар додатних средства се не узима, чак и надокнаде за погребне трошкове биће омогућена из средства фонда ПИО јер чињеница да смо повукли мање до 10 милијарди из буџета указује да фонд има капацитете да све накнаде исплати из својих прихода", рекла је Калиновићева.
Она је објаснила да је тај резултат остварен захваљујући већем броју пријављених на осигурање протеклих месеци, бољој финансијској дисциплини и већем броју новозапослених у приватном сектору, односно смањењем сиве зоне и пријављивањем радника.
Број запослених у јавном сектору смањен за 4,6 одсто
У јавном сектору смањен је број запослених за 4,6 одсто од 7. децембра прошле године, када је донета уредба о забрани новог запошљавања, док је у реалном сектору тај број порастао за више од пет одсто, изјавио је Вулин.
Вулин је новинарима рекао да је број запослених у реалном сектору повећан за 56.000 људи.
Министар је казао да је због тога ПИО фонд за дотације за пензије из буџета повукао 9,9 милијарди динара мање.
"Тај резултат остварен је зато што је повећана уплата доприноса, постоји 56.000 нових имена и на свако име које је престало да ради у јавном, појавило се двоје у приватном сектору", рекао је Вулин.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић говорио је на Генералној скупштини Конференције европских Цркава у Новом Саду и у име председника Републике Србије, господина Александра Вучића, и председника Владе Републике Србије, госпође Ане Брнабић пожелео свим учесницима успех у раду.
Министар Ђорђевић изјавио је да је доласком председника Вучића на чело Владе Републике Србије, установљен један сасвим нови пут Србије, једна јасна визија економског, привредног и друштвеног опоравка у којој ће се из српске традиције црпети само оно што је најбоље.
„Циљ који је председник Републике Србије Александар Вучић поставио пред себе и све нас веома је висок, али није недостижан. За узор нам може послужити једна Швајцарска, која је прави пример државе чији су становници све до половине 17. века важили за најефикаснију најмничку војску у Европи, да би након тога уследила потпуна пацификација, а тиме и просперитет њених грађана, који данас уживају један од највећих животних стандарда у свету“, рекао је Ђорђевић и додао да је за тако велики искорак потребан снажан менталитетски заокрет и својеврсно отрежњење да би се након два века дуге традиције сталне конфронтације са својим суседима и међусобних сукоба и непомирљивих подела, Србија коначно окренула потпуном дефинисању и остваривању сопствених националних интереса, ослањајући се искључиво на сопствене снаге и потенцијал.
Ђорђевић је истакао да је Србија постигла консензус око два најважнија питања за будућност, а то су стратешка опредељења да је Србија војно неутрална земља и пуноправно чланство у Европској Унији.
„Сматрам да је пуноправно чланство Србије у Европској Унији у најбољем интересу наших грађана, пре свега због усвајања и примене високих европских стандарда на пољу људских права, јачања институција друштва, развоја привреде и тржишне економије. Влада Републике Србије и целокупно српско друштво потпуно је посвећено том процесу. Захвални смо за одговоран и конструктиван став и разумевање које Његова светост патријарх српски господин Иринеј и Српска православна црква имају када је реч о нашем приступању решењу косовског питања“, рекао је Ђорђевић и нагласио да је став председника Вучића и Владе Републике Србије да се у преговорима са привременим институцијама у Приштини нађе компромисно решење, решење којим ниједна страна неће бити сасвим задовољна, али ће обе стране добити понешто.
Ђорђевић је истакао да највећи део културне баштине Косова и Метохије чине примери црквене уметности и архитектуре српског народа и у вези са тим замолио за подршку када је у питању решеност Србије да не дозволи пријем тз.в Косова у УНЕСКО.
„Косовски Албанци и приштинска власт не само да нису доказали да имају капацитет да негују нашу културну баштину, већ су показали одсуство воље да спрече њено уништавање од наводно спонтано окупљених група Албанаца у погрому 2004. године, а често и активно учествују на њеном уништавању, чему можете посведочити данас, када се градњом обилазнице аутопута угрожава манастир Високи Дечани“, истакао је министар и нагласио да Влада Србије, на челу са председницом Аном Брнабић све ради првенствено за добробит грађана Србије и њихов бољи материјални положај.
„Желимо да Европска Унија верује у Србију и све оно што ради како би постала равноправни члан, уједно штитећи интересе своје земље. Напредујемо из дана у дан, а верујемо да ћемо као део европске породице бити још успешнији“, закључио је министар.
Генерална скупштина Конференције европских Цркава траје од 31. маја до 6. јуна и на њој разговара више од 500 учесника на теме Друштвена неравнотежа у Европи, изазови за Цркву, прогон хришћана у Сирији и Ираку, слобода вероисповести и правда за мањинске и већинске заједнице, сведочење о климатским променама, праведан удео у Божјој земљи и њеним богатствима, миграције у Европи.
"У данашњем времену, у друштвима која би требало да предводе свет по свим начелима добра, иза великих сцена светске позорнице одвија се један феномен.
Феномен који пролази углавном неопажено, будући да исувише велики број држава следи политику великих и моћних, рачунајући на неке ситне користи, а да се тај феномен на њих саме неће одразити.
Говорим, браћо и сестре, о феномену оптуживања једног читавог народа да је злочиначки. Такав се жиг данас жели утиснути на плећа нашег, српског народа. Притом се свесно занемарује то да се ради о мученичком народу, који је само захваљујући христоликим жртвама које нико други не може да разуме опстао током векова турске окупације, Балканских ратова, Првог и Другог светског рата, све до данашњих дана. Нико то боље не зна од вас овде на страдалној Козари. Српски народ је увек био на правој страни историје.
Велике силе данашњег доба су креирале један апсурд, подлост, једну моралну гадост, да државе, а нећу рећи народи, које су у својој историји заиста спроводиле геноцидну политику и због тога никада нису стигматизоване, сада за такву злу работу оптуже нас.
Дакле они који су стрељали 100 за једнога, они који су формирали Дахау, Треблинку, Јасеновац, Аушвиц, Паг, Берген-Белсен и остале провале пакла на земљи, данас за геноцид оптужују нас Србе, са циљем да то попут неког адута сутра политички капитализују.
Опет се изнова прави преседан преко леђа српског народа. Као што је то био случај са агресијом НАТО на Србију 1999. године, а потом и покушајем отимања Косова и Метохије девет година касније, чиме је брутално погажена Оснивачка повеља Уједињених нација. Све је то било израз врхунске ароганције и осионости великих сила запада, чега им очигледно ни данас не мањка. Сила Бога не моли, изрека је која извире из мудрости нашег народа, али исто тако ни Господ силу не воли. И та се ароганција већ попут бумеранга враћа силницима, јер преседане које су учинили противу српског народа, данас као пример користе многи други и то се већ одвија пред нашим очима.
Заљуљали су темеље на којима почива међународни правни поредак, а да последице нису могли ни желели да увиде. Као да их историја Европе ничему није научила. Подсетимо се само чувеног Минхенског споразума којим је Хитлеру дозвољено да раскомада Чехословачку. Тада је погажен међународни поредак, а једна суверена земља жртвована. Британски премијер Невил Чембрлен је на гробу Чехословачке ускликнуо „Имамо мир“. Колико је, пак, био у заблуди видеће се већ за само годину дана, а позната нам је и цена те његове ароганције коју је платила читава Европа.
Историја је, драги пријатељи, једна непрекидна нит, која нема краја ни почетка. Не постоји крај историје, у шта су многи на западу поверовали након пада Берлинског зида, као што не постоје ни јединствени случајеви који пре или касније неће постати преседани погодни за реплицирање. Након агресије на Србију, уследили су напади на Ирак, Либију, Сирију, али и рат у Грузији, кијевски Мајдан, нови ратови за Нагорно Карабах. Свега шест месеци након једностраног проглашења независности такозваног Косова, а то је тек трептај ока у дугом историјском трајању, Русија је признала независност грузијских покрајина Абхазије и Јужне Осетије. Пандорину кутију можете отворити сами, али о томе да ли ће, када и како бити затворена увек се питају и неки други.
Тако ће бити и са овом резолуцијом о Сребреници коју покушавају силом да наметну Генералној скупштини Уједињених нација. Немојте имати никакве сумње у то да ће се пред истим високим телом светске дипломатије веома брзо наћи прегршт резолуција сличне садржине, што ће довести до својеврсне инфлације геноцида. Није ли то можда и стварни, подмукли циљ предлагача ове резолуције? Такав бисмо закључак могли извући ако знамо да су немачки судови последњих година геноцидом квалификовали и злочине у којима је страдао једноцифрен број жртава, до крајњих граница релативизујући магнум кримен сопствене државе у Другом светском рату.
И шта нама на концу преостаје, браћо и сестре? Да се надмећемо у тој ђавољој игри коју нам намећу? Свакако не! И сама помисао о томе да се злочин у Сребреници, који у свакој прилици осуђујемо и за чијим жртвама искрено жалимо, доведе у исти ред са страдањем Козаре и паклом Јасеновца, вређа здрав разум и достојанство свакога од нас.
Оно што можемо, а баш због тога што можемо, онда и морамо, јесте да чувамо сећање на наше уморене, а неумрле мученике, пострадале од усташког ножа, ханџара и каме, који падоше пред стрељачким стројем у Крагујевцу и Краљеву и остадоше испод леда Дунава и Тисе. На нама је, на овој политичкој генерацији, да окајемо грех ћутње и коначно изградимо меморијални центар који ће Доњу Градину, највећу гробницу српског народа, повезати са Београдом, нашом престоницом, и у коме ћемо се сећати Козаре и Јасеновца, али и Јастребарског, Јадовна, Пага, Пребиловаца, Глине и свих других места на којима је српски народ мучен и убијан.
У сећању ће бити наша победа. Наш незаборав ће, уз слогу и јединство, бити пораз сваком врагу. Достојанство нам нико не може одузети, а поноса се никада нећемо одрећи. Развијмо стога на сваком месту наше црвено-плаво-беле заставе и корачајмо скупа, сложни и уједињени, у бољу и мирнију будућност, достојни наших славних предака и велике жртве коју су поднели за слободу.
