Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са директором Инспектората за рад Стеваном Ђуровићем о акцији појачаних ванредних инспекцијских надзора, њеним досадашњим ефектима и плановима за даљи рад, како би се „рад на црно“ искоренио из наше земље на најбољи и најефективнији начин.
Опсежна акција појачаних инспекцијских надзора покренута је по налогу министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зорана Ђорђевића, а акценат је стављен на област радних односа и безбедности и здравља на раду, у делатности грађевинарства, угоститељства и у услужним делатностима, а посебно обухвата и контролу оних послодаваца код којих је у претходним надзорима већ утврђено да су кршили закон.
„Борба против сиве економије биће настављена и у наредном периоду, јер нам је циљ да “рад на црно“ у нашој земљи сведемо на минимум. Желимо да послодавци који раде у складу са законом и поштују права радника, знају да ће држава и даље водити рачуна о њима, а да ће оним послодавцима, који крше закон, увести строже казне. У наредним данима очекују нас појачани инспекцијски надзори свих делатности. Они ће бити спроведени током дана и ноћи на читавој територији државе Србије, а директор и ја ћемо и лично учествовати у томе“, рекао је Ђорђевић.
Министар је још једном подсетио да ће списак свих послодаваца код којих је утврђено да нису радили у складу са законом, као и до сада, бити објављен и редовно ажуриран на сајту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, на линку; https://www.minrzs.gov.rs/sr/registri/inspektorat-za-rad.
Инспектор рада Одсека инспекције у Суботици, који је 26. јула извршио инспекцијски надзор из области радних односа код послодавца „Перутнина Птуј-Топико“ д.о.о. Бачка Топола, на основу изјава затечених радника и предочене документације, утврдио је да је, због тога што је дуже време из складишта нестајала роба (о чему је обавештавана и полиција у Бачкој Тополи), послодавац одлучио да се један број запослених, укупно њих 18, подвргне тестирању на полиграфу. Седамнаест запослених је дало сагласност на полиграфско испитивање, а један радник (Д. Л.) није прихватио, те није ни испитиван на полиграфу. Испитивање је обављено је 21. јуна ове године.
Овакво испитање послодавац није утврдио Колективним уговором, нити уговорима о раду, нити је оно предвиђенo Законом о раду. Са запосленим Д. Л., који је анексом уговора о раду 2. јуна ове године распоређен са радног места „виљушкариста“ на радно место „живински радник“ (запослени је то прихватио), споразумно је прекинут радни однос и он је 12. јула одјављен са обавезног социјалног осигурања. Председник репрезентативног синдиката у предузећу је инспектору рада рекао да је синдикат био упознат са испитивањем запослених на полиграфу, али да се ни један радник није обратио синдикату за заштиту. Изјавио је, такође, и да га је радник Д. Л. обавестио да ће одбити испитивање на полиграфу и да ће дати отказ. Инспектор рада је послодавцу скренуо пажњу да је полиграфско испитивање дозвољено у кривичним поступцима и да могу да га врше само овлашћена лица, док у области радног права овај облик утврђивања истинитости навода није предвиђен. Запослени нису дужни да се подвргавају полиграфском тестирању, а због одбијања да то учине не смеју да трпе штетне последице.
"Реформе које је председник Републике Србије Александар Вучић увео 2014. године резултирале су тиме да повећање минималне цене рада данас буде највише него икада у Србији и то за 11,1 одсто, односно 172,5 динара по сату, што просечно даје месечну минималну зараду од 30.022 динара", рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и председавајући Социјално - економским саветом Републике Србије.
На конференцији за медије, након 92. редовне седнице СЕС- а Ђорђевић је рекао је да је жеља Владе Србије да повећање буде у складу са реалним основама и да верује да ће у Србији сигурно бити бољи материјални положај за све грађане.
"Јавни дуг данас је 51,9 одсто, незапосленост 10, 3 одсто, инфлација 1,6 одсто, а имамо и реално повећање бруто домаћег производа и то показује да Србија напредује у сваком смислу", рекао је Ђорђевић.
Министар је поручио и да Влада Србије очекује побољшање животног стандарда и већи број инвестиција.
Конференцији су присуствовали министар финансија Синиша Мали, председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић, председник УГС “Независност” Зоран Стојиљковић и почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић.
КАЊИЖА - Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин изјавио је данас да је веома забринут што ће 15. септембра Мађарска затворити границу за мигранте и истакао да се Србија спрема за већи број миграната на својој територији.
"Ми се спремамо за време које долази и очекујемо значајно већи притисак и да ће већи број мигранта долазити и остајати у Србији. Ипак, ничије дете док је у Србији неће се смрзнути", рекао је Вулин новинарима приликом обиласка прихватног центра у Кањижи.
Он је казао да упркос тешкој ситуацији ниједан човек у нашој земљи неће остати без парчета хлеба, медицинске помоћи и без могућности да се угреје.
Вулин је рекао да Србија зато очекује помоћ од ЕУ и међународних организација и то много већу него што су до сада пружали.
"Ми ово не можемо сами да урадимо", поручио је Вулин.
Он је казао да ће Мађарска 15. септембра применити закон по којем ће мигранти који пређу на територију Мађарске бити санкционисани до три године затвора.
"Веома сам забринут, не само зато што ће то спречити ове људе на њиховом путу, већ и што ће то повећати ниво криминалитета и кријумчара који ће мигрантима због повећаног ризика наплаћивати више. И ко зна до чега ће све то довести", рекао је Вулин.
Министар је рекао да ће се мигранти због тога дуже задржавати у нашој земљи, а нарочито на северу Војводине и да Србија на то мора бити спремна.
Вулин истиче да због тога капацитети морају да се повећају, али и да ће влада наставити са својом политиком да ће се обезбеђивати само привремени, а никако трајни капацитети за њихов смештај.
Према његовим речима, кад се буде повећао број људи који не буду могли да пређу мађарску границу, они ће почети да прелазе друге границе јер искуства показују "да живот увек нађе свој пут".
Вулин је казао да је, на пример, Бугарска подигла зид према Турској, па су мигранти кренули у западну Европу преко Македоније, која сад хоће да подигне зид према Грчкој, па ће мигранти вероватно ићи преко Бугарске.
"Сваки зид ће људе померити у неком другом правцу. Ми се спремамо за време које долази", поручио је Вулин.
Потребна директна буџетска помоћ ЕУ,центар у Београду
Вулин изјавио је данас да се са представницима Европске комисије разговара о изградњи привременог прихватног центра за мигранте у Београду и изразио очекивање да ће нам ЕК одобрити директно буџетско финансирање за функционисање система помоћи мигрантима.
На питање новинара где ће се градити тај центар у Београду, Вулин је рекао: "То ћемо видети, то је несто између нас и града".
Вулин је приликом обиласка прихватног центра у Кањижи, рекао да би то био преседан, обзиром на то да нисмо чланица ЕУ, али да се Србија суочава са проблемом мигрантске кризе, исто као је да је њена чланица.
"Тако да би било коректно да када смо већ део пробема, да будемо део и његовог решења. Како се ЕУ односи према својим чланицама које су на удару мигрантске кризе, мора тако да се односи и према земљи кандидату- Србији", поручио је Вулин.
Он је рекао да је директно бужетско финансирање потребно Србији како би могла да финансира свој систем помоћи мигрантима који се до сада показао као добар и као најбољи у региону.
Вулин је рекао да није потребно да се прави паралелни или нови систем, већ да је само потребна помоћ, односно директно буџетско финансирање да би постојећи могао да функционише.
Говорећи о градњи привременог прихватног центра, Вулин је рекао да Србија очекује разумевање ЕУ када је реч о његовом финансирању, не само када су у питању капацитети, већ и његово редовно функционисање.
"Није довољно само нешто подићи, већ се мора обезбедити и новац за раднике, хигијеничаре, лекаре, обебеђење и друго. Надам се да ће нам ЕК изаћи у сусрет да добијемо директно буџетско финансирање", поручио је министар.
Он је такође рекао да Србија када помаже мигрантима, помаже свом локалном становништву у проблему мигрантске кризе, као и да свака помоћ Србији јесте и помоћ земљама ЕУ.
"Морате нам помоћи да бисмо могли да вам помогнемо у решавању мигрантске кризе. Ако Европа хоће да јој помогнемо најпре ће морати да помогне Србији", закључио је Вулин.
Прихватни центар у Кањижи добио 250 кревета
У Прихватни центар за избеглице у Кањижи данас је стигло 250 монтажних кревета, а Вулин је поручио је да сви људи добре воље треба да наставе да помажу избеглицама и тако им омогуће удобнији боравак у Србији.
Јужнобанатски управни округ је у сарадњи са општином Алибунар данас допремио 250 монтажних кревета, а донатор је Добровољно ватрогасно друштво из Цириха у Швајцарској.
Општина Алибунар платила је допремање кревета из Цириха до Кањиже, у сарадњи са Јужнобанатским округом.
"Помоћ нам значи и ових 250 кревета ће обезбедити бољи и удобнији боравак људима који бораве у овом центру, а пре свега деци", рекао је Вулин новинарима након обиласка прихватног центра у Кањижи.
Он је рекао да се, на пример, становници Алибунара и Вршца труде да помогну, иако на својој територији немају избеглице.
Вулин је поручио да је свака помоћ мигрантима у ствари помоћ локалном становништву и изразио наду да ће тако бити настављено и у наредном периоду.
Начелник Јужнобанатског округа Зоран Тасић је рекао да је штаб за ванредне ситуације тог округа има дугогодишњу сарадњу са ватрогасним друштвом из Швајцарске.
ВРШАЦ - Србија, због неуспешних приватизација, не може да каже да је социјално праведна земља, ни да је богата земља, али може да каже да се бори за социјалну правду и за то да сви њени грађани живе боље, поручио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.
Вулин је данас, поводом Међународног дана социјалне правде, посетио компанију Хемофарм у Вршцу, која је, како је рекао, један од, нажалост, ретких примера поштене, успешне и одговорне приватизације која раднике није оставила на улици, већ је помогла да се локална средина развије и унапреди.
“Нажалост, већина приватизација није била таква и због тога Србија не може да каже да је социјално праведна земља, ни да је богата земља, али може да каже да се бори за социјалну правду и за то да сви њени грађани живе боље”, рекао је Вулин.
Он је подвукао да је социјална правда једнакост шанси и право на достојанствен живот, који предузећа попут Хемофарма омогућавају, а држава је ту да помогне сваком коме је помоћ потребна.
Зато је политика Владе и премијера Александра Вучића да се на сиромашнима неће штедети, као да се социјална давања неће умањивати, већ ће се увећавати, подвукао је Вулин.
“Посебно ћемо покушавати да социјална давања боље одредимо да стигну коме су потребна”, рекао је министар.
Вулин је назначио да ће његово министарство инсистирати да се додатно побољшају услови за инвестиоре и послодавце, што ће, на првом месту, обезбедити посао за све.
“Човек који има посао је задовољан, срећан и успешан део заједнице и може да ствара породицу. Без привредног амбијента који је наша одговорност тога неће бити. Трудићемо се да омогућимо једнаку шансу и доступноснт образовања, рада, лечења и свега осталог што живот чини могућим и успешним”, рекао је Вулин.
Он је поновио захвалност Хемофарму и Штада групи начину на који воде рачуна о запосленима и о читавољ заједници и додао да је та компанија лидер када је реч о односу према радницима и према безбедности и заштити на раду.
Према његовим речима, Хемофарм је значајан, не само по резултатима пословања, већ и по томе што добар део профита оставља заједници.
“Хемофарм је био са нама и када су биле полаве и мигрантска криза, увек се одазивао на све наше позиве и волео бих када би и друге компаније кренуле тим путеми понашале се одговорно према радницима и локалној заједници”, рекао је Вулин.
Генерални директор Хемофарма Роналд Зелигер истакао је да је велико задовољство што је министар посетио компанију на овај дан, јер су социјална правда и одговорност један од предуслова за рад на тржишту ЕУ.
Како је рекао, Хемофарм дуго ради у складу са тим принципима и захваљујући њима, и принципима одрживог развоја, постиже добре резултате.
Зелигер је указао да је компанија у процесу ревизије добила највећу оцену, А плус, у области одрживости и заштите на раду, као и бројна признања и награде у тој области и подвукао да је број повреда на раду мањи за 30 одсто и поред повећаног броја запослених.
Он је подвукао да је велика подршка у раду управо синдикат, који је “део људских ресусра, наш ДНК и важна карика у раду”.
“У нашој фирми одржив развој није само принцип којег се држимо, већ је дубоко укорењен у свим нивоима пословања”, рекао је Зелигер и додао да је министар видео мали део Хемофарма, али да је организација посла свуда иста.
Како је рекао, Хемофарм је спреман да помогне, уколико може било шта да учини да и друге фирме буду слично организоване.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са новопостављеним амбасадором Краљевине Холандије, Њ.Е. Хилесом Арно Бесхор Плухом, пожелео му добродошлицу у Србију и успешан мандат истакавши да је институција на чијем је челу отворена за сарадњу са Краљевином Холандијом, нарочито у области безбедности и здравља на раду.
Министар Ђорђевић упознао је амбасадора Плуха и са одређеним резултатима које је остварило Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у протеклом периоду, додавши да се усвајање Закона о социјалним картама очекује током јесењег заседања парламента, којим ће се завршити прва фаза процеса увођења система социјалних карата у Републици Србији.
Њ.Е. Хилес Арно Бесхор Плух констатовао је добре билатералне односе две земље и сарадњу Србије и Холандије која се претежно одвија у сфери економије и истакао да постоји још простора за унапређење сарадње у областима које су у надлежности ресорног министарства.
Према његовима речима, Краљевина Холандија један је од највећих страних инвеститора у Републици Србији, са великим бројем друштвено - одговорних компанија које запошљавају српске раднике.
„Од октобра до јануара месеца кумулативно пензије су порасле за 20,8 посто, а према најавама председника Србије Александра Вучића, до краја ове године имаћемо наредно повећање које ће бити двоцифрено. Тиме сигурним корацима идемо ка испуњењу онога циља који је постављен у програму „Србија 2025“, а то је да просечне плате у Србији достигну ниво од 1000 евра, да просечне пензије дођу до нивоа од 430 до 450 евра. Зато су сва ова повећања, о којима говоримо, сигуран доказ да идемо ка остваривању тога циља,“ изјавио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић приликом закључења споразума о сарадњи између Републичког фонда ПИО - Филијала Нови Сад и новосадских јавних предузећа, која ће обезбедити погодности пензионерима путем нове генерације пензионерских картица.
Министар Селаковић је истакао да је то план који остварујемо захваљујући озбиљном руковођењу државом, захваљујући довођењу озбиљних инвеститора. Он је подсетио да се у Новом Саду, у последњих неколико година, први пут после четири деценије, отварају нове фабрике и нова радна места.
„Наш Републички фонд за Пензијско и инвалидско осигурање, у прва три месеца ове године, остварио је рекордан износ прихода, од уплаћених доприноса, у сам Фонд, а ти доприноси се уплаћују, управо од стране послодаваца који данас у Србији запошљавају, више него икада нових радника,“ рекао је Селаковић и напоменуо да се из тих средстава финансирају, не само пензије, већ да се финансира и пензионерски стандард, који ће пре његовим речима, омогућити да већи број пензионера оде на бањско лечење о трошку ПИО фонда.
Министар је рекао да је пензионерска картица нове генерације, само један од важних елемената у остваривању тог плана, како да побољшамо стандард и статус наших старијих.
Министар је позвао грађане да помогну својим родитељима пензионерима и да их путем мобилног телефона пријаве, преко сајта ПИО фонда, за пензионерске картице, која ће им бити, како је рекао, уручена до октобра месеца, а од октобра ће моћи равноправно да је користе и стичу одређене користи и бенефиције.
Директор Републичког фонда ПИО Реља Огњеновић, рекао је да ће пензионерска картица бити у функцији од 1. октобра, до када је планирано да их сви пензионери добију. „Начин пријаве је електронски, чак и људи који дођу код нас, наше службе ће урадити то за њих. Гледали смо да процедура буде што једноставнија, траје свега тридесетак секунди. Овим путем позивам пензионере, али и друге друштвено одговорне компаније да се пријаве, да покажемо једно јединство државе, како у приватном сектору, тако и у јавном сектору,“ истакао је директор ПИО фонда.
Градоначелник Новог Сада Милан Ђурић који је са министром Селаковићем и директором Фонда ПИО Огњеновићем, у Градској кући присуствовао закључењу споразума о сарадњи између Републичког Фонда ПИО - Филијала Нови Сад и новосадских предузећа, а која служи за обезбеђивање погодности пензионерима путем картице за попусте.
„Заједнички циљ нам је да се побољша стандард наших најстаријих суграђана, који ће захваљујући картицама за попусте моћи да остваре попуст приликом куповине у продавницама, затим за здравствене прегледе, одласке у бање, позориште. Те погодности моћи ће да остваре и корисници новчане накнаде за помоћ и негу другог лица, новчане накнаде за телесно оштећење и друго, а план је да у Новом Саду буде издато око 70 000 картица,“ рекао је градоначелник Новог сада.
Током боравка у Новом Саду министар Селаковић, директор фонда ПИО и и градоначелник Новог Сада обишли су реконструисани Клуб пензионера „Слана бара“ који функционише у оквиру Геронтолошког центра Нови Сад.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са новопостављеном градоначелницом Ниша Драганом Сотировски о наставку сарадње са ресорним министарством и плановима за наредни период.
“Ово је први пут да је жена на челу овог града, што је још један од доказа да је Србија земља у којој се поштују жене и њихове способности и да им се пружају једнаке шансе за напредак и успех у каријери. Верујем да ће градоначелница својим радом и идејама допринети обезбеђивању квалитетнијих услова за живот у Нишу“, навео је Ђорђевић.
Ђорђевић је истакао да ће Град Ниш у свим областима које су у надлежности Министарства имати подршку и додао да се нада да ће се проблеми са којима су се суочавали у претходном периоду, као што су „деца улице“ и бескућници бити решени у што краћем року.
„Заједничком сарадњом државе, градова и локалних самоуправа сви проблеми решаваће се на најбољи начин. Наша сарадња у наредном периоду одвијаће се и у погледу привлачења нових инвеститора и стварања нових радних места, а самим тим и смањењу незапослености. Ниш је био некада центар електроиндустрије и верујем да ће то бити поново“, истакао је министар.
Градоначелница Ниша Драгана Сотировски захвалила је Ђорђевићу на посети и додала да је он први министар ког су угостили.
„Област социјалне заштите је важна тема којом планирамо да се активно бавимо у периоду који је пред нама. Управо нам је због тога подршка ресорног министарства од велике важности. Имамо много планова, о којима смо данас разговарали са министром и све сугестије, примедбе и идеје Министарства ћемо радо прихватити“, истакла је Сотировски.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски обишла је мост у селу Доње Крајинце, у Јабланичком округу, на којем су недавно завршено радови.
Она је подсетила да је градња моста започета још 2008. године, али да се више од 17 година чекало да буде и завршена. То је, како је навела, изазвало велике проблеме становницима. Пољопривредници су били приморани да запостављају своја имања, виногради су зарасли у шуму, а многе породице су напуштале сточарство.
„Овај мост је жила куцавица Доњег Крајинца и симбол новог почетка за мештане. Његовом изградњом удахнули смо нов живот овом крају и омогућили пољопривредницима да брже и лакше стигну до својих њива. Ово је најмање што смо могли да учинимо за људе који су вековима хранитељи Србије“, поручила је Ђурђевић Стаменковски.
Министар је захвалила председнику Републике Србије Александру Вучићу на разумевању и подршци овој иницијативи, истичући да је вредност инвестиције износила преко 100 милиона динара.
„Била сам овде пре пет година и увидела колико је важно да се радови заврше. Пренела сам председнику иницијативу и добили смо подршку за овај пројекат. Желим да што више деце и омладине пролази овим мостом, да се ваше село никада не угаси и да ове плодне њиве и виногради поново буду обрађени као некада“, додала је Ђурђевић Стаменковски.
Такође, како би се олакшао живот људи који живе у овом крају, урађен је и пут који повезује села Доње Крајинце, Горње Крајинце, Злоћудово, Номаницу, Мршатане, Манојловце и Биљаницу.
„Економска нестабилност не сме бити разлог да било која жена толерише и трпи насиље“, поручила је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски на Међународној конференцији одржаној уочи светске кампање „16 дана активизма против насиља над женама“ под називом „Прекинимо ћутање – заједно“.
Ђурђевић Стаменковски је нагласила да је управо зато веома важно да се на различите начине и кроз међуресорну сарадњу ради на оснаживању жена и обезбеђивању њихове економске стабилности.
„Докле год буде постојала и једна жртва, ми нећемо бити спокојни, јер наша обавеза је да на све могуће начине превентирамо и санкционишемо сваки облик насиља“, истакла је министар.
Она је најавила и да ће Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у наредној години, покренути кампању и одржати прву Међународну конференцију на тему положаја жена на селу јер, као је навела, све указује на то да су управо оне најосетљивија категорија нашег друштва.
„Наша дужност је да различитим програмима и подизањем свести о овој теми, оснажимо њихов положај“, нагласила је министар.
Такође, навела је и да је у данашње време све више присутно дигитално насиље и да оно оне представља блажи облик, већ свака написана реч, оставља исте последице и одговорност, као и у директном контакту.
Ђурђевић Стаменковски је нагласила и да су у прошлости, у нашој земљи, жене биле веома активне и поштоване и подсетила на то да су на сутрашњи дан, 25. новембра 1918. године на територији Бачке, Баната и Барање, док су бирани посланици за Велику народну скупштину у Новом Саду, право гласа, први пут у историји Европе, имале и жене.
„То нам говори да данас немамо разлога да пркосимо таквој традицији, већ да наставимо континуитет тих добрих пракси и активне улоге жена у друштвеним, политичким и економским процесима наше земље“, закључила је.