Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић разговарао је са амбасадором Сједињених Америчких Држава Кајлом Скотом поводом  иницијативе коју је покренуо први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић у вези са подизањем споменика бившем америчком председнику Вудроу Вилсону.

,,Желимо да човеку који је је током Првог светског рата снажно подржавао Србију и чијом заслугом се пре 100 година српска застава завијорила на Белој кући одамо признање и захвалност подизањем споменика у Београду. За ову замисао обезбеђена су финансијска средства и добијена је сагласност председника Србије Александра Вучића“, рекао је министар.

Ђорђевић је амбасадора Скота обавестио и да је донет Правилник о поступању са малолетним мигратнима који се налазе у Србији и којим се повећава контрола и брига о њима приликом уласка, боравка и изласка из наше земље.

„Циљ нам је да  деца мигранти у Србији наставе да имају све услове за нормалан живот и несметано образовање“, истакао је ресорни министар уз напомену да ће са малолетним мигрантима у свакодневном контакту бити  комплетан тим стручних лица у институцијама која су прилагођене за њихов смештај.

Амбасадор Скат захвалио је на одговорном приступу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања према идеји о очувању сећања на пријатељске односе које су Сједињене Америчке Државе и Република Србија у периоду владавине Вудроа Вилосона и оценио да је тај корак значајан у показивању пријатељства које су државе имале у историји.

Такође, похвалио је приступ Србије у континуираној бризи о мигрантској популацији, имајући у виду да се Србија показала као поуздан партнер и да и даље представања најбољи пример за решавањe мигратнорних питања и социјалне инклузије.

Представници јапанске амбасаде су се први одазвали састанку иницираном писмом министра Вулина упућеном амбасадама у Републици Србији, везано за помоћ због катастрофалних поплава које су задесиле Републику Србију. Амбасада Јапана ће размотрити могућности подршке санације јавних објеката у надлежности Министарства.

Јапански амбасадор је подржао реформу Закона о раду истичући да је ова реформа један од елемената који доприноси стварању повољне пословне климе и привлачењу страних инвестиција. Г-дин Куроки је најавио и долазак важне привредне мисије Јапана на јесен. На састанку је такође било речи и о реформи пензијског система.

Поповић је том приликом разговарао и са извођачима радова који су га известили да радови иду предвиђеним током и да очекују да ће рокови реализације обнове споменика бити испоштовани.
Државни секретар Драган Поповић је изјавио да је држава у последње три године урадила више за обнову споменика него што је урађено у претходних 30 година, и да нису тачне приче да ова Влада не води рачуна о спомен обележјима.
„Споменик „Слобода“ на Иришком венцу је, за време док је о њему бринула претходна власт, био девастиран, запуштен и опљачкан, а овом рестаурацијом споменику ће бити враћен стари сјај како би народ иришке општине, Срема, Војводине, и Србије могао овде да се, као некада, окупља и убудуће и како би достојанствено чували сећање на оне који су за слободу ове државе дали највредније што су имали – свој живот“, рекао је Поповић.

Манифестацију је организовао Савез друштава Рома Србије, у сарадњи са Националним саветом ромске националне мањине и Савезом друштава Рома Пчињско-јабланичког округа. Господин Тодоровић је у свом излагању представио усвојену Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња и обавестио присутне да је у току израда Акционог плана за њено спровођење.
Државни секретар истакао је да ће се реализовањем мера и активности из стратешког документа отклонити разлике у друштву и остварити заједнички циљ - живот у бољој и срећнијој Србији.

Народна скупштина Републике Србије усвојила је Закон о социјалном предузетништву, којим се први пут на свеобухватан начин уређује област социјалног предузетништва и подстиче његов даљи развој.

Циљ овог закона је стварање повољног пословног окружења за развој социјалног предузетништва, развијање свести о значају социјалне економије и социјалног предузетништва, као и задовољење идентификованих друштвених потреба.

Увођењем социјалног предузетништва у правни систем, допринеће се активацији друштвено осетљивих група, њиховој интеграцији у друштво, али и њихово економско оснаживање.

Примена овог закона имаће позитивне ефекте на друштвено осетљиве групе, на њихово оснаживање, на повећање запослености и јачање њиховог друштвеног укључивања у све токове заједнице.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић присуствовао је заседању 45. скупштине Сталне конференције градова и општина (СКГО) на тему „Стратешки развој локалних самоуправа“.

    На Скупштини је истакнута важна улога локалних самоуправа и СКГО, јер се сваког дана у Србији, у градовима и општинама постављају темељи, доносе се и спроводе одлуке којима се доприноси просперитету тих општина, привлаче инвестиције и омогућавају нова радна места. Такође, наглашено је да када је реформа локалне самоуправе у питању Стална конференција градова и општина један од највећих партнера Владе Републике Србије.

    Током заседања Скупштине свечано су потписани споразуми у оквиру три пројекта: Споразума о спровођењу пакета подршке за унапређење наплате пореза на имовину у ЈЛС у оквиру пројекта „Општински економски развој - фаза два", Споразума о подршци градовима и општинама за програмско буџетирање и стратешко планирање у оквиру програма „Exchange 5", и Споразума о спровођењу општинских пројеката у оквиру ГИЗ и СКГО пројекта "Иницијатива за инклузију".

    Осим делегација градова и општина у Републици Србији, на Скупштини су учествовали и највиши представници државних органа, владиних и невладиних организација и институција, међународних организација, дипломатског кора, донаторских институција и других партнерских организација и програма.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић обишао је данас поплављено подручје у Трстенику које је поплављено током јучерашњег невремена које га је погодило и истакао да ће Влада Републике Србије помоћи у санацији штете.

“Предузети су сви кораци у циљу помоћи грађанима који су претрпели штету изазвану поплавом. О свему сам обавестио председника Републике Србије Александра Вучића и председницу Владе Републике Србије Ану Брнабић који су наложили да се утврди висина штете и да се пронађе начин на који ће Влада да помогне. Реаговали смо одмах, знам да је тешко, али сам сигуран да ћемо успети да помогнемо грађанима да изађу из ове ситуације што пре”, рекао је Ђорђевић.

Министар је подвукао да држава брине о свим грађанима, не само у Трстенику, већ у целој Србији, и да је увек ту да помогне у оквиру својих могућности.

“Веома је важно да у овим тешким тренуцима будемо сложни и наставимо да помажемо једни другима а ова Влада како је и раније више пута доказала, на прво места ставља грађане и бригу о њима, поручио је министар.

Обиласку Трстеника присуствовао је и председник општине Александар Ћирић који је захвалио министру на посети и подршци.  

“Ова посета је од изузетног значаја. Трстеник је највише погођен у невремену и заиста нам је помоћ потребна. Чињеница да је Влада реаговала одмах је доказ да ће и овог пута помоћ бити брза и да  се  Влада и овог пута показала као врло ефикасна. Нема речи којима бих у име грађана Трстеника и  своје лично име изразио захвалност”, рекао је Ћирић.

Министар Вулин је током састанка у седишту Европске комисије у Бриселу обавестио европског комесара за миграције и унутрашња питања Димитриса Аврамопулоса да је Балканска мигрантска рута, иако политички и формално затворена, и даље "веома жива" и да кроз Републику Србију и даље пролазе мигранти који се сада дуже задржавају на територији Србије.

Вулин је том приликом поновио и забринутост због изостанка заједничке ЕУ реакције на мигрантски проблем.

"Договорили смо се да заједно наставимо да радимо и да ојачамо контролу нашх граница како би отклонили притисак са нашег Министрастава унутрашњих послова са наше војске, а већим делом успели да у срадњи са земљама чланицама ЕУ обезедимо већи број људи, више материјала и свега онога што је потребно да би се граница ефикасно чувала", поручио је Вулин после састанка са комесаром Аврамопулосом у Бриселу.

Вулин се истовремено захвалио Аврамопулосу на личном ангажовању и подршци Србији у мигрантској кризи.

Александар Вулин оцењује да се у Србији у овом тренутку налази између шест и седам хиљада избеглих.

Он каже да је прилив сада мањи, углавном због зиме, али и да се држава мора спремити за пролеће и већи прилив избеглих.

"Констатује се да избегли сада дуже остају у Србији и да порески обвезници Србије нису дужни да то плаћају, као што то нису ни до сада били. Ми нисмо о одговорни за мигрантску кризу и сходно томе не можемо да сносимо њен последице, укључујући и финансијске", пручио је министар Вулин.

Он каже да је од комесара Аврамопулоса добио личну подршку и обећање да ће ЕУ помоћи Србији и у финансијском смислу и у контроли граница.

Током разговора у седишту Европске комисије у Бриселу министар Александар Вулин затражио је од европског комесара Димитриса Аврамопулоса да међу суседима у региону Западног Балкана помогне на успостваљању заједничког понашања и заједничког одговора на мигрантску кризу.

Гостујући у Дневнику РТС-а, Александар Вулин је рекао да очекује да ће од сада од Грчке па до земаља крајње дестинације важити иста правила и исти принцип за кретање миграната и њихово евидентирање и све оно што је за њих али и за нас важно.

Појашњавајући како то функционише, Вулин објашњава да када улазите на територију Србије из Македионије ви морате да будете држављанин Сирије, Ирака или Авганистана, земаља које су погођене ратом, и морате да изразите намеру за тражење азила у Аустрији или Немачкој.

Према његовим речима, то су правила која важе од Грчке до Берлина.

"У овом тренутку је између 1.500 до 1.800 миграната који се крећу од Прешева до Шида али очекујемо да ће се повећати број погоршавањем временских услова и тај број ће се изједначавати са прошлом годином", каже Вулин.

Правила су сада усаглашена и важно је да у будућности нема једностраних потеза, каже Вулин.

"Оно што је важно је да нико не може да донесе одлуку одједанпут да више неће примати, на пример, држављане Ирака и да о томе не обавести никога", истакао је министар.

Дакле, како истиче Вулин, предвиђени су одређени периоди када ћемо се договарати која су то правила, обавештавати јенди друге и покушавати да избегнемо домино ефекат дуж читаве руте.

Ни мигрантску кризу, ни ратове у Сирији који су суштински разлог и узрок мигрантске кризе нити је изазвала Србија нити ће решавати Србија, истиче Вулин.

"Ми треба да се бринемо о себи и да водимо рачуна шта се дешава када мигранти долазе на нашу територију, које су то одлуке које погађају Србију када их доносе друге државе. Ми се тако понашамо и тако ћемо се понашати у будућности. Читав свет, па и на последњем састанку у Амстердаму изнео је Србију као пример како се решава мигрантска криза", закључио је Вулин.

Поводом Међународног дана холокауста, Вулин је навео да је разлог што се овако понашамо према мигрантима то што смо научили да не треба мрзети друге људе.

Влада Србије је, према његовим речима, показала колико јој је стало до историјске истине, па није чекала 40 година за покретање процедуре за изградњу меморијала на Старом сајмишту.

Како поручује, не смемо дозволити да неодговорним идејама, попут рехабилитације Милана Недића, падне сенка на све оно што су генерације иза нас радиле.

Помоћница министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић учествовала је у пројекту ,,Стручни радници у дигиталном свету“, који организује Секретаријат за социјалну заштиту у сарадњи са Центром за несталу и злостављану децу.

Пројекат подразумева спровођење обуке за запослене у систему социјалне заштите, под називом ,,Сензибилизација стручних радника у домену превенције дигиталног насиља“.

У свом обраћању, Барошевић је поручила да дигитално насиље и злоупотреба информационих технологија може довести до повреде друге личности и угрожавања достојанства, те истакла значај превенције у дигиталном свету.

Додала је да је дигитално насиље релативно нови феномен који има различите појавне облике, као и да је најзаступљеније међу млађим генерацијама.

,,Дигитална писменост је једна од вештина које су неопходне сваком човеку у 21. веку и потребно је развијати је кроз образовање и усавршавање, а у циљу безбедног и сигурног коришћења дигиталних технологија“, рекла је Барошевић.

Помоћница министра је истакла да захваљујући вођењу одговорне политике нашег предсеника Александра Вучића и препознавању друштвених ризика, активно радимо на унапређењу свих грана цивилног друштва, са посебним акцентном на пројекте усмерене ка превенцији насиља у циљу опште добробити, посебно добробити за нашу децу.

Овом приликом, Барошевић је захвалила на позиву за учествовање у пројекту секретару Секретаријата за социјалну заштиту Петру Јорданову и председнику Центра за несталу децу Игору Јурићу.