Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, господин Светозар Алексов, предводио је церемонију полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања Српско – словачких комеморативних свечаности, у оквиру комплекса Чешко-Словачког војног гробља у Крагујевцу.

Полагањем венаца почаст су одали и делегација Министарства одбране и Војске Србије, градоначелник Града Крагујевца, као и дипломатски представници Словачке Републике у Републици Србији.

У последњој години Првог светског рата избила је побуна војника  71. Аустро-угарског тренчинског пешадијског пука у коме је било највише Словака, а нешто и Чеха. Војници овог пука стигли су у Крагујевац из Русије након потписивања Брестлитовског мира 1918. године. Они су били под снажним утицајем Октобарске револуције тако да су устали против својих старешина, Немаца и Мађара. Због таквог чина суђено им  је преким судом, а затим су на Становљанским пољима и стрељани 21. јуна 1918. године.

Идеја о потреби изградње меморијалног комплекса објављена је у јуну 1922. године. Покренули су је Никола Стевановић, тадашњи начелник Службе војне музике, као и оновремени изасланик одбране Чехословачке Републике у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца потпуковник Милихер.

Изградња је почела 1924. године када је у знак сећања на овај догађај подигнут споменик исклесан од белог мермера, на чијем се врху налази бронзана фигура орла раширених крила. На споменику је урезан у црно обојен крст испод кога се налази текст:

 Споменик

милој браћи Чехо-Словацима

стрељаним у побуни

21. јуна 1918. год.

 у Крагујевцу

Испод текста налази се 44 имена стрељаних Словака.

Иза споменика налазе се две гробнице, а простор око споменика и гробница ограђен је бетонским парапетом и металном оградом. На улазу у ограђен простор постављене су две фигуре лава.

Меморијални комплекс Чешко-словачког војног гробља на Становљанским пољима у Крагујевцу свечано је откривен 28. септембра 1924. године у присуству високих представника Влада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Чехословачке Републике, као и родитеља и породица страдалих. Поред осталих, историјски подсећање на сам догађај побуне припадника 71. аустро-угарског тренчинског пешадијског пука у Крагујевцу одржао је знаменити Миливоје Павловић, професор Гимназије у Крагујевцу, који је и сам трагично страдао 21. октобра 1941. године у Шумарицама као једна од многобројних жртава немачке одмазде. 

Од 2005. године, средствима Министарства рада и социјалне политике, Завод за заштиту споменика културе - Крагујевац реализовао је више фаза рестаураторско-конзерваторских радова чији је циљ био свеобухватна заштита овог важног локалитета. Додатни радови мањег обима реализовани су 2007. године средствима словачке стране која је показала интересовање за обнову и редовно одржавање овог војног меморијала.