Венце су такође положили представници Министарства одбране и Војске Србије као и удружења опредељена за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. Пре церемоније одржан је верски обред.

Кнез Милош Велики (владао од 1815. до 1839. и од 1858. до 1860. године) био је један од најзначајнијих нововековних српских владара. За предводника Другог српског устанка изабран је на Цвети, 23. априла 1815. године, у Такову крај Горњег Милановца.
Владавине кнеза Милоша Великог обележило је постепено успостављање аутономије Београдског пашалука у оквиру Османског Царства, као и завођење личне власти и сукоби са политичким противницима. Био је велики противник доношења устава који би ограничио његову до тада апсолутну власт у Србији. Након што је 1835. године усвојен Сретењски устав унутрашњеполитичка криза у Србији почела је да се захуктава да би кулминирала 1838. године проглашењем тзв. Турског устава и абдикацијом кнеза Милоша до које је дошло 1839. године.
Након свргавања кнеза Александра (Карађорђевића), кнез Милош се по други пут нашао на српском престолу и то од 1858. до своје смрти 26. септембра 1860. године.