„‘Ево наше деце’ – тако је народ дочекао пребиловачке мученике када су 1990. године, после скоро пола века, њихове кости изнете из херцеговачких јама. Истина није остала под земљом. Заједно са мученицима, после деценија тишине, на светлост дана изашло је и сведочанство о њиховом страдању“, поручила је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски у Пребиловцима, где је присуствовала Светој архијерејској литургији и парастосу поводом обележавања страдања пребиловачких мученика, једног од највећих стратишта српског народа у Другом светском рату.

Одајући пошту невино пострадалима, министарка је истакла да су Пребиловци јединствено место у српској култури памћења, јер је овде истина скоро пола века чекала да добије своје опело.

„Када су из јама изнете кости мученика, народ није питао чије су. Само је тихо рекао: ‘Ево наше деце.’ У тим речима садржана је сва туга, али и сва истрајност народа који није дозволио да његови мученици остану без имена, без молитве и без сећања“, поручила је Ђурђевић Стаменковски.

Она је подсетила да су Пребиловци место на коме је покушано да нестане читаво једно село, да су међу жртвама биле углавном жене, деца и старци, као и да су многе породице готово у потпуности затрте.

„Међу њима је била и учитељица Стана Арнаутовић. Она која је децу учила првим словима, постала је са својим народом симбол прекинутог детињства и будућности која је насилно прекинута. Судбина учитељице Стане није само лична трагедија – она сведочи о покушају да се униште и људи и њихово памћење, и корени и потомство“, истакла је министарка.

„Пребиловци су сведочанство злочина који је био толико свиреп да је оставио потресна сведочења и у документима немачких и италијанских официра. То је историјска чињеница која нас обавезује да истину чувамо без страха и без ревизије“, поручила је министарка.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања наставиће да подржава неговање културе сећања, очување историјске истине и достојанствено обележавање свих места страдања српског народа, као трајног дуга према невиним жртвама и будућим поколењима.