Ђурђевић Стаменковски посетила мајку јунака Стојадина Мирковића
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски посетила је породицу палог борца Стојадина Мирковића у селу Доње Лесковице код Ваљева, где је његовој мајци Аници уручила Борачку споменицу.
Стојадин Мирковић имао је само 19 година када је 29. септембра 1991. године погинуо код Бјеловара. Као војник ЈНА и возач оклопног транспортера остао је уз мајора Милана Тепића током напада на војно складиште Беденик. Иако му је командант наредио да се повуче, Стојадин је одлучио да остане на положају, где је и погинуо.
Његова мајка Аница присетила се да је то био једини пут када њен син није послушао наређење свог команданта.
„То је био једини пут да није послушао свог команданта. Наредио му је да се повуче, али је Стојадин остао уз њега. Четири године сам чекала размену да бих могла своје дете да сахраним. После тога сам годинама чекала да војска почне да долази на његове парастосе. Данас ми много значи што последњих година војска редовно присуствује, што се обележава дан његове погибије и што му се одају почасти. То је за мене као мајку велика утеха, јер видим да моје дете није заборављено“, испричала је Аница Мирковић.
У знак сећања на Стојадина Мирковића, у Ваљеву је подигнут споменик, а једна од градских улица понела је његово име, чиме је сачувано сећање на младог војника и његову жртву.
Министарка Милица Ђурђевић Стаменковски истакла је да је очување сећања на погинуле борце обавеза државе и друштва, као и да породице оних који су положили животе заслужују трајно поштовање и пажњу.
„Стојадин Мирковић је са само 19 година показао шта значе верност, храброст и оданост. Његова мајка је деценијама носила бол који ниједна реч не може да ублажи. Наша је дужност да чувамо успомену на њеног сина, да поштујемо његову жртву и да покажемо да Србија не заборавља оне који су за њу дали животе“, поручила је министарка.
Она је нагласила да Борачка споменица представља симбол захвалности и поштовања према погинулим борцима и њиховим породицама, али и потврду да њихова жртва остаје уписана у сећање народа и државе.

