Анкета послодаваца
Анкета послодаваца је спроведена у сарадњи Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Националне службе за запошљавање, Привредне коморе Србије, Уније послодаваца и уз подршку ГИЗ-а, са циљем идентификације кадровских потреба послодаваца и препрека у запошљавању, ради развоја ефикаснијих мера за запошљавање усклађивања квалификација радне снаге са потребама тржишта рада и обезбеђивања боље подршке послодавцима.
Анкета пружа релевантне податке за праћење трендова на тржишту рада и идентификовање потреба за знањима и вештинама. Истраживање је спроведено путем електронског упитника, а обухватало је четири области: кретања запослености у периоду 2025–2027, потребе за занимањима, проблеме у запошљавању и недостајућа знања и вештине.
Упитник је заснован на ESCO шифарнику и верификован од стране Европске фондације за обуку (ETF). Извештај садржи методолошке напомене, анализу података, закључке и препоруке. Детаљни табеларни подаци налазе се у Анексима 1–4 (табеле, дизајн узорка, реализација узорка и упитник са упутством).
Главни налази
Пројекције послодаваца за период 2025–2027. године указују на позитивну нето динамику запошљавања, односно на то да ће број новокреираних радних места надмашити број угашених у већини квалификационих и професионалних група. Очекује се умерен, али стабилан раст запослености, уз постепено структурно прилагођавање тржишта рада променама у привредној структури и технолошком развоју.
Највећа нето стопа креирања радних места пројектована је за 2025. годину (2,2%). У 2026. години предвиђа се благо успоравање (2,1%), док се у 2027. години очекује стабилизација на нижем нивоу (1,4%).
Послодавци највеће повећање запослености очекују код средњих, а затим и код виших нивоа квалификација, док је тражња за радном снагом са најнижим нивоима образовања ограничена. Највећи допринос укупном расту запослености даће макросектори: Рударство, снабдевање енергијом и водом; Стручне, административне, здравствене и уметничке делатности; као и Саобраћај, складиштење, смештај и информисање. Око 70% укупног раста запослености у периоду 2025–2027. године биће концентрисано у овим секторима.
Највеће ефективно повећање запослености до краја 2027. године очекује се у групи Услужних и трговачких занимања (више од 20.000 лица), као и у групи Руковалаца машинама и постројењима, монтера и возача (више од 17.000 лица). Повећање обима посла представља један од кључних разлога за ново запошљавање, посебно у малим и средњим предузећима, док замене запослених који одлазе из других разлога остају најстабилнија категорија новог запошљавања, што указује на континуирану флуктуацију радне снаге.
Регионалне разлике су умерене, при чему се највећи раст тражње за радном снагом очекује у Београдском региону, као и у региону Јужне и Источне Србије. Током 2024. године, најзаступљенији облици запошљавања били су путем других оглашивача (31,2%), затим кроз остале начине запошљавања (29,5%), директно оглашавање без посредника (20,9%) и посредством Националне службе за запошљавање (13,4%).
Најчешће мере које су послодавци предузимали ради превазилажења потешкоћа у запошљавању укључују повећање зарада и увођење додатних стимулација (21,4%), интерне обуке на радном месту (21,4%), редефинисање радних задатака и организације посла (15,4%), као и задржавање запослених који су стекли услов за пензију (9,5%).
Мали број пословних субјеката (5% укупне популације) указао је на недостатак знања и вештина код постојећих запослених. Идентификовано је да недостајућа знања и вештине погађају релативно мали број запослених (нешто више од 11.000 лица), што чини мање од 1% укупне посматране популације.
Генерално, резултати истраживања показују да ће тржиште рада наставити да се постепено прилагођава структурним променама у привреди и убрзаном технолошком развоју, при чему је највећи раст запослености очекиван у секторима са израженим развојним потенцијалом.