Србији потребна помоћ за збрињавање избеглица

Србији потребна помоћ за збрињавање избеглица

Читај ми

Пошто је Европска комисија одлучила да Србији и Македонији упути милион и по евра за помоћ у збрињавању миграната, и Београд и Скопље у Бечу су јуче поручили да је то недовољно и од Брисела затражили додатну помоћ. Из ЕУ поручују да су осим непосредних донација, издвојили још око осам милиона евра за реформисање система азила на средњорочном и дугорочном плану. У Влади кажу да је потребна директна финансијска помоћ.


У Влади кажу да 15.000 евра или осам евра по особи Србија сваког дана издваја да би збринула избеглице које пролазе кроз нашу земљу. Тим новцем обезбеђује им се основни једнодневни смештај. У то не улазе трошкови за додатно ангажовање полиције, лекара, комуналаца, активиста, трошкови превоза, техничка средства.

Европска унија Србији је до сада помогла са 150.000 евра, а још 240.000 из ИПА фондова отићи ће за помоћ избеглицама. Додатних милион и по евра стиже Србији и Македонији.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је да та сума ни из далека није довољна.

"Ми не тражимо од ЕУ да финансира овај или онај пројекат или организацију. Ми кажемо: платите дневнице полицајцима, плате радницима Црвеног крста, дајте да платимо лекаре, гориво, систем, треба нам директна буџетска подршка", рекао је Вулин.

Према његовим речима, без обзира на то што није члан ЕУ, Србија мора да добије приступ фондовима ЕУ. Ако Италија до 2020. може да добије 500 милиона евра, онда и Србија може да добије значајну количину новца јер се суочавамо са истим проблемом као Италија.

Србији су значајне и донације појединачних земаља и организација, попут УНХЦР-а, чија је помоћ достигла милион евра. Помажу и Дански савет за избеглице, Руски хуманитарни центар. Да је реакција потребна одмах, препознала је Немачка, која је издвојила милион евра земљама такозване балканске руте, међу којима је и Србија.

Амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман рекао је да Немачка неће скрштених руку да посматра невоље избеглица на Западном Балкану.

"За Србију ћемо засад одвојити 400.000 евра у склопу хуманитарне ургентне помоћи којом ћемо подржати пројекте невладиних организација Caritas International и Help. Тим новцем ће се за избеглице набавити храна, хигијенски производи, покривачи и вреће за спавање, указати медицинска помоћ и пружити психолошка подршка", каже Дитман.

Када температура почне да пада трошкови за мигранте почеће да расту. Процена је за чак 50 одсто. Од временских прилика, међутим, већи проблем представља подизање зида на мађарској гранци, који би требало да буде завршен до понедељка. Очекује се да ће тада избеглице дуже остајати у Србији, што ће повећати и тензију и трошкове. Сада се задржавају два до три дана.

Вулин каже да је останак миграната дужи од пет дана за Србију велики проблем.

"Ако они дижу зид ми заиста имамо проблем, јер онда људе морамо да смештамо на дужи временски период, за то је потребна помоћ, а милион евра није довољно. Мора континуирано и ми очекујемо да ће континуирана помоћ бити финансијска како би се изградили капацитети и људски и технички, како би се управљало миграцијом", навео је директор Центра за помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић.

Иначе, од 96.000 тражилаца азила, колико их је од почетка године прошло кроз нашу земљу, да остане и живи у Србији одлучило је њих осморо.