Србија успешно решава проблем дечјег рада

Србија успешно решава проблем дечјег рада

Србија успешно решава проблем дечјег рада

Читај ми

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања улаже максималне напоре како би обезбедило заштиту дечјих права на највишем нивоу и искоренило све облике радне експлоатације деце у нашој земљи.

 

Република Србија је потписивањем Конвенције о правима детета Уједињених нација прихватила њене основне принципе, као што су: право на живот, опстанак и развој, најбољи интерес детета, право на партиципацију и право на недискриминацију, у шта се убраја и право детета изложеног било ком облику злостављања, злоупотребе или експлоатације на физички и психички опоравак и реинтеграцију.

 

Поред тога, у наше законодавство уврстили смо и низ аката који се баве овом проблематиком.

Министар Зоран Ђорђевић донео је Уредбу о најгорим облицима дечјег рада, односно, листу послова на којима деца никако не би требало да раде, као и листу услова под којима деца не би смела да обављају рад.

 

Такође, у борби против дечијег рада, овај ресор сачинио је још три акта: Инструкцију за инспекцију рада и Инструкцију за систем социјалне заштите, као и посебан Протокол за поступање институција система социјалне заштите у реаговању на појаву дечјег рада.

 

У циљу искорењивања овог проблема спроведена је опсежна обука државних службеника за реализацију активности у реаговању на појаву дечјег рада, којом су били обухваћени инспектори рада, полиција, центри за социјални рад, као и тужиоци. У 115 центара за социјални рад функционишу и посебни интерни тимови за заштиту деце улице, односно оне деце која су изложена најгорим облицима дечјег рада и експлоатацији.

 

Међународним даном борбе против дечјег рада скреће се пажња на око 218 милиона малишана широм света који су изложени дечјем раду, од чега је, према подацима Уницефа, половина њих изложена најгорим облицима дечјег рада.

 

Према географској распрострањености, 20 одсто деце у Африци је изложено дечјем раду, 7,5 одсто у Азији и Пацифику, 5,5 одсто у Северној и Јужној Америци, 4 одсто у Европи и централној Азији и 3 одсто у арапским државама.