Aa

Aa

Повећање минималне цене рада за 17,8 одсто за 2024. годину

Повећање минималне цене рада за 17,8 одсто за 2024. годину

Повећање минималне цене рада за 17,8 одсто за 2024. годину

Читај ми

Одлука о износу минималне цене раде за следећу годину биће донета на седници Владе Србије 14. септембра, а предлог Владе јесте да се минималац повећа за 17,8 одсто и да износи 47.154 динара, односно 401 евро, саопштено је након седнице Социјално – економског савета.

 

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић је након седнице Социјално – економског савета, истакао да Србија никада није имала већи ниво запослености него сада.  „2017. године  покривеност минималне потрошачке корпе била је  62,1 одсто, а са најновијим повећањем од 17,8 одсто, покривеност ће бити 89 одсто“, рекао је министар Селаковић. Према његовим речима, Србија се сигурно приближава томе да се минимална зарада и минимална корпа изједначе. "Јутрос смо пре седнице Социјално-економског савета имали посебан састанак који се односи на здравство, коме је присуствовала и ресорна министарка Даница Грујичић. Имаћемо, верујем већ почетком наредне недеље, састанке у Влади Србије на највишем нивоу на теме које су од посебног интереса за стање у здравству и уверен сам да ћемо имати озбиљније помаке и резултате", истакао је Селаковић.

 

Министар финансија Синиша Мали је након седнице Социјално-економског савета Србије (СЕС) рекао да ће цена радног сата од 1. јанаура бити повећана са 230 на 271 динар и да ће бити повећан неопорезиви део зараде са садашњих 21.712, на 25.000 динара.

 

"Са тим повећањем ће се зараде растеретити и имаћемо рекордно ниско оптерећења на зараде. Оно је рецимо 2018. године било 64 одсто, а са растерећењем од 1. јануара биће мање од 60 одсто и износити 59,9 одсто. То ће мотивисати послодавце да запошљавају нове раднике и да оне из тзв. сиве зоне пребаце у белу зону", рекао је Мали. Према његовим речима, минималац ће следеће године, када се узму у обзир кретања и пројекције инфлације, реално вредети 13 одсто више. Уз оцену да су времена тешка и да је у свету на делу највећа економска криза од Другог светског рата, Мали је навео да се Влада Србије у доношењу одлука највише води тиме да се очува животни стандард грађана. "Бруто домаћи производ нам расте, у првом кварталу је порастао за 0,9 одсто, а у другом за 1,7 одсто, док рецимо једна Немачка бележи пад. Удео јавног дуга у БДП на данашњи дан износи 50,8 одсто, а просек у еврозони је 91 проценат", навео је Мали.

 

Као посебно важна, изнео је два податка. Први да је у Србији у јуну било запослено 2.310.000 радника, а да је просечна плата била за 1,2 одсто већа него пре годину дана и износила је 729 евра. "Стопа запослености нам је 50,4 одсто стопа а незапослености само 9,6 одсто.Очекујемо да ћемо у децембру достићи просечну плату од 840 евра, годину дана касније 955, а 2025. године просечна плата би требало да износи 1.000 евра, а просечна пензија 430 до 450 евра", рекао је Мали. Подсетио је да је јуче у Скупштини Србије усвојен ребаланс буџета за ову годину и да је њиме, осим за повећање плата и пензија, за капиталне инвестиције, пољопривреду, обезбеђен и новац за исплату помоћи мајкама деце до 16 година, за шта се до сада пријавило око 970.000 родитеља.

 

Председник Савеза синдиката Србије и председавајући СЕС-а Љубисав Орбовић је истакао да су синдикати незадовољни износом минималца који је предложила Влада Србије, јер су се залагали да се изједначи са износом минималне потрошачке корпе. "Ово обећање које смо добили јесте велико, али нисмо задовољни њиме и што нисмо успели да изједначимо минималац са минималном корпом. Два синдиката која су данас била на седници су то јасно рекла", навео је он.

 

Председница УГС-а "Независност" Чеданка Андрић је истакла да се повећањем минималца стално приближавамо износу минималне потрошачке корпе, али да никако да се он и достигне. "Мислили смо да је ова година права прилика за то, али то се ипак није десило. Добро је што је смањен број људи који примају минималац, али његова исплата би требало да се више контролише и да се минималац плаћа само када је фирма у тешкоћама, а не да га исплаћују и фирме које добро стоје, као што се дешава", рекла је она. Додале је да понуђени износ повећања није довољно велики да раднику обезбеди достојанствен живот.

 

Председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић је оценио да никада међу послодавцима нису биле веће недоумице колико повећати минималац, него ове године. Према његовим речима, повећање од 17,8 одсто ће имати негативне импликације, пре свега на мале предузетнике и занатлије, посебно у унутрашњости, али чињеница је да и они желе да имају задовољне раднике. "Пуно нам значи повећање неопорезивог дела зараде. То је за нас велико растерећење", рекао је Ненезић и додао да су послодавци генерално задовољни што је курс динара у земљи стабилан и што им се брзо враћа ПДВ.

Извор Танјуг