Отворен штанд министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на Сајму књигаОтворен штанд министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на Сајму књигаОтворен штанд министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на Сајму књига

БЕОГРАД - Уз песме ансамбла "Косовски божури" и хора пензионера КУД "Исидор Бајић" из Новог Сада, вечерас је на 60. београдском Сајму књига отворен штанд Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Штанд, украшен ручним радовима штићеника установа за бригу о деци и старијима и избором вредних књига о Првом и Другом светском рату, је отворила Маја Тадић из хранитељске породице која је поручила свима да читају и воле књиге, цитирајући одломке из дела Достојевског.

Присутнима се потом обратио генерални секретар Кошаркашког савеза Србије Дејан Томашевић који је рекао да му је, поред тога што је генерални секретар КШ и један од оснивача спортског друштва "Света Србија", најлепша и најдража улога оца четворо деце.

Докле год постоје песме које се сећају и обраћају Србији и док се рађају деца у Србији, увек ће бити Космета и Србије, поручио је он.

Томашевић је рекао да "Света Србија" бесплатно држи часове спорта за децу али их и учи колико је Србија лепа.

Деца уче фубал, кошарку, одбојку и обилазе културне и историјске споменике по Србији, рекао је он и додао да је "поента да се покаже деци колико је наша земља лепа и да је битно да се баве спортом".

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ће кроз више тематских целина на Сајму књига представити свој програм који обухвата све теме из делокруга министарства, од бриге за децу и старе, преко социјалне политике и заштите, рада и запошљавања.

Такође, уз учешће специјалних гостију и стручњака, кроз промоције, округле столове и трибине, пројекције и изложбе биће свечано обележени значајни датуми из прошлости Србије.

О унапређењу квалитета живота старијих на Сајму књига

На трибини „Унапређење живота старијих”, која је одржана 26. октобра 2015. године, учествовали су начелница Одељења за инспекцијиски надзор, Биљана Зекавица, помоћник директора Републичког завода за социјалну заштиту, Живорад Гајић и директорка Геронтолошког центра Београд, др Сузана Мишић.

Разговарано је о аспектима старења и старости у Србији, потребама и могућностима социјалне заштите старијих, активностима Министарства из угла инспекцијског надзора и истакнута је потреба што бржег успостављања система лиценцираних пружаоца услуга. Било је и речи активностима на спречавању рада нелегалних домова, као и о искуствима, предностима и квалитету услуга са становишта лиценцираног пружаоца услуга намењених социјалној заштите старијих.

Трибини су присуствовали пружаоца услуга из државног и приватног сектора, представници цивилног сектора, корисници услуга социјалне заштите, као и заинтересовани старији грађани.
Тога дана, домаћин штанда Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања био је Геронтолошки центар Београд.

Представљање „Извештаја из сенке” на Сајму књига

На штанду Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на Сајму књига, 27. oктобра 2015. године, извршна директорка Националне организације особа са инвалидитетом Србије, Иванка Јовановић, представила је Алтернативни извештај о примени УН Конвенције о правима особа са инвалидитетом у Републици Србији („Извештај из сенке”). Овај извештај сачинила је Национална организација особа са инвалидитетом Србије (НООИС) у коалицији са мрежом 15 организација–чланица, Центром за самосталан живот особа са инвалидитетом Србије (ЦИЛ Србије) и Центром за оријентацију друштва – регионални центар за надгледање права особа са инвалидитетом у Европи (ЦОД).
На представљању „Извештаја из сенке” објашњено је да је извештавање део обавеза које преузима свака држава потписница Конвенције, и да тај процес подразумева подношење иницијалног (државног) и алтернативног извештаја који подноси цивилно друштво. Алтернативни извештај је рађен у складу са смерницама УН Одбора за права особа са инвалидитетом, а септембра ове године на редовном заседању УН Комитета за права особа са инвалидитетом у Женеви презентован је члановима овог комитета.
У извештају, како је наведено на Сајму књига, анализирани су следећи чланови Конвенције: 5. Једнакост и забрана дискриминације, 6. Жене са инвалидитетом, 7. Деца са инвалидитетом, 9. Приступачност, 11. Ризичне ситуације, 12. Једнакост пред законом, 13. Приступ правди, 19. Самостални живот и укљученост у заједницу, 20. Могућност кретања, 24. Образовање, 25. Здравље, 27. Запошљавање, 28. Одговарајући услови живота и социјална заштита, 29. Учешће у политичком и јавном животу, 31. Статистика и прикупљање података и 33. Национална примена и праћење.
У свакој од анализираних области истакнуто је неколико питања која су од значаја за унапређење положаја особа са инвалидитетом, а на Сајму књига су издвојене неке од њих:
- Које мере ће држава предузети како би се ојачали капацитети здравствених установа за рад са децом са инвалидитетом и породицама, стручних педијатријских служби и патронаже за рано препознавање и идентификацију проблема?
- На који начин ће држава подстаћи градске и општинске власти да у своје локалне планове развоја укључе активности и буџетирање средства како би омогућила стварање приступачног превоза, информација и комуникација, укључујући информацијске и комуникацијске технологије, како у урбаним тако и у руралним срединама?
- Када се може очекивати усвајање свеобухватне стратегије о деинституционализацији?
- Шта ће држава учинити по питању уједначавања критеријума за процену могућности особа са инвалидитетом да управљају возилом узимајући у обзир савремене технологије и користити индивидуализован приступ?
- Које мере ће држава предузети како би обезбедила већу приступачност гласачких места, без обзира на то где су ОСИ пријављене за гласање, ако су места недоступа?
- Које кораке Влада припрема по питању систематског прикупљања података о ОСИ у свим областима по следећим категоријама - пол, старост, врста инвалидитета, етничка припадност, урбано/рурално становништво, образовна структура, здравство, приступ правди, пословна способност, насиље у породици, запошљавање, институционализација, стамбено збрињавање, учешћу у политичком животу ?

Округли сто „Миграције: искуства и изазови у будућности“

БЕОГРАД - Србија је добро одговорила на мигрантску кризу и успоставила систем регистрације, али неопходна је већа финансијска помоћ донатора како би се решио проблем људских ресурса и опреме потребне за тај посао, с обзиром да долази зима, речено је на скупу посвећеном миграцијама.

По подацима Граничне полиције, кроз Србију је од јуна прошло више од 370.000 избеглица, а према подацима из прихватног центра у Прешеву само од 19. до 25. октобра регистровано је 48.360 избеглица.

Регистрација миграната у Прешеву траје непрестано од 8. јула, а избеглицама се пружа помоћ у храни, одећи и лековима. У том прихватном центру забележени рекорд у броју регистрованих је 8.356 за 24 сата, у дану када је био и рекродан улазак у Србију - 10.651 мигрант.

Најављено је да се планира проширење капацитета у Прешеву, а проблеми на терену су умор људи ангажованих на збрињавању избеглица, као и недостатак опреме.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је да су на скупу на штанду тог министарства на Сајму књига они који свакодневно брину о мигрантима на терену, како би се видело шта је урађено, а шта тек предстоји.

Вулин је оценио и да је битна размена искуства о, како је навео, кризи без преседана са далекосежним последицама.

Он је истакао да је Србији потребна већа финансијска помоћ, као и да очекује да она стигне у скорије време, наводећи да не желимо да будемо неозбиљни и говоримо о цифрама пре него што разговарамо са онима од којих ћемо тај новац тражити.

"Прерано је говорити колико новца нам треба, са тим нећемо покушавати да тргујемо или уцењујемо било кога. Ми ћемо изнети своје предлоге у односу на оно што преузимамо као своју обавезу", рекао је Вулин.

Како је навео, сутра ће бити одржана прва видеоконференција на којој ће се разговарати и о финансирању свега договореног на самиту у Бриселу.

"Србија хоће да помогне и спремна је да помогне. Србија у свом буџету није предвидела миграторну кризу, очекујемо помоћ и помоћ ћемо добити", рекао је Вулин и додао да се помоћ очекује од Европске комисије и донатора.

Наводећи да су и званичници ЕУ послали "позив на буђење", шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт истакао је да је сви заједно морамо да радимо на решавању мигрантске кризе.

Девенпорт каже да је Србија урадила изузетно великим посао када је реч о суочавању са мигрантском кризом, наводећи да ће ЕУ и даље бити уз Србију, а да ће помоћ зависити од конкретних потреба на терену.

Шеф Канцеларије УНХЦР у Србији Ханс Фридрик Шодер је навео да је највећи изазов сталан прилив миграната и то што се не зна колико ће то још потрајати, као и да се нада да ће помоћ те организације од два милиона бити још већа у наредном периоду.

Шодер је навео да ће тимови УНХЦР и даље радити са представницима МУП-а, Министарства рада и Комесаријата за избеглице и миграције.

Говорећи о безбедносном аспекту мигрантске кризе, помоћница начелника Граничне полиције Јелена Васиљевић рекла је да је МУП добро урадио посао и да су забележена само три до четири спорадична инцидента.

Изазови за Граничну полицију, како је рекла, били су затварање граница и подизање ограда, али МУП настоји да добро сарађује са колегама из суседних земаља.

Према њеним речима, мали број миграната се задржава у Србији дуже од 72 сата, што је недовољно да се започне процедура за азил.

Представљање књижевног клуба Мика Анатић - Герентолишки центар Београд

ДРАМАТИЧНА ЕПОПЕЈА СРПСКОГ НАРОДА 1915

Документарни филмови: Говор мајора Драгутина Гавриловића (0:46) и На Крфу (3:28)
Промоција књига Петра Опачића Од Београда до Крфа, Аријуса ван Тиенховена Са Србима у Албанији 1914–1916, Анри Барбија Са српском војском, Фортијер Џонса Са Србима у изгнанство – доживљаји једног Американца (друго коло едиције „Србија 1914–1918”, „Прометеј” из Новог Сада и Радио-телевизије Србије)

Учествују: проф. др Миле Бјелајац, др Исидор Ђуковић, Милош Казимировић, Зоран Колунџија, Никола Мирков, проф. др Момчило Павловић

ДОСАДАШЊА И БУДУЋА ПОДРШКА БОРЦИМА, ВОЈНИМ ИНВАЛИДИМА И ПОРОДИЦАМА ПАЛИХ БОРАЦА

Учествују: Жарко Васиљевић, Мирослав Лазовић, Дејан Марјановић, Драган Поповић - државни секретар

ПРОЗА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ – 100 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА БРАНКА ЋОПИЋА

Учесници: Лабуд Драгић, Вуле Журић, Весна Капор, Срђан Милићевић и Радосав Стојановић

САМО ТИ, ДИЈЕТЕ, РАДИ СВОЈ ПОСАО – ОД ЈАСЕНОВЦА ДО ОЛУЈЕ

Пројекција филма Лордана Зафрановића: Јасеновац (48:28)
Учесници на Округлом столу: Саво Штрбац, Вељко Ђурић Мишина и др Никола Жутић.

ВОЗ ПРИЈАТЕЉСТВА – СЛОВЕНЦИ ИЗБЕГЛИЦЕ 1941. У СРБИЈИ

Учесници: избегличка породица Чупић из Словеније настањена у Краљеву.

МИГРАНТИ У СРБИЈИ

Учесници: Драган Роловић, директор Завода за васпитање деце и омладине Београд,
Миленко Никић, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања,
Кетлин Брашић, УНИЦЕФ,
Наташа Станисављевић, градски секретар за социјалну заштиту.

ДЕЧИЈА ПРАВА

Учесници: Добрила Грујућ, Центар за породични смештај и усвојење Београд, Драган Вулевић, начелник Одељења за управно-надзорне послове у области породичне заштите, Слађана Радуловић, Центар за права детета Београд, Тамара Борисављевић, Центар за породични смештај и усвојење Београд.

ИДЕШ ЛИ, РОДЕ? – 100 ГОДИНА ОД СМРТИ ПЕТРА КОЧИЋА

Учесници: ђаци и наставници Основне коле „Петар Кочић” из Земуна.

ЈЕДНА ПЕСМА ЗА ЂАКЕ, ДРУГА ЗА НАСТАВНИКЕ

Учесници: Мирјана Булатовић, Радомир Стојановић, Благоје Баковић,Тоде Николетић, Раша Попов, Бранко Стевановић.

ОД ИНСТИТУЦИЈЕ КА ПОРОДИЦИ

Пројекција филма Развој дневних услуга породицама са децом са сметњама у развоју (20:00).

Учесници трибине: Зоран Милачић, директор Центра за заштиту одојчади, деце и омладине Београд, Добрила Грујић, директор Центра за породични смештај и усвојење Београд, Весна Текић, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Љубиша Јовановић, Центар за заштиту одојчади, деце и омладине Београд.

ИЗАЗОВИ НА ПУТУ ОДРАСТАЊА – ПИТ, Пројекција филма Пуним срцем

Учесници: Светлана Миленковић, Центар за породични смештај и усвојење Београд, Живорад Гајић, помоћник директора Републичког завода за социјалну заштиту, Драган Роловић, директор Завода за васпитање деце и омладине Београд, Тања Лукић Апт, директорка Дома за децу и омладину без родитељског старања „Споменак” Панчево.

СОЦИЈАЛНА МИСАО

Промоција часописа за теорију и критику социјалних идеја и праксе.

Учесници: Добрила Грујић, гост уредник тематског часописа, и Радул Јовановић, уредник.

Апис се враћа кући

БЕОГРАД - Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања покренуло је процедуру за ексхумацију пуковника Драгутина Димитријевића, мајора Љубомира Вуловића, и Радета Малобабића, изјавио је министар Александар Вулин истакавши да се са представницима Скупштине града разговара о томе где би они могли бити сахрањени.

Он је, учествујући на округлом столу "Хероји или отпадници - Апис и другови", рекао да му је велико задовољство што је та процедура покренута, те да је сигуран да ће све бити врло брзо завршено.

"Пуковника Аписа, Вуловића и Малобабића дочекаћемо у њиховој Србији, њиховом Београду, а Министарство за рад је поносно што може да буде део историје", рекао је Вулин.

Према његовим речиома, пуковник Драгутин Димитријевић Апис је јунак и једна од српских светих тајни, који су скоро 100 година били заборављени и потиснути, не због нас, него због других.

"Црна рука није постојала, организација "Уједињење или смрт јесте", али црна рука није. Апис није водио ту оганизацију. Постоје људи који су једноставно рођени да би урадили највеће подвиге и да им за то нико не каже хвала. Апис је био један од њих. Он у свом лику био је другачији- огроман, крупан, несразмерне грађе. Надимак, велики свети бик, који се жртвује- Апис", рекао је Вулин.

Како је рекао, надимак га је определио и до краја живота био је велики, свети жртвени бик.

"Читав живот био му је посвећен једном идеалу- Србији. Он није ни главни организатор, ни извршилац атентата, али је био део тога. Није он желео само власт и моћ. Ако је био толика власт и моћ, и да их је желео, не би завршио као пуковник", сматра Вулин.

Додао је да Апис није тражио власт због власти и да је у оно у шта је веровао, уложио читавог себе. Династија Карађорђевића коју је довео можда му, како је рекао, није узвратила љубав, он је више волео њих него они њега.

"Био је један од најутицајнијих Срба тог времена, приписује му се и добро и лоше. Никада се није женио, није био склон задовољствима тела, није пио, посвећен је био искључиво Србији као таквој. Заправо је био сушта страст и сматрао да за Србију треба жртвовати све. Одрекао се породице, права на живот, зарад идеала коме стреми", рекао је Вулин.

Нагласио је да пуковник Димитријевић никада није осуђен, нити му је суђено за учешће или било какву везу са Сарајевским атентатом. Он је био оптужен за неуспели покушај атентата на регента Александра, и са њим Мајор Вуловић и Раде Малобабић.

"Оно што мене носи кад говорим о Апису, Вуловићу, Малобабићу, јесте осећај стида, горчине коју осетим сваки пут када погледам како наш народ, историја, уме да окрене главу од оних који су је стварали, својих најхрабријих, најбољих, који су за њу поднели највећу жртву", истакао је министар рада.

Он каже да је прошао век, а тек смо полако и стидљиво почели да се сећамо на "раменима каквих џинова заправо седимо" и да је коначно дошло време да тројици славних, храбрих кажемо -време је да се вратите кући, да вам захвална Србија нађе парче српске земље и парче српског неба, и вас тројицу врате са братске и прелепе грчке земље и грчког неба.

"Да не спавају у необележеним гробовима без имена. Нису то заслужили, ни својим животом, нити смрћу. Мислим да је време да се то деси. Пуковник Драгутин Димитријевић- биће ми огромна част ако будем успео у свом животу да му кажем- добродошао кући", закључио је Вулин.

На округлом столу "Хероји или отпадници - Апис и другови", глумац Горан Султановић читао одломке књига из живота Драгутина Димитријевића, представљена је књига Милана Живановића "Пуковник Апис", а говорили су и историчари Милош Казимировић и Александар Животић, издавач Зоран Колунџија и писац Мирослав Тохољ.

ПОВЕЗИВАЊЕ РАДНОГ СТАЖА - организатор Републички фонд ПИО

Учесници трибине: Жељко Симић, начелник Одељења матичне евиденције у Сектору за остваривање права из ПИО у Дирекцији РФ ПИО, и Славица Мариновић, виши саветник у Министарству привреде Републике Србије.

МИЛУНКА - Промоција књиге

Промоција књиге о хероини Великог рата Милунки Савић и пројекција документарног филма.

Учествују: Видоје Голубовић, Предраг Павловић, Новица Пешић.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕПУБЛИЧКОГ ФОНДА СОЛИДАРНОСТИ

Учествују: Јаблан Обрадовић, директор Фонда и Марјан Сабо, саветник директора.

ПОСТИЦАЈ ЗАПОШЉАВАЊУ ВИШКА ЗАПОСЛЕНИХ

Учесници (потписани су по месту седења за столом): Милан Грујић и Његош Потежица, Савез самосталних синдиката Србије, Зоран Лазић, помоћник министра, Љиљана Џувер помоћник министра, Милица Јанаћковић, Сектор за запошљавање, Тања Будимир, Национална служба за запошљавање, Снежана Богдановић, шеф одсека у Сектору за рад.

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ИНСТИТУТА МИРНОГ РЕШАВАЊА РАДНИХ СПОРОВА

Учесници (по редослоду седења за столом): Јелена Јакшић, Миле Радивојевић, директор Агенције за мирно решавање радних спорова, проф. др Сенад Јашаревић, проф. др Живко Кулић, Вера Кондић, председница удружења "Но мобинг".