Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у име Владе Републике Србије, Миодраг Капор предводио је државну церемонију у оквиру Спомен-комплекса  „Чачалица“ у Пожаревцу посвећену страдању бораца и цивила у Другом светском рату.

Венци су положени и одата је почаст код Спомен-костурнице палим Црвеноармејцима, а потом и код Спомен-костурнице родољуба страдалих у  Другом светском рату.

Поред државног секретара, који се и обратио присутнима, венце су положили представници Министарства Одбране и Војске Србије, градоначелник и представници Града Пожаревца, дипломатски представници Руске Федерације и  Републике Белорусије, представници Свесрпског Козачког савеза и других удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и српско-руског пријатељства.

Представници града Пожаревца свечаном академијом обележили су и Дан ослобођења града.

Организатор комеморативних свечаности је Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

На месту споменичког комплекса је у току Другог светског рата стрељано око 3.000 симпатизера НОП-а и заробљених партизана. Првобитно је овде 1944. године био подигнут један велики и осам мањих крстова. Први споменик на Чачалици стрељаним борцима и родољубима подигнут је 1953. године. Овај споменик је био висок 4 метара и направљен у облику пирамиде. Након њега је 07.07.1954. године уместо првог, подигнут други споменик од камена, на чијем врху се налазила петокрака. Овај споменик је стајао све до 1963. године када је срушен. Садашњи споменик, чији су аутори архитекта Братислав Стојановић из Београда и вајар Станислав Мићић из Загреба, откривен је 1962. године. Изграђен је од белог аранђеловачког мермера са пушчаним удубљењима и партизанским симболима, а у његовој позадини се налази армирани бетонски зид који симболизује зид смрти. 

Спомен-костурница палих бораца Црвене армије 1944. године

Спомен-костурница у којој је сахрањен 441 борац Црвене армије откривена је 1962. године. Пројекат костурнице урадио је архитекта Братислав Стојановић. У њу су пренета тела црвеноармејаца погинулих 1944. године на подручју од Рудне главе до Младеновца. Симболично је 1967. године овде засађена 441 бела бреза донета из Подмосковља у Русији. Испред и над самом костурницом се налази црвена алеја где су Горани засадили црвене руже које симболично приказују проливену крв за слободу и бољу будућност.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања 2011. године у потпуности је финансирало пројекат Регионалногзавода за заштиту споменика културе-Смедерево који је за циљ имао свеобухватну обнову  Спомен-костурнице страдалих припадника Црвене Армије, Спомен-обележија страдалим Јеврејима и Спомен-костурнице родољуба страдалих у Другом светском рату у оквиру Спомен-комплекса „Чачалица“ код Пожаревца.