Aa

Aa

Обележена стогодишњица од Битке на Дрини

Обележена стогодишњица од Битке на Дрини

Читај ми

КРУПАЊ - Полагањем венаца на Спомен костурницу на Мачковом камену и парастосом погинулим српским борцима данас је обележена стогодишњица Битке на Дрини током које су снаге Краљевине Србије настојале да зауставе Аустроугарску војску да продре у Србију током 1914.

Венце су положили председник Србије Томислав Николић, народни посланик Константин Арсеновић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, представници локалне самоуправе и организација које негују традицију ослободилачких ратова Србије.

Николић је, после полагања венца и одавања почасти палим борцима, поручио да Мачков камен представља српски Термопил, светилиште, учионицу историје и поноса, истакавши да Велики рат не памти крвавији бој од оног који се ту одиграо.

"Ни мањег бојишта, ни више жртава. У тој једној септембарској недељи, на простору нешто већем од 500 метара квадратних, пољу мањем од оног које сваки српски селхајк с пролећа оре и по њему сади своју радост и муку, обе војске губиле су, кажу историјске књиге, свакога дана на хиљаде људи. Не памти се битка у којој је изгинуло више српских официра, њих 115 уз 176 рањених", подсетио је Николић.

Према његовим речима, стег и команду су од палих команданата пукова преузимали команданти батаљона, од њих команданти чета, и тако редом, све док каплари нису постајали првокомандујући.

"Увучени у овај рат на силу, нарочито после ове битке, Поћорекови војници били су деморалисани, измучени, рањеног поноса и убијене вере у себе, јер су их малобројни и слабо наоружани српски војници седам дана држали на том малом простору изгинуло их је три пута више него Срба, 30.000 њихових војника избачено је из строја, само 22. септембра непријатељ је пребројао 1200 својих мртвих војника", нагласио је Николић додавши да је Битка на Дрини узвишени историјски пример жртве за спас и одбрану отаџбине и народа.

Битка представља низ борби које су водиле снаге Краљевине Србије у покушају да зауставе Аустроугарску војску да продре у Србију током 1914.

После тешких и крвавих рововских борби српска војска је била приморана на повлачење услед мањка хране, ратног материјала и артиљеријске муниције.

После повлачења српске војске уследио је егзодус локалног становништва које се бојало нових масакара од стране аустроугарске војске.

Окончавањем Битке на Дрини и продором Аустроугара у Србију отпочеле су операције српске војске крајем 1914. чији је најзначајнији део Колубарска битка.