Aa

Aa

Обележена 106. годишњица смрти војводе Радомира Путника

Поводом обележавања 106. годишњице смрти војводе Радомира Путника, државни секретар Министарства Зоран Антић, предводио је државну церемонију одавања државних почасти и полагања венаца на Новом гробљу.     „Војвода Радомир Путник, рођен је 24. јануара 1847. године у Крагујевцу. Пошто је Радомиров деда Арсеније дошао са Косова и Метохије у околину Беле Цркве, ко год би га тада питао одакле долази, говорио би да је путник са Косова Тако је тој породици остао назив Путник“, истакао је државни секретар Антић на

Обележена 106. годишњица смрти војводе Радомира Путника

Читај ми

Поводом обележавања 106. годишњице смрти војводе Радомира Путника, државни секретар Министарства Зоран Антић, предводио је државну церемонију одавања државних почасти и полагања венаца на Новом гробљу.

 

„Војвода Радомир Путник, рођен је 24. јануара 1847. године у Крагујевцу. Пошто је Радомиров деда Арсеније дошао са Косова и Метохије у околину Беле Цркве, ко год би га тада питао одакле долази, говорио би да је путник са Косова Тако је тој породици остао назив Путник“, истакао је државни секретар Антић на обележавању годишњице смрти војводе Путника.

 

Венце су поред Антића, положили и представници Министарства одбране и Војске Србије, Града Београда,  в.д. помоћника министра за борачко-инвалидску заштиту Татјана Миленковић, као и представници удружења грађана за неговање традиција и борачких удружења.

 

Војвода Радомир Путник имао је војничку каријеру. Bио је два пута начелник Главног генералштаба, пет пута министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом светском рату.

 

У Првом светском рату обављао је функцију начелника штаба Врховне команде, све до 1916. године када га је на том месту наследио генерал Петар Бојовић. Путник је командовао српском војском за време све четири непријатељске офанзиве на Србију. Током битке на Церу, уз помоћ команданта Друге армије Степе Степановића нанео је Аустроугарима велики пораз. 

 

Умро је у Ници (Француска) 17. маја 1917. године, а сахрањен је на Новом гробљу у Београду.